I-044

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Selo Ruševac, opština Slavonska Požega, početak novembra 1991. (Teritorija je pod kontrolom UNPROFOR-a)

KRATAK OPIS: U iznenadnom i ničim izazvanom napadu na selo ubijeno je više žitelja srpske nacionalnosti, među kojima su i Miličić Jagoda (80), Trlajić Ljuba, Trlajić Anđa, Čičković Kata i Vasić Đuro (70). Oni su živi zapaljeni u svojim kućama.

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici ZNG Republike Hrvatske.

DOKAZ: "Izveštaji Srpskog sabora o progonu srpskog naroda i etničkom čišćenju Zapadne Slavonije od strane vlasti Republike Hrvatske" str. 14 (Anex II).

 

I-045

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Selo Vučjak, Čečavački, opština Slavonska Požega, 10 novembar 1991. (Teritorija pod kontrolom UNPROFOR-a)

KRATAK OPIS: Prilikom napada na selo ubijeno je 17 civila srpske nacionalnosti: Carević Ljuba (star oko 60 god.), Carević Milan (1920.), Dulić Kata (1917.) Dulić Mile (1952.), Dulić Jagoda (1917.), Dulić Radojka (1944.), Ivanović Branko (30), Ivanović Mileva (1944.), Starčević Anđa (62),

Starčević Jelka (80), Starčević Mara (55). Starčević Milka (72), Starčević Jagoda (75), Starčević Rajko (31), Šimić Milka-Mica (1930.), Šimić Milka (70) i Živković Janko (1924).

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici ZNG Republike Hrvatske.

DOKAZ: "Izveštaj Srpskog sabora o progonu srpskog naroda i etničkom čišćenju Zapadne Slavonije od strane vlasti Republike Hrvatske", str. 14 (Anex II).

NAPOMENA: Pogrom nad srpskim življem je izvršen u sklopu akcije povodom naredbe o iseljavanju koju je doneo Krizni štab Slavonske Požege, 29 oktobra 1991.

 

 

I-046

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Selo Jeminovac Čečavački i Šnjegavić, opština Slavonska Požega, 10. decembar 1991. (UNPA).

 

KRATAK OPIS: Krizni štab Opštine Slavonska Požega, doneo je naredbu 29. oktobra 1991. godine o raseljavanju Srba koja je obuhvatila i meštane ova dva sela. Nemajući koda da se isele i ne želeći da napuste svoje domove, meštani ovih sela nisu postupili po naredbi. Navedenog dana kada je zuločin počinjen, njegovi učinioci bez upozorenja upali su u ova dva sela bacajući zapaljivu smesu i ručne granate u kuće. Tom prilikom zapalili su većiinu kuća, zaklali, ubili vatrenim oružjem ili zapalili u kućama nekoliko desetina stanovnika koje su kasnije sahtanili u zajedničku grobnicu. Ubijen je Mijatović Mile (star 82 godine), Radulović Milan (1910.), Protić Ljubiša (52) koji je zaklan, Radmilović Anka (52), Stanković Anđa (60), Živković Nikola (40), Radmilović Milan, Protić Milan (60), koji je zaklan u krevetu, Radmilović Ana i njen sin Ilija (1950.) i Protić Stanko (1922.) odveden je iz svoje kuće, a tatim masakriran i ubijen u kući Nikole Miloševića.

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici ZNG Republike Hrvatske.

 

DOKAZ: "Izveštaj Srpskog sabora o progonu srpskog naroda i etničkom čišćenju Zapadne Slavonije od strane vlasti Republike Hrvatske ", str. 13 (Anex II),Izjave svedoka poznate su Informacionom centru Srpskog sabora (Beograd, Šafarikova 7. Ovom prilikom se ne navode iz bezbednosnih razloga.

 

NAPOMENA: Oba sela su potpuno razorena.

 

I-047

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Selo Gornji Cviljani, opština Vrlika, 28 avgust 1991.

 

KRATAK OPIS: U Svojoj porodičnoj kući zaklani su Marković Đuro (64) i Marković Cvita (61).

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici ZNG Republike Hrvatske.

 

DOKAZ: Dokumentacija objavljena u publikaciji "Genocid nad Srpskim narodom 1941-45, 1991-92". Izdanje Muzeja primenjenih uzmetnosti, Beograd, autor projekta Bojana Isaković.

 

I-048

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Sela Tatar Varoš i Begovo Brdo, 05 i 06 oktobra 1991.

 

KRATAK OPIS: Novak Marija i njena ćerka, zatim Pekeč Dušan, zvani Dujo (60) iz Tatar Varoši i Dereta Ljuba (60) iz Begovog Brda, zaklani su u svojim porodičnim kućama. Kuće su, zajedno s ubijenima, spaljene.

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Kalić Nikola, Kalić Ive, Žabac Zdravko i Kaćinjić Ive, Pripadnici ZNG iz sela Batnoge.

DOKAZ: Pismena izjava jednog od počinilaca, Kalić Nikole.

NAPOMENA: Pre ubistva, izvršioci su silovali Mariju Novak na očigled njene ćerke.

 

I-049

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Selo Saborsko, opština Slunj, oktobar 1991.

KRATAK OPIS: U šumi Matovinka kod Saborskog zaklano je 20 muškaraca i šena. pretežno starijeg doba. Takođe, zaklano je 13 dece. Ubijeni su bili u zbegu, a tela su im sahranjena u šumi.

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici ZNG Republike Hrvatske.

DOKAZ: Pismena izjava Pavlić Slavka, Državnoj komisiji za ratne zločine i zločine genocida.

 

I-050

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MEST O I VREME: Zagreb, Jakuševački most, sredina oktobra 1991.

KRATAK OPIS: Žilić Damjan, inženjer, srpske nacionalnosti, zaposlen u rafineriji INA u Sisku ubijen je udarcima tupim, tvrdim predmetom u glavu. Njegov leš izbacila je Sava 24. oktobra 1991.

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Rober A. (53) Damir Š. (33), Dragan K. (29) i Vinko K. (37), pripadnici ZNG iz Siska.

DOKAZ: Spisi Okružnog suda u Zagrebu.

 

NAPOMENA: Prema agencijskim izveštajima počinioci nisu osuđeni.

 

I-051

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Zagreb - naselje Trešnjevka, 07. decembar 1991.

KRATAK OPIS: Zec Mihajlo (38) ubijen je ispred svoje kuće u Peljačkoj ulici br. 24. dok su njegova supruga Marija (30) i ćerka Aleksandra (13) odvedene van grada i tamo ubijene.

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici ZNG Republike Hrvatske.

DOKAZ: Spisi Okružnog suda u Zagrebu. Izveštaj Pravoslavnog mitropolita Eparhije zagrebačko-ljubljanske M. br. 324/92 od 02. decembra 1992.

NAPOMENA: Izvršioce ubistva sud je oslobodio odgovornosti. Ubistvo porodice Zec, neefikasna istraga i blagonaklon stav suda prema počiniocima ovog zločina podstakli su masovno iseljavanje Srba iz Zagreba.

 

I-052

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Crni Vrh, na putu Zvornik Šekovići, 10 septembra 1992.

KRATAK OPIS: Kolona vozila sa srpskim stanovništvom napadnuta je od strane muslimanskih snaga. u napadu ubijeno je 12 Srba, među kojima muž i dever svedoka N. S. (21). Tom prilikom ona je teško ranjena jer joj je kroz vrata kamiona u kome se nazaliza pucano u stomak. Pošto je bila u 8-om mesecu trudnoće, beba je stradala od 3 metka koja su se zaustavila u utrobi. Izvršena je "C" kostoma.

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Muslimanske snage.

DOKAZ: Izjava same N.S. registrovana u Informacionom centru Srpskog sabora, medicinska dokumentacija u bolnici u Milićima.

 

I-053

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Borovo Naselje, (UNPA), ul. Nikole Demonje br. 72. 15 ili 16. novembar 1991.

KRATAK OPIS: Ubijeni su Čačavac Miroslav, njegova supruga Čačavac Slađana i trogodišnji sin, uzatim Milošević Ilinka, njen sin Branimir (11) i Novaković Ana.

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici ZNG iz Vukovara.

DOKAZ: Dokumentacija objavljena u publikaciji "Genocid nad srpskim narodom 1941-45, 1991-92.", izdanje Muzeja primenjenih umetnosti, Beograd, autor projekta Bojana Isaković.

 

 

I-054

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Borovo naselje, (UNPA), ul Nikole Demonje br. 74, 15. ili 16. novembar 1991.

KRATAK OPIS: Na svirep način ubijeni su: Pavlović Nada, njen sin Zoran i ćerka Zorica, zatim Milojka Pavlović (Nadina majka), Teodor Tošković (Nadin nevenčani suprug), Pavić Radoslav (muž Zorice Pavlović), Pavić Sava (maćeha Radoslava Pavića, Trajković Velimir i Travaš Milan.

Brat i sestra Zoran i Zorica Pavlović ubijeni su udarcima sekirom po glavi, a zorica je prethodno klana staklenim predmetom, a usta su joj bila puna zdrobljenog stakla. Milojka Pavlović i Nada Pavlović su ubijene udarcem tupim predmetom po glavi.

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici ZNG Republike Hrvatske iz Vukovara.

DOKAZ: Dokumentacija objavljena u publikaciji "Genocid ponovo: Genocid nad Srbima 1991. - 92." Izdanje Ministarstva za informacije Republike Srbije.

 

I-055

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Ogulin, policijska stanica, 19 novembar 1991.

KRATAK OPIS: Grupa od 23 lica srpske nacionalnosti privedena u stanicu milicije bez ikakvog razloga. Tamo su ispitivani i batinani, a zatim je jedan od stražara hicima iz automatske puške ubio Plećar Dušana, Mandić Božu i Papić Nikolu, a teško je ranjen Pešut Mićo.

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Puškarić Stipica, pripadnik ZNG Republike Hrvatske.

DOKAZ: Izjave Zrnić Ignjatija i Šegan Gojka registrovane u Memoradnumu predstavništva Srba Gorskog Kotara u Beogradu ( Memorandum o kršenju ljudskih prava miroljubive srpske zajednice u Gorskom Kotaru).

NAPOMENA: Prema raspoloživim podacima, hrvatske vlasti prema počiniocu nisu preduzele nikakve zakonske mere.

 

I-056

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Torjanci, Baranja, (UNPA) 30 novembar, 1991, u jutarnjim časovima.

KRATAK OPIS: Ubijeni su Kleš Adam, (53) Kleš Ruža (49), Kleš Željko (24), Bogdan Josip (25), Bpgdan Miloš (48), Klanjaš Dragomir (23), Ivanović Tihomir (26) i Balog Dalibor (17).

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Šarac Marko, Tomić Milan, Skalda Željko, Pešut Milan, Rebernik Ivica i drugi pripadnici ZNG Republike Hrvtske.

DOKAZ: Izveštaj MUP-a Beli Manastir i TV izveštaj RTS sa mesta zločina.

 

NAPOMENA: Postoji osnovana sumnja da je napad hrvatskih snaga na selo usledio sa teritorije Mađarske.

 

I-057

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Selo Jakšić, ul. Kolodvorska 108, 02. juli 1991.

 

KRATAK OPIS: Prilikom napada na selo, nakon fizičkog zlostavljanja, na brutalan način ubijen je u svojoj porodičnoj kući Jovo Kljajić (1938), a članovi njegove porodice bili su izloženi surovom maltretiranju. Napad na žrtvu, kako se ispostavilo, u naknadnoj istrazi samih hrvatskh vlasti usledio je nakon lažne prijave da pok. Kljajić poseduje oružje.

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici ZNG Republike Hrvatske.

DOKAZ: "Izveštaj Srpskog sabora o progonu srpskog naroda i etničkom čišćenju Zapadne Slavonije od strane vlasti Republike Hrvatske." str 22 (Anex II).

 

NAPOMENA: Pravi pogrom srpskog stanovništva u ovom selu desio se u martu 1992. kada je spaljeno i uništeno 35 srpskih kuća. Nakon toga dolazi do gotovo potpune promene u strukturi ovog sela koje je leta 1992. postalo etnički čisto hrvatsko selo.

 

I-058

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Selo Kip, opština Daruvar, 18/19 jul 1991.

 

KRATAK OPIS: Gojković Milica (1931.) živa je spaljena u jednoj pomoćnoj zgradi na svom imanju u noći između 18 i 19 jula. Pre ovog brutalnog ubistva, žrtvi su pretili članovi Kriznog štaba iz susednog sela Gornji Sređani i pripadnici policije iz Daruvara jer su saznali da se raspitivala ko i kako je ubio njenog muža i 15 drugih srba iz sela Kipa.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici MUP_a Daruvar: Sepl Damir, Šepl Zoran i Šepl Željko.

 

DOKAZ: "Izveštaj Srpskog sabora o pogromu srpskog naroda i etničkom čišćenju Zapadne Slavonije od strane vlasti Republike Hrvatske". str 20 (Anex II).

 

NAPOMENA: Suprug Gojković Milice - Nikola ubijen je u logoru u Marinom selu (slučaj je opisan u dokumentu YU/SC 780-92/DOC-1 I-018).

 

I-059

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Selo Omanovac, (UNPA opština Pakrac, 21. septembar, 1991.

 

KRATAK OPIS: Ubijen je Bunčić Gojko (1949.) , bio zaposlen kao poštar u susednom selu Bodljevina.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici ZNG Republike Hrvatske.

 

DOKAZ: "Izveštaj Srpskog sabora o progonu srpskog naroda i etničkom čišćenju Zapadne Slavonije od strane vlasti Republike Hrvatske", str. 8 ( Anex II).

 

NAPOMENA: Iste večeri, nakon ubistva iz sela (sa većinskim hrvtskim stanovništvom je pobeglo 10 meštana sa prezimenom Bunčić, a sutradan, 22. septembra 1991. još 13 meštana.

 

I-060

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Selo Dragovići, opština Pakrac, 16. decembar 1991.

 

KRATAK OPIS: Na ulazu u selo, hrvatski avion je izvršio napad na veliku kolonu srpskih izbeglica koji su iz sela u okolini Pakraca bežali u pravcu Okučana. Tom prilikom ubijeno je i ranjeno više civila.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici hrvatske vojske.

 

DOKAZ: Izjave Zailac Milice, Uzur Nene i Cvišić Lj ubice, deponovane kod udruženja Srba iz Hrvatske u Beogradu.

 

NAPOMENA: Povređenima je ukazana pomoć u banjalučkoj bolnici.

 

I-061

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Selo Jovac, Dvor na Uni, (UNPA), 04. juli 1991. u jutarnjim časovima.

 

KRATAK OPIS: Grubiješić Stevo, rošen 01. aprila 1928. je prvo ubijen - zaklan, a zatim masakriran. On je prva žrtva ubijena na ovakav način, na ovom području.

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Dokumentacija se nalazi u MUP Republike Srpske Krajine, stanica javne bezbednosti Dvor na Uni.

 

I-062

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: selo Donji Kuljani, opšptina Dvor na Uni (UNPA), 05. avgust 1991.

 

KRATAK OPIS: Seić Darinka (1918.) i Berić Nevenka (1930.), obe srpske nacionalnosti ubijene su tako što su prvo zaklane, a zatim masakrirane. Keić Darinka je zatim bačena u reku Unu gde je njeno telo pronađeno.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Dokumentacija koja se nalazi u MUP Republike Srpska Krajina, Stanica javne bezbednosti Dvor na Unn.

 

I-063

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Osijek, naselje "Stadion", 11 juli, 1991.

 

KRATAK OPIS: Peulić Živko je ubijen u svojoj kući, dok je njegova supruga teško ranjena. Napad na Peulićevu kuću je trajao punih 12 sati. Kuća je potpuno razrušena, a televizija je pratila "akciju hvatanja srpskog četnika".

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: MUP i ZNG Republike Hrvatske iz Osijeka.

 

DOKAZ: TV storija HTV, TV "Politika"- Beograd.

 

I-064

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Selo Sinlije, opština Nova Gradiška, 10. decembar, 1991. (Teritorija pod zaštitom UNPROFOR-a).

KRATAK OPIS: U ranim jutarnjim časovima, dok seljani još nisu ni ustali, pripadnici hrvatskih oružanih snaga su napali selo i otvorili vatru iz automatskog oružja pa čak i ručnih raketa "zolja". Preživele su isterivali iz kuća koje su zatim palili. U svojoj porodičnoj kući ubijeni su Živković Jovo (1913.), nepokretan starac i njegova supruga Živković Jagoda (1918). Pokojni Jovo je obešen, a Jagoda zaklana, nakon čega su njihova tela zajedno sa kućom, zapaljena.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici ZNG Republike Hrvatske.

 

DOKAZ: "Izveštaji Srpskog sabora o progonu srpskog naroda i etničkom čišćenju Zapadne Slavonije od strane vlasti Republike Hrvatske", str 22. (Anex II). Imena svedoka poznata su Informacionom centru Srpskog sabora (Beograd, Šafarikova 7).

 

NAPOMENA. Selo (ukupno 14 kuća) je spaljeno, a ostalo stanovništvo proterano. Napad na selo izvršen je u ranim jutarnjim časovima.

 

I-065

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Selo Nova Cabuna, opština Virovitica, 12/13 decembar 1991. (Teritorija pod zaštitom UNPROFOR-a),

 

KRATAK OPIS: U spavaćoj sobi svoje porodične kuće (noću) na brutalan način je ubijen Zeković Slavko (1933.). O neshvatljivoj dozi brutalnosti govori podatak da su pokojnom Zekoviću, dok je još bio u životu, polomljene noge i ruke, dolja vilica isčupana, a vrat presečen nožem od desnog uva do dna vrata sa leve strane.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici ZNG Republike Hrvatske.

 

 

DOKAZ: "Izveštaj Srpskog sabora o progonu srpskog naroda i etničkom čišćenju Zapadne Slavonije od strane vlasti Republike Hrvatske", str. 9 (Anex II).

 

NAPOMENA: Nakon ovog brutalnog zločina, stanovnici ovog sela zatražili su zaštitu od predsednika vinkovačke opštine Antuna Fabijanca, koji je odbio da garantuje bezubednost srpskom stanovništvu, otvoreno im savetovao da se isele.

 

I-066

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Orahovica 23 ili 24. decembar, 1991. (Teritorija pod zaštitom UNPROFOR-a)

 

KRATAK OPIS: Todorović Tihomir, Srbin iz Orahovice, iznenada je nestao. Njegov zapaljeni automobil pronađen je 26. decembra 1991. kod mesta Milanovac na putu Orahovica.Donji Miholjac. Mrtvo telo nađeno je tek 24 februara 1992. u jednom kanalu kod sela Bankovci.

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici ZNG Republike Hratske.

 

DOKAZ: Informacija SSUP-a od 27. februara 1992.

 

NAPOMENA: Telo pokojnog Todorović Tihomira je sahranjeno istog dana, a skupu su prirustvovali samo otac Luka i majka Desanka uz jaku policijsku stražu.

 

I-067

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Orahovica, 24. decembar 1991. u večernjim časovim (Teritorija pod zaštitom UNPROFOR-a).

 

KRATAK OPIS: U svojoj porodičnoj kući ubijeni su iz vatrenog oružja Muselinović Miodrag (46 godina star), Muselinović Milica (42) i njsihova susedka Nikolić Desanka (69).

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Maskirani pripadnici ZNG Republike Hrvatske.

 

DOKAZ: Informacija SSUP-a od 27 februara. 1992.

 

NAPOMENA: Pokojni MUselinović Miodrag bio je penzionisani radnik SUP-a. Tela ubijenih su shahranjena tek 28 decembra 1991. na mesnom groblju u Orahovici. bez prisustva pravoslavnog sveštenika. Za vreme ukopa, pripadnici ZNG, za koje se pretpostavlja da su izvršili zločin, izazvali su pucnjavu zbog čega se ožalošćena malobrojna rodbina razbežala.

Zločin je izvršen na katoličko Badnje veče.

Obdukcija je urađena u Opštoj bolnici u Virovitici.

 

I-068

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Selo Miljanovac, opština Daruvar, 20/21. januar, 1992. (Teritorija pod zaštitom UNPROFOR-a).

 

KRATAK OPIS: Pavković (Gavrila) Milica (1921.) izvedena je noću iz svoje kuće (k- br. 128) i odvedena u dvorišnu zgradu u kojoj je izjutra nađena mrtva, glave razbijene tupim predmetom i sa tragovima hica iz vatrenog oružja ispaljenog iz neposredne blizine. Iste noći hrvatska policija odvela je u nepoznatom pravcu njenog sina Peru Pavkovića (1944.) od oca Vase i Obradović (Mila) Branka (1934.). Njihova tela pronađena su 30 januara 1992,. godine kod šume Starčevici, okolina Miljanovića. Na telima su pronađeni tragovi fizičkog zlostavljanja i rane od metka.

Pored njih pronađena su na istom mestu i masakrirani leševi i: Pejić (Petra) Lazo (1934.), Jovanović Ljuban (1932.) i Janković Mirko (1936.).

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Hodak Nikola (zapovednik MUP Daruvar), Leš Kruno, Zimić Vlado, Hašekl Zdenko, Bis Ivica, Patek Slavko, Kir Zlatko, Kreha Vlado, Grgić Slavko, Knogi Ivica.

 

DOKAZ: Izjava Pavković Milke Crvenom krstu Srbije i "Izveštaj Srpskog sabora o progonu srpskog naroda i etničkom čišćenju Zapadne Slavonije od streane vlasti Republike Hrvatske", str 18 (Anex II),

 

I-069

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Selo Aleksandrovac, opština Slatina, Uskrs 1992. (Teritorija pod zaštitom UNPROFOR-a),

KRATAK OPIS: Ličina Marija (1931.), Vagić Ljubica (1926.) i Vujanić Obrad (1912.) ubijeni su u porodičnoj kući pokojnog Vujanića. Nakon izvršenog zločina, pripadnici ZNG su zapalili kuću nadajući se da će sa kućom izgoreti i tela ubijenih, čime bi se uništili tragovi.

Posmrtni ostaci ubijenih su sahranjeni na mesnom groblju u Adeksandrovcu.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici ZNG iz Podravske Slatine.

 

DOKAZ: Izveštaj Crvenog krsta Jugoslavije, fotografije mesta zločina i grobova sahranjenih.

 

I-070

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Sarajevo, Ulica Vase Miskina, 27 maj 1992.

KRATAK OPIS: Od eksplozije postavljenih minsko.eksplozivnih sredstava, poginulo je 14 do 16, a ranjeno 114 građana koji su čekali u redu da kupe hleb. (Broj poginulih naveden u saopštenju vlasti i sredstava informisanja se razlikuje).

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Organi bezbednosti, vojske ili para-vojne organizacije pod kontrolom muslimanske vlasti. Kao jedan od izvršilaca navodi se Rusmir Hakić, a kao koordinator Ejup Ganić.

 

 

DOKAZ: TV zapis sa mesta događaja, stručna ekspertiza Vojske Jugoslavije, izveštaj stručnjaka Republike Srpske.

 

NAPOMENA. Ovaj težak zločin je dobio publicitet u svetskim razmerama, putem vodećih TV mreža, informativnih agencija i štampe. U zvaničnoj verziji muslimanskih vlasti koja je emitovana širom sveta i prihvaćena kao verodostojna, nezaštićeni građani su stradali od eksplozije četiri artiljerijska ili minobacačka projektila velikog kalibra, ispaljena sa položaja srpskih snaga u okolini Sarajeva. Ovaj masakar civila, uverljivo i ekstenzivno emitovan preko televizije izazvao je razumljivo ogorčenje svetske javnosti. Takođe, koincidirao je i sa očekivanom sednicom Saveta bezbednosti, koja je održana 30 maja 1992. godine, na kojoj su uvedene sveobuhvatne sankcije SR Jugoslaviji. Vlada SRJ kao i Vlasti Republike Srpske, zahtevali su od UNPROFOR-a sprovođenje energične istrage i stručni uviđaj na licu mesta koji, međutim, nisu obavljeni.

Stručna analiza eksperata Vojske Jugoslavije otvara sledeća pitanja i ukazuje na sledeće predpostavke:

1. Masovno ranjavanje i pogibije građana, koji su čekali u redu za hleb, u ul. Vase Miskina, u obimu koji je prezentiran javnosti, ne mogu se ostvariti sa četri projektila, ispaljena iz artiljerisjkih sistema sa rastojanja, bez obzira na kalibar, konstruktivne karakteristike i namenu projektila.

2. Na prikazanim snimcima TV BiH ne postoje materijalni dokazi dejstva projektila - krateri, tragovi parčadnog dejstva po ulici i zidovima objekta na ulici, ostaci zadnjih delova projektila i dr.

3. Masovno ranjavanje i pogibja građana, u obimu koji je prezentiran javnosti, mogu se ostvariti unapred postavljanim minskim eksplzivnim sredstvima specijalne konstrukcije (sa usmerenim dejstvom) postavljenim u određenom broju i raspoređenih duž ulice, istovremenom inicijacijom svih sa rastojanja;

4). Na snimcima TV BiH su prikazani teži ranjenici čije ponašanje ne odgovara ponašanju osoba ranjenih pre kraćeg vremena (obzirom da je komentator izjavio da s TV ekipa brzo našla na mestu događaja). Realno je pretpostaviti da je deo osoba doveden na lice mesta iz susednih bolnica, a u cilju ostvarenja maksimalnih efekata kod TV Gledalaca.

Identična pitanja i snažne indicije da je zločin organizovan i izvršen uz učešće ili sa znanjem muslimanskih vlasti, navedeni su i u britanskom dnevniku ""Indipedent" od 22. avgusta 1992. koje je preneo i veći broj uglednih evropskih dnevnika.

O ovom teškom incidentu, zločinčkih razmera, treba konsultovati i izveštaj UNPROFOR-a koji je morao biti sačinjen i iz koga bi se svakako moglo dobiti deo odgovora na pitanja navedena u ekspertizi Vojske Jugoslavije.

U diplomatskim kontaktima predstavnika SR Jugoslavije, takođe, snažno su podržane sumnje da je organizator i polinilac ovog zločina muslimanska strana.

 

I-071

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Konjic, 05. maj 1992.

 

KRATAK OPIS: Ubijeni su Lijeskić Novak (1932.) i Suša Slavko (1935.), a njihova tela vezana jedno za drugo, bačena u Neretvu, Voda je njihova tela izbacila kod Ostrošca, oko 20 km nizvodno od Konjica.

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Muslimanske oružane formacije.

 

DOKAZ: Izveštaj Udruženja Srba iz Konjica: Novi genocid nad srpskim narodom u konjičkom kraju" str. 5 (Aneks IV) .

 

NAPOMENA: Muslimanske vlasti nisu dozvolile da se tela ubijenih vrate u Konjic, tako da su sahranjeni na mestu gde ih je izbacila reka neretva.

 

I-072

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Konjic, 10. juli 1992.

 

KRATAK OPIS: Golubović (Pere) Đuro (1953.), inače invalic, njegova supruga Vlasta (1955.) i sinovi, mali Petar (1985.) i mali Pavle (1987.) zverski su ubijeni nakon što su te noći svi uhapšeni. masakriranje ove porodice izvršeno je pored reke Neretve u okolini sela Sipljani.

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Muslimanske oružane formacije.

 

DOKAZ: Udruženje Srba iz Konjica: "Novi genocid nad srpskim narodom u konjičkom kraju - zločini u Bradini", str. 5 i 6. (Anex II).

 

 

I-073

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Selo Blaca, opština Konjic, 15 maj 1992.

 

KRATAK OPIS: Na brutalan način ubijeni su : Kilibarda (Marko) Cvija, rođena Ćećez (1912.), Kilibarda (Sime) Jelka , rođena Kuljanin (1912.), Kilibarda Milica, rođena Milović (1912.), Kuljanin (Spasoja) Danica, rođena Cuca (1910.), Kuljanin (Stojana) Vaso (1942.) Kuljanin (Voje) Miroslav (1975.), Golubović (Jove) Manojlo (1912.), njegova supruga Spasenija, rođene Todorović (1916.). Golubović (Šćepe) Radojka, rođena Kuljanin (1913.), Golubović Jelka, rođena Magazin (1910.) i Kuljanin Ana (1908.). Među ovim žrtvama dve su bile slepe starice - Cvija Kilibarda i Milica Kilibarda.

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Muslimanske oružane formacije.

 

DOKAZ: Izveštaj Udruženja Srba iz Konjica. "Novi genocid nad srpskim narodom u Konjičkom kraju - zločini u Bradini", str. 5 (Anex IV).

 

NAPOMENA: O sudbini još šestoro Srba iz Blaca se ništa ne zna (ne nalaze se ni na spiskovinma MKCK). Radi se o: Kuljanin (Rajka) Slobodanu (1973.), Kuljanin (Sretka) Miši (1936.), Kuljanin (Stojana) Milutinu (1944.), Kuljanin (Perka) Rajku (1940.), Kuljanin (Miše) Radoslavu (1973.) i Golubović (Neđe) Vasi (1974.).

Selo Blace je potpuno spaljeno.

 

I-074

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Selo Džepi, opština Konjic, 07. maj 1992.

 

KRATAK OPIS: Ubijena je Magazin (Neđe) Mladenka (1968.), na koju je pucano iz protivavionskog mitraljeza.

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Hrvatske oružane formacije pod komandom Zovko Zvonka iz Kanjine kod Konjica.

DOKAZ: Izveštaj Udruženja Srba iz Konjica: "Novi genocid nad srpskim narodom u Konjičkom kraju - zločini u Bradini ", str 7 (Anex IV).

 

I-075

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Selo Bradina, 25-28 maj 1992.

 

KRATAK OPIS: (Dopuna i zamena prvog izveštaja pod I-034 Đorđić (Petra ) Milan i Hrnjez Miloš

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici mulsimansko-hrvatskih snaga među kojima su idenfitikovani . Škojić Brišo, Kojić (alije) Amir, Rexo Ljevo, Macić Vahid, dr Rusmir Haxihseinović, Guska Jasmin, Delaić Zejnel, Azinović Ivica, Mucić Zdravko, Delić Hazim, Lanxo Zijo, Zebić Dinko, Ramić Esad i Pirkić Mithad.

 

DOKAZ: Izveštaj Udruženja Srba iz Konjica: "Novi genocid nad srpskim narodom u Konjičkom kraju - zločini u Bradini", str. 8-16 (Anex IV).

 

 

NAPOMENA: Ovaja dokument dopunjuje i zamenjuje I-034 iz YU-SC/7680-92/DOC-1/S.

 

 

I-076

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Selo Vrdolje, opština Konjic, 02. jun 1992.

 

KRATAK OPIS: Ubijen je Babić (Đure) Pero (1932.) - žrtva je zaklana. Tom prilikom dvoje meštana sela, Ninković Žarko i njegova supruga Zora su nestali. Prema izjavama svedoka, odveli su ih susedi Muslimani u nepoznatom pravcu. Nisu na spiskovima MKCK zrobljenih u logorima koje drže muslimansko-hrvatske snage, pa se pretpostavlja da su ubijeni.

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Naoružani pripadnici muslimanske porodice Novalići.

 

DOKAZ: Izveštaj Udruženja Srba iz konjica.: "Novi genocid nad srpskim narodom u konjičkom kraju - zločini u Bradini" str. 8 (Anex IV)-

 

 

I-077

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Selo Bjelimići, opština Konjic, 10 jun 1992.

 

KRATAK OPIS: Na brutalan način ubijeni su Janjić Mićo (1906.), Janjić Sava, rođena Savčić (1910.), Đogić Sava, rođena Janjić (1912.) i Cuca Ljubica (1937.). Sve žrtve su ubijene u svojim kućama.

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Muslimansko-hrvatske oružane formacije.

 

DOKAZ: Izveštaj Udruženja Srba iz Konjica : "Novi genocid nad srpskim narodom u Konjičkom kraju - zločini u Bradini" str. 26 (Anex IV).

 

NAPOMENA: O sudbini još dve žene srpske nacionalnosti - Samarxić Žurža, rođene Gojković i Đogić Danice (1930.), ništa se ne zna. nisu na spisku u MKCK zarobljenika u nekom od logora koje drže muslimansko-hrvatske snage.

Sve srpske kuće u selu Bjelimići su spaljene.

 

I-078

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: selo Živašnica, opština Konjic, 15. jun 1992.

 

KRATAK OPIS: Đogić Branko (1955.), ubijen je noću u svojoj porodičnoj kući.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Halilović (Huse) Sejo, pripadnik muslimanskih oružanih formaija.

 

DOKAZ: Izveštaj Udruženja Srba iz Konjica: " Novi genocid nad srpskim narodom u Konjičkom kraju - zločini u Bradini", str 6 (Anex IV).

 

 

I-079

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: selo Živašnica, opština Konjic, 01. juli 1992.

KRATAK OPIS: Magazin (Dušana) Panto i njegova supruga Jelica (1940.), rođena Žuža, ubijeni su nedaleko od svoje porodične kuće. Tela su im nađnjna na seoskom smetlištu.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Izveštaj Udruženja Srba iz Konjica: "Novi genocid nad srpskim narodom u Konjičkom kraju - zločini u Bradini", str. 6 (Anex IV).

 

I-080

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: selo Živašnica, opština Konjic, oko 15. avgusta 1992.

 

KRATAK OPIS: Kilibarda (Mirka) Bogdan (1936.) ubijen je na raskrsnici magistralnog puta za Sarajevo. Telo pokojnog Kilibarde je nađeno na seoskom smetlištu.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Muslimanske oružane formacije.

 

DOKAZ: Izveštaj Udruženja Srba iz Konjica: "Novi genocid nad srpskim narodom u Konjičkom kraju - zločini u Bradini", str. 6 (Anex IV).

 

 

I-081

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: selo Džepi, opština Konjic, oko 01. septembra 1992.

KRATAK OPIS: U svojoj porodičnoj kući na svirep način ubijen je Lojpur (Laze) Vučko (1924.), tako što je izmasakriran, a zaključan u takvom stanju u svojoj kući gde je preminuo nakon dva sata od zločina.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Muslimanske oružane formacija na čelu sa Pirkić (Avde) Mithadom.

DOKAZ: Izveštaj Udruženja Srba iz Konjica: "Novi genocid nad srpskim narodom u Konjičkom kraju - zločini u Bradini", str 7 (Anex IV).

 

NAPOMENA: U isto vreme nestao je Magazin Nikola za koga se pretpostavlja da je ubijen.

 

 

I-082

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Selo Džepi, opština Konjic, 15. septembar 1992.

KRATAK OPIS: Ubijeni su Lojpur (Koje) Đuro (1924.) i Lojpur (Mirka) Janja (1941.) rođena Golubović. Ubistvo se desilo u kući pokojnjog Đure.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Muslimanske oružane formacije.

DOKAZ: Izveštaj Udruženja Srba iz Konjica: "Novi genocid nad srpskim narodom u Konjičkom kraju - zločini u Bradini", str. 7 i 8 (Anex IV).

 

 

I-083

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Selo Džepi, opština Konjic, 15 septembar 1992.

 

KRATAK OPIS: U svojoj kući, noću, ubijen je Šinik (Stevana ) Jovo (1930.), dok je njegova supruga Bosa zadobila teške telesne povrede u vidu nekoliko prostrelnih rana.

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Izveštaj Udruženja Srba iz Konjica: "Novi genocid nad srpskim narodom u Konjičkom kraju - zločini u Bradini", str. 8 (Anex IV) .

 

 

I-084

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: sela Donje Selo i Bjelovčina, opština Konjic, u periodu 25. maja do 01. septembra 1992.

 

KRATAK OPIS: Ubijeni su sledeći Srbi: Ćećez (Milorada) Rajko (1964.), Ćećez (Milorada) Ristan (1966.), Ćećez (Ilije) Lazar (1947.), Ninković (Marka) Rajko (1942.), Ćećez Zagorka, rođena Sarić (1954.), Vukalo (Mirka) Mitra (1930.), Vukalo (Mirka) Milinko i Babić (Bože) Branko.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Muslimanske oružane formacije.

 

DOKAZ: Izveštaj Udruženja Srba iz Konjica: "Novi genocid nad srpskim narodom u Konjičkom kraju - zločini u Bradini", str 23, (Anex IV).

 

NAPOMENA: Ovo je dopuna dokumenta YU/SC 780-92/DOC-1, I-033

 

I-085

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MEST O I VREME: Opštine Srebrenica i Bratunac, juni - decembar 1992.

 

KRATAK OPIS: 1. Muslimanske snage su u napadima na 21 srpsko selo opštine Srebrenica izvršile masakar nad civilnim stanovništvom, uglavnom ženama, decom i starcima. Ubijeno je preko 400 lica.

2. U napadima na 22 srpska sela u opštini Bratunac ubijeno je na najbrutalniji način 560 lica.

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Muslimanske snage iz Srebrenice.

 

DOKAZ: Izveštaji Vojske Republike Srpske, obdukcioni nalazi Doma zdravlja u Bratuncu, kao i foto dokumentacija u Komesarijatu za izbeglice Republike Srbije.

 

NAPOMENA. U opštini Srebrenica potpuno su uništena i spaljena sledeća srpska sela. Crkvine, Opaci, Orahovica, Bibići, Biogora, Turija, Podrici, Postolje, Garešnica, Crni Vrh, Karno, Grubanovići, Jasenova, Sapt, Cicevci, Privičevac, Dvorišta, Dučići, Polimci, Gornji i Donji Ratkovci.

U opštini Bratunac, takođe potpuno su uništena i spaljena sledeća sela: Rakovac, Zalužje, Diljača, Cikirić, Pirići, Đepala, Pobrlja, Borići, Zagoni, Repovac, Mihaljevići, Riječani, Plane, Paići, Gradina, Suha, Radijevići, Boljavići, Bradići, Popovići, Grujičići i Poznanovići.

Ova razaranja izvršena su bez ikakvog vojnog opravdanja.

 

 

 

 

I-086

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Novi Travnik, 20. maja oko 24 časa.

 

KRATAK OPIS: Mirković Mlađo (1971) mučki je ubijen na ulazu stamnbene zgrade u kojoj je stanovao.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Kalbić Haris, Kunić Fikret, Lendo Sefik, i Kovačević Miro.

 

DOKAZ: Izjava Purgić Sime iz Novog Travnika.

 

I-087

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Selo Rastovo, opština Novi Travnik, 30 maj 1992.

 

KRATAK OPIS: Nas putu do sela Zjamet, gde su išli da obiđu svoju rodbinu, ubijeni su : Medić Simo, (1968.), Medić Dragan (1970.), Medić Mlađan (1974.).

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Skopljak Fikret zvani "Samo" sa grupom "zelenih beretki".

DOKAZ: Izjava Purgić Sime iz Novog Travnika.

 

NAPOMENA: Ubijeni su braća od stričeva.

 

I-088

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Novi Travnik, ul. Kalinska, 20. jul 1992.

 

 

KRATAK OPIS: U svojoj porodičnoj kući zaklana je Sena Svitlica, rođena Trivunović (1943.). Pre ubistva, počinioci u pok. Senu Sviticu silovali, a nakon toga su je zaklali i izrešetali mecima.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Kunić Fikret, Zaimović Ismo, Lendo Šefik i dva brata Šiljak, svi pripadnici tzv. "zelenih beretki".

 

DOKAZ: Izjava Purgić Sime iz Novog Travnika.

 

 

 

I-089

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Novi Travnik, u blizini škole "B Lalić", sredinom 1992.

 

KRATAK OPIS: Usred grada ubijeni su hicima iz vatrenog oružja Letić Nikola (1925.) i njegova snaja Letić Mira (1964.).

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici HOS-a.

 

 

DOKAZ: Izjava Purgić Sime iz Novog Travnika.

 

 

 

I-090

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Selo Majevlje, opština Doboj, 6 maj 1992.

 

KRATAK OPIS: U kući Novaka Popovića, na svirep način je ubijen Dejanović Mirko (1931.).

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici para.vojnih hrvatskih oružanih formacija (HOS)

 

DOKAZ: Izjava Dejanović Pavla.

 

NAPOMENA: Dejanović Mirko je ubijen sa preko sto uboda nožem nakon čega mu je odsečena glava, krampom razbijena glava i izvađen mozak, rasečena utroba, odsečen polni organ i stavljen u usta.

 

I-091

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Đakovo, ulica Lička, 16. septembar 1991.

 

KRATAK OPIS: Đurđević Vladimir, civil srpske nacionalnosti, ubijen je u bašti svoje porodične kuće iz vatrenog oružja pogocima u telo i glavu.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici ZNG, Kortelo Ante, Tadić Vinko, Drašković (ime nepoznato), Ašić (ime nepoznato) i Parana (ime nepoznato).

 

DOKAZ: Izjava Đurđević Nade.

 

NAPOMENA: Ubistvo se dogodilo pre napada na garnizon JNA u Đakovu.

 

 

I-092

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Selo velika Trešnjevica, opština Đurđevo, 18. septembar 1991.

KRATAK OPIS: Ljiljana Gašparova, rođena Vučković, ubijena je kada je na porodičnu kuću njenih roditelja ispaljena tromblonska mina.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici ZNG Republike Hrvatske.

 

DOKAZ: Izjava Potkonjak Milana.

 

NAPOMENA: U selu Velika Trešnjevica, gde je pok. Ljiljana došla da obiđe svoje roditelje, nisu izvođena nikakva borbena dejstva, a na kuću je pucano isključivo zbog toga što u njoj žive Srbi.

 

I-093

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Zadar, oktobar 1991.

 

KRATAK OPIS: U sedištu vojne policije ZNG ubijeni su iz piuštolja sledeći civili srpske nacionalnosti iz sela Šibuljina: Dragan Poljak (1958.), kao i braća Marko (25) i Željko (1959.) Štrbo.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Ivan-Davor Vukić, pripadnik vojne policije ZNG Republike Hrvatske.

 

DOKAZ: Spisi okružnog suda u Splitu. Izjava svedoka N.M. (43) data Državnoj komisiji za ratne zločine i zločine genocida.

 

NAPOMENA: Okružni sud u Splitu pod predsedništvom sudije Vinka Kucija izrekao je oslobađajuću presudu za ovo delo ratnog zločina.

Indikativno je da u Hrvatskoj nije osuđen još ni jedan ratni zločinac zbog ubistva građana srpske nacionalnosti. na isti način oslobođeni su ubice porodice Zec iz Zagreba (slučaj pod I-051). kao i ubica 13 zarobljenih pripadnika JNA na Koranskom mostu, Karlovac (dokument  YU/SC 780/922/DOC-1/S II-008).

 

I-094

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Selo Rogosija (Cerska), 26. septembar 1992.

 

KRATAK OPIS: U napadu na ovo selo ubijena su 32 lica srpske nacionalnosti Među njima su i: Došić Čedomir, Dragić Boško, Drakulić Aleksandar, Đurić Dušan, Jaćimović Dragomir, Pejnović Goran, Sekulić Radenko, Bosanac Mile, Gordić Slavko, Sekulić Milan , svi srpske nacionalnosti.

Nad ubijenim je izvršen stravičan masakr. Sekli su im kažiprst ili srednji prst desne ruke. Za života su im lomili ruke i noge. Žive su sunetili, a mrtve kastrirali.

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Muslimanske snage iz susednog sela Kamenica Donja.

DOKAZ: Identifikacioni dosijei (dr Zoran Mitrović uradio identifikaciju) nalaze se u bolnici u Milićima; dokumentacija i video trake sa identifikacije nalaze se u Informativnom centru srpskog sabora, dosije: Bosna.

 

NAPOMENA: Ovaj dokument predstavlja dopunu informacije date u prvom izveštaju YU/SC 780-92/DOC-1/S I-042.

 

 

 

 

I-095

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: selo Podravanje opština Srebrenica, 24 septembar 1992.

 

KRATAK OPIS: U napado od oko 3000 Muslinmana na ovo selo u kome živelo 524 stanovnika ubijeno je 33 lica srpske nacionalnosti (izvršena je identifikacija) dok se 50 ljudi vodi kao nestalo. Sve kuće su spaljene i naknadno minirane.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Muslimanske jedinice iz Srebrenice.

 

DOKAZ: Dokumentacija i video trake sa identifikacije ubijenih Srba u Informativnom centru Srpskog sabora; Izjava svedoka događaja M.T. iz Podravanja.

 

 

I-096

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: sela u opštini Rogatica, maj jul 1992.

 

KRATAK OPIS: Meta oružanih napada su često bili civili srpske nacionalnosti koji su na svojim imanjima obavljali poljoprivredne radove ili čuvali stoku. Kao posledica takvih napada ubijeno je šest civila, i to.: 20. maja 1992. ubijen je Vuković (Marka) Milivoje (1939.) u selu Živaljevići, 22. maja 1992. ubijen je Stjepanović (Ljuboja) Dušan (1935.) u selu Kamen, 14. jula 1992. ubijeni su Vidaković Milorad (1925.), i Rajak (Rada) Milija (1928.) u selu Borča, 19. jula 1992. godine ubijen je Radaković (Filipa) Simo (1907.) u selu Pešurići (telo pokojnog Radakovića je masakrirano), 267. jula 1992. ubijen je Janković (Todora) Jovan (1939.) u selu Kujunxijevći. Neutvrđenog dana u leto 1992. ubijen je Andan (Todora) Jovan (1939.) u selu Kujunxijevići.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Muslimanske oružane formacije.

 

DOKAZ: Informacija Predsedništva Republike Srpske, br. 01-1578/92 od 25. oktobra 1992.

 

 

I-097

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Selo Perčin, opština Rogatica, 24. maj 1992.

 

KRATAK OPIS: Na pragu porodične kuće ubijen je Vučak (Rajka) Dragan (1964.), civil srpske nacionalnosti.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Muslimanske oružane formacije iz sela Stara Gora.

DOKAZ: Informacija Predsedništva Republike Srpske, br. 01-1578/92 od 25. oktobra 1992.

 

 

I-098

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: selo Obadi, opština Rogatica, 24. maj 1992.

 

KRATAK OPIS: Ubijeni su Marković (Sekule) Srđan (1968.) i Racković (Radomira) Miodrag (1971.).

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Muslimanske oružane formacije.

DOKAZ: Informacija Predsedništva Republike Srpske, br. 01-1578/92 od 25. oktobra 1992.

 

 

I-099

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Opština Rogatica, juni oktobar 1992.

 

KRATAK OPIS: U više navrata, iz postavljenih zaseda pored puta, otvorena je vatra iz pešadijskog nauružanja na civilne putničke automobile, što je imalo za posledicu smrt većeg broja civila srpske nacionalnosti. Na ovaj način usmrćeni su. - 3. juna 1992. Ljubinac (Boška) Boško (1963.) i Rajak (Rajka) Dragoljub (1956.) u Strmac Metaljci, - 27. juna 1992, Pajić (Rada) Duško (1967.) i Prelić (Marka) Novak (1960), u mestu Kopito na utu prema Višegradu, 10. jula 1992., Perković (Radojke) Stojka ( 1944.) i Perković (Stojana) Predrag (1974.), 23. jula 1992, Bojović (Bore) Dragan (1966.), u mestu Bratisanci -25. avgusta 1992., Erić (Ozrena) Momir (1973.), na putu Okruglo - Seljani, - 28. avgusta 1992. Bjelaković Radenko (1934.) i njegova ćerka Sonja (1974.), na putu Okruglo-Seljani, - 10. septembra 1992. Bojović (Stevana) Veljko (1939.), Bojović (Stevana) Jovan (1949.) i Đokić Miro (1956.) na putu Crni Vrh Caparde.

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Muslimanske oružane formacije.

 

DOKAZ: Informacija Predsedništva Republike Srpske, br. 01-1578/92 od 25. oktobra 1992.

 

 

I-100

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Rogatica, juni 1992.

 

KRATAK OPIS: Nakon mučenja, ubijen je u stanu Cvijetić (Save) Radenko (1926.), civil srpske nacionalnosti. Posle zločina telo pok. Cvijetića je spaljeno.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Muslimanske oružane formacije

 

DOKAZ: Informacija Predsedništva Republike Srpske, br. 01-1578/92 od 25. oktobra 1992.

 

 

I-102

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Selo Kukavica, opština Rogatica, juli 1992.

 

KRATAK OPIS: U svojoj porodičnoj kući ubijeni su Komljenović Vinko (1932.) i njegova supruga Bosiljka (1932.).

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Muslimanske oružane formacije.

 

DOKAZ: Informacija Predsedništva Republike Srpske, br. 01-1578/92 od 25. oktobra 1992.

 

 

I-103

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Selo Kukavice, zaseok Međustijene, opština Rogatica, 05. juli 1992..

 

KRATAK OPIS: Ubijeni su Gojković (Miloša) Vito (1946.) i Eleta (Ilije) Dana (1928.), oboje srpske nacionalnosti.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Muslimanske oružane formacije iz sela Kukavice.

 

DOKAZ: Informacija Predsedništva Republike Srpske, br. 01-1578/92 od 25. oktobra 1992.

 

I-104

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Selo Starčići, opština Rogatica, 05. juli 1992.

 

KRATAK OPIS: Prilikom upada u selo ubijeni su: Obradović (Save) Zora (1959.), Obradović (Pere) Milomir (1949.), Obradović (Milomira) Danijela (1973.), Obradović (Milomira) Darko (1976.), Kusmuk (Boška) Dragan (1959.), Motika (Radomira) Miodrag (1953.) i Perović Goran (1967.). Ubistvo ovih civila srpske nacionalnosti je izvršeno klanjem.

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Muslimanske oružane formacije.

 

DOKAZ: Izjava svedoka Ikonić Rajka (1939.) iz Draganića pred organima Republike Srpske; Informacija Predsedništva Republike Srpske, br. 01-1578/92 od 25. oktobra 1992.

 

NAPOMENA: Tela ubijenih su tek posle tri meseca preneta u groblje i sahranjena.

 

 

I-105

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Selo Mislovo, opština Rogatica, 07. juli 1992.

 

KRATAK OPIS: Ubijen je Veljović Bogosav (1929.), civil srpske nacionalnosti.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Muslimanske oružane formacije iz Žepe.

DOKAZ: Informacija Predsedništva Republike Srpske, br. 01-1578/92 od 25. oktobra 1992.

 

 

I-106

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Selo Varošište, sopština Rogatica, 10. juli 1992.

 

KRATAK OPIS: Ubijen je Obradović (Drage) Mladen (1971.) civil srpske nacionalnosti.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Muslimanske oružane formacije iz sela Kukavice.

 

DOKAZ: Informacija Predsedništva Republike Srpske, br. 01-1578/92 od 25. oktobra 1992.

 

 

I-107

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Selo Duljevac, opština Rogatica, 13. juli 1992.

 

KRATAK OPIS: Ubijeni su Rajak (Manojla) Predsrag (1973.) i Obradović (Pere) Aleksandar (1976.), obojica srpske nacionalnosti.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Muslimanske oružane formacije iz sela Brčegova.

DOKAZ: Inromacija Predsedništva Republike Srpske, br. 01-1578/92 od 25. oktobra 1992.

 

I-108

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Selo Bjelogorci, opština Rogatica, 14. juli 1992.

KRATAK OPIS: Ubijen je Radaković (Stjepana) Radovan (1940.), civil srpske nacionalnosti.

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Muslimanske oružane formacije.

 

DOKAZ: Informacija Predsedništva Republike Srpske, br. 01-1578/92 od 25. oktobra 1992.

 

I-109

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Rogatica, avgust 1992.

 

KRATAK OPIS: U svojoj porodičnoj kući ubijen je Paražina Andrija (1924.), civil srpske nacionalnosti.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Informacija Predsedništva Republike Srpske, br. 01-1578/92 od 25. oktobra 1992.

 

I-110

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Selo Mesići, opština Rogatica, 09. avgust 1992.

 

KRATAK OPIS: U svojoj porodičnoj kući ubijeni su Lučić (Milana) Slavko (1935.) i njegova supruga Slavka (1935.).

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Muslimanske oružane formacije iz Goražda.

 

DOKAZ: Informacija Predsedništva Republike Srpske, br. 01-1578/92 od 25. oktobra 1992.

 

I-111

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Selo Bulozi, opština Rogatica, 15. avgust 1992.

 

KRATAK OPIS: Prilikom upada u selo ubijeno je 10. civila srpske nacionalnosti: krunić (Arse) Dušan (1954.) Bojić Brane(1953.), Ristić (Riste) Radenko (1938.), Vukadin Milka (1953.), Nešković (Petka) Pejka (1974.), Nešković (Petka) Mara (1976.), Nešković (Petka) Bojan (1981.), Nešković Vukosava (1925.), Nešković Nada (1954) i njen sin Nešković (Milanka), Vladan (1988.).

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Muslimanske oružane formacije.

 

DOKAZ: Informacija Predsedništva Republike Srpske, br. 01-1578/92 od 25. oktobra. 1992.

 

NAPOMENA: Tom prilikom je Nešković (Mila) Stoja (1952.) odvedena u logor gde joj se gubi svaki trag. Osnovano se sumnja da je i ona likvidirana. U selu Bulozi je spaljeno 15. srpskih kuća.

 

I-112

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Selo Kramer, opština Rogatica, 18. avgust 1992.

 

KRATAK OPIS: Ubijena je Gladanac (Dragoljuba) Minela (1976.), devojka srpske nacionalnosti.

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Muslimanske oružane formacije.

DOKAZ: Informacija Predsedništva Republike Srpske, br. 01-1578/92 od 25. oktobra 1992.

 

I-113

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Selo Kukavice, opština Rogatica, 27. avgust 1992.

 

KRATAK OPIS: Odmah nakon deblokade Goražda izvršen je brutalan napad na kolonu srpskih izbeglica koji su putem Goražde - Rogatica bežali u pravcu teritorije koju kontrolišu srpske snage. Tom prilikom ubijeni su. Pljevaljčić Dragica (1941.), Stravnjak Andrija (1941.), Matović Dalibor (1981.) Spasojević Dragan (1963.), Ikonić Joka (1927.), Pljevaljčić Sava, Ćosović Rista, Ćorović Milan, Đurković Milena, članovi porodice Todorović, kao i neidentifikovana lica ubijena u putničkom vozilu reg. br. GŽ-512-21.-

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Muslimanske oružane formacije.

 

DOKAZ: Informacija Predsedništva Republike Srpske, br. 01-1578/92 od 25. oktobra 1992.

 

 

I-114

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Selo Dobromerovići, opština Rogatica, 30 avgust 1992.

 

KRATAK OPIS: Pred svojom porodičnom kućom ubijene su Ristić Dušanka (1912.), i supruga Ristić Radenka (1940.), ubijenog 15. dana ranije u selu Bulozi.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Muslimanske oružane formacije.

DOKAZ: Informacija Predsedništva Republike Srpske, br. 01-1579/92 od 25. oktobra 1992.

 

NAPOMENA: U selu je spaljeno 8 srpskih kuća.

 

I-115

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Selo Vražalice, opština Rogatica, 06. septembar 1992.

 

KRATAK OPIS: Prilikom upada u selo, ubijeno je pet civila srpske nacionalnosti: Stojanović (Manojla) Ostoja (1930.), Miladinović (Slobodana) Mile (1973.), Pereula (Rajka) Radojka (1948.), Pereula (Gruje) Stana (1957.), Miladinović (Danila) Slobodan (1944.) i Miladinović (Milorada) Stana (1946.).

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Muslimanske oružane formacije.

 

DOKAZ: Informacija Predsedništva Republike Srpske, br. 01-1578/92 od 25. oktobra 1992.

 

NAPOMENA: U selu su spaljena 64 objekta - stambena i poslovna, čiji su vlasnici Srbi. Upad u selo je usledio odmah nakon što su srpske snage deblokirale Goražde.

 

I-116

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Selo Bursići i Klisura, opština Višegrad, 08. avgust 1992.

 

KRATAK OPIS: Prilikom upada u selo, ubijeno je 11 civila srpske nacionalnosti: Ičagić Božana (1910.), Ičagić (Vojina) Stanjika (1933.), Krsmanović Milka (1928.), Kojić (Ljube) Zoran (1965.), Andrić Borka (1924.), Kusmuk (Vese) Drago (1955.), Kusmuk (Dušana) Danica (1924.), Kusmuk (Marka) Milorad (1963.), Kusmuk (Marka) Miloš (1965.) i Vukašinović (Miloša) Joka (1910.).

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Muslimanske oružane formacije..

 

DOKAZ: Informacija Predsedništva Republike Srpske, br. 01-1578/92 od 25. oktobra 1992.

 

NAPOMENA: U selu je spaljeno 20 srpskih kuća.

 

 

 

I-117

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Selo Straganci, opština Foča, leto 1992.

 

KRATAK OPIS: U svojim porodičnim kućama ubijeni su Stanić Mićo i Golubović Jelena. Kuće ubijenih su spaljene.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Muslimanske oružane formacije.

 

DOKAZ: Informacija Predsedništva Republike Srpske, br. 01-1578/92 od 25. oktobra 1992.

 

 

I-118

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Selo Ptović, opština Foča, leto 1992.

 

KRATAK OPIS: U svojoj porodičnoj kući zaklani su Kovač (Marka) Sava (1924.) i njegova kći Branka (1963.)

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Muslimanske oružane formacije.

 

DOKAZ: Informacija Predsedništva Republike Srpske, br. 01-1578/92 od 25. oktobra 1992.

 

NAPOMENA: Kovač Branka je prethodno silovana.

 

 

I-119

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Selo Gornja Slatina, opština Foča, leto 1992.

 

KRATAK OPIS: U svojim kućama zaklani su Zečević Milan, Vilotić Marko i Bračni par Janković,

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Muslimanske oružane formacije.

 

DOKAZ: Informacija Predsedništva Republike Srpske, br. 01-1578/92 od 25. oktobra 1992.

Slučaj je naveden i u Izveštaju Srpske pravoslavne crkve (Srpska pravoslavna parohija fočanska) br. 32. od 06. novembra 1992.

 

NAPOMENA: Kuća porodice Janković je spaljena.

 

I-120

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Selo Bastasi, opština Foča, leto 1992.

 

KRATAK OPIS: Hicima iz vatrenog oružja ubijeni su: Milanović (Milutina) Žarko (1930.) Milanović (Rajka) Savo (1955.), Damjanov Petar i Damjanov Esma, rođena Đurić.

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Muslimanske oružane formacije.

 

DOKAZ: Informacija Predsedništva Republike Srpske, br. 01-1578/92 od 25. oktobra 1992.

I-121

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Selo Radoviš, opština Foča, leto 1992.

 

KRATAK OPIS: Ubijen je Vuković (Vlade) Luka (1961.). Telo ubijenog je zatrpano gomilom panjeva.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Muslimanske oružane formacije.

 

DOKAZ: Informacija Predsedništva Republike Srpske, br. 01-1578/92 od 25. oktobra 1992.

 

NAPOMENA: Telo ubijenog je identifikovano na osnovu kazivanja Sušić Danila.

I-122

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Selo Krmaluša, opština Foča, leto 1992.

 

KRATAK OPIS: Nakon zverskog mučenja, ubijeni su Vuković Luka, koji je živ zakopan u zemlju. Trivan Rajko (67), kome je na grudima paljena vatra i Elez Aleksa (62), duševno bolesna osoba, koji je spaljen u vlastitoj kući.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Muslimanske oružane formacije.

 

DOKAZ: Informacija Predsedništva Republike Srpske, br. 01-1578/92 od 25. oktobra 1992.

 

I-123

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Selo Bujakovina, opština Foča, leto 1992.

 

KRATAK OPIS: Prilikom upada u selo zaklani su i izmasakrirani: Kalajxić Dušan (75), Kalajxić Joka, Govedarica Milisav (18), Govedarica Ilija, Govedarica Ilinka, Vučetić Jovo, slepi starac od 70 godina, Vučetić Milka, Vučetić Milan i Vučetić Vidosava.

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici muslimanskih oružanih formacija iz susednog sela: Divović Idriz, Muslim Murat, Žiga Began, Begović Selim, Šehović Muhamed, Spaho Ibro, i Hoxa Ćemo Selim.

 

DOKAZ: Informacija Predsedništva Republike Srpske, br. 01-1578/92 od 25. oktobra 1992.

 

NAPOMENA: Kuće ubijenih su spaljene.

I-124

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Selo Milotina, opština Foča, 07. juli 1992.

 

KRATAK OPIS: Ubijeni su Đurović Momir i Mastilo Đorđo (72). Pokojni Mastilo je isečen sekirom.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Muslimanske oružane formacije.

 

DOKAZ: Informacija Predsedništva Republike Srpske, br. 01-1578/92 od 25. oktobra 1992.

I-125

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Selo Pakrani, Daruvar, 14. decembra 1991.

 

KRATAK OPIS: Milan Marković (1952.), ubijen je u dvorištu svoje kuće. Učinioci ovog zločina njegovo telo su ostavili nesahranjeno na mestu ubistva, ba su leš raskomadale životinje.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: "Izveštaji Srpskog sabora o progonu srpskog naroda i etničkom čišćenju Zapadne slavonije od strane vlasti Republike Hrvatske. (str. 18. Anex II).

I-126

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Selo Jamnići, opština Foča, 26. juli 1992.

 

KRATAK OPIS: Prilikom upada u selo ubijeno je 10 civila srpske nacionalnosti: Kovač Ilija, Dubovina Pero, Golubović Milan, Golubović Novo, Golubović Dragan, Golubović Milorad, Savić Njegoš, Golubović Pejka, Elez Veljko i Elez Milorad.

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Muslimanske oružane formacije.

 

DOKAZ: Informacija Predsedništva Republike Srpske, br. 01-1578/92 od 25. oktobra 1992.

I-127

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Selo Slatina, opština Foča, 27. juli 1992.

 

KRATAK OPIS: Zaklan je Miloš Dejan, civil srpske nacionalnosti.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Informacija Predsedništva Republike Srpske, bo 01-1578/92 od 25. oktobra 1992.

I-128

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Selo Preljuča, opština Foča, 30 juli 1992.

 

KRATAK OPIS: Prilikom napada na selo ubijeni su: Fundup Milan, Matović Milan,m Patić Radiša, Radović Vladimir, Drakul Slaviša, Sekulović Ranko, Brković Mitar, Mandić Milovan i Davidović Božo.

Leševi ubijenih srpskih civila su izbodeni žicom, a zatim poliveni benzinom i spaljeni.

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Muslimanske oružane formacije.

 

DOKAZ: Informacija Predsedništva Republike Srpske, br. 01.1578/92.

od 25. oktobra 1992.

I-129

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Selo Čurevo, opština Foča, 08. avgust 1992.

 

KRATAK OPIS: Na svojoj livadi ubijen je Paprica Žarko, dok je kosio Travu.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Muslimanske oružane formacije.

 

DOKAZ: Informacija Predsedništva Republike Srpske, br. 01-1578/92 od 25. oktobra 1992.

I-130

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Selo Poljice, opština Foča, 08. septembar 1992.

 

KRATAK OPIS: Prilikom upada u selo ubijeno je, zaklano i masakrirano, 14. civila srpske nacionalnosti: Miljanović Neđe Grujo (1960.), Drakul Pere Savo (1923.), Drakul Vlade Drago (1958.), Jovović Trifka Radivoje (1937.), Mrgud Gojka Anđelko, (1957.), Milidrag Dobre Sreten (1972.), Drakul Rada Vlado (1941.) Jovović Blagoja Mirko (1934.), Jovović Mitra Petar (1925.), Jovović Save Milojka (1937.) Elez Sime Nada (1970.) Elez Petra Stevan (1942.) Elez Todora Slavko (1938.), i Ognjenović Spasoja Spaso (1943.).

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Muslimanske oružane formacije predvođene Kasimom Barlovom i članovima porodice Bećirević.

DOKAZ: Izjave svedoka, preživele rodbine, dopis Predsedništva Republike Srpske, br. 01-1578/92 od 25. oktobra 1992.

I-131

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Put Miljevina-Kalinovik, opština Foča, 20 septembar 1992.

 

KRATAK OPIS: Z napadu na motorno vozilo kojim su se prevozili civili u pravcu Foče, ubijeno je 39 lica srpske nacionalnosti od čega 33 muškarca i 6 žena. Među ubijenima identifikovani su: Vujadin (Spasoja) Lekso (44), Bozalo (Milorada) Radomir (35), Ognjenović (Sime) Velimir (32), Sarić (Marka) Milovan (55), Andrić (Gojka) Rade (53), Nogo (Rajka) Veselin (24), Andrić (Miloša) Ranko (30), Mastilo (Lazara) Slobodan (16), Mastilo (Lazara) Duško (20), Vasović (Neđe) Milisav (37), Škobo (Jova) Slavko (41), Miletić (Radovana) Gordan (30), Miletić (Marka) Mišo (65), Vuković (Vlada) Milorad (29), Vuković (Marka) Milenko (45), Trifković (Milana) Risto (48), Vlaški (Jova) Velibor (19), Cicović (Branislava) Danilo (28), Nogo (Veljka) Milan (34), Stanković (Nikole) Vide (41), Stanić (Živka) Milorad (33), Klepić (Čede) Rajko (30), Mijatović (Janka) Petko (30), Stanković (Jove) Mlađen (30), Popović (Nikole) Radomir (25), Popović Mlađen (30), Golijani (Drage) Slavko (36), Obućina (Branka) Cvija) (62), Sarić Milica, stara oko 25 g. i Elez Mato (50).

Tela šestoro ubijenih - 3 muškarca i 3 žene sisu identifikovana.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Muslimanske oružane formacije.

 

DOKAZ: Fotodokumentacija i dopis Predsedništva Republike Srpske, br. 01-1578/92 od 25. oktobra 1992.

 

I-132

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Jošanica, opština Foča, 19 decembar 1992.

 

KRATAK OPIS: Muslimanske oružane snage, predvođene predstavnicima lokalnog stanovništva, u ranim jutarnjim časovima napale su i spalile 10 sela u Jošaničkom kraju ( Baždari, Medanovići, Gapići, Brajkovići, Bogavići, Bjelice, Hoxići, Škobalji, Crnetići, Ostrmci). Tom prilikom masakrirane su i ubijene 52 osobe srpske nacionalnosti: Lazar Blagoijević (1939.), Radomir Jagodić (1939.), Risto Blagojević (1938.), Miroslav Blagojević (1968.), Dragomir Blagojević (1954.), Rade Pljevaljčić (1904), Stana Pljevaljčić (1906.), Drago Pljevljčić (1946.), Neđo Ivanović (oko 1910.), Stana Mićević (1928.), Novak Mićević (1954.), Vide Kulić (1936), Persa Kulić (1938.), Pero Kulić (1939.), Vinka Kulić (1939.), Danilo Kulić (1919.), Stoja Kulić (1926.) Vukadin Višnjić (1928.), Zorka Višnjić (1928.), Milan Višnjić (1958.), Dragoljub Višnjić (1953.), Dražen Višnjić (1986.), Mile Škipina (1953.), Goja Višnjić (1948.), Ranka Višnjić (1968.), Zoranka Višnjić (1970.), Vlatko višnjić (1972.), Sreto Grujičić (1937.), Vukosava Grujičić (1932.), Neđo Grujičić (1930.), Stana Grujičić (1930.), Marko Grujičić (1960.), Nebojša Brujičić (1972.) Miladin Višnjić (1940.), Jela Višnjić (1942.), Milanka Stevanović (1940.), Rade Višnjić (1936.) Tomo Višnjić (1947.) Mila Jegdić (12923.), Mileva Jeegdić ( (1950.) Milosav Davidović (1930.), Novica Davidović (1956.) Branko Davidović (1933.), Danica Davidović (1931.), Risto Kulić (1930.), Stana Kulić (1932.), Slavojka Kulić (1942.), Danilo Stojanović (1907.), Nikola Stojanović (1913.), Gojka Stojanović (1950.), Milosav Ivanović (1934.). Vlatko Jegdić (1938.).

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici muslimanskih oružanih snaga.

 

DOKAZ: Izveštaj Srpske pravoslavne crkve (pravoslavni mitropolit Eparhije zagrebačko-ljubljanske) br. 30/93 od 25. januara 1993.

 

NAPOMENA: Četiri lica iz sela Hoxići odvedena su u nepoznatom pravcu i predpostavlja se da su ubijeni. Olga Višnjić, (1955.), i Dragana Višnjić (1982.), supruga i ćerka ubijenog Dragoljuba Višnjića, Stojka Višnjić (1920.) i njena praunuka Danka Jagodić (1990.).

 

I-133

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Ozarevina, opština Foča 16. novembar 1992.

 

KRATAK OPIS: U napadu na selo Ozarevinu poginuli su Staka Pljevaljčić (1924.), Vojo Kulić (1944.), i Jagoš Krsmanović (1936.), meštani srpske nacionalnosti.

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici muslimanskih oružanih formacija.

DOKAZ: Izveštaj Srpske pravoslavne crkve (pravoslavni mitropolit Eparhije zagrebačko-ljubljanske) br. 30/93. od 25. januara 1993.

I-134

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Cape, Jabuka, opština Foča 30. april 1992.

 

KRATAK OPIS: Prilikom napada na selo poginula je Ivana Vuković (1987.), civil srpske nacionalnosti.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici muslimanskih oružanih snaga.

DOKAZ: Izveštaj Srpske pravoslavne crkve (Pravoslavna parohija jabučka) br. 4. od 30. novembra 1992.

I-135

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Jabuka, opština Foča 23. juli 1992.

 

KRATAK OPIS: Prilikom upada muslimanskih oružanih snaga u Jabuku i njene zaseoke pobijeno i izmasakrirano 26 Srba: Ostoja Ćosović (1930.), i Sofija Ćosović (1931.), iz Kolakovića, Miladin Ćosović (1927.) iz Lokava, Obren Ćosović (1934.) iz Kolakovića, Borko Ćosović (1928.) iz Kolakovića, Miladin Ikonić (1920) iz Slvčića, Radivoje Trifun (1925.) iz Kolakovića, Ranko Simović (1967) iz Postijena, Milenko Kapuran (1964) iz Milotine, Mirko Ćosović (1932.) iz Kolakovića, Benko Kovač (1965) iz Ljaljice, Sreto Draško (1965) iz Ljaljice, Rade Mastilo (1936.) iz Podrida, Rajko Mastilo (1956) iz Podrida, Milenko Mastilo (1956) iz Podrida, Miloš Trivun (1918) i Anđelka Trivun (1924.) iz Rosulja, Marko Mastilo (1909) iz Podrida, Miloš Vuković (1920) iz Kolakovića i Predrag Bilinac (1972.) iz Podgraba, Bojat Rajko, Blagojević Jova, Skakavac Milovan, Skakavac Marko, Skakavac Rade i Simović Lazar.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici muslimanskih oružanih snaga.

 

DOKAZ: Izveštaj Srpske pravoslavne crkve (Pravoslavna parohija jabučka) br. 4 od 30 novembra 1992. Dopis Predsedništva Republike Srpske br. 01-1578/92 od 25.10. 1992.

 

I-136

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Selo Ruli, opština Foča, juli 1992.

 

KRATAK OPIS: Žitelji jedine srpske kuće u Rulima Novica N. i Stoja N. (oboje sedamdesetogodišnjaci), poginuli su u bekstvu prema Foči, nakon paljenja njihove kuće.

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici muslimanskih oružanih snaga.

DOKAZ: Izveštaj Srpske pravoslavne crkve (Srpska pravoslavna parohija fočanska) br 32. od 6. novembra 1992.

 

I-137

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Nebriževac, opština Imotski, R. Hrvatska, 05. juli 1992.

 

KRATAK OPIS: Ubijen je i masakriran Miroslav Lončar (1959).

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici hrvatskih oružanih snaga.

 

DOKAZ: Izveštaj Srpske pravoslavne crkve (pravoslavni mitropolit Eparhije zagrebačko-ljubljanske) br. 30/93 od 25. januara 1993.

 

I-138

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Bijela, opština Višegrad, jesen 1992.

 

KRATAK OPIS: Domaćina Ranka Baranca ubio je kolega s posla koji mu je došao na slavu.

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Za sada neidentifikovani stanovnik Bijele, muslimanske nacionalnosti.

 

DOKAZ: Izveštaj Srpske pravoslavne crkve (Srpska pravoslavna parohija višegradska) Br. 10/92 od 24. oktobra 1992.

 

I-139

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Opština Višegrad, jesen 1992.

 

KRATAK OPIS: Ubijeni su civili: Ranko Samarxić, Božo Vujkić iz Zemljica, Dragomir i Perka Šimšić iz Vlahovića, Boško Šimšić iz Žlijeba, Radojka Rajak sa D. Lijeske, Dragan i Slavka Šušnjar, Radomir i Petka Savić, Trivun, Sava, Mirjana, Vidoje i Dragana Jelčić (Vidoje i Dragana su Deca), svi sa Jelašca, Zdravko Baranac iz Crnčića, Milan Desanka i Miljana Vuković iz Faljanovića i Anđa Simić sa Ubave. Svih 20 lica ubijeni su u svojim kućama.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici muslimanskih oružanih snaga.

 

DOKAZ: Izveštaj Srpske pravoslavne crkve (Srpska pravoslavna parohija višegradska) br. 10./92 od 24. oktobra 1992.

 

I-140

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Donja Brda, opština Foča, 13. april 1992.

 

KRATAK OPIS: Dušan Davidović (1946.) i Vaso Dragičević (1950), koji su se iz straha od muslimana sklonili u selo Gornja Brda, ubijeni prilikom povratka kućama.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Meštani sela donja Brda muslimanske nacionalnosti.

DOKAZ: Izveštaj Srpske pravoslavne crkve (Srpska pravoslavna parohija fočanska) br. 32-92 od 6. novembra 1992.

I-141

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Mirušić, opština Foča, 20 maj 1992.

 

KRATAK OPIS: Ubijen je i izmasakriran Živko Marković (1931.), (glava odsečena i prikovana za drvo, leva ruka odsečena, rasporen i natrpan solju, koža oderana).

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici muslimanskih oružanih snaga.

DOKAZ: Izveštaj Srpske pravoslavne crkve (Srpska pravoslavna parohija fočanska) br. 32-92 od 6. novembra 1992.

 

NAPOMENA: Selo Mirušići spaljeno.

 

I-142

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Selo Dabovci, opština Kotor-Varoš, 18 septembar, 1992.

 

KRATAK OPIS: U napadu muslimansko-hrvatskih snaga na selo pobijeni su svi stanovnici sela, uključujući 18 članova uže i šire familije Serdar. Svedokinja poimenice navodi ime muža Jelenka, ljegovog oca B ranka, majke Bosiljke, zaove Radmile i dr. Sama Radmila Serdar (30) teško je ranjena: pogođena je rafalom u prsa i grudni koš, noge i ruke. Nalazila se u 5.om mesecu trudnoće. Operisana je u Banjaluci i dete je spašeno.

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Radmila Serdar kao neposredne izvršioce masakra nad svojom porodicom identifikovala je muslimane: Besima Čobića, Mirsada Smajića i Fikreta Planinčića iz susednog sela Hanfići.

DOKAZ: Izjava Radmile Serdar, kao i medicinska dokumentacija u Bolnici u Banjaluci.

 

I-143

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Selo Ričice, opština Imotski, 05.07. 1992.

 

KRATAK OPIS: Miroslav Lončar (1959) iz sela Nebriževac ubijen je i masakriran od strane pripadnika oružanih snaga Hrvatske. Telo je pronađeno tek 12. 07. 1992.

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici hrvatskih oružanih snaga.

 

DOKAZ: Zavičajni klub Srba iz Imotske krajine (Hrvatska), Izveštaj o delima genocida i etničkom čišćenju nad Srbima u Imotskoj krajini br. 1-5 od 11.01.1993.

 

NAPOMENA. U toku rata u Hrvatskoj i BiH u Imotskoj krajini nisu vođena nikakva borbena dejstva. I pored toga pripadnici HOS-a izvršili su više zločina nad srpskim stanovništvom - ubistvo, pokušaja ubistva, pljačkanje, paljenje i miniralje porodičnih kuća.

Pokušaji ubistva izvršeni su nad Bogdanom Kadijevićem iz sela Glavina Donja i Nikolom popadićem iz sela Proložac, prilikom obavljanja poljoprivrednih radova.

I-144

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Velika Gorica, kod Zagreba 24. oktobar 1991.

 

KRATAK OPIS: Vasiljević Stevo (1962) ubijen na radnom mestu, na benziskoj pumpi.

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici hrvatske garde.

 

DOKAZ: Izveštaj Srpske pravoslavne crkve (Pravoslavni mitropolit, Eparhije zagrebačko-ljubljanske) M. br. 324/92 od 02. decembra 1992.

I-145

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Sarajevo, 09. juni 1992.

 

KRATAK OPIS: Miloš Minić ubijen nakon što je prethodno bio maltretiran i fizički zlostavljan.

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici TO BiH, koje je predvodio Merim Galijatović.

DOKAZ: Izjava suseda ubijenog Minića, njegov identitet poznat MUP-u Republike Srpske.

NAPOMENA: Ista lica fizički su zlostavljala druge stanare srpske nacionalnosti nastanjene u zgradi u kojoj je stanovao pok. Minić.

I-146

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Sarajevo, april 1992.

 

KRATAK OPIS: Miodrag Ostojić i Kablar (ime nepoznato) nakon maltretiranja zaklani.

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Jusuf Prazina, komandant TO Sarajeva.

DOKAZ: Izjava svedoka; Izveštaj MUP- SR BiH br. 17-9/02-17/92 od 02. juna 1992.

 

NAPOMENA: Ubijeni su bili deo grupe od oko 20 lica srpske nacionalnosti koji su maltretirani i fizički zlostavljani u prostorijama MZ "Mladost", Trg ZAVNOBIH bb.

 

I-147

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Sarajevo, 06 maj 1992.

KRATAK OPIS: Miodrag Đorđević (zaposlen kao referent u "Zori", Sarajevo) nakon maltretiranja i fizičkog zlostavljanja nateran da prizna da je navodno bio snajperista, posle čega je ubijen.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici muslimanskih "Zelenih beretki". Za jednog od njih se pretpostavlja da je bio jedan od direktora OOUR "Zrak" Jusuf Čolpa, rodom iz Plava, nastanjen u Dobrinji.

 

 

DOKAZ: Izjave svedoka čiji identitet je poznat MUP- Republike Srpske.

 

NAPOMENA: Lica koja su dala izjave o ubistvu M. Đorđevića, zajedno sa drugim licima srpske nacionalnosti uhapšena su od strane "Zelenih beretki", zadržana više dana u nekoj podrumskoj prostoriji gde su bili maltretirani i fizički zlostavljani. Njihovom hapšenju doprineli su susedi Ramiz Bajrić (Sarajevo, ul. Olimpijskih pobjednika br. 13/1), Nezir Mašić i Nebojša Domuz (Sarajevo, ul. Olimpijskih pobjednika br 12/1.

 

I-148

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Zagreb, Hrvatska, 1992.

 

KRATAK OPIS: Ubijena Klaudija Kasalica (1972).

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici ZNG Republike Hrvatske.

 

DOKAZ: Srpska pravoslavna crkva (Pravoslavni mitropolit Eparhije zagrebačko-ljubljanske) M. br. 324/92 od 02. decembra 1992. Izjave srodnika.

I-149

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Priboj, kod Tuzle, septembar 1992.

KRATAK OPIS: Dušan Radovanović živ zapaljen pred svojom kućom.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici hrvatskih i muslimanskih oružanih snaga.

 

DOKAZ: Izveštaj Srpske pravoslavne crkve. (Pravoslavni mitropolit Eparhije zagrebačko-ljubljanske) M.br. 324/92 od 02. decembra 1992. Fotodokumentacija dobijena od SPC.

I-150

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila

MESTO I VREME: Bogutovo Selo kod Ugljevika, Rastošnice, 1992.

 

KRATAK OPIS: Dragan Vičić (Bogutovo Selo) izmasakriran, Mihajlo Stanić i Petar i Milan Sandić, Marko Savić, svi ubijeni nedaleko od releja "Stolice" na Majevici.

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici hrvatskih i muslimanskih oružanih snaga.

DOKAZ: Izveštaj Srpske pravoslavne crkve (Pravoslavni mitropolit Eparhije zagrebačko-ljubljanske) M. br. 324/92 od 02. decembra 1992. Foto -dokumentacija.

 

II-029

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika

MESTO I VREME: Grubišino Polje, 13. avgust 1991.

 

KRATAK OPIS: Nakon nezakonitog hapšenja i držanja nekoliko dana pod torturom u improvizovanom zatvoru, ubijeni su civili srpske nacionalnosti: Milošević Spasoje, Stanić Mitar i Mačak Drago.

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici MUP-a i ZNG Republike Hrvatske, pod komandom aktiviste HDZ Stojana Gustina.

DOKAZ: "Izveštaj Srpskog sabora o progonu srpskog naroda i etničkom čišćenju Zapadne Slavonije od strane vlasti Republike Hrvatske", str (Anex II).

 

NAPOMENA. Nezakonita hapšenja su vršena prema unapred pripremljenim spiskovima, koji su sadržavali imena uglednih i bogatijih Srba, a koje je sačinio mesni ogranak hrvatske demokratske zajednice, vladajuće partije u Hrvatskoj.

 

II-030

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika

MESTO I VREME: Naselje Lužac, Vukovar, početak novembra 1991. (UNPA).

 

KRATAK OPIS: Vukčević Đorđe, pripadnik TO, nakon zarobljavanja zverski je mučen nožem, a potom usmrćen paljenjem brenerom (aparatom za zavarivanje).

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici ZNG Republike Hrvatske.

 

DOKAZ: Video zapis i fotografije tela pokojnog Vukićevića, deponovani na vojno-medicinskoj akademiji, Beograd.

II-031

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika

MESTO I VREME: Selo Bogdanovci, opština Vukovar (UNPA), između 27. oktobra i 10 novembra 1991.

KRATAK OPIS: Jovan Stepanović, vodnik JNA, nakon zarobljavanja je streljan.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici ZNG Republike Hrvatske iz Bogdanovaca.

DOKAZ: Izveštaj VP 9845 Valjevo, izjava poručnika Džananović Nihada i medicinska dokumentacija koja se nalazi u Vojno-medicinskoj akademiji u Beogradu.

 

NAPOMENA. Jovan stepanović je zarobljen 27. oktobra 1991. godine oko 12.00 časova prilikom izvršenja zadatka. Njegovo telo nađeno je 10. novembra 1991. oko 11.00 časova u jednom potoku sa više prostrelnih rana glave i tela.

II-032

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika

MESTO I VREME: Selo Gračanica, opština Glina (UNPA), 12/13 decembar 1991.

KRATAK OPIS: Nakon zarobljavanja zverski su mučeni, a potom ubijeni pripadnici teritorijalne odbrane. Boro Stambolija, Ljuban Prusac (1950), Stevo Novaković (1966), Bogdan Meanxija (1948), Đorđe Kovačević (1967), Stevan Šikanja (1947), Nenad Borojević (1969), Milan Bajlović (1959), Dušan Lalić (1954), Pero Čučković (1953.) Nikola Sarapa (1963), Dragan Sladović (1961), Ilija Pavlica (1961), Dušan Borojević, Milan Tintor i Dragan Samac.

Đorđe Kovačević je zaklan, Stevi Novakoviću i Ljubanu Pruscu, kome je glava probijena kolcem, odrana je koža sa lica. Telo jednog pripadnika TO nije nađeno.

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici ZNG Republike Hrvatske.

 

DOKAZ: Dokumentacija koje se nalazi u publikaciji "Genocid nad srpskim narodom 1941-45, 1991-92." Muzej primenjenih umetnosti, Beograd, autor projekta Bojana Isaković.

II-033

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika

MESTO I VREME: Logor u Grudama, 08. maj 1992.

 

KRATAK OPIS: Nakon torture umro je Aleksa (Branka) Janjić (1951) iz Čelebića.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Zatvorski organi-pripadnici hrvatsko-muslimanskkih oružanih formacija.

DOKAZ: Izveštaj Udruženja Srba iz Konjica: "Novi genocid nad srpskim narodom u Konjičkom kraju - zločini u Bradini", str. 26 (Anex IV).

 

NAPOMENA: Pokojni Janić ostao je u svojoj kući nakon prisilnog iseljavanja Srba iz Čelebića izvršenog od strane muslimansko-hrvatskih formacija 22. aprila 1992. Uhapšen je u momentu kada je krenuo da obavlja poljske radove.

II-034

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika

MESTO I VREME: Konjic, iprovizovani zatvor u sportskoj dvorani "Musala", 15. juni 1992.

 

KRATAK OPIS: Sa obližnjeg brda Prevlje ispaljena je artiljerijska granata na logor i tom prilikom su poginuli: Milorad (Pere) Ćećez (1950), Dušan (Pere) Ćećez (1953), Pero (Miloša) Ćećez (1963.), Vlado (Obrena) Ćećez (1952), Miro((Radivoja) Ćećez (1969), Mirko (Svetozara) Ćećez (1958), Velimir (Obrena) Ćećez (1952), Predrag (Neđe) Kuljanin (1964.), Tihomir (Janka) Kuljanin (1965), Mirko (Marka) Ninković (1957), Stevo (Marka) Ninković (1962), Radomir (Marka) Ninković (1944) i Novica (Čede) Živak (1960).

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici muslimansko-hrvatskih oružanih formacija.

 

DOKAZ: Izveštaj Udruženja Srba iz Konjica: "Novi genocid nad srpskim narodom u Konjičkom kraju - zločini u Bradini" str. 20-22, (AnexIV).

 

NAPOMENA: U ovom napadu ranjeno je 12 uhapšenika srpske nacionalnosti.

II-035

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika

MESTO I VREME: Logor Čelebići, opština Konjic, kraj maja-jun 1992.

 

KRATAK OPIS: Nakon surovog mučenja ubijeni su ili podlegli posledicama mučenja. Slobodan (Petka) Babić (1949), Miroslav (Jove) Vujčić (1962), Petko (Pavla) Gligorević (1934), Perko (Đoke) Mrkajić (1941), Šćepo (Riste) Mrkajić (1930), Pero (Đorđa) Mrkajić (1928), Ilija (Mirka) Mrkajić (1933), Gojko (Save) Miljanić (1935), Boško (Neđe) Samouković (1933), Milorad (Radmila) Kuljanin (1966), Šćepo (Šćepe) Gotovac (1921), Čedo (Ratka) Avramović (1945), Željko (Obrena) Ćećez (1960), Simo (Todora) Jovanović (1933), Neđo (Dušana) Milošević (1925), Željko ( Milana) Milošević (1962) i Željko (Milenka) Klimenta (1955). Žrtve su mučene na najsvirepije načine. tučeni su po nekoliko sati dok su stajali uz zid sa podignutim rukama, zatvarani su u šahtove, paljeni su im delovi tela, bodeni užarenim noževima, držani u vodi 24 časa, terani da piju mokraću i dr.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Zijo Lanxo, Azem Delić, Edo Jelešković i drugi pripadnici muslimansko-hrvatskih snaga koji su obezbeđivali logor. Upravnik logora bio je Pavo (Janka) Mucić, a njegov zamenik Hasim (Ibre) Delić.

 

DOKAZ: Izveštaj Udruženja Srba iz Konjica: "Novi genocid nad srpskim narodom u Konjičkom kraju - zločini u Bradini", str. 16-20 (Anex IV) i izjava svedoka čiji identitet deponovan u Udruženju Srba iz BiH i Državnoj komisiji za ratne zločine i zločine genocida.

 

NAPOMENA: Ovaj dokument upotpunjuje slučaj iz prvog Izveštaja Vlade SRJ (YU/SC 780-92/DOC-1/S II-026).

II-036

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika

MESTO I VREME: Crni Vrh, Teslić, juli - avgust 1992.

 

KRATAK OPIS: Jedinica plaćenika - muxahedina iz Saudi Arabije masakrirala je trojicu pripadnika srpske TO iz Teslića: Blagoja Blagojevića, Nenada Petrovića i Branka Đurića. Njihove odsečene glave nabijene su na kolac na tešanjskoj kuli, kao što su to radile Osmanlije u srednjem veku.

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Grupa muxahedina iz Saudi Arabije koja se borila u sastavu snaga lojalnih Aliji Izetbegoviću, a koju je predvodio verski vođa Abu Abdulah al-Aufi, a koji su upućeni u BiH po nalogu imama iz Meke Gadafera al--Mekija.

 

 

DOKAZ: Dokumentacija i filmski snimci, zaplenjeni na Crnom vrhu, nalaze se u komandi Vojske Republike Srpske.

 

NAPOMENA: Angažovanje muxahedina kao i stranih plaćenika u muslimanskoj i hrvatskoj vojsci evidentirano je od strane Vojske SRJ,. Informacija o tome proseđena je specijalnom izvestiocu UN za pitanje plaćenika, E. Ballesteros-u, dokument A/C, 3/47//3 od 07. oktobra 1992.

II-037

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika

MESTO I VREME: Foča, juli - avgust 1992.

 

KRATAK OPIS: Rajko Bojat (1968) i Zoran Blagojević (1971) živi uhvaćeni 24. jula, a žicom uz hrast vezani i spaljeni pronađeni 27 avgusta.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici muslimanskih oružanih snaga.

DOKAZ: Izveštaj Srpske pravoslavne crkve (Srpska pravoslavna parohija fočanska) br. 32. od 06. novembra 1992.

 

II-038

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika

MESTO I VREME: Logor Dretelj, 2. avgust 1992.

 

KRATAK OPIS: Božo Balaban iz Mostara umro je od posledica batinjanja drvenim toljagama.

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Muslimansko-hrvatske snage koje su obezbeđivale logor, posebno Buljbašić.

DOKAZ: Izjave svedoka Državnoj komisiji za ratne zločine i zločine genocida; Komesarijatu za izbeglice Republike Srbije.

 

III-012

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima

MESTO I VREME: Sarajevo april - avgust 1992.

 

KRATAK OPIS: U cilju sprečavanja evakuacije dece iz Sarajeva u organizaciji Prve dečije ambasade Međaši, otvarana je vatra iz pešadijskog naoružanja na dva konvoja u kojima je bilo 5 autobusa sa oko 4oo majki sa decom. Zbog toga, evakuacija dece do aerodroma nije mogla biti izvršena u prvom pokušaju, (15. aprila), dok je narednog dana konvoj bio iizložen vatri puna tri i po sata.

Dalji rad na izvlačenju dece bio je pod stalnom pretnjom članovima Dečje ambasade (pucano snajperima, tromblonima i dr.).

Početkom avgusta poginulo je dvoje dece (jedno muslimansko i jedno srpsko dete) u konvoju koji je krenuo prema Splitu. Na sahrani dece došlo je do pucanja na civile koji su joj prisustvovali.

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici muslimanskih oružanih formacija, pod kontrolom i po nalogu i članova Vlade BiH, lojalni Aliji Izetbegoviću.

 

DOKAZ: Izjava pedijatra dr Ljiljane Abramović-Savić deponovana u SMIP, koja je organizovala i bila u pratnji konvoja.

NAPOMENA: Protivljenje evakuaciji dece praćeno je izjavama predsetavnika muslimanske strane da "deca treba da umru za samostalnu BiH". Indikativno je i to da su čak i pojedini lekari - Muslimani, uprkos humanizmu koji pretpostavlja njihova profesija, bili protiv evakuacije i zbrinjavanja dece na sigurno mesto.

Iz izjave dr. Abrmović_Savić proizilazi da su muslimanske oružane formacije uz očigledan blagoslov zvaničnih vlasti, pretvarale škole (uključujući i za retardiranu decu, obdaništa, bolnice i porodilišta u vojno uporište odakle se dejstvovalo po srpskim položajima, uz očekivanje da će na vatru biti odogoreno vatrom. O tome postoji i javna izjava generala Mekenuzija (UNPROFOR). Svaki odgovor srpske strane vešto je korišćen u propagandne svrhe sa ciljem da se dokaža ko je navodni agresor i sa kojom beskrupuloznošću napada sve što je u dometu artiljerijskog oruđa.

Deca (njih 41) iz Zavoda za retardiranu decu u Mjedenici (Sarajevo) su dva dana držana kao živi štit "zelenim beretkama" dok su dejstvovali po srpskim položajima,

Izjavu koju je dala jugoslovenskim organima, svedok Lj. Abramović-Savić je uputila i gen. sek. UN. B. Galiju i Izvršnom direktoru UNICEF James Grant-u.

III-013

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima

MESTO I VREME: Visoko, maj - decembar 1992.

 

KRATAK OPIS: Srbi iz Visokog, muškarci, žene i deca od 19 do 12 godina odvođeni su u zatvor - logor Kasarnu. zatvorenici su bili podvrgavani najtežim oblicima torture: bili su tučeni maljem, čekićima, željeznim šipkama, držalicama od krampa i drugih alatki, urezivanje nožem po telu, lomljenje zuba i dr. Zatvorenicima nije bilo dozvoljeno da se kupaju ni po dva meseca. Hrana je bila izuzetno slaba - jedan obrok dnevno - tanjir supe na dva do tri zarobljenika.

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Muslimanske snage koje su obezbeđivale logor: Halilović Hajrudin zvani "Mrčo", Čengić Miralem, Murtić Amir, Samir zvani "Domac", Fejim Fejzić, Graho Dževad.

 

DOKAZ: Izjave svedoka T.R. i R.N. Državnoj komisiji za ratne zločine i zločine genocida.

 

NAPOMENA: Istog dana kada je zarobljen R.N. 29. maja 1992. ubijen mu je sin Željko i supruga Dušanka. Takođe ubijeni su njihove prve komšije Damjanović Slavko i njegova supruga Danica.

U logoru je od zadobijenih povreda batinjanjem umro Samarxić Milivoje.

Muslimanska TO je čak granatirala logor Kasarnu. Pri tome su poginula dva, a četrnaeest je ranjeno. Od snajperiste je pogotkom u glavu u krugu logora smrtno stradao Bajić Milivoje.

III-014

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima-silovanje

MESTO I VREME: Selo Novi Grad, opština Oxak, 8. maj 15. juli 1992.

 

KRATAK OPIS: Silovanja dece, devojaka i žena srpske nacionalnosti.

Nakon okupacije sela Novi Grad od strane jedinica Zbora narodne garde Republike Hrvatske, uz pomoć 102. brigade Hrvatskog veća odbrane, muški šitelji srpske nacionalnosti su odvedeni u logor u Oxasku, a sve žene i deca zadržani su u selu, navodno zbog njihove bezbednosti. Međutim, tokom dva meseca vršena su sistematska i grupna silovanja dece, devojaka i žena od 9 do 60 godina starosti u kome je jednu žrtvu silovalo i do 8 zločinaca. Zločini silovanja praćeni su teškim fizičkim maltretiranjem, zlostavljanjem i ponižavanjem žrtava.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: 102. brigada HVO i specijalna jedinica HVO pod nazivom "Vatreni konji".

 

DOKAZ: Dobrovoljne izjave o silovanju dalo je 26 žen. Svedočenja žrtava zločina silovanja deponovana su kod nadležnih organa Republike Srpske i u Državnoj komisiji za ratne zločine i zločine genocida. Memorandum Državne komisije o zločinima silovanja dece, devojaka i žena srpske nacionalnosti u selu Novi Grad prosleđen je Ujedinjenim nacijama sa zahtevom da bude objavljen kao zvanični dokument GS i SB. Ovaj memorandum sadrži i autentični pisani dokument - Izveštaj hrvatske Službe javne sigurnosti Novi Grad od 15. juna 1992. godine u kome su evidentirane prijave 9 zločina silovanja samo u jednoj noći, između 4. i 5. juna 1992. kao i spiskak 36 izvršilaca počinjenih zločina u Novom Gradu za koje je do sada utvrđen identitet. Ovaj spisak je sačinjen na osnovu izjava svedoka.

Takođe, žrtve silovanja iz Novog Grada dale su izjave istraživačkoj grupi Informativnog centra Srpskog sabora.

 

NAPOMENA: Svedočenja o silovanjima u Novom Gradu samo su deo materijala o zločinima nad srpskim narodom na području Bosanske Posavine. Pojedinačna, takođe, surova silovanja, gde su Srbi zatvorenici, primoravani da siluju žene srpske nacionalnosti, vršena su u logoru Oxak. Ostali zločini i nasilja činjeni su u. Vrbovačkom Lipiku (pokušaj spaljivanja Topić Lj. Milana i supruge Nade, koja je silovana; ubistvo Topić S. Mihajla zvsanog Mijo, 5. jula 1992. od strane Mate Barušića udarcima kamena u glavu i grudi, ubistvo Lešić Slavke (30) 2. maja 1992.); u Gornjem Svilaju živa je spaljena u svojoj kući Simka M. Rakić: kao i u srpskim selima Donja Dubica, Trnjak Struke, Gnionica.

III-015

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima-silovanje

MESTO I VREME: Improvizovani zatvor u tunelu u Tuzli, juni 1992.

 

KRATAK OPIS: Sistematsko i grupno silovanje srpskih žena.

Selo Brezje, na Majevici, opština Lopare (BiH) napale su muslimansko-hrvatske snage. Tom prilikom između ostalih zaklani su Đukić Stojan i Mihajlović Ilija. Žene iz sela odvedene i zatvorene u jedan tunel u Tuzli. Za pet meseci boravka u tom zatvoru žene su sistematski silovane od strane više muškaraca odjednom. Oči su im bile uvek vezane maramom, a inače su stalno držane u mraku, tako da ne moguz da identifikuju počinioce. Govoreno im je da "Srpkinje više neće rađati srpsku decu već muslimansku i hrvatsku" Te su žene puštene u razmenu tek u kasnijim mesecima trudnoće. Ovo svedoči o nameri da se sistematskim i grupnim silovanjem srpskih žena promeni etnička struktura BiH.

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici hrvatsko-muslimanskih snaga u Bih.

 

DOKAZ: Izjava M.R. (39) data Državnoj komisiji za ratne zločine i zločine genocida, kao i medicinska dokumentacija u Ginekološko-akušerskoj klinici u Beogradu.

 

NAPOMENA: Ovoj žrtvi silovanja je u Ginekološkoj akušerskoj bolnici u Beogradu odobren prekid trudnoće, na predlog psihijatra.

Identitet M.R. poznat Državnoj komisiji za ratne zločine i zločine genocida.

III-016

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima- silovanje

MESTO I VREME: Logor "Breza", BiH, maj-avgust 1992.

 

KRATAK OPIS: Sistematsko i grupno silovanje srpskih žena. Žene iz opštine Breze, Visokog i Vareša su neprestano tučene i silovane, nekada i po 20 muškaraca za redom. Puštene su tek kada bi zatrudnele. Pored silovanja od strane zatvorskih vlasti bilo je i slučajeva da je otac Srbin primoravan da siluje ćerku od 17 godina pod pretnjom smrti, što je otac i činio na molbu očajne kćeri da ne bi bili ubijeni. Pojedine od ovih mladih žena bi nakon puštanja iz logora izvršile samoubistvo, a svedok navodi dva takva slučaja.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici muslimanskih snaga, upravnik logora "Breza", zvani "Kula" navodno iz sela Semizovca.

DOKAZ: Izjava žrtve S. Ko. (1968), registrovana u Državnoj komisiji za ratne zločine, kao i medicinska dokumentacija u Ginekološko-akušerskoj klinici u Beogradu.

NAPOMENA: S.K. je kasnije izvršen prekid trudnoće na predlog psihijatra. Identitet S. Ko. poznat Državnoj komisiji za ratne zločine i zločine genocida.

III-017

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima

MESTO I VREME: Pofalići, Sarajevo, maj 1992.

 

KRATAK OPIS: Sistematsko, grupno silovanje žena srpske nacionalnosti.

Svedok S.Kr. (1972) rođena u Sarajevu, tvrdi da je bila zatočena u jednom podrumu sa šesnaestogodišnjom devojčicom Jelenom, ćerkom vojnog lica i da su ih sistematski i grupno silovali pripadnici muslimanskih snaga. Kada je nakon mesec dana puštena, prihvatila ju je jedna porodica u Sarajevu. Mesec dana nakon puštanja iz zatvora otkrila je da je u drugom stanju i zatražila prekid trudnoće u sarajevskoj klinici "Koševo". Uprava bolnice je obećala da će izvršiti abortus jedino uz uslov da S.K. pred novinarima da izjavu da su je silovali Srbi. Ona je to odbila a kasnije je, novembra meseca, izbegla u Beograd, gde se i porodila.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici"Zelenih beretki" među kojima je najozloglašeniji bio Ismet Bajramović Ćelo, kao i izvesni "Alibaba".

 

DOKAZ: Izjava S.Kr. Registrovana u Državnoj komisiji za ratne zločine i zločine genocida, kao i medicinska dokumentacija Ginekološko-akušerske klinike u Beogradu.

 

NAPOMENA: S.K. je rodila devojčicu koja je data na usvojenje.

Identitet S.Kr. poznat Državnoj komisiji za ratne zločine i zločine genocida.

 

III-018

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima-silovanje

MESTO I VREME: Stadion u Bosanskom Brodu, juli 1992. godine.

KRATAK OPIS: Sistematsko i grupno silovanje žena.

Svedok K.S. (1941) iz Bosanskog Broda izjavljuje da je bila zatočena sa 12 Srpkinja u ženskom kupatilu stadiona. Među njima je bilo i starijih žena (65) kao i jedna Muslimanka N.H. nad kojom su se posebno iživljavali. Njih su sistematski prebijali i silovali do iznemoglosti pripadnici hrvatske i muslimanske formacije. Zatvorenici. M.S. su stražari nožem urezali na tabanu hrvatsku zastavu.

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici hrvatskih formacija Đuro i Dragan Lepen, izvesni Nervin i dr.

DOKAZ: Izjave svedoka K.S. registrovana u Dokumentaciji Komesarijata za izbeglice Republike Srbije i Informacionog centra Srpskog sabora.

NAPOMENA: Svedok K.S. navodi da je u istom logoru prebijen do smrti i njen muž D.S. u noći između 31. avgusta i 1. septembra. 1992.

Identitet K.S. poznat Državnoj komisiji za ratne zločine i zločine genocida.

III-019

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima-silovanje

MESTO I VREME: Slavonski Brod, Oxak, januar -juli 1992.

 

KRATAK OPIS: Sistematsko silovanje srpskih žena.

Svedok J.I. iz Brčkog izjavljuje da su je pripadnici hrvatskih snaga sa više žena srpske nacionalnosti zatvorili u Slavonskom Brodu (gde navodi da postoji nekoliko javnih kuća u kojima su prisilno dovođene srpske žene) i sistematski fizički maltretirali i silovali od 28 januara do 22. aprila 1992. Pri tome im je govoreno da "sada moraju rađati hrvcatsku decu". Pojedini pripadnici zatvorskih vlasti su bili posebno okrutni: jedan je uživao da ženama odseca obrve, komad uha, ili da vadi oko. Jednoj trudnoj ženi su rasekli stomak i izvadili dete.

Svedok je 22. aprila, zajedno sa ostalim ženama prebačena u logor u Oxaku, gde su u odvojenim odeljenjima bili smešteni i muškarci. J.I. svedoči da su dva muslimanska vojnika obavezno obrezivali sve muške zatvorenike srpske nacionalnosti.

Žene su nakon svakodnevnog silovanja bile mučene noževima, a pojedine žene i muškarci su polivani benzinom i paljeni su im delovi tela.

Većina žena je ostala trudna, ali su puštane tek u poodmakloj trudnoći, a mnoge su svoju slobodu kupovale stranom valutom. Svedok J.I. je morala platiti 500 DM. J.I. je po dolasku u Beograd rodila žensko dete, koje je dato u socijalnu ustanovu na usvajanje, ali je dete umrlo.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici hrvatskih i muslimanskih snaga koje su obezbeđivale logore, kao i pripadnici ZNG i HVO. Većina su poznati samo pod nadimcima - "Plavi", "Crni" i dr.

DOKAZ: Izjava J.I. Državnoj komisiji za ratne zločine i zločine genocida kao i medicinski izveštaj Ginekološko-akušerske klinike u Beogradu.

NAPOMENA: Slučaj J.I. se pominje i u delu (40/SC/ 780-92/DOC 1/S) III-011

 

 

III-020

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima-silovanje

 

MESTO I VREME: Sarajevo, 30 septembar 1992.

 

KRATAK OPIS: S.I.silovala su trojica pripadniuka specijalnih jedinica Juke Prazine u njenom stanu. Od posledica fizičkog maltretiranja S.I. je izdahnula.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici specijalne jedinice Juke Prazine na čelu sa Hamdom Šašićem.

 

DOKAZ: Izjava svedoka N.J. (1969), iz Sarajeva koja se zadesila u stanu S.I. i kojoj, takođe zaprećeno silovanjem, ali uspela da kroz prozor stana pobegne. Službena zabeleška MUP-a Republike Srpske br. 810/92.

 

III-021

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima

MESTO I VREME: Kakanj, avgust-septembar 1992.

 

KRATAK OPIS: S.V. (1968) prisilno je zatvorena u kući svoje bake od strane dvojice muslimanskih vojnika koji su je držali u kućnom pritovoru više od dvadeset dana i naizmenično je silovali. Izvesno vremen, nakon puštanja, ustanovila je da je u drugom stanju.

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Dvojica pripadnika muslimanskih snaga.

 

DOKAZ: Izjava S.V. data Državnoj komisiji za ratne zločine i zločine genocida kao i medicinska dokumentacija u Ginekološko-akušerskoj klinici u Beogradu.

 

NAPOMENA: S.V. je kasnije odobren abortus na predlog psihijatra.

 

III-022

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima-silovanje

 

MESTO I VREME: Konjic, improvizovani zatvor u sportskoj dvorani, 29. maj i 31. avgust 1992.

 

KRATAK OPIS: U noći 29. maja deset devojaka i žena zatvorenih u ovoh hali, bile su silovane.

Srpkinja M.M. i Srbin R.Ž. prisiljeni su na polni odnos, koji je posmatralo oko petnaest čuvara logora.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Hrvatsko.muslimanske snage koje su obezbeđivale logor.

DOKAZ: Izjave svedoka, čija imena su poznata Državnoj komisiji za ratne zločine i zločine genocida, kao i Udruženju Srba iz BiH u Beogradu.

 

III-023

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima

 

MESTO I VREME: Sela Bradina i Džepi, opština Konjic, juli-avgust 1992.

 

KRATAK OPIS: Organizovano silovanje.

U osnovnoj školi u selu Bradina silovano je 13. jula 15 žena srpske nacionalnosti.

jednu kuću u seu Džepi "Zelene beretke"su pretvorile u kuću za silovanje srpskih ženba iz ovog sela. To se desilo i sa M.B. koja je ostala u drugom stanju.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Muslimanske snage - "zelene beretke".

 

DOKAZ: Izjave svedoka čija imena su poznata Državnoj komisiji za ratne zločine i zločine genocida, kao i Udruženju Srba iz BiH u Beogradu.

 

III-024

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima

 

 

MESTO I VREME: Selo Dušče, opština Višegrad, proleće - jesen 1992.

 

KRATAK OPIS: Silovanje maloletnice D.S.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Za sada neidentifikovani stanovnik Dušča, muslimanske nacionalnosti.

 

DOKAZ: Izveštaj Srpske pravoslavne crkve (Pravoslavna parohija Višegrada) br. 19/92 od 24.10.1992.

 

NAPOMENA: Silovana devojčica je u javnosti okrivljena zbog toga što je zločin prijavila.

 

III-025

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima

 

MESTO I VREME: Opština Imotski, Hrvatska, proleće-leto 1992.

 

KRATAK OPIS: Bogdan Kadijević, selo Glavina Donja, ranjen je u rame prilikom obavljanja poljoprivrednih radova; Nikola Popadić, selo Proložac, ranjen je rafalom iz automatskog oružja u grudi; Petar Knežević (1922), selo nebriževac, dva puta fizički maltretiran - zadobio povrede glave; Dušan Pijanović, selo Nebriževac, pretučen u svojoj kući; Milica Ružić, selo Kraljevići, u svojoj kući fizički matretirana i opljačkana - zadobila tesesne povrede.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici hrvatskih oružanih snaga.

 

DOKAZ: Izveštaj Srpske pravoslavne crkve (Praavoslavni mitropolit Eparhije zagrebačko-ljubljanske) br. 30/93 od 25.01. 1993..

 

III-026

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima

MESTO I VREME: Opština Višegrad, proleće -jesen 1992.

 

KRATAK OPIS: Batinjanje i nanošenje težih telesnih povreda uglednim srpskim domaćinima: Milija Čebić sa Okolišta, Zoran Papić iz Prelova, Radisav Milosavljević iz Koritnika, Radivoje Tešević iz Stražbenica, Živko Šušnjar iz Kalata, Željko Đurić iz Loznice, Goran Božić iz Blaca, Milorad Joksimović i Milan Kosorić iz Višegrada i Milorad Jevtić sa Megdana.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici muslimanskih oružanih snaga.

 

DOKAZ: Izveštaj Srpske pravoslavne crkve (Pravoslavna parohija Višegrada) br. 10/92 od 24.10.1992.

 

III-027

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima

MESTO I VREME: Sarajevo, 23. juni 1992.

 

KRATAK OPIS: Ilija Kalaba, uhapšen od strane pripadnika TO BiH, maltretiran i fizički zlostavljan. Nateran da baci eksploziv na srpski deo Sarajeva. Tom prilikom uspeo da pobegne, ali je ranjen i zadobio teške telesne povrede (fraktura ključne i nadlaktične kosti, kontuzije po glavi).

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici TO BiH Muhamed (prezime nepoznato), Belko Mirsad (inspektor u Službi javne bezbednosti "Novi Grad"), ostali nepoznati.

 

 

DOKAZ: Izjava Ilije Kalabe (1946), iz Sarajeva. Kekarski nalaz Vojne bolnice "Koran".

 

III-028

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima

 

 

MESTO I VREME: Zagreb, jun 1992.

 

KRATAK OPIS: Nasilno odvođenje u hrvatsku gardu lica srpske nacionalnosti. Stanko Keleua (1954), nakon tri dana izvršio samoubistvo. Čedo Maran (oko 35 godina) iz Bosanskog Novog pokušao samoubistvo i tom prilikom zadobio teške telesne povrede.

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Nadležni organi Hrvatske.

 

DOKAZ: Izveštaj Srpske pravoslavne crkve (Pravoslavni mitropolit Eparhije zagrebačko-ljubljanske Jovan) M.br. 324/92 od 02 decembra 1992. Izjave srodnika.

 

NAPOMENA: Po rečima srodnika veliki deo mobilisanih gardista srpske nacionalnosti su poginuzli pod čudnim okolnostima.

 

III-029

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima

 

 

MESTO I VREME: Nova Vukovica, opština Podravska Slatina, R. Hrvatska, 15. decembar 1991.

 

KRATAK OPIS: Blagoje Vujić pretučen i teško ranjen u svojoj kući, počinioci su B. Vujića zatim zatrpali granjem, verujući da je ubijen.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici ZNG: Šime Cicvarić, Damir i Ivica Bistrović.

 

DOKAZ: Srpska pravoslavna crkva (mitropolit Eparhije zagrebačko-ljubljanske) M.. br. 324/92 od 02. decembra 1992. Lična izjava B. vujić.

 

III-030

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima

 

 

MESTO I VREME: Čaire, 1992.

 

KRATAK OPIS: Starac Joco Bajić (79 godina) i njegova supruga su pretučeni.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici hrvatskih i muslimanskih oružanih snaga.

DOKAZ: Srpska pravoslavna crkva (Mitropolit Eparhije zagrebačko-ljubljanske) M. br. 324/92 od 02.12. 1992. Fotodokumentacija.

 

III-031

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima

 

MESTO I VREME: Grubišino polje, avgust 1991.

 

KRATAK OPIS: Maltretiranje i fizičko zlostavljanje (batinjanje, ranjavanje vatrenim oružjem, pljačkanje, hapšenje i odvođenje u nepoznatom pravcu) lica srpske nacionalnosti: Milan Bozeta, Ilija Stojić, Milorad Bubić, Spasoje Milošević, Mitar Stanić, Mlađen Kekerović, dr Dušanka Daljug, Birivoje Dimić, Živko Ćetković, Milan Drobac, Đuro Ljuština.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Jedinice ZNG zajedno sa pripadnicima lokalnog (hrvatskog) stanovništva: Ivica Vereš i Vlado Radošević (aktivni pomagači HDZ).

 

DOKAZ: Srpska pravoslavna crkva (mitropolit Eparhije zagrebačko-ljubljanske Jovan) M.br. 324/92od 05. decembra 1992.

 

 

 

 

IV-005

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima

MESTO I VREME: Zatvor u Ljubljani i Dol pri Hrasniku (Slovenija), kraj juna, početak jula 1991.

 

KRATAK OPIS: Uhapšeni pripadnici SSUP-a Kovačević Dragoljub, Jokić Mirko i Janković Predrag ili su izloženi psihofizičkoj torturi, tako što im je prećeno da će biti streljani i zaklani, pri čemu im je pokazano koji policajci to treba da učine, a pošto su prebačeni u napušteni rudnik Dol pri Hrasniku, zajedno sa većom grupom uhapšenih pripadnika JNA.Smešteni su u neuslovne prostorije - u jednoj prostoriji površine 14 h 6 metara spavalo je više od 150 ljudi na golom betonu. Više puta u toku dana držani su prvo na jakom suncu, a potom naglo uvođeni u napuštena rudnička okna gde je temperatura iznosila 7-8 stepeni.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici MUP-a Slovenije.

 

DOKAZ: Dokumentacija SSUP-a.

IV-006

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima

MESTO I VREME: Grubišino Polje, 16. avgust 1991.

 

KRATAK OPIS: Nakon nezakonitog hapšenja, Kekerović Mladen (1973), privatni preduzetnik iz Grubišinog Polja odveden je u improvizovani zatvor u hotelu, gde je bio izložen neviđennoj torturi. Pored batinjanja, pretnji daće ga zaklati, Kekeroviću je odsečen deo uha.

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Šandor Tot (zapovednik MUP-a Grubišino Polje), pripadnik MUP-a sa prezimenom Zoretić i još neki pripadnici MUP-a.

 

DOKAZ: Izjava Kekerović Mladena, Izveštaj Srpskog sabora o progonu srpskog naroda i etničkom čišćenju Zapadni Slavonije od strane vlasti Republike Hrvatske, str. 5. (Anex II).

 

IV-007

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima

MESTO I VREME: Ogulin, Hrvatska, 17-20 novembar 1991.

 

KRATAK OPIS: 23 lica srpske nacionalnosti iz Ogulina i okolnih sela nezakonito je lišeno slobode i držano tri dana u policijskoj stanici, gde su svakodnevno bili izloženi fizičkoj torturi u cilju iznuđivanja priznanja o navodnoj saradnžnji sa "četnicima", posedovanju vatrenog oružja i sl. Uhapšenici su tučeni, udarani i nogama po svim delovima tela.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Osoblje policijske stanice Ogulin.

 

DOKAZ: Izjave Zrnić Ignjatija, Šegan Gojka, koje se nalaze u Memorandumu predstavnika Srba Gorskog kotara u Beogradu (Memorandum o kršenju ljudskih prava miroljubive srpske zajednice u Gorskom Kotaru koji je upućen Generalnom sekretaru UN.

 

IV-008

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima

MESTO I VREME: Zatvor u Lipiku i Bjelovaru, od sredine oktobra do sredine novembra 1991.

 

KRATAK OPIS: Nakon zarobljavanja 11. oktobra 1991. pripadnik TO Saveć Nenad bio je izložen svakodnevnoj fizičkoj torturi. Pored batinjanja, pretnji vađenjem očiju, sečenjem nosa i klanjem, Saviću su nožem rsekli uho i pekli tabane na vatri.

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici MUP-a i ZNG Republike Hrvatske.

 

DOKAZ: Izjava Savić Nenada objavljena u publikaciji "Zločin bez kazne" i lekarsko uverenje Vojno-medicinske akademije u Beogradu.

 

NAPOMENA: Posle razmene 08. novembra 1991. godine, Nenad Savić je lečen od 09. do 28. novembra 1991. godine. U bolnicu je primljen u teškom stanju, izrazito bled, adinamičan i u stanju teške astenije. Povrede koje je zadobio kvalifikuju se kao teške telesne povrede.

 

IV-009

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima

MESTO I VREME: Improvizovani zatvor u Lištici (BiH), zatvor u Imotskom i Splitu (Hrvatska), kraj novembra 1991.

 

KRATAK OPIS: Nakon što je 28. novembra 1991. kidnapovan na ulici u centru Mostara, pilot Stojčinović Dragaš je odveden u Lišticu, zatim u Imotski i na kraju u splitski zatvor. Za vreme dok je bio lišen slobode, Stojčinović je svakodnevno maltretiran i zlostavljan, između ostalog, na lice, ruke i grudi mu je prislanjan usijani bajonet, boden je bajonetom po grudima i svakodnevno je tučen. Pored fizičkog zlostavljanja, mučen je glađu i žeđu, uz stalne pretnje likvidiranjem.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici MuP-a i ZNG Republike Hrvatske.

 

DOKAZ: Utveštaj Komande Ratnog vazduhoplovstva Vojske Jugoslavije.

 

NAPOMENA: Stojčinović sa svojom jedinicom nije bio uključen u izvođenje borbenih dejstava na teritoriji Republike Hrvatske.

 

IV-010

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima

MESTO I VREME: Logor Kerestinac (Zagreb), prvo tromesečje 1992.

 

KRATAK OPIS: Zatvorenici su bili izlagani svakodnevnom psiho-fizičkom zlostavljanju. Pored batinjanja, najčešći oblik torture je bio: mučenje vezivanjem osetljivih delova tela na struju niskog napona, skidanje do gole kože i međusobno jahanje zatvorenika praćeno batinama, silovanje žena, slanje kod veterinara kada zatvorenik zatraži lekarsku pomoć i sl.

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Vlasti Republike Hrvatske i uprava logora.

DOKAZ: Izjava Vuruna Danice, Grab Ljubana i Grab Nade, deponovane kod Državne komisije za ratne zločine i zločine genocida.

 

NAPOMENA: Nakon što je razmenjena 04. marta 1992. u Mekušju (Karlovac), Vuruna Danica je lečena u bolnici u Glini od posledica maltretiranja u zatvoru. Ona nije bila pripadnik nikakvih oružanih formacija. Uhapšena je u svojoj kući u selu Gadovu kod Siska.

Grab Ljuban i Nada uhapšeni su doku su obavljali poljoprivredne radove. Nisu bili pripadnici nikakvih vojnih formacija. Grab Nada je zbog fizičkog maltretiranja imala spontani podbačaj, pošto je bila u početnom stadijumuj trudnoće.

IV-025

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - silovanje

MESTO I VREME: Zatvor Kerestinac u Zagrebu, u periodu od 18. aprila do 22. maja 1992. godine.

KRATAK OPIS: Posle dovođenja u zatvor u Kerestincu ratni zarobljenik Živković vojkan, bio je po dolasku pretučen, pa kako nije dolazio svesti prebacili su ga u bolnicu u Šimanskoj ulici, gde je proveo 7 dana, nakon čega je ponovo vraćen u zatvor, gde su ga tukli bezbol palicama, kundacima od pušaka. Tri dana su ga držali vezanog na zidu u takozvanoj "crnoj sobi" tako da nogama nije mogao da dodiruje pod. U takvom položaju su ga palicama udralisvuda po telu. Mučen je i na taj način što bi mu noge vezali lisicama, pa bi oko lisica provukli konopac i podigli ga uvis tako da je visio glavom na dole. I u tom položaju su ga tukli. Sedam puta je izvođen u jednu posebnu prostoriju za streljanje, a to je rađeno na taj način što bi izveli zatvorenike, stavili ih uza zid pa bi ispred njih stao neko od stražara i pištoljem nišanio u glavu. Pre pucanja cev pištolja bi pomerio, pa bi se metak zabio pored glave. Tom prilikom jedan od zatvorenika koji je bio Srbin, korpulentan rastom, proćelav, sa crnim markantnim brkovima bio je ubijen. Živkoviću su u ovom zatvoru i zabadali špenadle ispod noktiju. Prilikom razmene Živković je imao 44 kg, a pre zarobljavanja bio je težak 97 kg.

INDICIJE O IZVRŠIOCU:

Osoblje zatvora u Kerestincu.

 

DOKAZ: Izjava svedoka Živković Vojkana koja se nalazi u Komitetu za prikupljanje podataka o izvršenim zločinima protiv čovečnosti i međunarodnog prava

 

IV-011

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima

 

MESTO I VREME: Sarajevo, Centralni zatvor, 03-13.maj 1992.

 

KRATAK OPIS: Pukovnik JNA Slavoljub Belošević od momenta lišavanja sloboda u Dobrovoljačkoj ulici je bio izložen stalnoj psiho-fizičkoj torturi. Pored batinjanja, S. Belošević je svakodnevno bio podvrgnut višesatnom ispitivanju, kojom prilikom je prisiljavan da prizna da je počinio navodne ratne zločine. Ispitivanje je praćeno pretnjama njegovom likvidacijom klanjem, likvidacijom njegove porodice, a u više navrata su mu rukama vadili jezik iz usta, a potom prinosili sečivo noža. Od posledica fizičke torture i izgladnjivnja, jer mu je jednom dnevno donšena hrana koja je bila neupotrebljiva, Belošević je više puta gubio svest.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Muslimović Fikret, Bećirbašić Fikret i drugo sosblje u sastavu obezbeđenja zatvora.

DOKAZ: Izjava Belošević Slavoljuba, deponovana kod organa Vojske Jugoslavije.

 

IV-012

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima

 

MESTO I VREME: Zatvor u Orašju, oktobar-decembar 1992.

 

KRATAK OPIS: Vojnik Republike Srpske Grujo Đajić (37), rodom iz okoline Banjaluke umro je u bolnici u Bijeljini nakon intenzivnog tromesečnog mučenja u pomenutom zatvoru. Za vreme zarobljeništva Đajiću je bilo zabranjeno da skine čizme, po kojima su hrvatski mučitelji svakodnevno mokrili. To je izazvalo otvorene rane po nogama, a kasnije i gangrenu. Njemu su mučitelji gasili cigarete po telu, nožem probadali noge i ruke i udarali ga tupim predmetima po glavi. Nesrećnom Đajiću su odsečene genitalije, a u trenutku razmene imao je svega svadesetak kilograma.

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Komandir vojne policije HVo Pero Vincetićć, zvani "Konj", koji se posebno isticao u mučenju Đajića; Elvira Haxiomerović, zvana "Amazonka" specijalizovala se za seksualna iživljavanja nad zarobljenicima, odsekla genitalije Đajiću; komandant operativne grupe HVO za Orašje Đuro Matuzović.

 

DOKAZ: Dokumentacija Prvog Krajškog korpusa Vojske Republike Srpske u Banjaluci.

 

IV-013

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima

MESTO I VREME: Sarajevo, avgust 1992.

 

KRATAK OPIS: U sarajevskoj bolnici "Koševo" lečeni su pripadnici Srpske milicije kojima su muslimanske snage i strani muxahedini u zatvorima divljački sakatili polne organe, putem tzv. "obrezivanja, koje zapravo predstavlja masakriranje, uzrokujući trajne i neizlečive fizičke i psihičke posledice.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici muslimanskih snaga i stranih muxahedina, imena poznata osoblju bolnice.

 

 

DOKAZ: Izveštaji dr Keneta Maknamare iz Fermonta (USA, Kalifornija) koji je boravio u Sarajevu kao član grupe Irske medicinske organizacije i evidentirao 29 slučajeva pripadnika Srpske milicije unakaženih na ovaj način.

NAPOMENA: Dr. Kenet Maknamara je svoj izveštaj prosledi Stejt Departmentu.

IV-014

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima

 

 

MESTO I VREME: Logor Dretelj, april-oktobar 1992.

 

KRATAK OPIS: Nakon nezakonitog lišavanja slobode i odvođenja u logor civila srpske nacionalnosti iz sela opštine Čapljina i Mostar, zatvorske vlasti vršile su sistematsko fizičko zlostavljanje. Uhapšenici su smešteni u prostorije koji enisu zadovoljavale minimalne higijenske uslove i svakodnevnoi su bili predmet bestijalnog iživljavanja zatvorskog osoblja. Svrha torture, pored nanošenja telesnih povreda i fizičkih bolova bila je da se uhapšnjnici potpuno ponize kao ljudska bića. Pored batinjanja pendrecima, štapovima, zabijanja igala pod nokte, paljenja kose svećom, gašenja opušaka po telu, uhapšenici su terani da pasu travu i pri tome bleje, oponašajući ovce, kao i da piju vlastitu mokraću.

Poseban vid fizičke torture predstavljalo je seksualno iživljavanje kome su bili izloženi uhapšnjnici oba pola. Žene su svakodnevno silovane i to najčešćnj grupno, a neke posebno mlađe primoravane su na menjusobni lezbejski odnos.

Muškarci, takođe nisu bili pošteđeni seksualnog iživljavanja, koje se ogledalo u prisiljavanju na međusobni homoseksualni odnos i nekrofiliju.

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Mirsad Repak, Zvonko Bjeliš "Crvenkapa", Ivan Medić, Srećko Herceg, Topovan Hasan, Makitan Ahmet-"Maks", Šuta Zerina, Sabrina Elezović i drugi pripadnici HOS-a koji su obezbeđivali zatvor.

 

DOKAZ: Izjave silovanih žena čija imena su poznata Državnoj komisiji za ratne zločine i zločine genocida. Komesarijatu za izbeglice Republike Srbije, Informacionom centru Srpskog sabora, Izjave muškaraca zatočenih u logoru date Državnoj komisiji za ratne zločine i zločine genocida.

 

NAPOMENA: Neke od izjava žena zatočenih u logoru Dretelj objavljene su kao zvanični Dokument GS i SB A/48/77S25231 od 03.02. 1993. koji je priložen dodatak izveštaju u Anex II.

IV-015

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima

 

MESTO I VREME: Logor Čelebići, maj-avgust 1992.

 

KRATAK OPIS: Protivzakonito uhapšeno civilno stanovništvo iz sela u opštini Konjic bilo je u ovom logoru podvrgnuto najsvirepijim metodama mučenja: batinjanje palicama, drvenim toljagama, pendrecima, lancima, železnim cevima, zatvaranje u šahtove, prženje i sečenje zagrejanim nožem po licu, telu, prsima, posipnje barutom i paljenje, zamotavanje sporogorećih fitilja oko muških polnih organa, lomljenje rebara, ruku i nogu, odsecanje ušiju, prstiju na ruci i sl. Uhapšenicima nije omogućavano da održavaju osnovnu ličnu higijenu.

U ovom logoru je vršeno i sistematsko silovanje svih zarobljenih žena, Po pravilu jednu ženu je silovalo više stražara.

U logoru je vršeno i seksualno zlostavljanje muškaraca primoravanjem na homoseksualni odnos ili na oralni seks.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Delić Hazem, Zijo Lanxo, Edi Jelešković, jedno lice šiptarske nacionalnosti zvano "Šok" i drugi pripadnici muslimansko hrvatskih snaga koji su obezbeđivali logor.

DOKAZ: Izjave razmenjenih zatvorenika i silovanih žena, čija imena su poznata Državnoj komisiji za ratne zločine i zločine genocida, Informativnom centru Srpskog sabora, kao i Udruženju Srba iz BiH u Beogradu.

 

NAPOMENA: Imena Srba koji su podlegli mučenjima u ovom logoru navedena su u II-035.

Prema izjavama svedoka, zatvorsko osoblje je silovalo i žene koje su dolazile u posetu zatvorenicima bilo prilikom navodnog saslušavanja u prostorijsma Logora ili kidnapovanjem prilikom njihovog povratka kući.

IV-016

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima

 

MESTO I VREME: Sportski centar "FIS", Sarajevo, pretvoren u zatvor od maja 1992.

 

KRATAK OPIS: Sportski centar "FIS" bio je pretvoren u ztatvor gde je grupa vojnika JNA odvedena nakon napada na konvoj u Dobrovoljačkoj ulici, 03. maja 1992.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: "Prevaspitavanje" i fizičko mučenje vojnika vršili popularni pevač Davorin Popović-Pimpek i Avdo Panjeta, šef Centra Bezbednosti u Sarajevu.

 

DOKAZ: Iskazi vojnika Dragana Petkovića, Nedeljka Dimića, Goran Savić, Miroslav Omčikus, Ivan Oršić, Goran Milanović, Zoran Stevanović, Niko Arsenić dali vojnim istražnim organima SRJ nakon puštanja.

IV-017

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima

MESTO I VREME: Zatvor u Bjelovaru, 19. februar 1992.

 

KRATAK OPIS: Ranko Božić iz sela Imšovac, nakon nezakonitog hapšenja, sa još 28 zarobljenih nmuškaraca (svi pripadnici srpske nacionalnosti) odveden je u zatvor u Bjelovaru. Podvrgnut je teškoj fizičkoj torturi i izvođen je na lažno streljanje. Nateran je da sam sebi iskopa grob, a zatim su počinioci pucali iznad njega.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici MUP-a Republike hrvatske ičlanovi lokalnog odbora HDZ.

 

DOKAZ: Izjave srodnika deponovane kod Informacionog centra Srpskog sabora, Beograd, Izveštaj srpskog sabora o progonu srpskog naroda i etničkom čišćenju Zapadne Slavonije (Anex II , str. 19).

 

NAPOMENA: Posmatračka micija EZ i Komanda UNPROFOR obaveštene su o ovom događaju od strane rođaka žrtve i Informacionog centra Srpskog sabora.

IV-018

KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima

 

MESTO I VREME: Sela Duhovi, Blagorodavac i Uljanik, opština Daruvar, 17.03.1992.

 

KRATAK OPIS: Više civila srpske nacionalnosti iz navedenih sela nezakonito su uhapšeni i u zatvoru izloženi najtežim oblicima torture. Teške fizičke povrede nanete su Pani Zukanoviću i Velimiru Gvozdenoviću, dok je od povreda u zatvoru umro 18.03.1992 Lazo Glavujević (1936) iz sela Duhovi.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici MUP-a Republike Hrvatske.

 

DOKAZ: Izveštaj Srpskog sabora o progonu srpskog naroda ... (Anex II str. 19.)

 

NAPOMENA Istog dana kada je hapšenje civila izvršeno u ovim selima, Informacioni centar Srpskog sabora, Beograd obavestio je posmatračku misiju EZ i Komandu UNPROFOR u Beogradu o ovom delu.

 

 

 

V-007

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje i nehumano postupanje sa ranjenicima i bolesnicima

 

 

MESTO I VREME: Vinkovci, Hrvatska, 25. septembar 1991, oko 17,00 časova.

 

KRATAK OPIS: Uprkos postignutom dogovoru o evakuaciji ranjenika iz kasarne u Vinkovcima kolona od 4 vozila sa ranjenicima, vidno obeležena oznakama Crvenok krsta, zaustavljena je svega 100 metara po izlasku iz kasarne. Uz psovke i pretnje da će biti ubijeni izvršen je pregled vozila. Ranjenici su grubo pomerani, odvijani su im zavoji, a vođa kolone - potporučnik Ilić je dobio nekoliko udaraca po licu. Jedan od ranjenika - major dragan Ljubišić je odveden iz vozila.

Sve vreme pretresa prisutno je bilo nekoliko TV ekipa, koje su događaj snimile.

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici ZNG Republike Hrvatske..

 

DOKAZ: Izjave Simić Petra, Plećaš Branka, Krivokapić Radomira, Keri Franje, Tibora Mesaroša, Janković Slavka, Prica Nikole i Stojković Gorana, deponovane u MUP-u Republike Srpske Krajine.

NAPOMENA: Nakon što su nastavili put, kolonu je pretekao jedan "Mercedes" sa pripadnicima ZNG. Kroz otvor na krovu bile su isturene dve puške ukrštene u slovo "V", a između njih, na okrvavljenoj ruci, bila je istaknuta odsečena ljudska glava na kojoj je bio vojnički šlem.

V-008

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje i nehumano postupanje sa ranjenicima i bolesnicima

 

MESTO I VREME: Selo Andrijevci, opština Slavonski Brod, 04. oktobar 1991.

KRATAK OPIS: Helikopter RV, vidno obeležen znakom crvenog krsta, oboren je vatrom sa zemlje i tom prilikom su poginuli: članovi posade - kapetan Andrejić Zoran, kapetan Latković Zoran i vodnik Krasić Milorad, teško su ranjeni vojnici koji su prevoženi radi ukazivanja lekarske pomoći - Mirotić Predrag, Isanović Mirsad, Mladenov Zoran i Cvetković Goran i pratioci ranjenika zastavnik Srdić Ilija, vodnik Majić Ivica i građansko lice Ivković Dragan.

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici ZNG Republike Hrvatske.

 

DOKAZ: Izveštaj Komande Ratnog vazduhoplovstva Vojske Jugoslavije.

 

NAPOMENA: Tom prilikom je dejstvovano i po drugom sanitetskom helikopteru. Letelica je pogođena sa 5 hitaca iz streljačkog naoružanja, ali bez posledica po posadu i ranjenike koji su prevoženi.

V-009

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje i nehumano postupanje sa ranjenicima i bolesnicima

 

MESTO I VREME: Brčko, 03. maj 1992.

 

KRATAK OPIS: Jedan helikopter RV , vidno obeležen znakom Crvenog krsta, oboren je dejstvom protivavionskog oružja.

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Muslimansko-hrvatske oružane formacije.

 

DOKAZ: Izveštaj Komande Ratnog vazduhoplovstva Vojske Jugoslavije.

 

NAPOMENA: Sanitetski helikopter je imao zadatak da preveze dva teška ranjenika. Sticajem okolnosti posada je ostala nepovređena. Posadu su sačinjavali: potpukovnik Pavlović Slobodan, kapetan prve klase Đurović Đura i vodnik Ratković Aleksandar.

V-010

KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje i nehumano postupanje sa ranjenicima i bolesnicima

 

 

MESTO I VREME: Konjic, 05. maj 1992.

 

KRATAK OPIS: Milivoje Simović, zastavnik JNA, nakon ranjavanja je podlegao povredama zbog toga što nije dozvoljeno da mu se ukaže lekarska pomoć. Smrt je nastupila 8 časova nakon ranjavanja.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Jasmin Guska, komandant muslimansko-hrvatskih snaga, šef policije u Konjicu.

 

DOKAZ: Izveštaj Udruženja Srba iz Konjica u Beogradu "Novi genocid nad srpskim narodom u Konjičkom kraju - zločini u Bradini", (ANEDž IV str. 5).

 

VI-008

KVALIFIKACIJA DELA: Uzimanje talaca i stvaranje logora

 

 

MESTO I VREME: Selo Glušci, opština Metković, Republika Hrvatska, 09. maj 1992.

KRATAK OPIS: Izvršena je racija u kojoj je uhapšeno 19 civila, građana srpske nacionalnosti koji su, nakon boravka po zatvorima u Metkovićšu, Splitu i Šibeniku, dovedeni 14. avgusta 1992. u selo Nemetin radi razmene za zarobljene pripadnike oružanih sastava Republike Hrvatske.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici ZNG Republike Hrvatske.

 

DOKAZ: Memorandum Udruženja prognanih Srba iz opštine Metković od 28. oktobra 1992. Spisak liza za razmenu koji je dostavila hrvatska strana.

 

NAPOMENA: Od ukupnog broja uhapšenih, njih 7 je odbilo razmenu nakon čega su još punih 56 dana - do oktobra 1992. bez ikakvog osnova držani u zatvoru. Ovaj slučaj sadržan je i u Anex III).

VI-009

KVALIFIKACIJA DELA: Uzimanje talaca i stvaranje logora

MESTO I VREME: Privatni zatvor u Alipašinom Polju, blok B, Sarajevo, 06. juni 1992.

 

KRATAK OPIS: Mučenje, maltretiranje i ponižavanje privedenih civila, namerno i proizvoljno ubijanje Srba zatvorenih u privtnim i improvizovanim zatvorima (u podrumima stambenih zgrada, garažama, poslovnim prostorijama i privatnim objektima) često je okrutnije nego u zvaničnim zatvorima.

Sledi izjava jednog od svedoka : - Dok sam išao ulicom uhapsila me je tročlana grupa "zelenih beretki " zato što sam Srbin. Doveli su me u podrum jedne zgrade i počeli tući da priznam da sam četnik, da im odam sklonište oružja, da odam druge saradnike. Mokrili su po meni, a jedan je pokušao da mi stavi penis u usta. Tu sam držan osam dana dok nije došao Juka Prazina i prozvao svih nas 72 muškaraca i žena. Onda me je pustio kući.

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici "Zelenih beretki" Senad, Zio, Vahid, komandir Kruško.

 

DOKAZ: Izjava svedoka Vladislava Eleza, registrovana u Dokumentacionom centru za ratne zločine Republike Srpske.

 

NAPOMENA: U mnogim delovima Sarajeva postoje razni privatni zatvori u kojima pripadnici muslimanskih vojnih formacija, često poznati kriminalci koje je pre izbijanja rata pomilovao Alija Izetbegović, vrše mučenja i ubistva nad građanima srpske nacionalnosti.

VI-010

KVALIFIKACIJA DELA: Uzimanje talaca i stvaranje logora

MESTO I VREME: Privatni zatvor u Dobrinji V Sarajevo, 23. juni 1992.

 

KRATAK OPIS: N.N. u vojnoj bolnici u Koranu, svedoči da ga je zaustavila patrola BiH uhapsila i zatvorila u podrumu zgrade gde je bilo otprilike 100 drugih Srba. Tukli su ga gvozdenim šipkama, razbili mu nosnu kost, ispitivali koliko navodno muslimanske dece ubio, da li je pripadnik partije SDS. Sledećeg dana naterali su ga da u srpskom naselju Nexarići sa dve boce benzina zapali srpske kuće u kojima je bilo stanovnika. Tom prilikom je uspeo da ih prevari i prebegne na srpsku stranu.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Salem Mujezinović, komandant tzv. TIO BiH, Muhamed (prezime nepoznato, bivši oficir JNA), Mirsad Belko, poznati kriminalac i narkoman.

 

DOKAZ: Ime svedoka N.N. poznato Dokumentacionom centru Republike Srpske, zadržano iz razloga bezbednosti. Navode potvrđuje svedok Kalaba Ilija.

 

NAPOMENA: Srbi uhapšeni u Dobrinji prvo su odvođeni u glavni štab TO Dobrinje V ili u milicijsku stanicu Dobrinja II , a zatim u mnogobrojne podrume u tom naselju pretvorene u zatvore kao u zgradi "Privredne banke", skladištu radnje "Sunce", restoranu "Borsalino" i dr. Tu je ubijeno mnogo Srba, a preživeli su kasnije odvođeni u zatvore bivše kasarne JNA "Viktor Bubanj" ili u Centralni zatvor, u kojima je tek kasnije omogućen pristup inostranim posmatračima.

 

VI-011

KVALIFIKACIJA DELA: Uzimanje talaca i stvaranje logora

MESTO I VREME: Privatni zatvor u Buča Potoku, Sarajevo, 17. maj 1992.

 

KRATAK OPIS: Svedok opisuje da je držan u zatvoru u Njlektrotehničkoj školi u ulici Prvomajska, gde su nagi prebijani i mučeni. Navodi imena drugih zatvorenika od kojih su Miloš Bandić i Miloš Radan, obojica 75 godina stari, prebijeni do smerti, bačeni u kanalizaciju reke Miljacke. Potvrđuje da je bilo i žena muslimanki koje su učestvovale u mučenju muškaraca udarajući ih po genitalijama i preteći da će biti kastrirani.

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici Zelenih Beretki i TO BiH.

 

DOKAZ: Izjava svedoka Njegoslava Šuka, rođ. 1957.

 

VI-012

KVALIFIKACIJA DELA: Uzimanje talaca i stvaranje logora

 

 

MESTO I VREME: Sarajevo, Centralni zatvor, juni 1992.

 

KRATAK OPIS: Uhapšeni svedoče da su u zatvoru mučeni, prebijani, uz pretnje da će biti zaklani. Od njih je traženo da potpisuju razne izjave da su simpatizeri "četnika", ili da su snajperisti, a zatim su primoravani da se pojave na TV Sarajevo tvrdeći da im je u zatvoru dobro. Takođe su prebijani električnim kablovima, gurana im je cev pištolja u usta da bi priznali navodna silovanja nad muslimanskim ženama i sl. Zatvorenici su bedno hranjeni, uglavnom čajem, hlebom i sa nešto makarona, svakog četvrtog dana dobijali su po litar vode.

Jedan svedok navodi da su često u zatvor dolazili poznati kriminalac Jusuf Prazina i Glumac Josip Pejaković sa ogromnim psima sa kojima su mučili ljude (posebno se ističe da je na ovaj način mučena i supruga jednog oficira JNA).

Srpske devojčice i devojke kao i žene (od kojih neke i u kasnim šezdesetim) su silovane u ovom zatvoru.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Ćelo Bajramović upravnik zatvora, kriminalac i narkoman; Sulejman Horo iz Foče, upravnik V sprata: Kemo, specijalizovan za silovanja mladih devojaka; neki Fudo zvani Mostarac i dr.

Zatvorski ispitivači i mučitelji "Fudo" (Fuad Mostarac) Refik Arnautović, zvani Rafa, Slavko Herceg.

DOKAZ: Izjave svedoka Petka Močevića i Siniše Đurđića, registrovane u Dokumentacionom centru Republike Srpske.

 

NAPOMENA: Dokumentacioni centar navodi da su u ovom zatvoru bili Nada Savić, Milada Vuksanović, Milan Dragaš, Sika Trišić, Jovan Matović, Savo Dragojević, Siniša Kokot, Stjepan Tepavčević bivši direktor PTT, Spasoje Ćuluzan, profesor filozofije na Umetničkoj školi, Nebojša Savić, izženjer telekomunikacija i dr.

 

VI-013

KVALIFIKACIJA DELA: Uzimanje talaca i stvaranje logora

MESTO I VREME: Zatvor od bivše kasarne JNA "Viktor Bubanj", Sarajevo, juni - avgust 1992.

 

KRATAK OPIS: Ovaj zatvor bio je poznat pod nazivom "Jukin zatvor", po svom upravniku Jusufu Prazini, komandantu specijalnih jedinica Oružanih snaga BiH, kojeg je imenovalo Predsedništvo BiH. Više od 200 civila je stalno držano u zatvoru koji je imao 12 ćelija za muškarce i 7 za žene. Zatvorenici su bili mučeni i izlagani nehumanim postupcima, ali u posebnom delu zatvoru stvarana je predstava o "zakonu i redu", za česte posete stranih delegacija i novinara.

Građani srpske nacionalnosti su hapšeni bez ikakvog razloga i odvođeni u ovaj zatvor da bi njihove kuće bile konfiskovane za potrebe "Zelenih beretki", Obično su optuživani za saradnju sa srpskom TO kao "peta kolona" ili zbog davanja "signala" srpskoj artiljeriji. Često su ovi civili, među kojima je bilo i starijih ljudi, razmenjivani za muslimanske vojnike.

Pojedine supruge aktivnih ili penzionisanih oficira su ovde mučene kao što su Daviojla Džepina, Saveta Ninković , Vida Babić, Senile Brakuš (1916), Ilinka Rajić (1918). Posebno je tužna priča o Radenki Oxaković (1970), mentalno zaostaloj devojci koja je optužena kao snajperista i zbog toga posebno maltretirana iako ranjena.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Juka Prazina i njegovi ljudi: Ćazim Skalonić, komandir muslimanske vojne policije, koji je najčešće vršio hapšenja, komandant vojne policije Kemo - Ćelo, njegovi pomoćnici Davor Matić i "Sale", stražar Daut Kemo.

 

DOKAZ: Izjave brojnih zatvorenika mnjđu kojima i izjava Ranka Skoka i Milodarke Plavšić (koja svedoči o istom tretmanu prema njenim poznanicima Ani Štrbac i Kostadinu Ristiću) deponovane u Dokumentacionom centru Republike Srpske.

 

NAPOMENA: Početkom avgusta Uprava zatvora je uvela princip "izricanja presude" tako da je pukovnik JNA u penziji Vladimir Janković bio primoran da pod pretnjom torture da lažnu izjavu na muslimanskom radiju. Isti "procesi" vođeni su i protiv Miroslava Savića, Zdravka Kekića, Gorana Smiljkovića, Radoja Marinkovića i Vukašina Terzića. Imena nekih od zatočenika u kasarni "Viktor Bubanj" su registrovana: Drago Škrba, Goran Ogić, Dragoljub Mihajlović, Ratka Erić, Slobodan Damjanović, Milka Lonco, Duško Kljajić, Rade Marinković, Branko Žiovković, Sreten Đerković, Zdravko Kuljanin, Mile Đerić, Radovan Skoko, Milivoje Skoko, Miloš Jokić, Mile Rodić, Pero Jeremić, Ostoja Bojić, Radovan Miočević, Stojan Ćebo, Budo i Goran Knežević, Saša i Jovica Trninić i Nebojša Savić.

 

VI-014

KVALIFIKACIJA DELA: Uzimanje talaca i stvaranje logora

 

MESTO I VREME: Zatvor u Bjelovaru, Hrvatska, februar 1992.

 

KRATAK OPIS: U srpskom selu Imšovac, opština Daruvar, uhapšeno 28 muškaraca srpske nacionalnosti i odvedeno u ovaj zatvor, među kojima: Goran Alavanja, Nikola Alavanja (1950), Teodor Alavanja (1938), Branko Bojčić (1937), Jovan Bojčić (1929), Petar Bojčić (1950), Nenad Karlović (1960), Rajko Mihajlović (1948), Jovo Pejaković, Teodor Pejaković (1941) Petar Trkulja (1936). Svi uhapšeni podvrgnuti su torturi

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici MUP Republike Hrvatske i članovi lokalnog odbora HDZ.

DOKAZ: Izjave rođaka uhapšenih deponovane kod Informacionog centra Srpskog sabora, Beograd, Izveštaj Srpskog sabora ... (Anex II str. 10).

 

NAPOMENA: Posmatračka misija EZ i Komanda UNPROFOR-a obavešteni su o ovom događaju od strane rođaka uhapšenih i Informacionog centra Srpskog sabora.

VI-015

KVALIFIKACIJA DELA: Uzimanje talaca i stvaranje logora

MESTO I VREME: Zatvor u Daruvaru 05. mart 1992.

 

KRATAK OPIS: Navedenog dana svi odrasli muškarci srpske nacionalnosti iz sela Goveđe polje su uhapšeni i prebačeni u zatvor. Imena svih uhapšenih lica još nisu poznata, ali se zna da su među njima bili: Mile Dragojlović (1934), Stevo Grandić (1938), Milorad Irić (1957), Simo Irić (1936), Stanko Irić (1938), Željko Irić (1962), Stojan Ivanović (1937), Ilija Ivanković (1953), Stanko Ivanović (1949), Lazo Karan ( 1941), Stanko Kondić (1964), Veljko Lazić (1946) Ninko MajstoroviĆ (1952), Željko Mileusnić ( 1970), Petar Stanković (1936) i Miloš Vilako (1930).

Svi pretučeni, a Stevo Grandić i Simo Irić su od teških batina zadobili trajne posledice pod zdravlje.

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici MUP-a Republike Hrvatske.

 

DOKAZ: Izjave ređaka uhapšenih, Izveštaj Srpskog sabora (ANEKS II str. 19).

 

NAPOMENA: Svi uhapšeni pušteni su iz zatvora nakon žalbi koje su srodnici iz Beograda i Informacioni centar Srpskog sabora uputili posmatračkoj misiji EZ i međunarodnim organizacijama za zaštitu ljudskih prava.

 

VI-016

KVALIFIKACIJA DELA: Uzimanje talaca i stvaranje logora

 

MESTO I VREME: Tunel "Ciglane", Sarajevo, od maja 1992. pretvoren u prinudni zatvor skoro isključivo za Srbe.

 

KRATAK OPIS: Do sada je malo ljudi pušteno iz ovog zatvora na slobodu. Oni koji su oslobođeni svedoče da im je između ostalog na silu uzimana krv za ranjene muslimane.

 

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Upravnik zatvora Mustafa Hajrulahić zvani "Italijan", učesnik rata u Hrvatskoj i učesnik masakra na konovnoj JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu 03. maja 1992.

 

DOKAZ: Izjave više svedoka Dokumentacionom centru Republike Srpske.

 

VI-017

KVALIFIKACIJA DELA: Uzimanje talaca i stvaranje logora

 

 

MESTO I VREME: Hoteli "Zagreb" i "Evropa", Sarajevo 1992.

 

KRATAK OPIS: U ovim hotelima muslimanska milicija je načinila improvizovane javne kuće za srpske devojke i žene. Devojka S.M. nasilno je odvedena u javnu kuću hotela "Evropa" pošto su joj jula 1992. muslimanski ekstremisti ubili oca i majku u opštine Breka.

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici muslimanske milicije.

 

DOKAZ: Izjave svedoka registrovane u Dokumentacionom centru, imena zadržana iz razloga bezbednosti.

 

VI-018

KVALIFIKACIJA DELA: Uzimanje talaca i stvaranje logora

 

 

MESTO I VREME: Station "Koševo", Sarajevo 1992.

 

KRATAK OPIS: Stadion je pretvoren u koncentracioni logor za Srbe i kroz njega je prošlo oko 6000 ljudi. Većina je puštena kućama i teško je procentit koliko je civila još tamo.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici muslimanske milicije,m po nalogu Predsedništva BiH.

DOKAZ: Brojne izjave svedoka Dokumentacionom centru i drugi izveštaji.

 

VI-019

KVALIFIKACIJA DELA: Uzimanje talaca i stvaranje logora

 

 

MESTO I VREME: Logor Hrasnica, maj - avgust 1992.

 

KRATAK OPIS: Srbi iz sela Bradine, opština Konjic, odvođeni su iiz loogora Čelebići u Hrasnicu. Tamo su prebijami i na razne načine mučeni te su mnogi i umerli. Porodicama zatvorenika nisu davane nikakve informacije o sudbini ihapšenih, čak i na brojne zahteve za rzmenu zarobljenika.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Upravnik logora Husein Mahmutović, bivši predsednik opštine Ilixa.

 

DOKAZ: Izjava porodice Gligorević Zdravka data misiji Crvenog krsta, 24. oktobar 1992.

 

NAPOMENA: Nijedna inostrana humanitarna organizacija nije posetila ovaj zloglasni zatvor u Hrasnici.

 

VI-020

KVALIFIKACIJA DELA: Uzimanje talaca i stvaranje logora

 

 

MESTO I VREME: Koprivnica, (Bjelovar i Osijek), Hrvatska , 1992.

 

KRATAK OPIS: Uhapšen je i bez razloga i bilo kakvog obrazloženja držan u zatvoru jeromonah Nikolaj Marunić paroh u Koprivnici. Najpre je zatvoren u istražnom zatvoru u Bjelovaru, zatim premešten u Osijek. Iako civil i svešteno lice razmenjen je za ratne zarobljenike hrvatske vojske. Maltretiran i fizički zlostavljan, zadobio teške telesne povrede.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici hrvatskih oružanih formacija i hrvtske vlsti.

 

DOKAZ: Srpska pravoslavna crkva (mitropolit Eparhije zagrebačko-ljubljanske) M. br. 324/92. Izjava supruge Jovanke Marunić (17. maja 1992.).

 

VI-021

KVALIFIKACIJA DELA: Uzimanje talaca i stvaranje logora

 

 

MESTO I VREME: Duga Resa, Karlovac (Hrvatska), jun 1991.

 

KRATAK OPIS: Đokić Duško (1970) uhapšen i sproveden u zatvor u Karlovcu. Maltretiran i fizički zlostavljan (pretučen pendrecima, nasilno tetoviran, brojni ožiljci po telu). Pobegao iz zatvora.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: MUP R. Hrvatske.

 

DOKAZ: Izveštaj Srpske pravoslavne crkve (mitropolit Eparhije zagrebačko-ljubljanske) M. br. 324/92. od 11.12. 1992. Lekarska dokumentacija.

 

VI-022

KVALIFIKACIJA DELA: Uzimanje talaca i stvaranje logora

 

MESTO I VREME: Logori "Lora" u Splitu, Duvno, Metković, Hrvatska.

 

KRATAK OPIS: Srbi iz opštine Čapljina su odvođeni u ove logore i mučeni. Prebijani sečeni raznim predmetima, mučeni strujom, nagonjeni na homoseksualne radnje i prisiljavani na silovanje mladih devojaka i žena srpske nacionanosti. Posnjbno je potresno svedočenje G.T. iz Prebilovaca koji je prošao kroz logore Metković , "Lora", Zadar i Duvno, u njima proveo četiri i po meseca i izgubio 35 kg telesne težine. On svedoči da su ga pored redovnog i teškog prebijanja mulili strujom, vezivali ga električnim žicama za sveštenika Z.P. (takođe uhapšenog sa njim), i uz pomoć struje primoravali ih na homoseksualne radnje, zatim da je bio svedok da su drugi zatvorenici pod pretnjom smrću bili primoravani da siluju srpske devojčice između 14 i 16 godina.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici HOS Vinko Čermaš, izvesni Kraljić, Toni Markota, Tomo Đujić, upravnik logora "Lora" i dr.

 

DOKAZ: Izjava svedoka registrovana Informativnom centru Srpskog sabora.

 

NAPOMENA: Srbi iz Hercegovine, odnosno iz okoline Čapljine i Mostara odvođeni su ulogore u Dretelj (izjava svedoka Olge Draško), Čapljinu, Ćelovinu, Ljubuški (izjava svedoka Antić Stevana iz Konjica), Buturović Polje.

 

VI-023

KVALIFIKACIJA DELA: Uzimanje talaca i stvaranje logora

 

 

MESTO I VREME: Opštine Gradačac i Bosanski Šamac, leeto 1992.

 

KRATAK OPIS: Odmah po izbijanju oružanih sukoba u BiH sva lica srpske nacionalnosti pohapšena su i odvedena u improvizovani zatvor, smešten u zgradi škole u selu Gornja Tramošnjica. Ova lica su maltretirana i terana da obavljaju poljske radove. Neki od njih su odvedeni u nepoznatom pravcu, od kada im se gubi svaki trag.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Tadija Marijanović iz G. Tramošnjice, glavni aktivista HDZ, Božo Anić iz Orlovog Polja, biši millicionar, pet specijalaca MUP-a Gradačac, od kojih se jedan zvao Osman. U obezbeđenju zatvora učestvovalii Marko Marijanović, Pero Marijanović i Franjo Gagulić.

 

DOKAZ: Izjava Ante Ivankovića (1953), zemljoradnika iz Sr. Slatine, privremeno zaposlenog u Švajcarskoj, rgistrovana u Dokumentacionom centru Republike Srpske.

 

VI-024

KVALIFIKACIJA DELA: Uzimanje talaca i stvaranje logora

 

 

MESTO I VREME: Travnik jun-jul 1992.

 

KRATAK OPIS: Maltretiranje i fizičko zlostavljanje lica srpske nacionalnosti u zatvoru u Travniku. Među ovim licima nalazili su se Stanko Malinović, Voja Malinović, Boroje Malinović, Stanislav Kukilo i Milan Kukilo.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Hapšenja su vršili Muhamed Smajlović, Osman Dervišević, Zijad Dervišević, Meho Delalić, Latif Kozar, Niho Dervišević, Dragan Smajlović i Mujo Bajramović.

 

DOKAZ: Izjava Krste Malinovića (1949) iz Travnika, Suhi Do bb, zaposlen u ŠPP "Lašvansko".

VI-025

KVALIFIKACIJA DELA: Uzimanje talaca i stvaranje logora

MESTO I VREME: Livno i Duvno, 1992

 

KRATAK OPIS: Maltretiranje i fizičko zlostavljanje preko pet hiljda lica srpske nacionalnosti među kojima veliki broj staraca, žena i dexe. Hrvatske paravojne formacije nasilno zadršale iseljavanja lica srpske nacionalnosti, da bi ih kasnije koristili kao taoce..

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Hrvatske paravojne formacije.

 

DOKAZ: Srpska pravoslavna crkva (mitropolit Eparhije zagrebačko-ljubljanske) M. br. 324/92 od 2. 12. 1992. Pismena intervencija protojereja Mirka Jamenxije ambasadoru SAD u Beogradu br. 209/92 od 18. aprila 1992.

 

VI-026

KVALIFIKACIJA DELA: Uzimanje talaca i stvaranje logora

 

 

MESTO I VREME: Motel Ribarska koliba", Marino Selo (na putu između Pakraca i Kutine), oktobar 1991. - mart 1992.

 

KRATAK OPIS: U navedenom periodu u motelu "Ribarska koliba", u blizini malog naselja Marino Selo, hrvatske vojne vlasti uspostavile su logor u kome su pripadnici vojne policije Zbora narodne garde do 29 marta 1992. zatvarali, mučili i ubijali stanovnike srpskog porekla iz Zapadne Slavonije i Moslovine. Lica su hapšena bez sudskog naloga, dovođena u logor u manjim grupama, i, posle torture od nekoliko dana većinom likvidirano. Nekoliko logoraša podleglo je fizičkoj torturi u samom logoru. Logorsku torturu, koja je inače ostavila trajne posledice po zdravlje najvećeg broja zatvorenika, preživelo je samo 7 logoraša, pet muškaraca i dve žene. Takvim su mučenjima bili izloženi svedoče izjave i medicinska dokumentacija preživelih logoraša kojima raspolažu Informacioni centar Srpskog sabora i određene medicinske ustanove u Beogradu gde su preživela lica lečena.

Zatvorenici su bili sešteni u jednu neveliku podrumsku prostoriju, a u prostoriji pored nje su mučeni. Svi su odreda bili izmrcvareni batinama prilikom dovođenja u logor, a potom mučeni i masakrirani na razne načine. Na osnovu kazivanja svedoka navodimo neke primere: Nikoli Ivanoviću spaljena je koža na grudima i stomaku, a na ranu mu je sipana so; Nikoli Krajnoviću odsečeno je jedno uvo, zatim probušena ušna školjka drugog i u nju stavljen metak, koji je prek žice bio spojen sa induktorom struje - mučenje strujom trajalo je sve dok nije pao u nesvest; Peri Novkoviću i Milanu Gojkoviću odsečena su oba uva, a drugi logoraši su prisiljeni, jer su im držani noževi na vratu, da pojedu odsečene ušne školjke svojih sapatnika.

Likvidacija logoraša, ukoliko nisu podlegli torturi u samom logoru vršena je nedaleko od logora, najčešće na obali rečice Ilova. Ubijene su morali da sahranjuju drugi logoraši i to u plitke i neobeležene grobove. Pošto je Informacioni centar Srpskog sabora 21. decembra 1991. godine obavestio javnost o postojanju ovog logora i likvidacijama Srba u Marinom Selu, što je u svom pismu dr. Franji Tuđmanu od 19 febrara 1992. godine potvrdio i Helsinki Njatch, hrvatske vlasti su naredile da se otkopaju gropovi ubijenih i leševi prenesu na drugo mesto kako bi se ukonili tragovi zločina. Na isti način postupljeno je i sa leševima stotinak Srba ubijenih kraj ribnika i u ciglani u Pakračkoj Poljani, nedaleko od Marinog Sela.

Logor "Ribarska koliba" u Marinom selu bio je deo sistema malih logora za Srbe - civile koje je u drugoj polovini 1991. godine stvorila i kontrolisala vojna policija ZNG Republike Hrvatske.

Misije evropskih posmatrača i Međunarodnog Crvenog krsta nikada nisu došle u logor u Marino Selo.

Saradnici Informacionog centra Srpskog sabora, uporno tragajući više od godinu dana za preživelim logorašima i drugim svedocima, prikupili su obimnu dokumentaciju o logoru "Ribarska koliba" u Marinom Selu. Deo ove dokumentacije čije stavljanje na uvid međunarodnim humanitarnim organizacijama ne može ugroziti dalju istragu, uključen je u dosije Informacionog centra Srpskog sabora.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Logor "Ribarska koliba" obezbeđivalo je oko tridesetak vojnih policajaca, pripadnika ZNG Republike Hrvatske. Njihov zapovednik, u vreme kada je likvidirano najviše Srba, bio je Damir Širac, a kasnije Gojko Brzić.

 

DOKAZ: Dokumentacija Informaciuonog centra Srpskog sabora o kršenju ljudskih prava, etničkom čišćenju i zločinima hrvatskih oružanih formacija nad srpskim civilnim stanovništvom u Hrvatskoj - Dosije broj 3 - "Logor za Srbe "Ribarska koliba" u Marinom Selu.

 

NAPOMENA: Na osnovu svedočenja preživelih logoraša pouzdano je utvrđeno da su u njima samo iz tri naselja pakračke opštine ubijeni sledeći Srbi: Blagoje Ćulibrk (1955), Braniša Ćulibrk (1961), Rade Tatomirović (1956) iz sela Blagorodovica, opština Daruvar ; Branko Bunčić (1954), Mijo Danojević (1938), Filip Gojković (1933), Gojko Gojković (1937), Mijo Gojković (1928), Nikola Gojković (1927), Jovo Popović (1934), Jovo (Simin) Popović (1920), Milan Popović (1929), Petar Popović (1944), Petar Novković (1940) iz sela Kipa, opština Daruvar, Rade Gojković (1940), Slobodan Kukić (1949), Josip Cicvara (1914), Savo Maksimović (oko 1950), Jovo Žestić (1930), iz Pakračke Klise, opština Pakrac. Imena ostalih ubijenih Srba u ovom logoru nisu još uve pouzdano utvrđeni, premda postoje ozbiljne indicije o njihovom identitetu.

Logor "Ribarska koliba" (Marino Selo) naveden je kao mesto gde su vršene fizičke likvidacije cvila u prvom Izveštaju Savezne vlade ( YU/SC 780-92/DOC-1/S br. I-018.

VII-011

KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje civilnih objekata bez vojne potrebe

 

MESTO I VREME: Apatin, Republika Srbija, SRJ, 06 novembar 1991. oko 23,30

časova.

 

KRATAK OPIS: Na grad iz koga nisu vršena nikakva borbena dejstva, niti su tamo bili smešteni bilo kakvi vojni potencijali, ispaljeno je 11 artiljerijskih granata koje su pričinile znatnu materijalnu štetu stambenim objektima.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici hrvatske vojske.

 

DOKAZ: Izveštaj MUP Apatin i Filmski izveštaj sa lica mesta.

VII-012

KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje civilnih objekata bez vojne potrebe

 

MESTO I VREME: Selo Sloboština, opština Slavonska Požega, (UNPA 30 oktobar, 1991.

 

KRATAK OPIS: Srpsko stanovništvo je proterano iz sela, a nakon toga su kuće opljačkane i srušene eksplozivom. Temenji nekih srušenih kuća su zaravnjeni buldožerima (kuća Mirka Stankovića , Sloboština br. 42).

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici ZNG Republike Hrvatske.

 

DOKAZ: "Izveštaj Srpskog sabora o progonu srpskog naroda i etničkom čišćenju Zapadne Slavonije od strane vlasti Republike Hrvatske", (Anex II, str 13).

 

NAPOMENA: Kaznena ekspedicija na selo je usledila po naredbi o iseljenju koju je doneo Krizni štab opštine Slavonska Požega. 29 oktobra 1991. godine .

 

VII-013

KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje civilnih objekata bez vojne potrebe

 

 

MESTO I VREME: Selo Kantrovci, opština Slavonska Požega, 06. januar 1992.

 

KRATAK OPIS: Selo je potpuno razoreno i spaljeno, Iz sela su pre toga prinudno izvedene dve starice Stoja Božić (1917), Stoja Radovanlija (1917) i Jela Dorontić (1937) nakon čega im se gubi svaki trag.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici ZNG Republike Hrvatske.

 

DOKAZ: Izveštaj Srpskog sabora o progonu srpskog naroda i etničkom čišćenju Zapadne Slavonije od strane vlasti Republike Hrvatske.

 

NAPOMENA: Pre ovog događaje, 25. septembra 1991. godine selo je opljačkano, a većina srpskog stanovništva je iseljena. Hrvatske vlasti vodile računa i o simbolici ovakvog čina, selo je spaljeno na pravoslavni Badnji Dan, tačno na 50-godišnjicu njegovog spaljivanja od strane ustaša za vreme 2. svetskog rata.

VII-014

KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje civilnih objekata bez vojne potrebe

 

 

MESTO I VREME: Mostar, zapadna strana od reke Neretve, jun septembar 1992.

 

KRATAK OPIS: Srpska sela Ristani, Bogodo, Raska Gora, Dobrić, Biograci, Medljine, Vihovici, Slipčići, Baževići, uništeni.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici ZNG i HOS.

 

DOKAZ: Svedočenje pravoslavnog episkopa eparhije Zahumsko-hercegovačke dr Atanasija Jevtića, 28.09.1992. Vašington SAD.

 

VII-015

KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje civilnih objekata bez vojne potrebe

 

 

MESTO I VREME: Hercegovina, jun 1992.

 

KRATAK OPIS: Uništena, zapaljena, teško oštećena ili okupirana srpska sela: Potoci, Salakovac, Vrabčići - Bijelo Polje okolina Mostara: Gnojnica, Buna Hodbina, Pijesci, Blagaj, okolina Mostara; okolina Mostara Dračevo, Rečice, Burmazi, Paprati, Opličići, Osanići, Donji i Gornji Poplat, Pijesevac i Prenj - okolina Stoca: Čavaš, Dvršnica, Orašje - Gornje Hrasno; Čvaljina, Orahov Do - Zavala; Golubinac, Suše, Misite, Čopice, Podsoje, Slivnica i Lopoč - Bobani Plato; Zaplanik, Ivanjica, Začula i nekoliko drugih sela u Trebinjskoj opštini.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici ZNG i HOS.

 

DOKAZ: Svedočenje pravoslavnog episkopa eparhije Zahumsko-hercegovačke, dr Atanasija Jevtića, 28.09. 1992, Vašington. SAD.

 

VII-016

KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje civilnih objekata bez vojne potrebe

 

 

MESTO I VREME: Opština Foča, 16. novembar 1992.

 

KRATAK OPIS: Muslimanske oružane snage spalile su sela: Bregovi - 5 kuća Repca - 5 kuća i Okolišta - 2 kuće.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici muslimanskih oružanih snaga.

 

DOKAZ: Izveštaj Srpske pravoslavne crkve (Pravoslavnog mitropolita Eparhije zagrebačko-ljubljanske) br. 30/93 od 25. januara 1993.

 

VII-017

KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje civilnih objekata bez vojne potrebe

 

 

MESTO I VREME: Opština Imotski, (R. Hrvatska), proleće - leto 1992.

 

KRATAK OPIS: Opljačkani, spaljeni ili minirani objekti - kuće (neupotrebljivi za stanovanje) u selu Proložac - 2 kuće, u selu Glavina Donja - 8 kuća, u selu Nebriževac - 13 kuća, u zaseoku Kraljevići - 5 kuća, u zaseoku Dragutinovići - svih 5 kuća, u selu Svib - sve 3 srpske kuće;

Oštećeni eksplozivom u gradu Imotski - 2 kuće, u selu Proložac - 1 kuća, sela Glavina Donja - 3 kuće, u selu Nebriževac - 4 kuće, zaseoku Kraljevići - 3 kuće, u selu Crnogorci -2 kuće.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici hrvatskih oružanih snaga.

 

DOKAZ: Izveštaj Srpske pravoslavne crkve (Pravoslavni mitropolit Eparhije zagrebačko-ljubljanske) br. 30/93 od 25 januara 1993.

 

VII-018

KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje civilnih objekata bez vojne potrebe

 

 

MESTO I VREME: Opština Višegrad, proleće - jesen 1992.

 

KRATAK OPIS: Spljena srpska sela; Zemljice, Pretiša, Han Brdo, Kopito i deo sela Donja Lijeska sa ukupno 49 kuća.

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici muslimanskih oružanih snaga.

 

DOKAZ: Izveštaj Srpske pravoslavne crkve (Pravoslavna parohija višegradska) br. 10/92 od 24. oktobar 1992.

VII-019

KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje civilnih objekata bez vojne potrebe

 

 

MESTO I VREME: Ilovača, Kozja Luka, Jabuka i Ustikolina, april.novembar 1992.

 

KRATAK OPIS: Spaljeno 14 zaseoka (61 kuća) u Ilovači; 7 zaseoka (41 kuća), u Kozjoj Luki: 14 zaseoka (90 kuća) u Jabuci i Ustikolini (6 kuća).

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici muslimanskih oružanih snaga.

 

DOKAZ: Izveštaj Srpske pravoslavne crkve (Pravoslavne parohije jabučke) br. 4 od 30.11. 1992.

 

NAPOMENA U mnogim od ovih sela i zaseoka razarana su i groblja.

VII-020

KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje civilnih objekata bez vojne potrebe

 

 

MESTO I VREME: Opština Foča, april-novembar 1992.

 

KRATAK OPIS: Spaljena sela: Boljesovići ( 4 domaćinstva), Divići (10), Kovačići (9), Vina (8), Amzići (4), Ravnice (3), Krstac (6), Borovnica (11), G. Ivsar (4). D. Ivsar (3), Premakuće (2), Karauzovići (6), Cagarići (4), Rula (1), Račići (4),

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici muslimanskih oružanih snaga.

 

DOKAZ: Izveštaj Srpske pravoslavne crkve (Pravoslavna parohija fočanska), br 32. od 06. novembar 1992.

 

VII-021

KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje civilnih objekata bez vojne potrebe

 

 

MESTO I VREME: Foča, 11-15 april 1992.

 

KRATAK OPIS: U večernjim časovima muslimanski ekstremisti zapalili stari deo Foče - "Prijeka čaršija" i tom prilikom izgorela zgrada crkvene opštine fočanske, kao i kuće Mila Mališa, Natalije Sunarić i Mare Lućić.

Takođe su zapaljene kuće Dragana Plemića, Milisava Kovačevića, Moma Kovača, Milorada Radovića, Boža Drakula, Sava Obrenovića, Đorđa Pavlovića, Dese Grujićić, Ilije Radovića, kuća i restoran Mića Krnojelca, restoran Nebojše Grujičića, stan Velizara Grujičića.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici muslimanskih para-vojnih snaga.

 

DOKAZ: Izveštaj Srpske pravoslavne crkve (Pravoslavne parohije fočanske) br 32-92 od 6. novembra 1992.

 

VII-022

KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje civilnih objekata bez vojne potrebe

 

 

MESTO I VREME: Gojevići, opština Foča, 13. april 1992.

 

KRATAK OPIS: Zapaljen zaseok i izgorele kuće i privredne zgrade Rajka i Branka Škipine.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici muslimanskih para-vojnih snaga.

 

DOKAZ: Izveštaj Srpske pravoslavne crkve (Pravoslavne parohije fočanske) br. 32-92 od 6. novembra 1992.

 

VII-023

KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje civilnih objekata bez vojne potrebe

 

 

MESTO I VREME: Opština Foča, maj avgust 1992.

 

KRATAK OPIS: U muslimanskom selu Sorlaci 06. maja spaljena je kuća Branka Šarovića, Srbina; 28. maja u zaseoku Konjevići spaljena kuća Mlađena Blagojevića, zajedno sa štalama i stokom u njima; 06, juna spaljen zaseok Čalapije i u njemu izgorele kuće i zgrade Ljuba i Vasilija Ivanovića; 6. juna spaljen zaseok Ivljaci i u njemu kuće Milosava Savića, Milivoja Pejovića, Slobodana Pejovića i Miloša Pejovića; 14. avgusta spaljen zaseok Alenovići i u njemu kuće i zgrade Ljube Kulića, Velimira Višnjića i Mlađena Čančara.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici muslimanskih vojnih i para-vojnih snaga.

 

DOKAZ: Izveštaj Srpske pravoslavne crkve (Pravoslavne parohije fočanske) br. 32/92 od 6. novembra 1992.

 

 

VII-024

KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje civilnih objekata bez vojne potrebe

 

 

MESTO I VREME: Šid, 05. novembar, 1991.

 

KRATAK OPIS: Izvršen je artiljerijski napad čiji je cilj bio isključivo civilni objekti. Između ostalih, gađan je i dečji vrtić u kome u tom trenutku, sticajem okolnosti, nije bilo dece. U napadu su poginula 4 civila, dok je 12 lakše ili teže ranjeno.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici ZNG Republike Hrvatske.

 

DOKAZ: Izveštaj organa unutrašnjih poslova, materijali Javnog tužilaštva u Sremskoj Mitrovici i filmski izveštaj sa mesta događaja.

 

VIII-006

KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje bogomolja, grobalja, kulturnih i istorijskih spomenika

 

 

MESTO I VREME: Parohija Konjic i Bradina, maj - septembar 1992.

 

KRATAK OPIS: Tri pravoslavne crkve uništene.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: ZNG Republike Hrvatske i para.vojne hrvatske formacije (HOS).

 

DOKAZ: Svedočenje Pravoslavnog episkopa eparhije Zahumsko-hercegovačke dr Atanasija Jevtića, od 28. septembra 1992. Vašington, SAD.

VIII-007

KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje bogomolja, grobalja, kulturnih i

istorijskih spomenika

 

 

MESTO I VREME: Bijelo Polje, okolina Mostara, septembar 1992.

 

KRATAK OPIS: Pravoslavna crkva zapaljena i potpuno uništena buldožerima sravnjena sa zemljom.

INDICIJE O IZVRŠIOCU: ZNG Republike Hrvatske i para-vojne formacije (HOS)

 

DOKAZ: Svedočenje pravoslavnog episkopa eparhije Zahumsko-hercegovarčke dr Atanasija Jevtića od 28 septembra 1992., Vašington, SAD.

 

VIII-008

KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje bogomolja, grobalja, kulturnih i istorijskih spomenika

 

 

MESTO I VREME: Parohija Stolac, Hercegovina, jun-septembar 1992.

 

KRATAK OPIS: Četiri pravoslavne crkve u ovoj parohiji teže oštećene.

INDICIJE O IZVRŠIOCU: ZNG Republike Hrvatske i para-vojne formacije (HOS).

 

DOKAZ: Svedočenje pravoslavnog episkopa eparhije Zahumsko-hercegovačke dr Atanasija Jevtića, od 28. septembra 1992. Vašington, SAD.

VIII-009

KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje bogomolja, grobalja, kulturnih i istorijskih spomenika

 

MESTO I VREME: Zavala, Hercegovina, jun-septembar 1992.

 

KRATAK OPIS: Pravoslavni manastir iz 15. veka izuzetno vredne vizantijske arhitekture i fresaka teško oštećen nakon okupacije od strane hrvatskih snaga.

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Paravojne hrvatske formacije (HOS).

 

DOKAZ: Svedočenje pravoslavnog episkopa Eparhije Zahumsko-hercegovačke dr Atanasija Fevtića 28. septembra 1992. Vašington, SAD.

VIII-010

KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje bogomolja, grobalja, kulturnih i istorijskih spomenika

 

 

MESTO I VREME: Bobani, Hercegovina, jun-septembar 1992.

 

 

KRATAK OPIS: Tri pravoslavne crkve potpuno uništene.

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Para-vojne hrvatske formacije (HOS).

 

DOKAZ: Svedočenje pravoslavnog episkopa eparhije Zahumsko-hercegovačke dr Atanasija Jevtića 28. septembra 1992. Vašington, SAD.

 

VIII-011

KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje bogomolja, grobalja, kulturnih i

istorijskih spomenika

 

 

MESTO I VREME: Okolina Trebinja, jun-septembar 1992.

 

KRATAK OPIS: Pravoslavne crkve Zaplanik i Začula potpuno uništene i zapaljene i nakon toga buldožerima sravnjene sa zemljom.

INDICIJE O IZVRŠIOCU: ZNG Republike Hrvatske i para.vojne hrvatske formacije HOS.

 

DOKAZ: Svedočenje pravoslavnog episkopa eparhije Zahumsko-hercegovačke dr Atanasija Jevtića od 28. septembra 1992. Vašington, SAD.

 

VIII-012

KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje bogomolja, grobalja, kulturnih i istorijskih spomenika

 

MESTO I VREME: Dubrovnik , (R. Hrvatska), jun-septembar 1992.

 

 

KRATAK OPIS: Stara pravoslavna crkva u Starom gradu, unutar zidina i dve pripadajuće kuće teže oštećeni i demolirani.

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Hrvatske vojne i policijske snage.

 

DOKAZ: Svedočenje pravoslavnog episkopa eparhije Zahumsko-hercegovačke, dr Atanasija Jevtića, od 28. septembra 1992., Vašington, SAD.

 

VIII-013

KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje bogomolja, grobalja, kulturnih i istorijskih spomenika

 

 

MESTO I VREME: Zagrebačko-ljubljanska eparhija Srpske pravoslavne crkve, Hrvatska, tokom 1992.

 

 

KRATAK OPIS: I- Crkve koje u navedeno periodu pretrpele teška oštećenja, demolirane, zapaljene, opljačkane ili uništene: crkva Sv. Arhangela Mihaila u Bolču minirana i zapljena: crkva Sv. Otaca u Maloj Trešnjici, opština Đurđevac ( iz 1752.), minirana 10. januara 1992.; crkva Sv. Trojice u Bjelovaru, (iz 1792.), demolirana i delimično opljačkana; Parohijski dom u Bjelovaru potpuno demoliran i opljačkan; crkva Sv. Lazara u Velikoj Pisanici, (iz 1723.), demolirana i opljačkana; crkva Velike Gospojine u Rašanici Trojeglav, (iz 1709), brvnara potpuno uništ4ena-spaljena početkom 1992.; crkva Sv. Dimitrija u Rastovcu, (iz 1700), brvnara potpuno uništena . spaljena; crkva Sv. Dimitrija u Maalom Grđevcu, (iz 1760), demolirana i opljačkana,; crkva Sv. Arhi Đakona Stefana u Turčević Polju, (iz1771), demolirana i opljačkana; crkva u Sibeniku, Grubišino Polje, (iz 1936), demolirana i opljačkana; crkva Sv. Dimitrija u Stupavači, (iz 1768), minirana i iznutra potpuno uništena novembra 1992.; dve crkve u Rašanici i Maloj Trešnjevici, Đurđevac, minirane i oštećene tako da obnova nemoguća; pet parohijskih domnova minirano i zapaljeno i to u: Srpskoj Kapeli, Velikoj Pisanici, Velikim Zdencima, Malom Grđevcu i Eparhijska zgrada u Zagrebu.

II - Crkve koje su u navedenom periodu pretrpele druge vrste oštećenja: Graberje Ivaničko, Parohijalni dom, opljačkan patos i vrata; crkva u Križu kod Ivanićgrada, Crkva Sv. Lazara u Plavšincu, (iz 1758), kao i crkva Sv. Apostola Petra i Pavla u Severinu iz 1770, razbijena stakla na prozorima; crkva Sv. Georgije u Glogovcu, (iz 1760), zapaljena ulazna vrata na crkvi rođenja presvete Bogorodice u Kupinovcu, (ioz1740), oštećen zvonik i južna vrata u crkvi posvećene Časnom Krstu u Velikim Zdencima, (iz 1774), oštećen krst na zvoniku; crkva Sv. Apostola i evangelista Marka u Velikoj Barni oštećena mecima; crkva Sv. Georgija u Varaždinu, (iz 1884), kao i kapele Sv. Petke i Parohijski dom u Sisku oštećeni od posledica detonacije i miniranja.

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Vojne i policijske snage Republike Hrvatske i podsticani i nekontrolisani napadi hrvatskih nacionalista na objekte Srpske pravoslavne crkve.

 

DOKAZ: Izveštaj srpske pravoslavne crkve od 07. decembra 1992. godine o obilasku crkava dela eparhije Zagrebačko-ljubljanske koji izvršen od 10. do 17. novembra 1992. uz dogovor i pratnju hrvatske policije, a na osnovu predloga g. Tadeuša Mazovjeckog.

 

VIII-014

KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje bogomolja, grobalja, kulturnih i istorijskih spomenika

 

MESTO I VREME: Opština Imotski, (Hrvatska), jesen 1992.

 

 

KRATAK OPIS: Sveti hram Uspenja Presvete Bogorodice (selo Glavina Donja) dva puta eksplozivom teško oštećen i naneta velika materijalna šteta; Sveti hram Vasilija Ostroškog eksplozivom teško oštećen i naneta velika materijalna šteta; na pravoslavnom groblju (selo Glavina Donja) srušeno ili eksplozivom oštećeno višnj nadgrobnih spomenika.

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici hrvatskih oružanih snaga.

 

DOKAZ: Izveštaj Srpske pravoslavne crkve (mitropolit Eparhije zagrebačko-ljubljanske) br. 30/93 od 25. januara 1993.

 

NAPOMENA: Sveštenik Dušan Gajić, pod pretnjom fizičke likvidacije iselio se sa porodicom 1991. godine.

 

VIII-015

KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje bogomolja, grobalja, kulturnih i istorijskih spomenika

 

 

MESTO I VREME: Koprivnica, Salnik, (Hrvatska), 1991-1992.

 

 

KRATAK OPIS: Miniranjee hrama Sv. Arhangela Mihaila u Velikoj Mučni kod koprivnice i hrama Svete Petke u Salniku.

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici hrvatskih oružanih snaga.

 

DOKAZ: Dopuna izveštaja Srpske pravoslavne crkve o obilasku crkava dela eparhije Zagrebačko-ljubljanske M. Br. 343/92 od 29. decembra 1992. i dve video-trake.

VIII-016

KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje bogomolja, grobalja, kulturnih i istorijskih spomenika

 

MESTO I VREME: Modro Polje, april-novembar 1992.

 

 

KRATAK OPIS: Razorena crkva Svetog Preobraženja, crkvena kuća i groblje.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici muslimanskih oružanih snaga.

 

DOKAZ: Izveštaj Srpske pravoslavne crkve (parohija jabučka) br. 4 od 30. novembra 1992.

 

VIII-017

KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje bogomolja, grobalja, kulturnih i istorijskih spomenika

 

 

MESTO I VREME: Mostar, 15-16. jun 1992.

 

 

KRATAK OPIS: Do temelja uništena pravoslavna crkva i sedište episkopata kao i tri manje pravoslavne crkve.

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Hrvatski ekstremisti (HOS), ZNG Republike Hrvatske.

 

DOKAZ: Svedočenje pravoslavnog episkopa eparhije Zahumsko.hercegovačke dr Atanasija Jevtića, od 28. septembra 1992. Vašington, SAD.

 

NAPOMENA: Svedočenje pravoslavnog episkopa eparhije Zahumsko-hercegovačke, dr Atanasija Jevtića ( u aneksu) predstavlja novi dokaz za sva dela navedena u Prvom izveštaju Vlade SRJ pod brojem YU/SC 780-92/DOC-1/S VIII-004.

 

 

IDž-017

KVALIFIKACIJA DELA: Etničko čišćenje

 

 

MESTO I VREME: Opština Dubrovnik, 1991 -1992.

 

KRATAK OPIS: Srpsko stanovništvo, posebno nakon povlačenja JNA iz tog rejonma je sistematski izloženo svakodnevnom fizičkom zlostavljanju ponižavanju, pretnjama, atakovanju na ličnu imovinu i drugim vidovima maltretiranja koji imaju za cilj da se kroz osećaj njihove lične nesigurnosti stvore preduslovi za proterivanje sa tih prostora. U lokalnim sredsetvima javnog informisanja se otvoreno poziva na linč uglednih građana srpske nacionalnosti, a termin Srbin je u potpunosti zamenjen terminom "četnik". U sklopu te srbofobične euforije minirana su ulazna vrata na pravoslavnoj crkvi, pretučen je advokat Rastko Barbić,

70-godišnja starica Zorka Komnenić iz Mlina i Kosa Zubac iz Gruža, a njihova imovina opljačkana, spaljen je nameštaj Ljubice Masleše iz Mokošice, Milorad Bokić je proteran u Hercegovinu, dok je Branko Bukvić, nakon hapšenja, podlegao povredama nanetim fizičkim zlostavljanjem.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Vojne i civilne vlasti Republike Hrvatske.

 

DOKAZ: Informacija dobijena od Pokreta za Dubrovačku republiku i nalazi se u Državnoj komisiji z ratne zločine i zločine genocida.

 

NAPOMENA: Od preko 8 hiljada Srba i Crnogoraca, koliko ih je bilo pre početka sukoba, u Dubrovniku je ostalo svega stotinak, čime je ovaj grad postao gotovo potpuno "etnički čist".

 

IDž-018

KVALIFIKACIJA DELA: Etničko čišćenje

 

 

MESTO I VREME: R. Hrvatska, 1991-1992

 

KRATAK OPIS: Proterani sveštenici iz Eparhije zagrebačko-ljubljanske u cilju bržeg i lakšeg sprovođenja etničkog čišćenja srpsko-pravoslavnog stanovništva.

Arhijerejsko namesništvo zagrebačko : jereji Mlađen Jović, Vajo Jović, Radovan Majstorović, Nedeljko Božić i jeromonah Nikolaj Marunić;

Arhijerejsko namesništvo grubišinopoljsko: protojereji Marinko juretić i Miroslav Nedeljković, jereji Nenad Obradović i Dimitrije Šljokić, protonamesnik Dušan Kalinić;

Arhijerejsko namesništvo bjelovarsko: protojerej Dušan Stefanović, jereji Kristo Aleksić, Milenko Jekić i Dragan Đuričić, jeromonasi Jakov Radojčić i Mihailo Kalanj.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Nadležni organi Republike Hrvatske.

 

DOKAZ: Srpska pravoslavna crkva (mitropolit Eparhije zagrebačko-ljubljanske) M. br. 324/92 od 2. decembra 1992.

 

IDž-019

KVALIFIKACIJA DELA: Etničko čišćenje

 

 

MESTO I VREME: Split 1991.

 

KRATAK OPIS: Maltretiranje Srba u Splitu, na radnom mestu, od strane suseda, od strane hrvatskih zvaničnih organa, otpočinje dolaskom HDZ na vlast. Supruga vojnog penzionera Cimeša Dragica (67) i njena ćerka Zorica (38), socijalni radnik, svedoče kako su isterane iz svog stana, odnosno oterane sa posla (iz Centra za socijalni rad) samo zato što su Srpkinje. Bile su izložene vrešanju, fizičkom maltretiranju i pretnjama svojih kolega i suseda, bespravno oduzet im je stan od strane gradskih vlasti Splita. Bez plate i penzije, bile su prinuđene da prebegnu kod rođaka u SRJ (Srbiju). Sva imovina, prihodi, iz stana je opljačkana.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Edvard Besak, predsednik kućnog saveta. Ignac Janečić, sused koji ih je fizički maltretirao, Elek Lena , aktivista HDZ i direktor Sentra za socijalni rad, Prčina Anđelko, socijalni radnik.

 

OKAZ: Izjave Dragice Cimeše i zorice Cimeše registrovane kod Državne komisije za ratne zločine i zločine genocida.

 

IDž-020

KVALIFIKACIJA DELA: Etničko čišćenje

 

 

MESTO I VREME: Karlovac, Zadar, Gospić, Sisak, Šibenik, Vinkovci, Slavonski Brod, Daruvar, Podravska Slatina, 1991 - 1992. godina

 

KRATAK OPIS: Iz ovih gradova zbog stalnih pritisaka, maltretiranja i osećanja lične nesigurnosti i straha, otpuštanja sa posla, uslovljavanja daljeg ostanka u Hrvatskoj potpisivanjem izjava o lojalnosti hrvatskim vlastima, u navedenom periodu iselilo se 268 hiljada Srba; iz Karlovca 30 hiljada, Zadra 28 hiljada; Siska - 20 hiljada; Gospića - 5 hiljada; Šibenika - 15 hiljada; Vinkovaca - 10 hiljada; Slavonskog Broda - 10 hiljada; Daruvara 10 hiljadaa i Podravske Slatine - 10 hiljada.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Vlasti Republike Hrvatske.

 

DOKAZ: Uporedni podaci R. Hrvatske, Vlade Republike Srpske Krajine, SPC i pojedinih nevladinih organizacija i progonu srpskog stanovništva u Republici Hrvatskoj.

NAPOMENA: Na etničko čišćenje ukazao je predsednik Parlamenta RSK, Mile Paspalj, u pismu svim predsednicima Parlamenta zemalja članica UN, kao i Generalnom sekretaru UN od 07. decembra 1992. godine.

 

IDž-021

KVALIFIKACIJA DELA: Etničko čišćenje

 

 

MESTO I VREME: Zagreb, 1991-1992.

 

KRATAK OPIS: Pod pritiskom hrvatskih vlasti i građana, na podsticaj aktivista HDZ i drugih nacionalističkih političkih partija, zbog osećanja lične nesigurnosti i pretnji po život i imovinu (podmetanje bombi, miniranje kuća i poslovnih objekata), pa čak i uz fizičku likvidaciju, kao i otpuštaenj sa posla, neizdavanje potvrda o državljanstvu, namernog pokrštavanja dece u katoličku veru, prisiljavanja na promenu prezimena i sl. iz Zagreba se, prema nepotpunoj evidenciji iselilo oko 100 hiljada ljudi (samo na osnovu jednog popisa Eparhije zagrebačko-ljubljanske iz ovog grada se iselilo 369 srpskih porodica, uz navođenje njihovih imena i adresa).

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Zvanične vlasti Republike Hrvatske. Rimokatolička crkva u Hrvatskoj, hrvatski ekstremisti, petežno aktivisti HDZ i Hrvatske stranke prava.

 

DOKAZ: Izveštaj Srpske pravoslavne crkve. (mitropolit Eparhije zagrebačko-ljubljanske) M. br. 324/92 od 2. decembra 1992. Izjava srpskog političara iz Zagreba dr Milorada Pupovca na konferenciji za štempu Srpskog demokratskog foruma ( Zagreb, februara 1992.).

NAPOMENA: Podaci su nepotpuni zbog velikih teškoća u prikupljanju podataka. Mitropolit zagrebačko-ljubljanski, gospodin Jovan, i sam je morao izbeći iz Zagreba u Beograd zbog pretnji po ličnu bezbednost.

 

IDž-022

KVALIFIKACIJA DELA: Etničko čišćenje

 

 

MESTO I VREME: Opština Imotski, Hrvatska, tokom 1991- 1992

KRATAK OPIS: Pod pritiskom hrvatskih oružanih snaga i vlasti iselilo se oko 330 lica srpske nacionalnosti. Mnogi Srbi koji i dalje Žive u Imotskoj krajini otpušteni su sa posla ili premeštena na teža radna mesta. Plašeći se paljenja i miniranja kuća, kao i fizičke likvidacije, deo srpskog stanovništva spava po štalama i šumama i nalazi se na granici fizičke i psihičke izdržljivosti. Sve privatne srpske radnje su minirane i trajno zatvorene.

U selima Imotske krajne: Proložac, Glavina Donja, Nebriževac, Kravljići, Dragutinovići, Crnogorci, opljačkane su, spaljene ili minirane kuće većeg broja srpskih porodica (detaljan spisak u dokumentaciji Zavičajnog kluba Srba iz Inotske krajine). U selu Svib potpuno su uništene sve srpske kuće i tamo više ne živi ni jedan Srbin.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici hrvatskih oružanih snaga i hrvatskih vlasti.

 

DOKAZ: Izveštaj Srpske pravoslavne crkve ( mitropolit Eparhije zagrebačko-ljubljanske) br. 30/93 od 25. januara 1993. Izveštaj Zaviajnog kluba Srba iz imotske krajine o delima genocida i etničkom čišćenju nad Srbima u Imotskoj krajini br. 1-5 od 11. januara 1993.

 

NAPOMENA: U toku rata u hrvatskoj u Imotskoj krajini nisu vođena nikakva borbena dejstva ali su prema Srbima vršeni zločini genocidnog karaktera u cilju etničkog čišćenja. Na osnovu popisa stanovništva iz 1991. na području Imotske krajine živelo je oko 1300 Srba ili 3% ukupnog stanovništv opštine Imotski.

 

 

IDž-023

KVALIFIKACIJA DELA: Etničko čišćenje

 

 

MESTO I VREME: Selo Svetoblažje, opština Đakovo, 1991- 1992.

 

KRATAK OPIS: Svakodnevno fizičko i psihičko maltretiranje srpskog stanovništva u ovom selu koji se nalazhi izvan UNPA.

Prema navodima očevidaca u ovom selu zaklana je starica Ivković Nevena. Zbog konstantnih maltretiranja Slavica (1938) i Milenko (1938) Vučetić izvršili su samoubistvo. Ovaj teror je činjen sistematski tako da su se iselile porodice Veselinović Željka, Vučetić Milana, Zavišić Momčila i Milinković Milorada.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: MUP Republike Hrvatske.

 

DOKAZ: Izjave iseljenih lica iz ovog sela Državnoj komisiji za ratne zločine i zločine genocida.

NAPOMENA: U selu su spaljljene i granatirane neke kuće, a do temelja je uništena pravoslavna crkva iz 1937.

 

 

 

IDž-024

KVALIFIKACIJA DELA: Etničko čišćenje

 

 

MESTO I VREME: Opština Ogulinm, R. Hrvatska, 1991-1992.

 

KRATAK OPIS: Prema raspoloživim podacima, u mesnim zajednicama Ogulin, Josipdol i Otok porušeno je 35 zgrada isključivo zbog toga što su im vlasnici Srbi. Porušene su bezt ikakvog razloga i prethodnog eventualnog upozorenja vlasnicima na njihovo ponašanje. Zgrade su porušene u meri da se ne mogu popraviti.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Građani hrvatske nacionalnosti i mesne vlasti pomenutih naselja.

 

DOKAZ: Izveštaj Izvršnog odbora udruženja Srba iz Gorskog Kotara sa imenima vlasnika i adresama kuća.

 

NAPOMENA: Prema izjavama meštana u ovoj opštini je porušeno 64. stambene zgrade, ali su do sada podaci prikupljeni za gore pomenuti broj. Rušenje srpksih zgrada je u funkciji "etničkog čišćenja" o čemu se govori u prethodnom izveštaju IDž-016 (YU/SC 780-92/DOC-1/S).

 

IDž-025

KVALIFIKACIJA DELA: Etničko čišćenje

 

 

MESTO I VREME: Novi Bukovci kod Podravske Slatine, (R. Hrvatska), 17. januar 1992.

 

KRATAK OPIS: Minirana galerija umetničkih izrađenih maketa vlasništvo Branka i Jovanke Radunković, iz Novih Bukovaca.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Hrvatski nacionalnisti iz okoline.

 

DOKAZ: Lična izjava Radunković Branke.

 

IDž-026

KVALIFIKACIJA DELA: Etničko čišćenje

 

 

MESTO I VREME: Narta kod Bjelovara , oktobar 1991.

 

KRATAK OPIS: Minirane i srušene kuće građana srpske nacionalnosti: Jovana Jovanovića, Krsta Miljanića, Dušana Dabića, Grubačević Nikole, Nanić Voja, Dušana Vujinovića kao i Parohijalni dom u Narti.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici ZNG Hrvatske i lokalne vlasti.

 

DOKAZ: Iskazi svedoka očevidaca i pismeni izveštaj pravoslavnog mitropolita eparhije Zagrebačko-Ljubljanske Sv. arh. Sinodu SPC. broj 112 od 2. juna 1992.

 

IDž-027

KVALIFIKACIJA DELA: Etničko čišćenje

 

 

MESTO I VREME: Medinci kod Podravske Slatine, sredina 1991.

 

KRATAK OPIS: Minirane i zapaljene kuće i imovina građana srpske nacionalnosti Radovana Bogojevića, Branka Barišića, Miće i Drene Milojević, Laze Stanisavljevića, Bore Vejić - Mladenov.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Izjave oštećenih lica kao i izveštaj Sv. arh. Sinoda SPC. br. 109 od 06. aprila 1992.

 

DOKAZ: U ovim događajima, kao i o brojnim sličnim slučajevima stradanja građana srpske nacionalnosti, a posebno onih koji su bili zatvarani, bilo je obaveštenja od strane SPC i Amnesty International u Londonu.

 

IDž-028

KVALIFIKACIJA DELA: Etničko čišćenje

 

 

MESTO I VREME: Selo Čađevica, Podravska Slatina (R. Hrvatska), sredina 1991.

 

KRATAK OPIS: Uništena kuća Eraković Kuzmana i Milene. Vrednost uništene imovine procenjena na oko 160.000 DM.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici ZNG Hrvatske i likalnih vlasti.

 

DOKAZ: Pismene izjave svedoka i Izveštaj Pravoslavnog mitropolita eparhije Zagrebačko-ljubljanske Sv. arh. sSinoda br. 100 od 31. marta 1992.

 

IDž-029

KVALIFIKACIJA DELA: Etničko čišćenje

 

 

MESTO I VREME: Metković, ul. Oca Ante Gabrića (R Hrvatska) 06-07. novembar 1992.

 

KRATAK OPIS: U toku noći između 6 i 7. novembra postavljanjem eksploziva uništena je stambeno-poslovna zgrada od 700 m2 korisne površine u centru grada. Kuća je bila vlasništvo voje (pk. Nikole) Vlačića, srpske nacionalnosti.

 

INDICIJE O IZVRŠIOCU: Lokalne vlasti, ili lica angažovana i potstaknuta od lokalnih vlasti.

 

DOKAZ: Fotografije porušene kućče i izjave svedoka.

 

NAPOMENA: Susedna kuća, vlasništvo iste porodice, spaljena je u noći 01-02. jula 1992. Ova razaranja privatne imovine su deo sistematske politike etničkog čišćenja Metkovića i okoline koje sprovode vlasti Republike Hrvatske. Ovo područje, inače ni u jednoj fazi nije bilo zahvaćeno borbenim dejstvima.

Kao Anex III priložen je dokument "novi zločini genocida u opštini Metković 1991-1992", koji sadrži potpunije informacije o teškom položaju i progonu srpskog stanovništva u ovom delu Republike Hrvatske.