ČETVRTI IZVEŠTAJ VLADE SRJ
O POČINjENIM ZLOČINIMA PROTIV ČOVEČNOSTI I MEĐUNARODNOG PRAVA NA PODRUČJU BIVŠE SFRJ
I
Ovaj izveštaj je četvrti izveštaj Savezne vlade (prvi je sačinjen 1992. godine, drugi 1993. godine, treći u aprilu 1994. godine), a drugi koji je pripremio Komitet za prikupljanje podataka o izvršenim zločinima protiv čovečnosti i međunarodnog prava. U njemu su sadržane relevantne činjenice u vezi sa teškim povredama međunarodnog ratnog i humanitarnog prava
na teritoriji bivših jugoslovenskih republika Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Njime se nastavlja kontinuitet u obaveštavanju domaće i strane javnosti kao i Organizacije ujedinjenih nacija o počinjenim krivičnim delima protiv čovečnosti i međunarodnog prava.Izveštaj obuhvata vremenski period od 1991. do 1994. godine. Prikupljanje i obradu podataka navedenih u Izveštaju vršio je Komitet neposredno angažovanjem članova Komiteta i spoljnih saradnika. Znatan deo građe je prikupljen u saradnji sa pravosudnim i drugim organima SRJ kao i u saradnji sa lokalnim organima vlasti RS i RSK i pojedinim nevladinim organizacijama. Prikupljanje podataka je vršeno neposrednim odlaskom na teren brojnih ekipa Komiteta i angažovanih eksperata (veštaka, eminentnih pravnika, str
učnjaka iz oblasti sudske medicine i dr.), kao i saslušanjem svedoka, bilo na terenu ili u prostorijama Komiteta. Obezbeđeni su i važni materijalni tragovi izvršenih zločina, a sačinjena je i relevantna medicinska dokumentacija. Prilikom prikupljanja dokaza i njihove obrade posebno se vodilo računa o tome da oni po svojoj sadržini i formi budu u skladu sa zakonskim propisima da bi se kao takvi mogli koristiti u sudskom postupku. Vodilo se računa i o tome, s obzirom na nezastarevanje ratnih zločina, da dokazi mogu biti upotrebljeni u krivičnom postupku bez obzira kada bi se konkretni proces vodio. U tom cilju navedeni su samo osnovni podaci o pojedinim slučajevima, a ne i sami dokazi o izvršenim krivičnim delima. Umesto toga, naznačen je broj predmeta u Komitetu pod kojim se oni vode i čuvaju. U cilju zaštitet psihičkog i fizičkog integriteta i njihovog dostojanstva kao i izbegavanja mogućih zloupotreba, u Izveštaju su izostavljena imena i mesta boravaka pojedinih svedoka. Potpunija dokumentacija o pojedinim slučajevima data je u aneksu ovog Izveštaja samo primera radi.Izveštaj sadrži 156 slučajeva teškog kršenja međunarodnog ratnog i humanitarnog prava, što predstavlja manji deo u odnosu na ukupnu prikupljenu građu i podatke čija je obrada u toku.
Kako se radi o kontinuiranom i dugoročnom poslu, novi podaci o teškom kršenju međunarodnog ratnog i humanitarnog prava biće posle njihove obrade sadržani u izveštajima koji će slediti.
II
Na osnovu kriterijuma usvojenih u ranijim izveštajima učinjena dela svrstana su kao u prethodna tri izveštaja, u sledeće kategorije:
I |
Namerno ubijanje civila (od br. 177 do 184) |
II |
Namerno ubijanje uhapšenika i ratnih zarobljenika (od br. 056 do 067) |
III |
Nehumano postupanje sa civilima (od br. 046 do 057) |
IV |
Nehumano postupanje sa uhapšenicima i ratnim zarobljenicima (od br. 063 do 128) |
V |
Namerno ubijanje i nehumano postupanje sa ranjenicima i bolesnicima (od br. 034 do 045) |
VI |
Uzimanje talaca i stvaranje logora (od br. 029 do 038) |
VII |
Razaranje civilnih objekata bez vojne potrebe (od br. 035 do 037) |
VIII |
Razaranje bogomolja, groblja, kulturnih i istorijskih spomenika (od br. 027 do 029) |
IX |
Etničko čišćenje (od br. 072 do 101) |
U okviru ovih grupa učinjena dela sistematizovana su prema mestu izvršenja. Taj kriterijum nije mogao biti dosledno primenjen s obzirom da su pojedina krivična dela imala više mesta izvršenja pa čak i na teritorijama bivše BiH i Hrvatske (primeri dati u aneksu).