I-177
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila.
MESTO I VREME: Čitluk kod Gospića, 11. septembar 1993. godine.
KRATAK OPIS: U toku operacije "Medački džep" Jurković, Stilinović, Grborić, Krmpotić i Lovrić su iz vatrenog oružja pucajući iz kuće Krajinovića kod groblja u Čitluku usmrtili tri starice, a četvrtom iz te grupe koja je izašla iz šume na Debeloj Glavi i koji je podigao ruke u znak predaje skinuli odeću, a zatim ga udarali kundacima i pesnicama, pa vezali žicoma, da bi ga potom Jurković usmrtio rafalom iz automatske puške.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Jurković Ivica, satnik HV, rođen 1969. u Perušiću,
2. Stilinović Toni, poručnik HV, rođen 1971. u Gospiću,
3. Grgorić Jandro, zastavnik HV, rođen 1967. u Kosinju,
4. Krmpotić Josip, natporučnik, zapovednik izviđačko - diverzantske satnije u 9. gardijskoj motorizovanoj brigadi HV, rođen 1960. u Gospiću i
5. Lovrić Jaro, rođen 1969. u Travniku.
DOKAZ: Dokazi iz spisa Okružnog suda u Kninu koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 328/94.
I-178
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila.
MESTO I VREME: Livno, 13/14 april 1992. godine.
KRATAK OPIS: Vladimir Mitranić, rođen 1938. godine u Livnu od oca Radeta, bio je ugledan Srbin. Ranije je bio javni tužilac, a zadnjih 20 godina bavio se advokaturom. On je među prvim Srbima ubijen u Livnu, u svom stanu, u ul. Braće Latinića. Prema tragovima ubijen je ustrelnom ranom u predelu leve slpoočnice. Istovremeno u njegovom stanu ubijena je i njegova prijateljica Pašalić Katica, koja je imala dve ustrelne rane s leđa i četiri s preda.
Iz stana su tada oduzete vredne stvari kao, i putnička vozila Mitranićev "Opel ida" i Pašalić Katice "Mercedes".
Obzirom da je Livno tih dana bilo potpuno blokirano i kretanje ograničeno, ovo je moglo biti učinjeno jedino od pripadnika HOS-a.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Gotovina Ante, komandant hrvatskog veća odbrane u Livnu.
DOKAZ: Zapisnici o saslušanju svedoka najbližih rođaka pok. Mitranovića koji se nalaze u dokumentaciji Komiteta pod brojem 205/7-94.
I-179
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila.
MESTO I VREME: Čitluk kod Gospića, 9.-13. septembra 1993. godine.
KRATAK OPIS: Stilinović je u jednoj kući pored puta Roglići - Čitluk udarcem kundaka puške u čelo usmrtio staricu koja je bila stara oko 70-80 godina, a zatim je Vrginček zapalio njenu kuću koja je potpuno izgorela sa lešom starice.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Stilinović Toni, poručnik HV, rođen 1971. u Gospiću i
2. Vrginček Mladen, stožerni vodnik iz sastava izviđačko -diverzantske satnije 9. gardijske
motorizovane jedinice HV.DOKAZ: Krivični spis Okružnog suda u Kninu koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 328/94.
I-180
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila.
MESTO I VREME: Selo Baćci i Brda, opština Goražde, sredinom maja 1992. godine.
KRATAK OPIS: Pošto su pripadnici muslimanskih oružanih formacija zatekli Vlaškog Iliju u njegovoj kući, istog su zaklali, a u selu Brda pred kućom su ubili Puljar Budu, pa su oba leša bacili u obližnji potok.
U selu Brda iz vatrenog oružja na kućnom pragu ubili su Pantović Peru i Drekalo Miloša.
Istovremeno zapalili su sve srpske kuće u naselju Baćci i Brdo.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Rogo Salko, autoprevoznik iz Baćca, opština Goražde, rođen 1952. godine u Goraždu od oca Muje i majke Hadžive,
2. Rogo Alija, fizički radnik iz Goražda, sa stanom u Baćci, opština Goražde, rođen 1956. godine u Goraždu od oca Muje i majke Hadžive,
3. Rogo Rasim, iz Baćca, opština Goražde, rođen 1961. godine u Goraždu od oca Muje i majke Hadžive,
4. Rogo Šefket, iz Baćca, opština Goražde, od oca Sulje,
5. Rogo Murat, iz Baćca, opština Goražde, od oca Sulje,
6. Rogo Halem, vozač iz Baćca, opština Goražde, rođen 1952. godine u Goraždu od oca Murata,
7. Rogo Enes iz Baćca, opština Goražde, rođen 1971. godine od oca Murata.
DOKAZ: Spis opštinskog javnog tužilaštva u Višegradu Kt.10/94 koji se nalaze u dokumentaciji Komiteta pod brojem 370/94-3.
I-181
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila.
MESTO I VREME: Selo Vrdolje i Blace kod Konjica, maj 1992. godine.
KRATAK OPIS: Na dan 21. maja 1992. godine Muslimani i Hrvati su opkolili srpske kuće u selu Vrdolje kod Konjica. Svi su bili u maskiranim uniformama. Preteći oružjem upadali su u kuće i sve razbijali i lomili. Većinu stanovnika odveli su u logor Čelebić. Nakon toga spalili su selo Blace. Prilikom ovih napada, ubijeni su Ninković Žarko i njegova supruga Zorka iz sela Vrdolje.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Novalić Osman, iz Vrdolja od oca Xafe, star oko 40 godina, komandant teritorijalne odbrane u Vrdolju,
2. Pirkić Mitko i
z Konjica, star oko 35 godina,3. Blažević Petar zvani "Srbija".
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Ninković Marka pred istražnim sudijom Osnovnog suda u Nevesinju, u predmetu Kri.19/94, koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 221/94-1.
NAPOMENA: Dopuna prijave pod I-076.
I-182
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila.
MESTO I VREME: Selo Veliki Guber kod Livna, 27. april 1992. godine.
KRATAK OPIS: 27. aprila u toku noći došli su u selo pripadnici hrvatske vojske koji su poveli sa sobom Radeta Vesu i Manojla, čija su tela nađena u selu Gastinje kod Livna posle osam dana.
Hrvatska policija dala je objašnjenje da su oni počeli da beže, pa da su tako ubijeni.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Gotovina Ante, komandant HVO u Livnu.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju Raca Dragice, pred istražnim sudijom Osnovnog suda u Prijedoru, 1. jula 1994. godine u predmetu Kri.96/94, koji se vodi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 205/94-23.
I-183
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila.
MESTO I VREME: Sarajevo, 5. jun 1992. godine.
KRATAK OPIS: Noću između 4. i 5. juna 1992. godine nepoznata lica su pucala u prozore stana porodice Bošković koji se nalazio u Sarajevu u ul. Vojislava Kecmanovića-Đede br. 18. Sledeće noći muslimanska policija upala je u stan porodice Bošković i izvršila pretres navodno tražeći oružje. Istoga dana popodne su došli i ponovo izvršili pretres stana, nakon čega su odveli iz stana profesora Bošković Radivoja rođenog 15. februara 1953. godine u Sjenici.
Njegova supruga je nakon toga obilazila policijske stanice i zatvore u Sarajevu i interesovala se za njega. U policijskoj stanici na Koševom brdu, pošto je opisala kako njen suprug izgleda, odveli su je do otvorenog bazena Bembaša pored koga je ležao leš njenog ubijenog supruga sa kesom vezanom preko glave. Tom prilikom su joj zapretili da nikome ne sme da kaže šta se dogodilo njenom suprugu, za koga je kasnije saznala da je sahranjen na groblju na Koševu u zajedničkoj grobnici.
Kada se vratila kući svedokinju su sačekala dvojica u maskiranim uniformama koji su joj nabili kesu na glavu i odveli je u neki podrum, gde su je maltretirali u pretili joj što četnicima navodno daje signale. Govorili su joj da treba da ode da živi u Srbiji i da nema šta da traži u Bosni. Na kraju su joj, posle dužeg maltretiranja, zapretili da nesme nikome ništa da priča o nestanku svog supruga, da nesme da napušta svoj stan i oduzeli joj torbu sa svim dokumentima i novcem.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Dadžik Mirza,
2. "Jasmin",
3. Kenan, pripadnici muslimanske policije koji su učestvovali u odvođenju Bošković Radivoja iz stana i za koje se pretpostavlja da su ga usmrtili.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju supruge pok. Bošković Radivoja, Bošković Jovanke, pred istražnim sudijom Okružnog suda u Kragujevcu od 12. jula 1994. godine, koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 294/94.
I-184
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila.
MESTO I VREME: Čitluk kod Gospića, 10. septembar 1993. godine.
KRATAK OPIS: Posle osvajanja sela Čitluk u kući, blizu groblja u Čitluku, u kojoj su se nalazili supružnici sa dvoje maloletne dece, stare između 8-10 godina, Tilder je sa grupom potčinjenih mu vojnika: Petti, Kušlan, Stilinović, Dmitrović i Sadiku, pripadnika hrvatske vojske, dolaze u tu kuću, a zatim sva šestorica vrše silovanje te žene u prisustvu njenog supruga i dece, da bi nakon toga Petti iz automatske puške usmrtio tu četvoročlanu porodicu.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Johannes Tilder, poručnik, zamenik komandira izviđačko - diverzantske satnije u 9. gardijskoj motorizovanoj brigadi, rođen u Enkhuizenu, Holandija,
2. Petti Miško, poručnik HV, star oko 32 godine, rođen u Senju,
3. Kušlan Marijan, stožerni vodnik HV, rođen 1974. u Perušiću,
4. Stilinović Toni, poručnik HV, rođen 1971. u Gospiću,
5. Dmitrović Boris, rođen 1969. u Rijeci i
6. Sadiku Safet.
DOKAZ: Spis Okružnog suda u Kninu koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 328/94.
II-056
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika.
MESTO I VREME: Selo Gornja Kamenica, Zvornik, 24. avgust 1992. godine.
KRATAK OPIS: Oružane muslimanske formacije su 24. avgusta 1992. godine oko 6 časova iznenada napale na srpsko selo Gornju Kamenicu. Većina meštana je uspela da se izvuče iz sela, dok su u selu ostali:
1.Tomić Ljubomir
2.Tomić Dragomir i
3.Kukolj (Veljka) Milomir, svi iz Gornje Kamenice.
Pošto su bili zarobljeni pripadnici muslimanskih oružanih formacija su ovu trojicu podvrgli mučenju, a potom su ih ubili.
Kada je Gornja Kamenica oslobođena 20. oktobra 1992. godine pronađeni su njihovi leševi u blizini štale Tomić Bože u zaseoko Tomići. Njihove kosti bile su izlomljene, a posebno lobanje, što ukazuje da se radi o ubilačkoj smrti.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Mehmedović Esad, bivši milicioner iz sela Bešića, opština Milići,
2. Suljagić Meho, iz Kamenice, opština Zvornik,
3. Redžić Šaban, bivši inspektor opštine Zvornik,
4-5. Haskić Edo i Esad iz Gornje Kamenice,
6. Grebić Ahmed, bivši milicioner iz Zvornika,
7. Begić Hazir, bivši milicioner iz Zvornika,
8. Salkić Esad,
9. Selimović Muhamed,
10. Suljić Meho.
DOKAZ: Spis Osnovnog suda u Zvorniku broj Kri. 71/93, koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 266/1-94 i spis 378/94-19-23 u kome se nalaze iskazi Božić Vasilija, Tomić Mladena, Kukolj Veljka, Tomić Miomira i Kukolj Tiomira.
II-057
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika.
MESTO I VREME: Čelebić, Igman, maj-jun 1992. godine.
KRATAK OPIS: U logoru Čelebić za Srbe je, pored ostalih, bio smešten i Zdravko Gligorević, diplomirani pravnik iz Sarajeva, rođen 1951. godine u Bradini od oca Jelenka, koji se zatekao u poseti kod oca u Bradini 25. maja kada je Bradina napadnuta. On je sa ostalim Srbima doveden u logor u Čelebiću gde su ga proglasili za istaknutog četnika jer je nosio bradu i zbog toga su ga u logoru posebno žestoko tukli.
Krajem maja, u logoru su se pojavili neki "specijalci" iz Sarajeva koji su iz logora odveli njega i nekog čoveka koji je bio u poseti u Bradini u familiji Gligorovića, a koji je bio star oko 50 godina...
Ovoj dvojici se nakon toga gubi svaki trag. Porodice nisu uspele da ih pronađu. Veruje se da su ubijeni na Igmanu.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Mucić Zdravko, upravnik zatvora u Čelebiću i drugi pripadnici muslimansko-hrvatske vojske.
DOKAZ: Iskaz svedoka koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 380/94.
II-058
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika.
MESTO I VREME: Sijekovac, opština Bosanski Brod, 26. mart 1992. godine.
KRATAK OPIS: Pošto su muslimansko-hrvatske formacije zarobile grupu Srba, u dvorištu Zečević Jovana bili su ubijeni:
1. Zečević Milan, streljan,
2. Zečević Vaso, streljan,
3. Milošević Luka,
4. Radanović (Vida) Mirko, koji je bio zaklan, a nakon toga mu je ispaljen rafal u glavu,
5. Zečević Petar,
6.-7. Milošević Dragan i Željko od oca Luke,
8. Trifunović Sveta,
9. Zečević Jovan.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Kovačević Zemir, od oca Asiba iz Sijekovca,
2. Čaušević Nijaz, od oca Muniba iz Sijekovca,
3. Mlađi brat Kovačević Zemira,
4. Fulan,
5. Šerac, iz Koraća, Hrvat.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Radanović Marice, majke ubijenog Mirka, koja je bila očevidac svih ovih ubistava. Zapisnik se nalazi u Komitetu pod brojem 283/94.
NAPOMENA: Dopuna prijave I-026 i 027.
II-059
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika.
MESTO I VREME: Naselje Kopači, opština Goražde, krajem avgusta 1992. godine.
KRATAK OPIS: Muslimanske oružane formacije zarobile su 8 srpskih boraca na releju Vrh, pa su ih odveli u logor u silis u Kopačima, gde su ih podvrgli mučenju, kojom prilikom nemogavši da izdrže mučenje:
1. Klačar Ratko izvršio samoubistvo vešanjem, dok su ostali zarobljenici:
2. Lasica Boško,
3. Lasica Đoka,
4. Čeho Njegoš,
5. Vuković Koja,
6. Todorović Buda,
7. Todorović Brana i
8. Radović Tija, bili izvedeni iz silosa i streljani pored reke Drine ispod starog železničkog mosta posle čega su njihova tela bačena na đubrište u blizini železničke pruge.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Drljević Midehat, rođen 19. 2. 1951. godine u Goraždu, od oca Izeta i majke Esme, sa stanom u Goraždu u ul. Milivoja Vujovića 19,
2. Mašić Muhidin, milicionar iz Kopača, opština Goražde, zaposlen u MUP-u u Goraždu,
3. Drljević Enver iz Goražda,
4. Drljević Juca, nastavnik iz Kopača,
5. Pršeš Hamed, iz Goražd
a.DOKAZ: Dokazi iz spisa Osnovnog javnog tužilaštva u Višegradu Kt.11/94. koja se nalaze u Komitetu pod brojem 370/94-4.
II-060
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika.
MESTO I VREME: Goražde, maja 1992. godine.
KRATAK OPIS: Račić je kao pripadnik muslimanskih oružanih formacija početkom maja 1992. godine izvršio pretres stana Nikolić Dušana i Nikolić Brane iz Goražda, nakon čega ih je odveo u zatvor u Vitkoviće, naselje kod Goražda, gde ih je zaklao, a njihova tela bacio u reku Drinu.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Račić Memsudin, zvani "Memsa", vlasnik zabavnog salona iz Goražda, sin Ibrahima i Hasne, završio ekonomski fakultet.
DOKAZ: Dokumentacija Osnovnog javnog tužilaštva u Višegradu Kt. 8/94, koja se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 370/94-1.
II-061
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika.
MESTO I VREME: Osijek, 17. septembar 1991. godine.
KRATAK OPIS: Svedok je radio kao vozač u Beloj kasarni u Osijeku kada su se 17. septembra svi vojnici JNA iz Bele kasarne predali, nakon čega su odvedeni u prostorije SUP-a u Osijeku, gde su posebno tukli Jovu Banjca, tako da je skoro bio bez svesti, posle čega su zarobljenike izveli i proveli kroz špalir pripadnika ZNG, koji su ih tukli kundacima, palicama i nogama, tako da su jedva ušli u kamion. Tom prilikom pucali su u Jovu Banjca. Još uvek je bio živ kada su ga ubacili u kamion, a svedok je napipao da je imao ranu na grudima, od projektila, koja je krvarila. Umro je posle jednog sata.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Glavaš Branimir, sada veliki župan u Osijeku,
2. Jaman Nikola
3. NN visok plavi Hrvat, rodom iz nekog sela između Našica i Osijeka, koji je posebno tukao Banjca.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Petrović Momira, pred istražnim sudijom Drugog opštinskog suda u Beogradu u predmetu Kri.16/94, koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 73/94.
II-062
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika.
MESTO I VREME: Livno, logor u školi "Ivan Goran Kovačić", 15. septembar 1992. godine.
KRATAK OPIS: Iz logora u ovoj školi, u kojoj je bilo smešteno i do 300 Srba, izvedeni su 15. septembra noću oko 3 časa 13 ljudi, među kojima je bio i Bajalo Milan, koji su nakon toga usmrćeni tako što su bačeni u neku jamu na brdu Koričani.
Ovakav postupak je bio zato što je Zijad Hodžić, jedan od stražara u ovom logoru, u borbi izgubio nogu od granate toga dana.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Ibrahimović Muhamed, bivši oficir JNA, upravnik logora.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Ivetić Vojislava od 2. jula 1994. godine pred istražbim sudijom Osnovnog suda u Prijedoru u predmetu Kri.96/94, koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 205/94-4.
II-063
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika.
MESTO I VREME: Logor u Dretelju, 2-3. avgust 1992. godine.
KRATAK OPIS: Balaban Boža, instruktor aero kluba iz Mostara, prvo je bio pretučen, kako svedoči njegova supruga koja je bila očevidac njegove smrti. Potom su ga naterali da pokuša da prođe kroz uzane rešetke na prozoru od hangara i dok je on uzaludno pokušavao da se provuče neprestano su ga tukli. Zatim su mu stavili lisice na obe ruke i obesili ga. Potom su mu izvadili oči, odsekli oba uha, otsekli nos, otsekli jezik i tako unakaženog ga tukli lopatama i ašovima po telu. Zatim su mu tako obešeno telo razrezali, a potom su mu odsekli glavu i bacili napolje, a ostatak tela je visio o prozoru do 5 časova izjutra.
Supruzi, koja je sve ovo morala da gleda, Edin Buljubašić je pretio da će tako i ona proći. Od drugih logoraša je saznala da je telo pok. Balaban Bože posuto benzinom i spaljeno, a ostaci zakopani.
7. avgusta Marina Ljubičić je kazala svedokinji da će doneti glavu njenog supruga i da će s njom da igraju futbal.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Kraljević Blaž, komandant logora,
1. Buljubašić Edin, rodom iz Stolca,
2. Ljubičić Marina i dr.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Balaban Sofije, pred istražnim sudijom Višeg suda u Podgorici od 5. juna 1994. godine, koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 9/94.
NAPOMENA: Dopuna prijave II-038.
II-064
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika.
MESTO I VREME: Karlobag, 1. septembar 1991. godine.
KRATAK OPIS: Svedok je bio očevidac kada je od posledica mučenja i batinjanja od strane pripadnika policije u Gospiću pao Dane Korica iz Gospića. Korica je bio izložen žestokom mučenju i batinjanju prvo u Smiljanu, a potom u Karlobagu, gde su se zaustavili pri sprovođenju za Rijeku i gde je neki civil, kome su to dozvolili stražari koji su ih sprovodili udario ga u predelu slepoočnice od čega je on pao i udario glavom u ivičnjak. Prilikom prevoženja maricom od Karlobaga do Rijeke on je umro u ovom vozilu na kolenima svedoka. Nepoznato je šta se desilo sa njegovim lešom, koji je ostao u Rijeci.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Marković Ivica, upravnik zatvora u Gospiću,
2. Šuper Ante, rodom iz Novog, zamenik upravnika zatvora u Gospiću i dr.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Trkulja Nikole od 7. jula 1994. godine koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 283/94-10 i Stameković Jove pod brojem 340/94-1.
II-065
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika.
MESTO I VREME: Logor Čelebić kod Konjica, 27. maj 1992.godine.
KRATAK OPIS: Pošto se sa drugim građanima sela Bradine predao muslimansko-hrvtaskim jedinicama, Vujičić Miroslav je bio sproveden u logor Čelebić gde su ga, sa ostalim privedenim, naterali da stoji na suncu 6 sati. Za to vreme, stražari su išli od jednog do drugog zatvorenika, udarali ih metalnim cevima po svim delovima tela, a ponekom bi naredili da legne na tlo pa su ih tada tukli. Tukli su ih sve, tako redom, da bi se posle desetak minuta ponovo vratili na svakog od njih pojedinačno.
Vujičić je došapnuo svedoku da on više ne može da izdrži batine i da mora da pokuša da pobegne, iako je bilo očigledno da iz dobro obezbeđenog logora ne može da se pobegne. Kada su mu naredili da se izuje i da legne na zemlju, dvojica stražara su počela da ga tuku gvozdenim cevima i posle desetak udaraca je Vujičić Miroslav, rođen 1962. godine u Zugincima od oca Jove, skočio i počeo da trči prema sredini zatvorskog kruga.
Drugi svedok navodi da je tom prilikom Vujičić rekao: "Nećete vi mene ubiti kako vi hoćete, nego ću ja poginuti kako ja hoću". Pripucali su za njim i kada je pao prišao mu je jedan stražar i ispalio mu još tri metka u potiljak opsovavši mu pri tom majku četničku, a ostalim zatvorenicima je zapretio da će i oni tako da prođu.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Mucić Zdravko, zvani "Pavao", komandant logora u Čelebiću,
2. Delić Hazim, zamenik upravnika logora,
3. "Čubela", stražar.
DOKAZ: Iskaz svedoka Vujičić Radoslava i Glogovac Janka u predmetima Komiteta br. 236/94 i br. 100/94.
II-066
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika.
MESTO I VREME: Zatvor u Ljubuškom, sredinom 1992. godine.
KRATAK OPIS: Za vreme muslimanskog praznika Bajrama zatvorenici su bili posebno nemilosrdno tučeni. U to vreme bilo je dovedeno više zatvorenika iz Bugojna, pa su smešteni u ćeliju broj 5, iz koje su prebacili u ćeliju broj 8 Zelen Dragu. On je imao strahovite opekotine na zadnjici, jer su ga naterali da sedne na vrelu peć. To je bilo pre nego što su ga doveli u Ljubuško. Komandir Sušac ga je pitao zašto su mu se pantalone zalepljene i da li se usrao, pa kad mu je Zelen odgovorio da su ga pekli na vreloj peći Sušec mu je udario šamar. Svedok navodi da su Zelena tri dana, dok je boravio u ćeliji broj 8 neprekidno tukli, posebno zatvoreni kriminalci - Hrvati kojima su stražari to dozvoljavali. Trećeg dana oko 4 časa Zelen je umro.
U zatvoru u Ljubuškom bio je i Važić Pero, iz okoline Duvna, koga su tako isprebijali da je na putu za bolnicu umro.
Takođe u ovaj logor bili su dovedeni iz sela Zijamat kod Bugojna dvojica Milutinovića koji su na sebi imali samo košulje, a donji deo tela im je bio u ranama i plikovima. Na njima se videlo da su obojica bili prethodno paljeni. Jedan je smešten u ćeliju broj 6, a drugi u 8. Dva dana posle dovođenja su ih tukli obojicu u ćeliji broj 6, tako što su jednom od njih prethodno vezali ruke za klin na zidu pa ga pretukli, a ostale zatvorene terali da to gledaju. Kada su jednog prebili, onda su to učinili i sa drugim. Od zadobijenih povreda obojica su umrli. Preko dana su ih ostavili mrtve u ćeliji, a noću su ih stavili u plastične kese i negde njihove leševe odneli.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Sušac Ivica, komandir zatvora,
2. "Čupo", malog rasta, crn, star oko 20 godina, stražar,
3. "Šero", crn, srednjeg rasta, stražar,
4. Ahmet, zatvorenik, oženjen muslimankom iz Višića familije u Kelesija, visok, plav.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Bulić Dušana i Važić Obrena koji se nalaze u dokumentaciji Komiteta pod brojem 340/94-3 i 340/94-8.
II-067
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika.
MESTO I VREME: Logor u Odžaku, 8. maj - 9. jul 1992. godine.
KRATAK OPIS: Za vreme boravka u ovom logoru svedok je bio očevidac smrti Dervenić Rada iz Donje Dubice, što se dogodilo krajem juna 1992. godine. kada su ušla dva vojna policajca iz Bosanskog Broda od kojih se jedan zove Lepan. Oni su prozvali Dervenića i izveli ga u hodnik i tu su ga tukli najmanje dva sata. U sali su čuli njegove jauke. Za vreme izlaska u klozet svedok je video kako su ova dvojica tukla Dervenića, pa su ga posle batinjanja vratili. Ležao je nepokretan, pa su ga stavili na nosila i izneli u hodnik i tu je umro posle 2-3 sata.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Kljajić Ivica, upravnik logora koji je lično tukao zatvorenike,
2. Golubović Ante, iz Odžaka koji je nasledio Kljajića na dužnos
ti upravnika. I on je tukao logoraše,3. Lepan Drago, star oko 25-30 godina.
DOKAZ: Zapisnik svedoka Popović Radovana koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 365/94-5.
III-046
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima.
MESTO I VREME: Mostar, maj-avgust 1992. godine.
KRATAK OPIS: Srbi iz mesne zajednice "4. jul" u Mostaru morali su svakog jutra u 07.00 sati da se jave na prozivku. To je bila isključivo prozivka za Srbe, koji su nakon toga bili raspoređivani da rade fizičke poslove, kao što su čišćenje ulica, kopanje rovova i sl.
U periodu od maja do avgusta 1992. godine, svedoku je stan pretresan šest puta od strane HVO. Uvek su mu tražili oružje koje on nije imao. Tom prilikom nisu imali nikakvo rešenje, niti su mu izdavali bilo kakvu potvrdu o ulaženju u stan.
Svedok je prilikom hapšenja u svom stanu bio tučen. Tom prilikom tražili su mu devize i zlato. Pošto su ga dobro pretukli, pretresli su stan, odabrali vredne stvari i sve to su stavili u jedan paket težak oko 15 kg i odneli ga sobom.
Svedok je u svom stanu od 100 m2 imao stvari u vrednosti od 250.000 DEM. Sve mu je bilo opljačkano dok je bio zatvoren sredinom avgusta 1992. godine.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Nikolić Pero, upravnik zatvora Ćelovina u Šantićevoj ulici (bivši Okruž
ni zatvor)2. Vlašić Damjan, advokat, predsednik HDZ u Mostaru,
3. Musalimobić Josip, Hrvat, prvi predsednik HDZ u Mostaru,
4. Zelenika Pero, pre rata penzioner SUP-a, zamenik general bojnika,
5. Topić Jadranko, predsednik izvršnog veća opštine Mostar,
6. Oručević dr Safet, lekar, predsednik SDA u Mostaru
7. Demović Sergej, pripadnik HOS-a,
DOKAZ: Iskaz svedoka koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod br. 273/94.
III-047
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima.
MESTO I VREME: Mostar, proleće 1992. godine.
KRATAK OPIS: Srbi koji su živeli u Mostaru bili su sistematski izloženi pljačkama po stanovima i otimanju automobila. Zbog toga su svedok i njegova supruga od 20. aprila bili prinuđeni da više ne odlaze na posao i da se skrivaju u svom stanu.
Pripadnici HOS-a u crnim uniformama, u zgradi u kojoj stanuje svedok, išli su od stana do stana i proveravali ko je Srbin. Kada su došli do stana svedoka tražili su da izvade i stave na sto sav novac sa kojim raspolažu, sve zlato, sav nakit i sve što imaju vredno u stanu, uz pretnju da će ih pobacati kroz prozor ukoliko nešto ne predaju. Prilikom pretresa, pronašli su i oduzeli od svedoka sat u vrednosti od 200 DEM, 4 do 5 ženinih prstenova, zlatnu narukvicu, zlatnu ogrlicu, 200-300 DEM u gotovini. Nakon toga su ih priveli u zatvor za Srbe u bivšoj vojnoj ambulanti gde su pripadnici patrole koja ih je privela - Fazlagić, Belović i još jedan treći koji nije identifikovan, predali upravniku zatvora Zeleniki oduzeti novac, zlato i druge vrednosti. U zatvoru su njega i suprugu nastavili da tuku sve dok nisu priznali gde su u stanu sakrili 1.100 DEM.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Zelenika Ivo, zapovednik zatvora u Mostaru,
2. Belović Sergej,
3. Fazlagić Haris.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Brbović Tomislava u predmetu Okružnog suda u Novom Sadu, Kri. 131/94 i Komiteta pod br. 92/94.
III-048
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima.
MESTO I VREME: Mostar, logor u bivšoj vojnoj ambulanti, 1. avgust 1992. godine.
KRATAK OPIS: Kada su privedeni svedokinja i njen suprug u ovaj logor predati su komandantu Ivanu Zeleniki, koji je naredio da se oboje skinu goli, što su oni morali da učine, pa su ih onda pretukli palicama, tako da je njenog supruga oblila krv iz rane koju su mu napravili na glavi. Tom prilikom kod muža svedokinje pronašli su 700 DEM koje su mu oduzeli, a ona je morala da skine s ruke venčani prsten i da ga preda. Oduzeli su im i lične karte kao i sva druga dokumenta koja im više nikad nisu vraćena.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Zelenika Ivan
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Balaban Sofije pred istražnim sudijom Višeg suda u Podgorici od 5. juna 1994. godine koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 9/94.
III-049
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima.
MESTO I VREME: Livno, kraj 1992. početkom 1993. godine.
KRATAK OPIS: Posle otpusta iz logora Srbi su morali svakoga jutro tačno u određeno vreme da se javljaju u takozvani "radni vod", pa su bili raspoređivani da odlaze na obavljanje raznih fizičkih radova.
Često, ako ne bi bilo posla, policajci bi naređivali Srbima da se međusobno tuku rukama ili palicama koje su im davali, što su oni morali da čine.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Đaković Mirko, predsednik opštine u Livnu,
2. Andabak Zdenko, zapovednik vojne policije.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Raco Draška, pred istražnim sudijom Osnovnog suda u Prijedoru, 1. jula 1994. godine koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 205/94-3.
III-050
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima.
MESTO I VREME: Vrsa kod Zadra i Nin, juni 1991. godine.
KRATAK OPIS: Kada se supruga svedoka teško razbolela za vreme boravka u Vrsi kod Zadra, svedok je odveo suprugu kod lekara u ambulantu, u Vrsi kod Zadra, ali je lekar odbio da joj ukaže pomoć sa objašnjenjem da su dobili naređenje da ne leče armijske osiguranike. Nakon toga odveo je suprugu u dom zdravlja u Ninu, gde su takođe odbili da njegovoj supruzi ukažu pomoć. Svedok smatra da je to bilo zato što su Srbi.
Kako je u vojnoj bolnici u Zadru, obzirom da supruga svedoka nije mogla da hoda, dobio napismenu poruku za lekara u Vrsi sa molbom da je ovaj primi i pregleda, ali je lekar u Vrsi ponovo odbio da pregleda suprugu svedoka.
Pošto je mišljenje lekara u vojnoj bolnici u Zadru bilo da supruga svedoka mora da ode na bolničko lečenje u nastaloj situaciji svedok je hitno prebacio suprugu u Beograd gde je ona odmah primljena na bolničko lečenje.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Lekari u ambulanti u Vrsi i domu zdravlja u Ninu.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Ćošić Ivana, koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 21/93.
III-051
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima.
MESTO I VREME: Mostar, 1. jun - 1. avgust 1992. godine.
KRATAK OPIS: U stan u kome je svedokinja živela sa suprugom u periodu između 1. juna i 15. jula u više navrata dolazili su hrvatski vojnici u uniformama koji bi prvo pretukli svedokinju i njenog muža, koji su bili sami u stanu, a zatim su oduzimali vredne stvari.. Prvi put su došli 1. juna kada se svedokinja požalila, kad su počeli da tuku njenog muža, da je ona težak bolesnik jer su joj nedavno izvadili bubreg, pa im je pokazala zavoj na rani, koji su joj oni skinuli i stavili joj u usta i pokušali njime da je zadave. Potom su joj stavljali nož pod grlo, za koje je vreme njen suprug molio da njega ubiju, ali su ih oboje tukli palicama i nogama, udarajući ih po celom telu. Tada su im pokupili zlatni nakit koji su imali u stanu (narukvice, lančiće i burme), satove, kristal, skupocenu garderobu. Prilikom sledećeg dolaska 7. jula su pronašli i oduzeli 5.000.-DEM, 12. jula 2.500.-DEM, a 15. jula su ih najviše mučili i posle toga iz stana su odneli frižider, šporet, televizor, muzički stub i oduzeli dvoja kola.
Zabranili su im da kao Srbi izlaze iz stana, naredili da uvek moraju imaju spuštene roletne, da nesmeju paliti svetlo i tako su proveli 15 dana skoro bez ikakve hrane, sve do 1. avgusta kada su ih odveli u logor.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Topić Jadranko, predsednik izvršnog veća opštine Mostar,
2. Muselimović Josip, prvi predsednik HDZ u Most
aru.DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Balaban Sofije pred istražnim sudijom Višeg suda u Podgorici od 5. juna 1994. godine koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 9/94.
III-052
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima.
MESTO I VREME: Sarajevo, 1993. godine.
KRATAK OPIS: Muslimani su nasilno upadali u srpske stanove i pljačkali ih.
U ul. Trg Rada Končara br. 17, tako su opljačkani stanovi srpskih porodica Ljube Čamura i porodice Melčić.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Suljaković Nijaz.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka u predmetu Okružnog suda u Beogradu Kri. 1084/94 koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 326/94.
III-053
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima.
MESTO I VREME: Bihać, 20. jun 1992. godine.
KRATAK OPIS: Svedok je priveden u SUP 20. juna pod optužbom da je bacio minu u hotel, gde su odmah počeli da ga tuku i ta tuča je trajala sat vremena pre nego što su ga odveli kod načelnika bezbednosti Begića koji ga je ucenjivao da prizna da je ubacio bombu u hotel. Uporno je objašnjavao da je samo prolazio pored hotela na koji je pala granata i za to je nudio svedoke. To mu nije pomoglo, pa su ga ponovo tukli. Tom prilikom polomili su mu pet rebara sa izlivom krvi u grudnu duplju, a zadobio je i prelom viličnih kostiju, pored drugih brojnih povreda. Kada je u SUP došao gradonačelnik Pašić, videći svedoka sa brojnim povredama, rekao je: šta ste to uradili od čoveka i naredio da ga prebace u bolnicu.
Svedok je tada prebačen u bolnicu gde je ostao na lečenju do 1. jula 1992. godine kada je otpušten pre vremena zbog pretnji koje su mu upućivane u bolnici, iako još nije bio oporavljen. Potom se krio u Bihaću sve do razmene 22. janura 1993. godine kada je napustio Bihać.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Begić Muharem, načelnik bezbednosti u Bihaću,
2. Selimanović ili Selimović, milicioner.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Gaćeša Dušana od 7. jula 1994. godine koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 205/94-21, kao i lekarska dokumentacija.
III-054
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima.
MESTO I VREME: Livno, 6. april 1992. godine.
KRATAK OPIS: Svedoka su priveli u SUP i smestili ga u sobu 5 gde su ga nemilosrdno tukli nogama, rukama i palicama u predelu grudi, po leđima po nogama i drugim delovima tela. Tukli su ga neprekidno od 22 časa pa sve do zore.
Nakon svanuća, pošto je imao na levoj ruci, na srednjem prstu, zlatan prsten, a na prstu do malog burmu, zahtevali su da to skine i preda, pa kako nije mogao burmu i prsten da skine Marelja je uzeo nož i sa njime presekao u visini druge falange srednji prst, do malog i mali prst. Nakon toga skinuo mu je prsten i burmu koji su bili krvavi i oduzeo ih.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Marelja Đozga i dr.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Kiso Nedeljka koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 205/94-20.
III-055
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima.
MESTO I VREME: Sarajevo, 1992. - 1993. godina.
KRATAK OPIS: Svedok je sa porodicom živeo u Sarajevu, gde je bio zaposlen kao bravar u Bosnaleku, sve dok mu u aprilu 1992. godine direktor Edo Arslanagić nije saopštio da je otpušten sa posla i da ako bude došao u preduzeće može biti ubijen.
Posle toga bio je zatvoren i teretili su ga da poseduje oružje, ali je posle saslušanja bio pušten kući.
Ponovo je bio zatvoren od Halać Nihada komandanta Koševskog brda koji ga je ucenjivao da bude njegov vojnik u zelenim beretkama, ali kako je on odbio uz izgovor da ne može da puca u svoje Srbe, ovaj mu je rekao da će ga tući sve dok ne pristane. Pošto ga je pretukao pustio ga je uz uslov da mu se svakoga dana javlja i da mora da mu daje informacije koji Srbi žele da beže iz Sarajeva.
Posle par dana Halać ga je pronašao kod kuće gde ga je ponovo pretukao i tada mu je povredio kičmu.
Od tada su mu pripadnici zelenih beretki petnaest puta vršili pretres stana i svaki put bi uzimali iz stana ono što bi im se svidelo.
Kada je prezdravio tri meseca su ga sa grupom uhapšenih Srba odvodili na položaje prema Srbima i isturali ih kao živi štit. Na njih su držali upereno oružje da bi tada sa druge strane Srbi prestali da pucaju.
To je trajalo sve dok nije iskoristio priliku u decembru 1993. godine da prebegne na srpsku teritoriju.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Halać Nihad, komandant Koševskog brda.
DOKAZ: Iskaz saslušanog svedoka Jovanović Slobodana koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 339/94-8.
III-056
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima.
MESTO I VREME: Raspotočje kod Zenice, jun 1992. godine.
KRATAK OPIS: Saslušani svedoci navode ime žene iz Raspotočja koji su muslimanski vojnici silovali u prisustvu njenog svekra i svekrve. Prvo su je skinuli golu, zatim je naterali da igra gola ispred svekra i svekrve, kao i svoje dece. Posle toga su je silovala trojica muslimanskih vojnika, a za to vreme njenog svekra i svekrvu su tukli.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Nepoznati muslimanski vojnici, od kojih jedan ima nadimak "Fenčin".
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Denčin Jovanke, Milidža Milenka i Gospave , pred istražnim sudijom koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 205/94.
III-057
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima.
MESTO I VREME: Sarajevo, decembar 1993. godine.
KRATAK OPIS: Saslušana svedokinja koja je bila učenica srednje škole u Sarajevu, a stara je 18 godina, kada je izašla iz zgrade u kojoj stanuje na Trgu Pere Kosorića bila je zaustavljena od trojice mladića od kojih su dvojica bili u uniformama, a treći u civilnom odelu, koji su je uhvatili za ruke i uvukli u hodnik obližnje zgrade i dok se ona branila i otimala, uneli su je u prazan stan porodice čije je ime ona zapamtila i preteći joj pištoljem i ubistvom uz primenu fizičke sile svukli su je, pa je jedan od njih nad njom izvršio nasilnu obljubu, posle čega joj je rekao: tako ti je to kad te je pravio četnički otac.
Posle tri dana ponovo je bila nasilno odvučena u isti stan gde su je trojica mladića silovali, od kojih su dvojica bili u muslimanskim uniformama.
Tom prilikom ostala je gravidna i tek krajem jula 1994. pošto je uspela da prebegne na srpsku teritoriju, pa se obratila za pomoć Ginekološko akušerskoj klinici u Beogradu, gde je konstatovano da je u osmom mesecu trudnoće.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Mladić star 23-24 godine, visok preko 180cm, dobro razvijen, crne kratke kose, ovalnog lica. Musliman, bio u maskirnoj, šarenoj uniformi, a na nogama imao čizme.
2. Mladić star 24-25 godina, tamno smeđe kose, srednje razvijen, u levom uhu imao minđušu. Bio je u šarenoj, maskirnoj uniformi, bez oznake čina. Naoružan pištoljem. Musliman.
3. Mladić koji je nosio civilno odelo, Musliman, približnih godina kao prva dvojica, ali je viši rastom. Na sebi je nosio crnu kožnu jaknu ispod koje je imao džemper, nosio je farmerke, a na nogama gojzerice. Najverovatnije prvom prilikom je bio u maskirnoj uniformi.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka sa dokumentacijom Ginekološko akušerske klinike koji se nalaze u dokumentaciji Komiteta pod brojem 326/94.
IV-063
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima ili ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Mostar, zatvor u bivšoj vojnoj ambulanti, druga polovina avgusta 1992. godine.
KRATAK OPIS: Svedoka, koji je bio trgovački radnik kada je doveden u zatvor, počeli su da tuku u prostoriji koju su zvali "mala Srbija". To je prostorija koja je služila za mučenje u ovom zatvoru u kome su držali isključivo Srbe. Grupa od dvadesetak lica - muslimana i Hrvata, tukla ga je čime je stigla: drvenim palicama, čizmama koje su imali na nogama i raznim drugim predmetima. Ta prva tuča trajala je oko pet sati. Od svedoka su tražili da kaže gde je sakrio zlato i devize koje nisu pronašli u njegovom stanu.
Pošto su ga dobro prebili, odveli su ga u jednu podrumsku prostoriju koju su nazivali "velika Srbija", gde se nalazilo oko dvadesetak zatvorenika. Spavali su na betonskom podu. Noću su ih redovno tukli. Svedok je za sve vreme boravka u ovom zatvoru bio svakodnevno tučen. Te tuče su nekada trajale i po celu noć. Tukli su ga svuda po telu. Tom prilikom slomili su mu i nekoliko rebara, od čega je istražnom sudiji pokazao vidan ožiljak.
Za sve vreme boravka u ovom zatvoru, svedok nije mogao da mokri, a od strahovitih bolova mogao je jedino da spava u čučećem položaju, pognut napred i oslonjen na laktove. Od bolova nije mogao da legne. Nije mogao ni da hoda.
U susednoj prostoriji bile su smeštene žene. Svedok navodi imena šest žena iz Mostara koje su bile silovane - što su redovno radili noću.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Martinović Vinko, zvani "Štela",
2. Kapetanović Sead, šef policije,
3. Zelenik Ivan, upravnik zatvora,
4. Boris, čije prezime nije utvrđeno, zvani "Sova", koji je pre rata radio kao radnik u fabrici "Soko" u Mostaru, a stanovao je u ulici Mahe Đinića u Mostaru,
5. Dugalić, zvani "Luster",
6. Čomić Mesud, zvani "Mensa", od oca Halida,
7. Čomićev sin, star oko 20 godina.
DOKAZ: Iskaz svedoka Dunđerović Gojka, koji je dat pred istražnim sudijom Okružnog suda u Beogradu u predmetu Kri. 260/94 koji se nalazi u Komitetu pod br. 273/94.
IV-064
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima ili ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Čapljina, logor za Srbe u bivšoj kasarni "Mirko Popara" u Grabovini, kraj avgusta-oktobar 1992. godine.
KRATAK OPIS: Po smeštaju u logor u kome je bilo oko 160 muškaraca i 50 žena, svedok je, kao i drugi zatvorenici Srbi, bio mučen. Osoblje zatvora koje ih je čuvalo, osim jednog debelog stražara, nije ih maltretiralo, ali je dozvoljavalo građanima da slobodno ulaze u logor i da zatvorenim Srbima rade ono što su želeli: da ih tuku i maltretiraju na najrazličitije načine.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Upravnik logora u Grabovini,
2. NN stražar, težak oko 120 kg, star između 20 i 30 god
ina, koji je radio u logoruDOKAZ: Iskaz svedoka Dunđerović Gojka dat pred istražnim sudijom Okružnog suda u Beogradu u predmetu Kri. 260/94, nalazi se u dokumentaciji Komiteta pod br. 273/94.
IV-065
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima ili ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Busovača, kod Travnika, početkom maja 1992. godine.
KRATAK OPIS: Kao pripadnik bivše JNA, svedok je zarobljen 04. maja 1992. godine sa većom grupom vojnika koji su služili vojni rok u Travniku. Pošto su ih zarobili, razoružali su ih, skinuli ih gole, tukli ih i vređali. Potom su izdvojili grupu od 16 vojnika koji su bili srpske nacionalnosti i posebno ih pretukli. Zatim su ih prisilili da sednu sa raširenim rukama na dole a onda im naredili da kleknu. Potom su im vezali ruke otpozadi. I oči su im vezali nekom krpom i nastavili su da ih batinaju. Vezivali su ih žicom za neke stubove i tako vezane uz stub, nastavili su da ih tuku.
Tom prilikom, vojniku Puzoviću je slomljena kičma. Nakon toga su ga negde odneli i svedok ne zna šta je bilo s njim.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici HVO u Busovači.
DOKAZ: Iskaz svedoka Petkovski Dejana dat istražnom sudiji Okružnog suda u Pančevu u predmetu Kri. br. 20/94, nalazi se u dokumentaciji Komiteta pod br. 149/94.
IV-066
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima ili ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Ljubuški, logor za Srbe, maj 1992. godine.
KRATAK OPIS: Svedok je, kao zarobljeni pripadnik JNA, sa drugim vojnicima smešten u ćelije u kojima je bilo 10 do 15 osoba srpske nacionalnosti.
Ćelije su bile hladne i mračne, a spavalo se na podu bez ćebadi.
U toku prvih pet dana boravka, zatvorenicima nisu davali nikakvu hranu, dok su im vodu davali u minimalnim količinama.
Kasnije su im za hranu davali samo jedan dnevni obrok koji se sastojao od kriške hleba i malog komada sira.
Terali su ih da beskonačno rade sklekove i kada bi im se učinilo da ih neko ne radi dobro, tukli su ga kundacima.
Puštali su im kasete sa ustaškim pesmama i terali ih da ih nauče i pevaju.
Iz grada su dolazile neke žene koje su ih tukle kišobranima i drugim predmetima.
Za tri nedelje boravka u ovom logoru, svedok nije imao prilike ni jedanput da se okupa.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Matić Damir iz nekog sela u opštini Ljubuški, star oko 25 godina,
visok oko 175cm, upravnik logora,2. Sušac Ivica, iz Ljubuškog , zamenik upravnika zatvora
3. Mihaljević Krešo zvani "Čupo", iz okoline Čapljine, star oko 25 godina, visok 170cm, plave kovrdžave kose, stražar,
4. Macić Nedo, star oko 25 godina, plav, stražar, karatista u mostarskom klubu "Student",
5. Begić Mate, smeđ, sportski građen, ima karakterističan piskav glas, stražar,
6. Karlo, prezime nepoznato, visok oko 190cm, star oko 25 godina, izrazito crne kovrdžave kose i tamnog tena, sportski razvijen,
7. Radoslav, star oko 25 godina, visok preko 190cm, crn sa kratko ošišanom kosom, stražar.
DOKAZ: Iskaz svedoka Petkovski Dejana, koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod br. 149/94.
IV-067
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima ili ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Čapljina, kraj avgusta 1992. godine.
KRATAK OPIS: Iz logora za Srbe u Dretelju, svedok je sa još dva lica doveden u Čapljinu gde su ih naterali da čupaju travu ispred robne kuće u centru grada.
Građanima koji su tuda prolazili, prisutni stražari su ih pokazivali kao četnike koje su uhvatili u šumi. Govorili su da su to četnici koje su zarobili. Mada su sva trojica bila uhapšena kao civilna lica, obukli su ih u uniforme bivše JNA. Dvojica su imala oficirske oznake. Dok su čupali travu, stražari su podsticali građane da ih ponižavaju na najrazličitije načine, da ih pljuju, udaraju, šutiraju, da prilaze i gase im cigarete po telu.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Čuvari logora u Dretelju: Suzana i Ilija.
DOKAZ: Iskaz svedoka Dunđerović Gojka dat pred istražnim sudijom Okružnog suda u Beogradu u predmetu Kri. 260/94, nalazi se u dokumentaciji Komiteta pod br. 273/94.
IV-068
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima ili ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Logor u Čelebiću u bivšem skladištu JNA kod Konjica, 26. maj - decembar 1992. godine.
KRATAK OPIS: U hangaru čiji je naziv bio "6" - dužine oko 50 m, širine oko 30 m, visine do 10 m sa jednim vratima - na dan 26. maja bilo je smešteno 86 Srba iz Bradine i okoline. Sutradan su doveli novu grupu od devet zatvorenih Srba iz Konjica. Kasnije se broj smeštenih u ovom hangaru povećavao i do 280.
Svaki zatvorenik je imao svoje mesto uza zid ili po sredini, tako da je između zatvorenika bilo samo toliko prostora da može da prođe stražar. Zatvorenici su morali da sede i danju i noću. Nisu smeli ni da ustanu, ni da se kreću, ni da leže. Za sve vreme boravka u ovom logoru, logoraši se nisu ni prali ni umivali jer im to nije bilo dozvoljeno.
Logoraši u hali "6" nisu smeli međusobno da razgovaraju. Sedeli su na betonu i pošto je tu bilo stražara, ako bi neko pokušao da govori sa nekim ili da se pokrene, odmah bi dobijao batine. Svedoci navode da je prvih nedelja bilo nemoguće privići se na neprekidno sedenje.
Zbog jake letnje vrućine, u ovoj hali je bio nesnosan smrad, a jedina vrata su bila uvek zatvorena. Temperatura je bila nesnosna. Pošto su krov i zidovi od lima, oni bi se usijali i temperatura bi bila strahovito visoka. Svedoci navode da bi od 09.00 sati izjutra počinjali da se znoje i da bi to trajalo do 02.00 sata noću kada bi temperatura postajala malo snošljivija. Zatvorenicima nisu davali ni vodu. U toku 24 sata, dobijali su samo po litar vode na deset logoraša. To nije bila voda za piće već iz kanala, mada je u logoru bilo i tekuće vode.
Dobijali su vrlo malo hrane. Jedna vekna hleba od 600 ili 700 grama deljena je na 14 do 18 delova tako da bi za 24 sata svako dobio po jedno parče tanje od centimetra. Uz hleb su, samo ponekad, dobijali po neku čorbu koja je bila kisela i nije bila za ljudsku upotrebu. Pošto je bilo svega 5 kašika za jelo, prilazili bi po petorica, uzimali tu čorbu a zatim kašike predavali ostalima, jer je svakom pripadalo po nekoliko kašika te čorbe.
Nije dozvoljavano da idu u klozet pa su u početku nuždu obavljali tu, u hali pored ulaznih vrata. Na tom mestu koje je služilo kao klozet, deljena je hrana.
Posle 13. jula pooštren je režim u logoru pa im tri dana uopšte nije bila deljena hrana, a posle toga im je deljeno samo po parče hleba.
Jedan od saslušanih svedoka navodi da su mnogi zatvorenici bili bez stolice, da čak svedok nije išao u klozet punih 47 dana.
U početku su im dozvoljavali da vrše malu nuždu van hangara, ali posle 13. jula važio je poseban režim za mokrenje. Jedanput dnevno bi na mokrenje izveli po 40 u grupi. Za 40 sekundi morali su da istrče iz hangara, postroje se, mokre, vrate se i svi sednu na svoja mesta u hangaru. Dok su mokrili, vrlo često su ih udarali tako da od straha mnogi nisu uspevali da mokre.
Za svaku neposlušnost, logoraši su bili kažnjavani batinama kako danju, tako i noću.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Mucić Zdravko, zvani Pavao, komandant logora u Čelebiću,
2. Delić Hazim, zamenik upravnika logora.
DOKAZ: Zapisnici o saslušanju svedoka Đorđić Branislava, Mrkajić Momira i Mrkajić Vukašina (u dokumentaciji Komiteta pod 283/94-3, 221/4-94-5 i 221/94.
IV-069
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima ili ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Konjic, osnovna škola "3. mart", sredinom 1992. godine.
KRATAK OPIS: Učionice ove škole bile su pretvorene u takozvanu bolnicu za četnike.
Jedan od svedoka navodi da je u jednoj od učionica bilo 12 kreveta i da je u njoj bilo smešteno 39 Srba, tako da su mnogi morali da leže na podu.
U ovoj školi su bili smešteni Srbi iz Bradine, Konjica i okoline koji su prethodno bili pretučeni u logorima.
Posle kraćeg boravka u ovoj "bolnici", zatvoreni Srbi su bili prebacivani u logor u Čelebiću ili u logor Musala u Konjicu.
Zatvorene su vrlo slabo hranili. U ovoj bolnici je umro Babić Slobodan od oca Petka iz Bjelovčine kod Konjica. Njemu su prethodno bila probijena nepca pomoću cevi od puške. Bila je to jedna velika rana koja je dopirala do mozga i on je, ne dolazeći svesti, umro 4 dana nakon smeštaja u ovu "bolnicu".
INDICIJE O IZVRŠIOCU: 1. Mucić Zdravko, zvani Pavao i dr.
DOKAZ: Iskazi saslušanih svedoka, među kojima i Grubač Petka, lekara koji je kao zatvorenik u ovoj "bolnici" lečio druge zatvorenike, mada nije imao nikakvih lekova ni opreme na raspolaganju - nalaze se u predmetima Komiteta, uključujući i iskaz svedoka Vujičić Radoslava, br. 236/94.
IV-070
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima ili ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Sarajevo, maj 1992. godine.
KRATAK OPIS: Svedok koji se nalazio na odsluženju vojnog roka u Sarajevu je, nakon što je kao pripadnik JNA bio zarobljen i razoružan, prebačen sa svojim drugovima u Centralni zatvor koji su držali muslimani obučeni u uniforme zelene boje sa plavim amblemima.
U toku prvih 15 dana bili su svakodnevno tučeni tokom 24 sata. Preko noći su se često čuli jauci i krici. Tuči su bili posebno izloženi zarobljeni pripadnici padobranske jedinice.
Često su dovodili i civile u zatvor, pa su i civili i osoblje zatvora tukli palicama i puškama sve zatvorenike koji su za to vreme bili vezani sa lisicama na rukama za radijatore.
Svedok je često imao priliku da vidi kada su iznosili mrtve iz zatvora: držeći ih za ruke i noge, dvojica su ih iznosila iz zgrade zatvora u dvorište gde ih je čekao kamion ili kombi u koji su ih ubacivali.
Svedoku su u zatvoru slomljena četiri rebra, a levo oko mu je oštećeno 35%.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Panjeta Avdo, komandir stražara u Centralnom zatvoru,
2. Pejaković Josif, starešina petog sprata zatvora,
3. Kecman Jusuf, stražar i dr.
DOKAZ: Iskaz svedoka Milanović Gorana dat pred Opštinskim sudom u Trsteniku u predmetu Kri. 15/94, nalazi se u Komitetu pod br. 129/94.
IV-071
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima ili ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Logor Dretelj, jul-avgust 1992. godine.
KRATAK OPIS: U logoru u Dretelju je bila stacionirana jedinica HOS-a. Zatvorenici su im služili za uveseljavanje i zabavu koja se sastojala u njihovom mučenju, zlostavljanju i ponižavanju na najrazličitije načine.
Ako nije bilo drugog posla, terali su zatvorenike da čupaju travu, a zatim da pasu travu i da je progutaju. Dok bi u pognutom položaju čupali travu, pojedini HOS-ovci bi se zaletali i skakali zatvorenicima na leđa - a na nogama su tada imali čizme.
Jednom prilikom doveli su jednu kučku i terali su zatvorenike da je ljube ispod repa i da joj ližu polni organ. Ovu kučku dovela je Marina, stara oko 25 godina, pripadnik HOS-a.
Svedoka su jednom prilikom naterali da oko 15 minuta drži širom otvorena usta, a za to vreme stražar mu je zavlačio nož u usta. Pri tome mu je više puta i pljuvao u usta.
Jednom prilikom su četvorici logoraša (čija su imena poznata Komitetu) naredili da se svuku goli pa su ih prvo terali da jedan drugom vrše masturbaciju, a potom na protivprirodni blud tako što bi jedan zatvorenik kleknuo i drugom morao uzeti u usta polni organ sve dok ne dođe do erekcije.
Onaj koji je išao da donese vodu sa česme, dobijao je batine kod česme.
Zatvorene u logoru su terali da sa njima pevaju ustaške pesme u kojima se ponižavaju Srbi. Terali su ih da se krste na katolički način.
Pojedince su terali da imitiraju avion tako što bi zatvorenik trčao raširenih ruku i oponašao zvuk aviona, a stražar bi imitirao pucanje. Zatvorenik bi tada morao da padne. Ako bi se dočekao na ruke, morao je to da ponavlja sve dok ne bi pao svom težinom tela na tlo i tom prilikom udario glavom
Događalo se da su pojedinim zatvorenicima zavlačili glavu u kofu sa fekalijama.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Kraljević Blaž, komandant HOS-a,
2. Zoran, zvani "Zoki", star oko 20-25 godina, straža
r,3-4. Rajić Toni i njegob brat Ilija, iz Mostara,
5. Marina, stara oko 25 godina,
6. Suzana N. iz Zagreba,
7. Buljubašić Ediv,
8. Primorac Vinko, pripadnik HOS-a.
DOKAZ: Iskaz koji je svedok Bojanić Slavko dao 01. jula 1994. godine pred istražnim sudijom, nalazi se u predmetu Komiteta br. 221/4-11-94.
IV-072
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima ili ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Logor Rodoč kod Mostara, septembar-oktobar 1992. godine.
KRATAK OPIS: Zatvoreni Srbi su u logoru morali da rade ceo dan - od izjutra do uveče, a često i noću. Radili su i subotom i nedeljom. Najčešće su ih vodili po selima da sa srpskih kuća skidaju crepove, građu i drugo što je bilo vredno. Ovo su radili po selima Hodbina, Buna, Lakševina, Ortieš, Raštani i dr.
Vodili su ih na prve borbene linije gde su morali da kopaju rovove, prave bunkere i da dovlače pesak u vrećama za grudobrane. Usled boravka u logoru, svedok je oslabio 40 kg.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Nikolić Pero, upravnik logora,
2. Dragan N. iz Mostara.
DOKAZ: Iskaz koji je svedok Bojanić Slavko dao 01. jula 1994. godine pred istražnim sudijom, nalazi se u predmetu Komiteta br. 221/4-11-94.
IV-073
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima ili ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Svinjarina kod Mostara, jun 1992. godine.
KRATAK OPIS: Svedok je, kao rezervni oficir JNA, sa drugom grupom oficira otišao na pregovore sa pripadnicima HVO, gde su ga uhapsili i smestili u zatvor u nekoj privatnoj kući u Svinjarini u kojoj postoji prodavnica.
Njega i druge zatvorenike su naterali da legnu potrbuške i da stave ruke na leđa, pa su im ruke vezali žicom a žicu stegli kleštima. Od toga mu je ostao ožiljak koji se poznavao i posle dve godine kada ga je saslušao istražni sudija.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: NN vlasnik prodavnice u Svinjarini, koji je krupan i debeo čovek.
DOKAZ: Iskaz svedoka Okuka Velimira koji se nalazi u predmetu Komiteta br. 221/4-10-94.
IV-074
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima ili ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Mostar, zatvor u bivšoj vojnoj ambulanti, jul 1992. godine.
KRATAK OPIS: U zatvoru su svedoku, koji je star 64 godine i po zanimanju je penzioner, kao i još jednom zatvorenom penzioneru, stavili na glave oficirske kape sa petokrakama i naredili im da obuku šinjele iako je bio mesec jul. Potom su ih odveli da okopavaju obližnji park. Dok su oni radili, stražari koji su bili u uniformama HOS-a, podsticali su građane koji su tuda prolazili da ih kao četnike vređaju, da na njih bacaju kamenje, da ih udaraju, da ih pljuju, a oni su se za to vreme zabavljali gledajući šta građani sa njima rade.
Ovo se ponavljalo više dana i uvek su ih predstavljali građanima kao zarobljene četnike, mada se radilo o penzionerima koji su bili zatvoreni samo zato što su bili Srbi.
Svedoka su ponižavali na taj način što su mu na glavu stavljali oficirsku kapu, oblačili ga u oficirski šinjel pa su ga po velikoj vrućini peli na konja tako da je morao da bude okrenut ka repu i da drži rep konja. Tako su ga vodili kroz grad i ismevali.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Zelenika Ivan, komandant logora,
2. Radovan Mišo, zvani "Gladijan", pripadnik HVO i dr.
DOKAZ: Iskaz svedoka Bojanić Slavka koji je dao istražnom sudiji, nalazi se u dokumentaciji Komiteta pod br. 221/4-11/94.
IV-075
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima ili ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Mostar, zatvor Ćelovina u Šantićevoj ulici (bivši Okružni zatvor), maj-avgust 1992. godine.
KRATAK OPIS: Prema proceni svedoka, u ovom zatvoru, koji je bio pretvoren u sabirni logor za Srbe, bilo je zatvoreno oko 500 Srba. Oni su bili dovedeni iz Mostara i iz drugih mesta u Hercegovini, kao i sa područja Hrvatske. U ovom logoru je bilo i oko 200 žena, a i staraca od 70 godina.
Zatvoreni Srbi su bili svakodnevno tučeni. Često je dolazilo po desetak pijanih vojnika koji su izvodili zatvorenike u hodnik i tu ih tukli tako žestoko da su samo četvoronoške mogli da se vrate u ćeliju. Svedoci navode imena lica kojima su slomljene ruke, polomljena rebra, povređene kičme. U ovaj zatvor su povremeno puštani civili da bi tukli i vređali zatvorenike.
Zatvorenici su preko dana često morali da odlaze na prinudni rad. Morali su da kopaju grobove za poginule Hrvate i muslimane i da ih sahranjuju. Pri tom su ih terali da ljube leševe koji su bili u stanju raspadanja.
Zatvorenike su šišali tako što su im na glavi pravili slovo "U" ili polumesec. U julu mesecu, dan uoči dolaska predstavnika Međunarodnog Crvenog krsta sve zatvorenike su ošišali do glave da se ne bi videli znakovi "U" i polumesec. Tada su im dozvolili da se okupaju. To je bilo njihovo prvo kupanje od dolaska u logor.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Nikolić Pero, upravnik zatvora Ćelovina,
2. Vlašić Damjan, advokat, predsdnik HDZ u Mostaru,
3. Oručević dr Safet, lekar, predsednik SDA u Mostaru,
4. "Peko" koji je nosio uniformu sa znakom HVO, visok, snažan, proćelav, stražar u zatvoru,
5. Ivan, star 25-27 godina, crnomanjast, visok, stražar u zatvoru,
6. Marko, niži rastom, star oko 45 godina, stražar u zatvoru,
7. Ismet, plav, radio u upravi logora, bivši fudbaler "Veleža" iz Mostara.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju Vidić Spomenka od 02. jula 1994. godine, koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod br. 283/94-4.
IV-076
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima ili ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Sarajevo, bivša kasarna "Viktor Bubanj", početak jula 1992. godine-kraj avgusta 1992. godine.
KRATAK OPIS: Svedok je u ovoj bivšoj kasarni, koja je bila pretvorena u logor za Srbe, bio za sve vreme boravka od skoro dva meseca smešten u ćeliji br. 8 u prizemlju, gde je zatekao još desetak zatvorenika Srba koji su bili svi jako pretučeni. Od posledica tuče i bolesti, posle nekoliko dana je umro jedan penzionisani oficir JNA, rodom iz Valjeva. U ćeliji br. 8, veličine 4 dž 1,60 m, bilo je smešteno između 11 i 13 lica. Uslovi života u ovakvoj prostoriji bili su nemogući.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: 1. "Ćelo", upravnik zatvora.
DOKAZ: Iskaz svedoka Tošić Radisava, koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod br. 283/94-9.
IV-077
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Bjelašnica, 1. juni 1992. godine.
KRATAK OPIS: Grupa od 18 srpskih vojnika bila je zarobljena od strane muslimanskih oružanih formacija na Bjelašnici. Doterali su kamion u koji su morali da ulaze jedan po jedan kroz špalir vojnika da bi se popeli u kamion. Dok su prolazili oni su ih besomučno tukli, tako da su svi dobili veliki broj udaraca od čega je svedok izgubi svest i padao. Pri tome su svi bili zavezanih ruku na leđima, što im je stvaralo teškoću da se popnu na kamion, te su i tom prilikom dobijali nove batine. Na kamion sa njima se popela i grupa od nekoliko stražara i jedan od njih seo je svedoku na vrat tako što ga je opkoračio nogama. Kada je kamion pošao iz automatske puške ispucao je rafal po zarobljenicima, pa je tom prilikom Grujičić Dragan pogođen u vrat, Kuljanin, koji je star oko 30 godina, bio je pogođen u oko, tako da je ostao bez oka, Živak Radivoje bio je pogođen u ruku, a Gligorević Milovan u nogu. Nakon toga ovaj stražar je neki gvozdeni, šiljati predmet zabadao u noge zarobljenika, tako da im je ovaj gvozdeni predmet prodirao do kosti. To je radio sve vreme sve dok nisu bili privedeni u logor u Čelebiću. Od toga većina je izgubila svest.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. NN vojnik, star oko 25 godina koji je bio crn i dr.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Mrkajić Momira od 25. juna koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 221/4-94-5.
IV-078
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Split, zatvor "Lora", juni - avgust 1992. godine.
KRATAK OPIS: Jedne noći u bloku A, gde se svedok nalazio u ćeliji br. 6, svi zatvorenici bili su isterani u hodnik i naterani da skinu vojničke čizme koje su svi imali na nogama, jer su bili kao vojnici zarobljeni, i da se sa čizmama vrate u krevet i da pregrizu čizme i ko to ne učini nije mogao da spava. Niko nije uspeo u tome, iako su svi morali da grizu čizme sve do zore, tako da nisu spavali svu noć.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Stražar Anđelko, koji je bio niskog rasta,
2. šef smene Emilijo, star oko 35 godina, srednjeg rasta,
3. Vrkić, upravnik zatvora "Lora".
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Zurovac Slaviše iz Nevesinja koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 221/4-94-9.
IV-079
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Mostar, prostorije HVO na Pravnom fakultetu, kraj maja 1992. godine.
KRATAK OPIS: Svedok je uhapšen na ulici i doveden u prostorije HVO gde mu je zapovednik policije HVO Pušić pri dolasku postavio pitanje zašto je kao Srbin ostao na desnoj obali Neretve i da li zna da četnici ne mogu ostati tamo jer će biti uništeni i likvidirani. Postavio mu je i pitanje gde mu je snajper i radio stanica, koje svedok nije imao, pa mu je kazao da mu slobodno mogu izvršiti pretres stana.
Nakon toga Pušić je rekao stražaru: odvedite ga da vidi svoje ljude, pa su ga odveli u podrumske prostorije gde je u jednoj prostoriji video oko 35 ljudi koji su svi bili vezani žicom i koji su užasno izgledali. Bili su u krvi, na osnovu čega je zaključio da su bili prebijeni. Stražari koji su ga doveli kazali su mu: ti ćeš biti tri puta gori od njih.
Nakon toga odveden je u podrumske prostorije gde su ga postavili na stolicu, a zatim su počeli da ga tuku pendrekom, debelim bakarnim kablom dužine oko 1m i pajserom. Kada bi se onesvestio od batina polivali bi ga hladnom vodom, da ga osveste, nakon čega su ponavljali tuču i maltretiranje, što je sve trajalo neprekidno 24 časa.
Sledećih dana su nastavili da ga tuku i tako su mu prelomljene obe
ruke iznad zglobova.INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Pušić, zapovednik policije HVO,
2. Šunić Luka,
3. Leko Marko,
4. Halčin Nijaz,
5. Babić,
6. Šunić Jure, svi pripadnici HVO.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Matković Milorada pred istražnim sudijom Osnovnog suda u Herceg Novom od 8. jula 1994. godine u predmetu Kri.11/94 koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 295/94-3.
IV-080
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Logor u Čelebiću, septembar 1992. godine.
KRATAK OPIS: Jedne noći svedok je bio prozvan od strane stražara da izađe iz hangara "šest" u kome se nalazio sa drugim zarobljenicima. Saopštili su mu da će da ga zakolju. Pre njega bio je prozvan jedan mladić koga je video da bespomoćan leži. Stražar, čiji je nadimak "Fočak", pitao ga je zašto je ubio ovog mladića, pa kad mu je svedok odgovorio da nije, naterao je svedoka da klekne na beton i laktovima se oslanja na beton, a zatim ga je uzjahao, uhvatio jednom rukom za kosu, povukao mu glavu na gore i drugom rukom mu podmetnuo nož pod vrat kao da će da ga zakolje. Zatim je tupom stranom noža prelazio preko njegovog vrata. Za to vreme "Fočak" je čučnuo ispred njega i stavio mu cev od puške u usta. Koliko je ovo trajalo svedok ne zna, ali navodi u svom iskazu da je po njegovoj oceni prošla čitava večnost.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Mucić Zdravko, zvani "Pavao", upravnik zatvora,
2. Delić Osman, stražar u logoru,
3. "Fočak", star oko 25 godina, visok 180cm, dobro uhranjen, crne kose
i tamnog tena.DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Mrkajić Momira od 25. juna 1994. godine koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 221/4-94-5.
IV-081
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Konjic, sportska dvorana Musala, sredinom 1992. godine.
KRATAK OPIS: Svedok navodi ime jednog Srbina, koji se nalazio u ovom logoru, koga su naterali da u jednoj prostoriji, pored sportske dvorane, u kojoj su se u to vreme nalazili logoraši, obavi polni odnos sa Srpkinjom koja psihički nije bila zdrava. To je organizovano tako da su pored osoblja logora ovo posmatrali i zatvorenici.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Mucić Zdravk, zvani "Pavao", upravnik logora,
2. Kazazić Senad, komandir stražnje
3. "Kravar",
4. Edo, zvani "Muf", stražar,
5. Kurtović, zvani "Rambo",
6. "Losko",
7. Habibović Ismet, zvani "Broćeta".
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Gligorević Danka, pred istražnim sudijom Osnovnog suda u Nevesinju, od 27. juna 1994. godine koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 221/4-7/94.
IV-082
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Stupari, logor za Srbe, maj - septembar 1992. godine.
KRATAK OPIS: Šimić je radeći kao lekar u koncentracionom logoru za srpsko stanovništvo u Stuparima, u zgradi osnovne škole, gde je bilo zatvoreno preko 1200 civilnih lica, pripadnika srpskog naroda, prinudno uzimao krv od zatvorenih Srba u logoru u velikim količinama.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Šimić-Nikolić Marko, lekar iz Tuzle, Hrvat po nacionalnosti, pripadnik oružanih snaga BIH.
DOKAZ: Dokazi u spisu koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 373/94.
IV-083
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Nova Gradiška, kraj marta 1992. godine.
KRATAK OPIS: Kada je svedok bio priveden u MUP u Novoj Gradiški odmah su ga počeli tući. Prvo su ga udarali po licu, preko naočara tako da mu je tada povređeno levo oko. Pošto je nosio kačket prebacili su mu što nosi "Lenjinovu" kapu, pa mu je inspektor, kod koga je bio priveden, otkinuo metalnu dugmad koja su držala kaiš na kapi i naterao ga da ih proguta. Potom je morao da pojede i ceo kaiš koji je ovaj otrgnuo s kape.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Odgovorna lica u MUP-u u Novoj Gradiški.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Ninić Vida, pred istražnim sudijom Okružnog suda u Beogradu, koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 298/94.
IV-084
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Čelebić, kraj maja - kraj avgusta 1992. godine.
KRATAK OPIS: Saslušana svedokinja je pred istražnim sudijom navela da je za vreme boravka u logoru u Čelebiću bila silovana od strane petorice mslimana, koji su bili u uniformama.
Dala je detaljan opis kako je to učinjeno i pod kakvim okolnostima, kao i koje su druge žene silovane.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Delić Azem,
2. Burić Ivica,
3. NN muškarac iz Čelebića, star oko 20 godina, visok oko 170cm, plave kratko ošišane kose, ružnog izgleda lica,
4. NN muškarac, star oko 25 godina, visok 165cm, dosta debeo, crne kratko ošišane kose, njegov otac je Šiptar.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 221/4-94-3.
IV-085
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Nova Gradiška, zatvor u barakama u krugu vojne kasarne, april - maj 1991. godine.
KRATAK OPIS: Za vreme boravka u ovom ztvoru svedok je bio izložen najrazličitijim vidovima maltretiranja. Jedne večeri u ćeliju br. 6, u kojoj se nalazio svedok, ušla su dvojica stražara, pa je jedan od njih izvadio nož i rekao da će da proba četničku krv. Zatim je nabio sečivo noža u unutrašnji deo svedokove šake, pa kad ga je drugi stražar upozorio da mu može preseći vene ovaj je odgovorio da će onda preseći ruku sa druge strane, pa mu je zabio nož sa gornje strane šake u predelu nadlanice. Od jakih bolova svedok se tada onesvestio.
Zapovednik, koga su zvali "Libe", naročito je voleo da poteže pištolj na zatvorenike, pa je tako jedanput uperivši pištolj u slpoočnicu svedoka, kada je ovaj pošao desnom rukom prema pištolju s namerom da povuče oroz i da se ubije, "Libe" je rekao: trebaćeš ti još nama za igru.
Jene noći prebili su nekog mladića, starog oko 17 godina, pa su tada pozvali svedoka da počisti prostoriju u kojoj su saslušavali tog mladića. Zatekao je tog mladića bez svesti, u krvi. U prostoriji je bilo puno usirene krvi, koja je još bila topla, koju je svedok morao da skuplja i da je pere.
Jedne večeri u ćeliju, u kojoj se nalazio svedok, ušao je policajac iz interventne policije koji je u rukama držao belu palicu koja je bila krvava. Terao je svedoka da liže krv sa ove palice. Tada je svedok od muke je počeo da povraća. Ovaj ga je ovaj naterao da skine pantalone, pa mu je tu istu palicu nabio u zadnjicu, a potom u grlo. Od pritiska počeo je da se guši i stisnuo je zube. Ovaj je naglo trgnuo palicu i pri tome mu je polomio dve zuba.
Pošto je jednog dana bio pretučen po glavi, leđima i trbuhu, svedok je više puta padao u nesvest, pa su ga osvešćivali i nastavljali da tuku. Na kraju su ga polili vrućom vodom tako da je osećao strahovite bolove, jer mu je vruća voda pekla otvorene rane.
Jedne večeri u ćeliju svedoka ušao je komandir koji ga je pitao da li je peder, pa kada mu je svedok rekao da njemu nije do šale jer je on stariji čovek (svedok je star oko 60 godina) ovaj je rekao da znači da nije peder, ali da će nešto morati da mu napravi. Ubrzo u njegovu ćeliju je ušao uniformisani ml
adić, star oko 30 godina, koji mu je naredio da mu raskopča šlic na pantalonama i da mu sisa polni organ. Kada je ovaj doživeo ejakulaciju, morao je da guta njegovo seme. Za sve to vreme držao mu je pritisnut nož uz vrat, koji mu je tom prilikom i rasekao. Tom prilikom svedok se od muke pomokrio, pa su ga stražari naterali da to očisti. Svedok smatra ovo najvećim poniženjem i najvećom tragedijom koju je doživeo u zatvoru.Jednom prilikom jedan od stražara je rekao da su mu čizme prljave, pa je podigao nogu na sto i naterao svedoka da mu pola sata liže čizme tako da su mu jezik i usta bili izderani.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Trtica, zvani "Vukovarac",
2. Kumić Ivan, iz sela Male kod Nove Gradiške,
3. Janošević Željko, iz Nove Gradiške, zapovednik
u zatvoru,4. Šoštarić Josip,
5. NN zapovednik, star oko 30 godina, tanak, visok, crn, nosio je bradu,
6. "Libe", koji je bio srednjeg rasta, mlađi čovek kestenjaste kose,
7. "Šokac", stražar,
8. Obrovac Mile, koji je ranije radio kao traktorista u PIK Nova Gradiška,
9. Ćevizović Predrag.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka na zapisniku kod istražnog sudije Okružnog suda u Beogradu u predmetu Kri.1013/94, a koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 298/94, kao i nalaz i mišljenje veštaka, lekara specijaliste za sudsku medicimu dr. Rastislava Lazarevića koji je kod svedoka konsatatovao ožiljke od povrede grla, na levom obrazu, na desnoj šaci, na desnoj podlaktici, na levoj podlaktici i levoj nadlanici, u krsnom predelu i na oba kolena, kao i deficit zuba u donjoj vilici.
IV-086
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Konjic, sportska dvorana "Musala", maj - decembar 1992. godine.
KRATAK OPIS: Za vreme boravka svedoka u ovom logoru za Srbe, Delić mu je nožem zaparao levu ruku u predelu nadlaktice sa unutrašnje strane gde mu je ostavio vidni ožiljak, posekotinu dužine 10cm. Tom prilikom mu je i kundakom od puške izbio tri prednja zuba.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Mucić Zdravako, zvani "Pavao"
, upravnik logora,2. Hazazić iz Nevesinja, koji je Mucića nasledio na dužnosti upravnika,
3. Delić Hazim, stražar.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Ivković Miloša pred istražnim sudijom Osnovnog suda u Herceg Novom od 16. jula 1994. godine koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 295/2-94-4.
IV-087
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Zatvor u Ljubuškom, april - oktobar 1992. godine.
KRATAK OPIS: Svedok je odveden u zator u Ljubuškom pošto je kao pripadnik JNA bio zarobljen.
Osoblje zatvora je posebno udaralo čizmama zatvorenike u predelu usta, pa su im tako izbijali zube, a vadili su im i zdrave zube običnim klještima.
Zatvorenicima su često stavljali krpe u usta kada bi počeli da ih tuku.
Tukli su ih najčešće tako što bi ih stavili uz zid kojom prilikom bi bili udaljeni od zida korak ili dva sa raširenim nogama, pri čemu su se oslanjali o zid sa tri prsta obzirom da su Srbi i da se krste sa tri prsta. Prvo bi ih tukli najčešće po dvojica naizmenično palicama, višežilnim kablom i dr. Potom bi ih stavili u klečeći položaj pa bi ih u takvom položaju udarali i na kraju u ležećem položaju, pri čemu bi ih gazili i igrali im po telu.
Hranu i vodu su dobijali neredovno. Kada bi i dobili hranu nje je bilo nedovoljno, a ista je bila zagađena dlakama, prljavštinom, sa zemljom, ostacima od brijanja sa sapunicom. Porcije iz kojih su jeli nikada nisu prane, a po njima su često išli miševi. Glad i žeđ su bili toliko izraženi da je svedok često morao jesti sopstveni izmet i piti sopstvenu mokraću da bi preživeo. Svedok koji je u vreme zatvaranja ima 90kg, spao je na svega 43kg telesne težine.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Salkanović Ahmed,
2. Matić Neđo,
3. Nastić N.,
4. Krešo, zvani "Čupo" i dr.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Đurasović Danila iz Bačkog Petrovca od 29. juna 1994. godine koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 288/94, nalaz i mišljenje sudskog veštaka koji je konstatovao da svedoku nedostaje većina zuba kao i da na telu ima česte ožiljaka u vidu prskotina, sekotina i razderina u predelu lica, obe noge i obe ruke.
IV-088
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Logor Čelebić, jul 1992. godine.
KRATAK OPIS:U hangaru "6" u ovom logoru u kome je bilo zatvoreno između 150 i 250 Srba, koji su bili veoma loše hranjeni, a u dane 9., 10. i 11. jula 1992. godine, kada je temperatura u hangaru bila preko 50 C, nisu im davali ni vodu ni hranu.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Mucić Zdravko, upravnik logora,
2. Delić Hazim, star oko 35 go
dina i dr.DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Đorđić Branislava koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 283/94-3.
IV-089
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Kazneno popravni dom u Zenici, jun - oktobar 1993. godine.
KRATAK OPIS: Svedok je bio zarobljen od strane muslimanskih oružanih snaga 6. juna prilikom napada na srpska sela u okolini Zenice i bio je smešten u kazneno popravni dom u Zenici do 9. oktobra 1993. godine. Prethodno KPD je bio ispržnjen od osuđenih muslimana i Hrvata, da bi se u njega mogli smestiti Srbe.
Prilikom zatvaranja svedok, koji je visok 183cm imao je 83kg, a kada je izašao na slobodu imao je 53kg sa veoma narušenim psihofizičkim stanjem. To je rezultat strahovitog mučenja, batinjanja, iznurivanja glađu, bezrazložnog i dugog držanja u samici, fizičkog iscrpljivanja, ponižavanja i maltretiranja, pretrpljenog straha prilikom lažnog izvođenja na streljanje, pretnjama da će biti kastriran i da će morati da pojede svoje testise, itd.
Pet dana je bio zatvoren u prostoriji zvanoj "alkara" i "isusovača", na čijoj sredini na betonskom podu se nalazi ubetonirana gvozdena alka za koju su ga vezivali u najnezgodnijim položajima, a pri tome je bio tučen i maltretiran. Za vreme boravka u KPD Zenica svedoku je suđeno, ali je oslobođen od optužbe.
Iako je bio civil i nije nosio oružje kada je zatvoren, razmenjen je za vojnog zatvorenika.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Đozo Ismet, upravnik logora u KPD Zenica,
2. Čerkez Nagib, oficir HOS-a, pre rata bio istaknuti kriminalac, isticao se u mučenjima nad zatvorenim Srbima,
3. Kaćunko Igor, komandir straže u KPD, Hrvat, organizovao i vršio maltretiranje i zastrašivanje svedoka,
4. Kobilica Kemal, rodom iz Brnjica, upravnik vojnog zatvora u kome je jedno vreme boravio svedok, musliman,
5. Heco, nepoznato ime, musliman, policajac u KPD Zenica, vršio i organizovao mučenje i maltretiranje zatvorenih Srba,
6. Botić, ime nepoznato, policajac u KPD Zenica, vršio i organizovao mučenje i ma
ltretiranje zatvorenih Srba.DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Karić Branislava, od 6. jula 1994. godine koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 283/94-9.
IV-090
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Mostar, sredina avgusta 1992. godine.
KRATAK OPIS: U stan svedoka došla su dva pripadnika HOS-a, koji su tražili od njega zlato, pa kad im je svedok rekao da ga nema, izvršili su pretres, navodno tražeći oružje. Nakon toga su mu rekli da pokupi vredne stvari i da pođe sa njima. Svedok je uzeo pored ličnih dokumenata i para (oko 1.000 DEM) i lekove koje redovno uzima i druge najnužnije stvari.
Odveden je u zatvor gde ga je sačekao upravnik Zelenika, po čijem nalogu su ga pripadnici HOS-a muslimanske nacionalnosti uhapsili.
Zelenika mu je odmah po dolasku oduzeo novac i sve stvari koje je poneo sa sobom, a zatim mu naredio da se skine go i tukao ga nogama i rukama. Posle su mu naredili da obuče zimsku uniformu JNA i da na glavu stavi crnu srpsku šajkaču.
Pored tuče i raznih vrsta mučenja za vreme boravka u ovom zatvoru svedoku su jednom naredili da opere klozet, pa su mu naredili da zavuče ruku do ramena u otvor klozeta, te tako uprljanu od fekalija da je oliže.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Zelenika Ivan, upravnik zatvora.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Janjić Dragutina od 16. jula 1994, godine, pred istražnim sudijom Osnovnog suda u Herceg Novom, koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 295/2-94-5.
IV-091
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: KPD Zenica, jun 1992. godine.
KRATAK OPIS: Svedok je sa još 18 Srba iz okoline Zenice bio po prijemu u KP dom pretučen od strane muslimanske milicije tako što su ih batinali kundacima, čizmama, letvama, gvozdenim šipkama i napola mrtve tri puta su ih postrojavali za navodno streljanje u toku prve noći, što je trajalo do 2 sata izjutra.
Potom su ih smestili u KPD, u prostoriju koja je bila pod vodom između 2-10cm i u toj prostoriji su ostali 10-15 dana. Pošto nije bilo kreveta niti ičega drugog na čemu bi mogli ležati ili sedeti, morali su da ležate i sede u toj vodi.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Đozo Ismet, upravnik KPD Zenica,
2. Čerkez Nagib,
DOKAZ: Iskaz saslušanog svedoka Korać Branislava koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 283/94-9.
IV-092
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: KPD Zenica, jun - avgust1992. godine.
KRATAK OPIS: Zatvoreni Srbi iz Raspotočja i drugih sela oko Zenice bili su smešteni u paviljon broj 5 zvani logor, u KPD u Zenici.
Hrana je bila očajna, jer su im davali samo po parče starog hleba i malo vode za ceo dan. Takvo stanje je bilo u prva dva meseca, da bi nakon toga dozvoljavali povrem
ene posete rodbine i donošenje hrane.INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Stupar Sabir,
2. Ignjatović Nebojša,
3. Imamović Omer, osoblje KPD Zenica.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Malidža Milenka koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 205/94-9.
IV-093
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Zatvor u MUP-u u Duvnu (Tomislavgrad), druga polovina maja 1992. godine.
KRATAK OPIS: Za vreme boravka u ovom zatvoru, koje je trajalo 14 dana, svedok navodi da uopšte nisu dobijali ništa za hranu, da su svakodnevno bili tučeni i da su prilikom tuče posebno upotrbljavani karate udarci. Primenjivali su i elektrošokove koji su izazivali strahovite bolove.
Od zadobijenih povreda umrli su Andrijašević Mile i Važić Pero, dok je Pavlović Savo poludeo.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Krišto Ivan, zvani "Dugonče", posebno se isticao u primeni elektrošokova,
2. Perić Drago, zvani "Vrića",
3. Zlatonjić,
4. Letica.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Vuković Miloša od 5. aprila 1994. godine koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 205/94-13.
IV-094
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Bihać, prostorije Aero kluba, kraj maja - početak juna 1992. godine.
KRATAK OPIS: Svedok je boravio u ovom klubu, u zatvoru desetak dana i sve vreme bio je vezan za stub. Davali su mu samo jedanput dnevno malo hrane. Pri tome je često bio tučen, kao i drugi zatvorenici.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Zjakić Rizman,
2. Ekrem Bazi, oba šiptari, tada iz Bihaća.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Karanović Nenada od 6. jula 1994. godine koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 205/94-15.
IV-095
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Neidentifikovano selo između Duvna i Livna, sredinom aprila 1992. godine.
KRATAK OPIS: Svedok je doveden u selo, koje se nalazi između Duvna i Livna, u kome je bila kuća u čijem se dvorištu nalazio bazen napunjen vodom veličine 4dž4m. Ispred bazena bili su postavljeni čengeli za klanje svinja, pa je za te čengele zavezan i spušten u vodu.
U tom bazenu ostao je dva dana i dve noći tako vezan.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Nepoznati pripadnici HOS-a.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Kiso Nedeljka iz Sanskog Mosta koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 205/94-20.
IV-096
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Sisak, logor kod Rafinerije, zvani "Barutana", 21.-28. februara 1992. godine.
KRATAK OPIS: Svedokinja je bila privedena u SUP u Sisku i načelnik Brodarac joj je tada udario šamar tako snažno da se skoro onesvestila. Zatim su je odveli u logor kod rafinerije u kome su je držali sedam dana. Bili su smešteni u prostoriju u kojoj je ranije bila garaža, na betonu, bez zagrevanja, a hranu su im donosili jedanput dnevno: po parče hleba i malo čaja.
U grupi sa svedokinjom bilo je između 100-200 zatvorenih Srba.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Brodarac Đuro, načelnik SUP-a u Sisku.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Adamović Milene od 8. jula 1994. godine koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 205/94-22.
IV-097
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Logor u zgradi škole u Lipnom selu kod Ljubuškog, početkom maja 1992. godine.
KRATAK OPIS: Po dovođenju u ovaj logor za Srbe svedoka su sa ostalim Srbima priveli u prostoriju koja je bila sva u krvi. Tu su ih tukli govoreći im da njih Srba nigde neće biti i da će ih uništiti i sve strpati u beogradski pašaluk, psujući Karadžića i Miloševića, govoreći da će sve biti tursko i ustaško. Tu su ih tukli gvozdenim šipkama, a jedan od njih je nožem svedoka zarezao po ruci, pa kad je potekla krv tu krv je lizao govoreći: što je slatka četnička krv.
Svedoka i druge iz logora su tuklii čekićima po nogama i rukama. Pored toga sa let lampom svedoka su palili po rukama od čega su mu ostali vidni ožiljci od opekotina na obe ruke. Na telu su mu ostali i ožiljci u predelu desne nadlaktice, na levoj slabini, na grudnom košu i u predelu leđa. Gasili su mu cigarete po dlanovima i nadlakticama, od čega su mu takođe ostali ožiljci.
Pored toga svedoku su naredili da sa još četvoricom logoraša polno opšti.
Kraljević Blaž je svakodnevno obilazio zatvorene, i govorio svojim ljudima: nemojte ih biti, jer ih ovakve ne mogu voditi na razmenu, radije ih ubijte.
Od zatvornih Srba je traženo da osoblje pozdravlja za "hajl Hitler" i ustaškim pozdravom "za dom spremni", što su pod batinama morali to da i čine.
Jedne noći svedoka je jedan od pripadnika HOS-a upitao: da li je žedan i kad je on potvrdno odgovorio pružio mu je flašu. Unutra je bila mokraća koja je bila pomešana sa soli. Kada je odbio da to pije stražar ga je počeo tući i prinudio ga da popije punu flašu od dva litr
a ovakve tečnosti.Zatvorenike su posetili i Paraga sa "Jastrebom" i televizijska ekipa pred kojima su svedok i drugi zatvorenici morali priznati da su bili snajperisti, drugi da je posedovao radio stanicu, a treći da je bio Karadžićev zamenik.
"Jastreb" je pitao svedoka odakle mu tolike povrede koje su bile vidne, pa kad mu je ovaj odgovorio onako kako mu je bilo prethodno naređeno da je to usled pada, "Jastreb" je ironično rekao da sigurno ima padavicu i da je to česta bolest četnika.
Posle snimanja svedok je dobio najviše batina, najverovatnije zbog toga što je Paragi rekao da on nije snajperista kako je traženo od njega da prizna.
U toku noći u nekoliko navrata dolazio je jedan frater koji je pripadnicima HOS-a držao predavnja, a jednom priliko svedok je čuo da je odlazeći rekao: samo ih dovodite, radite svoj posao, biće para.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Kraljević Blaž, komandant HOS-a,
2. Paraga Dobrosav,
3. Dedaković Mile, zvani "Jastreb", rođen 4. jula 1951. godine u Vinkovcima od oca Dana, bivši p
opukovnik JNA.DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka pred istražnim sudijom koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 295/2-94-1.
IV-098
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Logor u Dretelju, maj 1992. godine.
KRATAK OPIS: Za vrene boravka u ovom logoru jednu grupu logoraša, među kojima je bio i svedok, obukli su u četničke uniforme i dali im snajpere, a jednog su obukli u mantiju pravoslavnog sveštenika, pa su ih tako fotografisali. Svi su imali velike brade jer se nisu imali čime brijati, a ni kupati, pa su svi bili užasno prljavi.
U ovom logoru svedoku su probili nožem jezik, zabadali su mu nož i eksere pod nokte na rukama i nogama, stavljali mu palice i trožilni kabl u zadnjicu.
Zatvorene su terali da se krste na katolički način.
U dva navrata svedok je vođen na lažno streljanje, kada su pucali pored njega. Drugom priliko je bio postavljen ispred drveta, pa je jedan pripadnik HOS-a doneo kolekciju noževa koje je bacao pored njega i zabadao ih u drvo.
Logoraše su terali da polno opšte sa psom koga su doveli u logor.
Logoraše su terali i da pasu travu, da jedu insekte, da piju deterdžent za pranje sudova, da piju mašisko ulje i mokraću.
Govorili su im: ko vam je kriv što ste Srbi, vi ste šizmatici, vi niste narod, nestaćete i vi i pravoslavlje. Ostaće samo katolici i muslimani. Trećinu ćemo vas pokatoličiti, drugu trećinu ubiti, a treću proterati na Krf i u beogradski pašaluk. Dobro je što ste vi Srbi počistili jame da bi vas mogli ponovo u njih baciti.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Marinković Šime, zapovednik logora.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Bogdanović Slavka, pred istražnim sudijom Osnovnog suda u Herceg Novom u predmetu Kri.111/94 od 8. jula 1994. godine koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 295/94-1.
IV-099
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Zagreb, logor Kerestinac, januar - april 1992. godine.
KRATAK OPIS: Odmah po dolasku u logor svedokinja je bila odvedena u "crnu sobu". Zidovi od sobe bili su isprskani krvlju, a u sobi su se nalazile tri grupe od po tri uniformisana lica. Prva trojica su bila u crnim košuljama i predstavljali se kao crnokošuljaši. Druga trojica bila su sa zelenim kapama i predstavili su se kao bosanci i "zelene beretke". Treća grupa bila je označena šahaovnicom i oni su se predstavili kao ustaše.
Odmah po ulasku u tu prostoriju počeli su da udaraju svakog zatvorenika psujući im majku četničku i govoreći: upamtićete vi i majčino mleko što ste sisali. Udarali su ih palicama, nogama i rukama po raznim delovima tela. Tukli su ih i vrećicama napunjenim peskom u predelu bubrega, od čega svedok još uvek oseća bolove.
Tom prilikom zadobila je povrede po licu, pa ju je posle toga jedan od onih u crnoj košulji, koga su zvali "doktor za odbijanje bubrega", odveo kod lekara. Lekar ju je pitao u prisustvu ovog crnokošuljaša kako je nastala povreda. Kazala mu je da je pala, a lekar je kazao: "majku ti četničku kako si se dobro snašla, mogla bi biti četnički advokat".
Za četiri meseca boravka u ovom logoru osam puta je bila na saslušanju. Svaki put su je vređali i tukli.
Mučili su ih i pomoću žica koje su bile pod naponom struje, što je izazivalo strahovite bolove u telu.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Viktor,
2. "Doktor za odbijanje bubrega",
3. "Crni",
4. "Visoki".
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Zorić Petre, na zapisniku od 2. jula 1994. godine, pred istračnim sudijom, koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 205/94-5.
IV-100
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Duvno (Tomislavgrad), podstanica za grejanje, prva polovina aprila 1992. godine.
KRATAK OPIS: Svedok je bio zatvoren sa još jednom grupom zatvorenih Srba i smešten u podstanicu za grejanje u nekoj zgradi gde su bili smešteni HOS-ovci u crnim košuljama.
U jednom trenutku doneli su vinsku čašu punu soli i litar konjaka marke "Zvečevo". Jedan od prisutnih HOS-ovaca sekao mu je kosu nožem i stavljao u so, a potom svedoku naredio da priguta tu so sa dlakama i da popije litar konjaka. Pri tome je mahao nožem i zasecao ga po školjci desnog uha i dva puta mu zasekao nos. Potom je bio izveden u dvorište i naređeno mu da se sagne i da pase travu i da je jede.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Glasović Davor, koji je roćen u Kanadi, a sada živi sa roditeljima u Zagrebu.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Kiso Nedeljka koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 205/94-20.
IV-101
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Bihać, glavni zatvor, juni 1992. godine.
KRATAK OPIS: Po dolasku u ovaj zatvor svedok je zatekao još 23 zatvorena Srbina koji su bili u civilnim odelima.
Čuvari ovog zatvora su ih česti tukli. Tukli su sve zatvorene Srbe i nogama i rukama, kao i palicama. Posebno su to činili po rukama. Zahtevali su da zatvorenici stave ruke na sto, pa su ih udarali palicom po gornjim delovima šake i prstiju. Tuče su bile svakodnevne.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Reljić Hamdija, čuvar u zatvoru i dr.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Karanović Nenada od 6. jula 1994. godine koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 205/94-15.
IV-102
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Grabež kod Bihaća, 11. maj 1992. godine.
KRATAK OPIS: Svedok je zarobljen kao rezervni pripadnik JNA od strane muslimanske vojske kojom je komandovao Harbaš Jasmin. Nakon što su ga zarobili napravili su mu rasekotinu nožem od desnog uha prema ustima od koje mu je ostao vidan ožiljak kojom prilikom mu je probijena školjka levog uha i bio je odveden u kuću Jasmina Harbaša i tamo vezan za stub u garaži, tako da nije mogao da legne pošto je bio čvrsto vezan za stub. Povremeno se pojavljivao Harbaš sa nekim ljudima koji su ga tukli.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Harbaš Jasmin.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Karanović Nenada od 6. jula 1994. godine koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 205/94-15.
IV-103
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Privatni zatvor u Šuici kod Duvna (Tomislavgrad), kraj maja 1992. godine.
KRATAK OPIS: Zatvorene Srbe iz logora u srednjoškolskom centru u Tomislavgradu vodili su u privatni zatvor u Šuici. Najčešće su odvodili grupe od po 5 zatvorenih Srba, kao što je bilo u noći imeđu 24. i 25. maja 1992. godine kada su odveli grupu, u kojoj je bio i svedok, u ovaj privatni zatvor.
Po dolasku u ovaj zatvor, zatvorili su ih u mračan podrum u kome su bile zatvorene ovce. Zatim su ih izvodili na prvi sprat u prostoriju u kojoj je bilo desetak lica u uniformama HOS-a sa crvenim beretkama. Oni su sedeli oko jednog stola. Svi su držali u rukama držalice za kramp, a jedan je imao bezbol palicu. Zatvoreniku bi kazali da sedne, pa kad bi on seo na stolicu, počeli su da ga udaraju. Svedok ne zna koliko
dugo su ga tukli, samo zna da je pao sa stolice i da je došao svesti u drugoj prostoriji sa vezanim rukama. Osećao je strahovite bolove, polivali su ga vodom da se osvesti, a potom su mu puštali elektrošokove.INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Krišto Ivan,
2. Perić Drago, zvani "Vrića" i dr. pripadnici HOS-a.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Vuković Miloša od 5. aprila 1994. godine, koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 205/94-13.
IV-104
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Duvno (Tomislavgrad), logor u srednjoškolskom centru, maj - jun 1992. godine.
KRATAK OPIS: Svedok je boravio u ovom logoru 20 dana i za to vreme zatvoreni Srbi su svega dva tri puta dobili hranu. Davali su svakom po paštetu od 100 grama. Jednom nisu davali hranu punih osam dana.
Svedok je u ovom logoru video Mališić Slavišu kome su bile odsečene ušne školjke i izbijeni zubi.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Krišto Ivan, islednik u zatvoru.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Vuković Miloša, od 5. aprila 1994. godine koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 205/94-13.
IV-105
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Zagreb, logor Kerestinac, januar - april 1992. godine.
KRATAK OPIS: Mlađe žene su često odvodili u toku noći iz ovog logora za Srbe i vraćali ih posle 4-5 časova. Te žene su pričale da su bile silovane i da su to nad njima činili po dva do tri policajca.
Saslušana svedokinja koja je stara 55 godina nije bila silovana, ali joj je jedan od policajaca gurao cev od pištolja u vaginu i čupao dlake oko vagine, preteći da će je tom prilikom ubiti.
U noćnim časovima stražari su ulazili u zatvorske sobe i terali zatvorenice da se skinu gole, a potom da igraju i oni su to nazivali "ludi ples". Pri tome su ih udarali bičevima po golom telu i smejali se. Tako su morali da igraju po 3-4 časa. To se obično dešavalo u ranim jutarnjim časovima. Posle igre terali su ih da idu na tuširanje, kojem su prisustvovali stražari i pri tom puštali čas vrelu, čas hladnu vodu.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Matanović Mato,
2. Klajić Josip.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka pred istražnim sudijom koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 205/94.
IV-106
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Zagreb, zatvor "Kersetinac", mart - avgust 1992. godine.
KRATAK OPIS: Kada je svedokinja sa drugim uhapšenim Srbima dovedena u ovaj logor upravnik logora Klajić je rekao: mi nemamo mesta da ih primimo, vodite ih na Savu, pa ih poubijajte, neka idu niz Savu u Srbiju svom Miloševiću. Ipak su ih primili i smestili u potpuno praznu prostorije u kojima nije bilo ništa od stvari, već su ležali na betonu.
Odmah po dolasku svedokinju su odveli na saslušanje u "crnu sobu", koja je bila isprskana krvlju. Na jednom stolu stajali su razni alati za mučenje: klješta sa kojima su vadili oči, noževi različitih oblika za klanje i sečenje tela, testere, makaze, konopci za vešanje i dr.
U toj sobi sačekali su ih ljudi koji su se predstavili da su "crna legija".
Izvodili su ih na sneg i naređivali da skinu obuću i da idu bosi po snegu, držeđi ruke iza vrata, pri čemu su ih stalno udarali. Terali su ih da nose vreće sa peskom od 50kg sa jedne gomile na drugu i posle to da vraćaju, a to je morala da radi i svedokinja koja je stara 55 godina.
Dovodili su u logor i decu i pokazivali zatvorenike kao četnike, dajući im kamenje i podsticali su ih da na zatvorenike bacaju kamenje.
U toku noći terali su mauškarce zatvorenike da igraju sa zatvorenicama. Pri tome su naređivali muškarcima da skinu gornje delove odeće, a ženama donje delove odeće i obuću i da tako igraju. Takve igre su trajale po 6-7 sati, a pri tome svetlo se stalno gasilo i palilo.
Posle desetak dana "crnu legiju" smenila je vojna policija, jedinica "Kobre". Oni su ih izvodili u krug i naređivali im da pronalaze mine koje su navodno postavili četnici, pa je dolazilo do eksplozija i tada je ginulo po nekolko zatvorenika. Njih su odnosili i bacali u neki kanal u kome su gajili ribe.
Stanje se nešto poboljšalo u junu mesecu kada je došlo do posete ekipe Crvenog krsta.
Pripadnici "crne legije" prilikom saslušavanja primenjivali su elektrošokove, tako što su ženama, a to je bio slučaj i sa svedokinjom, priključivali elektrode na dojke, na leđa, glavu i vrat što je izazivalo užasne bolove i onesvešćivanja. Svedokinja opisuje da je posle elektrošokova ležala onesvešćena po 2-3 dana dok se ne bi povratila. Muškarcima su elektrode vezivali za polni organ, a vešali su ih za noge, skidali nage i tako ih držali celu n
oć ili ih vešali za ruke.Mlađe žene su bile silovane i svedokinja navodi imena pet žena koje su bile žrtve silovanja.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Klajić Josip, upravnik logora i pripadnici "crne legije" i vojne policije jedinice "Kobra".
DOKAZ: Zapisnik svedoka od 8. jula 1994. godine koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 205/94-22.
IV-107
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Split, zatvor "Lora", juni - avgust 1992. godine.
KRATAK OPIS: Svedok, koji je po zanimanju profesor u penziji, za vreme boravka u "Lori" svakodnevno je bio tučen, a jednom prilikom kada je mahinalno hteo da zaštiti rebra od udaraca, dobio je udarac bezbol palicom po desnoj podlaktici kojom prilikom su mu polomljene obe kosti podlaktice, što je konstatovano i na rengenskom snimku nakon razmene.
Stražari su primetili da su mu obe ruke slomljene, ali i pred toga vezali su mu ruke lisicama i zakačili ih za kuku koja je držala cevi od radijatora i potom nastavili da ga tu
ku dok nije izgubio svest.Pošto su ga vodom osvestili odveli su ga u obližnju kancelariju i naredili da stavi šake na sto sa ispruženim prstima, pa su ga udarali pendrekom po njima.
Od preloma bila mu je ruka natečena i pomodrela, ali mu lekarska pomoć nije ukazana i to je učinjeno tek posle razmene.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Gidić,
2. Hodžić i
3. Vrkić, stražari u "Lori".
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Okuka Velimira i lekarska dokumentacija koji se nalaze u dokumentaciji Komiteta pod brojem 221-4/94-10.
IV-108
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Logor u Čelebiću kod Konjica, maj - decembar 1992. godine.
KRATAK OPIS: Za vreme boravka u ovom logoru svedok je, pored ostalog bio mučen na sledeći način:
Landžo ga je usijanim nožem pekao po nogama i rukama od čega su mu ostali vidni ožiljci na obe podlaktice i obe potkolenice.
Ramić ga je naterao da se pred svima skine go i da se nasloni uza zid, a zatim mu je udario 25 udaraca po debelom mesu, a zatim je Delić uzeo dršku od lopate i njome udarao dok se nije slomila, pa zatim uzeo drugu pa njom tukao svedoka dok se i ta nije polomila, pa nastavio sa trćom.
U dva navrata Delić je naterao svedoka da popije litar rakije za jedan minut i 15 sekundi, a potom ga naterao da imitira vožnju automobila tako što je trčao u krug i oponašao da drži volan, menja brdžine i rad motora. Stražari koji su stajali okolo udarali su ga kada bi prošao pored njih. Ovakve zabave priređivane su skoro svako veče i njima su prisustvovali i građani koji su to posmatrali i zabavljali se.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Delić Hazim, rođen 1960. godine od oca Ibre, zamenik upravnika logora,
2. Landžo Eso, zvani "Zenga" iz Konjica, stražar u logoru,
3. Ramić Šerif, zvani "Šeki",iz Bijele, rođen 1954. ili 1955. godine, stražar.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Makaić Vukašina od 25. maja 1994. godine, pred istražnim sudijom Osnovnog suda u Nevesinju u predmetu Kri.19/94 koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 221/94.
IV-109
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Osijek, 17.-22. septembar 1991. godine.
KRATAK OPIS: Grupa zarobljenih pripadnika JNA iz Bele kasarne u Osijeku je provela pet dana i četiri noći u furgonu - kamionu bez vode i hrane, dok su se za to vreme pripadnici ZNG iživljavali nad njima, na razne načine tako što su ih tukli, gasili cigarete po njihovim telima, terali ih da kleče i da na laktovima idu po komadima stakla, ubadali ih noževima, pretili im pištoljima da će ih pobiti.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Zuvela Ratko,
2. Jaman Nikola,
3. Boras čiji je nadimak "Pajo", bivši bokser,
4. Dimitrijević Boro iz Osijeka,
5. Zdenko, komandant crvene kasarne pripadnik ZNG iz jedinice Glavaševe.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Petrović Momira, pred istražnim sudijom Drugog opštinskog suda u Beogradu u predmetu Kri.16/94 koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 73/94.
IV-110
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Metković, Duvanska stanica, juni - juli 1992. godine.
KRATAK OPIS: Svedok je sa grupom zarobljenih vojnika i oficira JNA bio smešten u jednu prostoriju Duvanske stanice u Metkoviću koja se nalazi tri sprata ispod zemlje i koja je predviđena za atomsko sklonište. Ta prostorija je bila veličine 2dž1.5m, a visoka 2m i hermetički je bila zatvorena, tako da su se ratni zarobljenici gušili zbog nestotatka kiseonika. Kada bi otvorili ovu prostoriju svi su bili polumrtvi zbog nedostatka vazduha.
U ovoj prostoriji proveli su ukupno 7 dana. Za to vreme dolazili su civili, koji su bili najčešće pijani i njima su stražari dozvoljavali da zarobljenike prebijaju.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. "Bili", stražar, plave kose, srednje visine,
2. Miro, mesar iz Metkovića.
DOKAZ: Iskaz svedoka u predmetu Komiteta 221/4-10-94, koji je dao pred istražnim sudijom 29. juna 1994. godine.
IV-111
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Logor u Dretelju, avgust 1992. godine.
KRATAK OPIS: Svedokinja navodi da je u logoru u Dretelju u vreme kada je ona tamo boravila bilo 99 žena - Srpkinja i da su sve te žene bile silovane. To je rađeno svakodnevno, po pravilu noću.
Pošto je bila jako izmučena, a uz to je stara 60 godina svedokinja se javila radi pregleda lekaru Hraniloviću, koji je umesto da joj pruži pomoć dao joj injekciju nekog sredstva koje joj je pojačavalo bolove. Onda je pozvao dvojicu uniformisanih vojnika i rekao im: sada vi nastavite šta vam odgovara kao muškarcima. Ova dvojica su joj pocepali haljinu koju je imala na sebi, a zatim su je obojica silovali. Potom su došla još trojica drugih koji su nastavili da je siluju. Pri tome su je tukli, čupali za kosu, mokrili joj u usta i "činili joj sve druge nakarade koje nisu za normalne ljude".
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Hranilović dr Zoran, lekar-hirurg iz Splita, star oko 50 godina, visok 160cm, nosi naočari. Hrvat.
2.-6. Petorica nepoznatih hrvatskih vojnika.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka pred istražnim sudijom, koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 9/94.
IV-112
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Logor u školi u Grudama, početkom avgusta 1992. godine.
KRATAK OPIS: Grupa zatvorenih Srba iz Mostara dovedeni su u logor u Grudama, da bi u njega bili smešteni, a kako u njemu nije bilo mesta, prebacili su ih u drugi logor.
Tom prilikom pokazali su im logoraše sa rečima: pogledajte ove ljude koji se nalaze unutra, tako ćemo i sa vama postupati. Svedokinja je tom prilikom videla ljude u logoru u krvi i ranama, izmasakrirane, pojedini su bili bez očiju, sa polomljenim rukama, sa odsečenim ušima.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Xota, zapovednik policije, mlađi čovek, visok, sportski građen, sa kratko potšišanom kosom.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka pred istražnim sudijom Višeg suda u Podgorici od 5. juna 1994. godine, koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 9/94 i 221/94-4.
IV-113
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Split, zatvor "Lora", april - avgust 1992. godine.
KRATAK OPIS: Pošto je bio zarobljen u Gabeli u Hercegovini, gde se nalazio na odsluženju vojnog roka, sa još 14 vojnika i tri starešine iz svoje jedinice, svedok je posle par sati bio prebačen u Split, u vojni zatvor "Lora" gde je boravio sve do razmene 14, avgusta 1992. godine.
Za vreme boravka u ovom zatvoru zatvorene vojnike bivše JNA su terali da se međusobno tuku, tako što bi ih podelili na dve vrste, pa bi ih terali da jedan drugog udaraju pesnicama u glavu, pri čemu su ih stražari kažnjavali ako vide da simuliraju tuču. Terali su ih da nose jedan drugog na ramenima i da pri tom trče, pa kad padne onaj ko je nosio, onda je njega morao da nosi onaj koga je on do tada nosio. Terali su ih da stoje na suncu po više časova u podne pri čemu su mnogi padali u nesvest. Često su ih noću budili povicima "ustaj bando" pa bi ih isterali u krug i naređivali da čiste, kako bi ih na taj način sprečili da noću spavaju.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Gudić Ante,
2. Anđelko N.,
3. "Tonči".
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Mijović Milana pred istražnim sudijom Opštinskog suda u Topoli 9. maja 1994. godine broj Kri.13/94, koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 126/94.
IV-114
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Pula, kasarna "Katarina", mart - maj 1993. godine.
KRATAK OPIS: Svedok je još zajedno sa sedmoricom ratnih zarobljenika bio doveden u kasarnu u kojoj se nalazila vojna jedinica "laka jurišna". Dužnost logoraša je bila čišćenje vojnog kruga, spavaonica, čišćenje cipela, kao i prenošenje kamenja sa jednog mesta na drugo. Pri tome su zatvorenici bili zlostavljani i ponižavani.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Stupar Vlado, komandir straže,
2. Mikulić Bran
ko.DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Ljucović Zeće koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 76/94.
IV-115
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Mostar, Mašinski fakultet, juni 1992. godine.
KRATAK OPIS: Grupu zarobljenih oficira i vojnika JNA uveli su u anfiteatar Mašinskog fakulteta u kome se nalazilo oko 200 pripadnika HOS-a u uniformama. Naredili su zarobljenima da se skinu potpuno goli, pa su ih postrojili na razmaku oko metar jedan od drugog. Naterali su ih da sa podignutom desnom rukom uvis izgovaraju ustaški pozdrav "za dom spremni" i da pevaju hrvatske i muslimanske pesme kojima se vređaju Srbi. Nakon toga su ih počeli tući po svim delovima tela pendrecima, gumenim čekićima, nogama na kojima su imali čizme, rukama.
Tada su doneli travu, pa su naterali zarobljenike da jedu travu, vodeći pri tom računa da moraju da je progutaju.
Posle toga su ih naterali da polno opšte jedan sa drugim. Saslušanog svedoka su primorali da klekne i uzme u usta polni organ jednom kapetanu i to je trajalo vrlo dugo i kada je svedok počeo da povraća, jedan od pripadnika HOS-a ga je uhvatio za kosu i bacio na pod, a zatim ga nogom snažno udarao po rebrima.
Komitetu su poznata imena šestorice lica koji su tom prilikom takođe bili prinuđeni da javno obave protivprirodni blud.
Ova tortura je trajala oko tri sata.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Masla Ćazim, iz Nevesinja, star oko 26 godina i dr.
DOKAZ: Iskaz svedoka koji se nalazi u predmetu Komiteta pod brojem 221/4-10-94, a koji je dao pred istražnim sudijom 29. juna 1994. godine.
IV-116
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Zagreb, logor Kerestinac, jun 1992. - mart 1993. godine.
KRATAK OPIS: U ovom zatvoru bili su zatvoreni Srbi - ratni zarobljenici i civili i njima je bio zabranjen svaki međusobni razgovor. U njihovim sobama su noću bila upaljena svetla. Morali su uvek gledati u pod sa rukama na leđima. Jedan od načina maltretiranja bio je i što su morali da stoje i po 9 sati sa rukama na leđima i glavom savijenom prema podu.
Jedan od načina iznurivanja zatvorenika koji su veoma loše bili hranjeni bio je i što su u krugu morali da podižu čelične ploče koje su teške i po 200-300kg. Pri tome bili su tučeni. Od toga su mnogi mokrili krv.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Matanović Mato, komandir logora,
2. Strupr Vladimir,
3. Krašavac Nedeljko,
4. Vitković Miroslav,
5. Bjelobrk Mirko,
6. Kovačević Matija,
7. Katahaj Slavko,
8. Cvitković Miroslav,
9. Bešlić Miroslav,
10. Mandić Petar,
11. Mugoša N, svi vojni policajci ili čuvari u ovom logoru koji su bili obučeni u uniforme na kojima je bila oznaka "Kobre".
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Ljucović Zeće 4. marta 1994. godine pred istražnim sudijom Višeg suda u Podgorici u predmetu Kri.45/94, koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 76/94.
IV-117
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Konjic, zatvor u SUP-u, 2.-9. maja 1992. godine.
KRATAK OPIS: Prvi svedok je bio aktivista SDS i 2. maja je zatvoren i smešten u zatvor u zgradi SUP-a.
Za to vreme iscenirali su streljanje svedoka, a vodom za streljanje komandovao je Šunj Šehzad.
Za to vreme su ih često tukli, a najteže je stradao Ristić Lazo, kome je izbijeno više zuba i slomljena nosna kost.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Šunj Šehzad, iz Konjica, koji je uhapsio svedoka i komandovao lažnim vodom za streljanje,
2. Prevljak Smajo, zamenik komandira milicije u Konjicu,
3. Begić Amir, iz Konjica,
4. sin Novalić Rame, iz Konjica.
DOKAZ: Iskaz svedoka Karišić Milovoja i Milošević Predraga, pred istražnim sudijom Osnovnog suda u Nevesinju koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 221/94-4 i 221/94-5.
IV-118
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Logor u Ljubuškom, sredina maja - druga polovina oktobra 1992. godine.
KRATAK OPIS: Za vreme boravka u ovom zatvoru zatvoreni su sistematski bili tučeni. Obično bi se uveče okupila grupa od desetak ljudi iz obezbeđenja zatvora, pa bi prozivali određene logoraše, postavili ih uza zad tako što bi licem bili okrenuti ka zidu, onda bi počeli da ih tuku palicama, nogama i rukama po svim delovima tela, a posebno po polnim organima. Kada bi se tučeni onesvestio i pao, zvali su nekoga iz njegove ćelije da ga iznesu. U toku noći to su radili po nekoliko sati, a nekada i čitavu noć. Obično bi jednog zatvorenika tukli 15-20 minuta a sve bi zavisilo od toga kolko bi ko mogao da izdrži.
Najmasovnija tuča bila je na bajram, kada su sve zatvorenike, pošto su im predhodno stavili krpe u usta i plastične kese preko glave, prebili.
Ovakvi načini tuče dešavali su se i u drugim prilikama, obično kada bi neko od hrvatskih vojnika poginuo ili bio ranjen.
Zbog ovakvih postupaka dva zatvorenika su podlegla povredama i obojica su se prezivali Milošević, a bili su stari oko 50-55 godina. Jedan od njih bio je potpuno sed, a njih su palili let lampom, tako da im se odeća lepila za rane.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Matić Damir iz nekog sela u opštini Ljubuški, star oko 25 godina, visok oko 175cm, upravnik logora,
2. Sušac Ivica, iz Ljubuškog , zamenik upravnika logora,
3. Mihaljević Krešo zvani "Čupo", iz okoline Čapljine, star oko 25 godina, visok 170cm, plave kovrdžave kose, stražar,
4. Macić Nedo, star oko 25 godina, plav, stražar, karatista u mostarskom klubu "Student",
5. Begić Mate, smeđ, sportski građen, ima karakterističan piskav glas, stražar,
6. Karlo, prezime nepoznato, visok oko 190cm, star oko 25 godina, izrazito crne kovrdžave kose i tamnog tena, sportski razvijen,
7. Radoslav, star oko 25 godina, visok preko 190cm, crn sa kratko ošišanom kosom, stražar.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju dva svedoka koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 221/94.
IV-119
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Mostar, logor na aerodromu u blizini vojne gimnazije, kraj oktobra 1992. godine.
KRATAK OPIS: Ovaj logor je imao odeljenje za muškarce i odeljenje za žene.
Zatvorenici su u ovom periodu najčešće izvođeni na razne radove u okolini Mostara,
Povremeno su tukli zatvorenike.
Za razliku od drugih logora u kojima je svedok boravio uslovi boravka u ovom logoru bili su nešto bolji jer su spavali na krevetima a imali su i ćebad.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Skender čije je prezime nepoznato, star oko 30 godina, izrazito širokih ramena, jak, nabijen, crn,
2. Ibro, star oko 30 godina, crn, mršav i ružan, policajac,
3. Marčinko, star oko 50 godina, plav.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 221/94.
IV-120
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Ljubuški, stari zatvor, kraj aprila do sredine avgusta 1992. godina.
KRATAK OPIS: Stražar Karlo je nekoliko puta naterao saslušanog svedoka na protivprirodni blud tako što je morao da "puši" polni organ RI, a i ovog da to čini svedoku.
To je radio i drugim zatvorenicima.
Drugom prilikom Sušac je odveo svedoka, koji je inače zarobljen kao
pripadnik JNA, u jednu sobu gde se nalazila neka muslimanka koja je vidno bila duševno zaostala, pa ga je terao da ima polni odnos sa njom, a on za to vreme gledao kroz špijunku. Svedok to nije hteo da uradi, pa je Sušec potom doveo drugog zatvorenika, a šta je on uradio sa ovom ženom svedoku nije poznato.INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Matić Dragan, star oko 25 godina, visok, crn, sportski građen, bio komandir straže u logoru oko mesec dana,
2. Sušac Ivan, rođen 1962. ili 1963. godine, završio elektromehanički zanat i bio zaposlen do rata u preduzeću za puteve u Mostaru, gde je i živeo, bio zapovednik straže u logoru,
3. Karlo, star oko 30 godina, crne kose, stražar u logoru.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka koji je sačinio istražni sudija 27. maja 1994. godine, pred Osnovnim sudom u Nevesinju u predmetu Kri.19/94, koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 221/94-6.
IV-121
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Zagreb, zatvor u Kerstincu, maj 1991. godine.
KRATAK OPIS: Odmah po dolasku u ovaj zatvor svedoka je jedan od stržara udario čizmom između nogu, tako da je došlo do izliva krvi u testise.
Glavni starešina u ovom zatvoru je bio "Lojza", koji kad bi došao izjutra pozdravljao je zatvorene Srbe rečima "hvaljen Isus i Marija, četnici majku vam jebem četničku", a zatvorenici su morali da mu odgovore "navjek Isus i Marija, budi hvaljen gospodine". Onda ih je terao da izgovaraju molitvu očenaš i draga Marija, a zatim da pevaju ustaške pesme što je nekada trajalo i satima.
U tuči zatvorenika posebno se isticala Azra koja je obično naređuvala zatvorenicima da stave ruke iznad vrata i naslone se uz zid i rašire noge. U takvom položaju tukla bi zatvorenika nogama i pridržavala ga da ne padne, a kada pi prestala da ga tuče i kada bi se izmakla zatvorenik bi obično pao.
Pre razmene pitali su svakoga da li hoće da bude razmenjen. Ako bi neko rekao da hoće njega bi prebili, a ako bi neko rekao da neće onda bi i njega prebili.
Kada je svedok razmenjen 22. maja u Lipovcu bio je u takvom zdravstvenom stanju da nije mogao da hoda, pa su ga dovezli sanitetskim vozilom.
Dobijali su samo jedan obrok hrane dnevno: hleb na 5-6 ljudi i paštetu od 30 grama. Hleb je bio star i često se videlo da je gažen čizmama.
U sobi sa svedokom bilo je 34 zatvorenika i dnevno su dobijali 9 litara vode.
Odlazak u toalet je bio ograničen tako da je za jedan minut moralo 10 zatvorenika da prođe kroz toalet, i to se moglo činiti dva puta dnevno.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. "Lojza", koji je bio rodom sa Kupresa, star oko 30 godina, srednjeg rasta, plave kose,
2. Azra, stara oko 30 godina, srednjeg rasta, plava.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Ninić Vida, pred istražnim sudijom Okružnog suda u Beogradu, od 6. jula 1994. godine koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 298/94.
IV-122
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Hotel "Mrazište" na Igmanu, kraj maja 1992. godine.
KRATAK OPIS: Pošto su zarobljeni na Bjelašnici od strane muslimanskih vojnika, dovedeni su u hotel "Mrazište" na Igmanu i smešteni u podrumskom delu hotela u kojem se nekada nalazio disko-klub.
Za vreme boravka u ovom zatvoru zatvorene su tukli, a saslušani svedok je zadobio potres mozga i prelom jagodične kosti sa desne strane lica, a celo telo bilo mu je u ranama i modricama od tuče.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici muslimanske vojske kojima je komandovao Juka Prazina.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Đorđić Zdravka od 26. juna 1994. godine koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 221/4-94-6.
IV-123
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Ljubuški, stari zatvor, kraj aprila do sredine avgusta 1992. godine.
KRATAK OPIS: kao jedan od oblika mučenja logoraša bio je taj što im po dva, tri dana nisu davali ništa da jedu, a onda bi "Čupo" doneo veliku šerpu nekog jela, koje je bilo presoljeno i naterao zatvorenika da sve to odjedanput pojede. Saslušani svedok je tako tri puta nateran da pojede presoljeno jelo, a posle toga im nisu davali da piju vodu.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Matić Dragan, star oko 25 godina, visok, crn, sportski građen, bio komandir straže u logoru oko mesec dana,
2. Sušec Ivan, rođen 1962.-63. godine,
3. "Čupo", koji se verovatno zove Mihaljević Krešo, koji je bio stražar, a isticao se time što je najviše tukao zatvorenike. Srednjeg je rasta, srednje razvijen, imao je crnu, kovrdžavu kosu. Karakterističan je po tome što ima dubok glas.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Antić Steve, koji je sačinio istražni sudija 27. maja 1994. godine, koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 221/94-6.
IV-124
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Gospić i Smiljan, 31. avgust - 21. decembar 1991. godine.
KRATAK OPIS: Svedok je uhapšen 31. avgusta 1991. godine od strane policijskih snaga u Gospiću i držan naizmenično u zatvoru u Gospiću i Smiljanu. Odmah po hapšenju prema njemu su primenjena mučenja i žestoka batinjanja što je trajalo za sve vreme boravka u zatvoru.
Tako su mu stavljali vreću na glavu i dok je bio vezan lisicama tukli ga po svim delovima tela raznim palicama, kundacima, cepanicama. Noću su upadali u ćeliju, stezali ga oko vrata, zastrašivali ga i psihički mučili, polivali ga u decembru hladnom vodom na temperaturi od minus 20 C, terali ga da pije mokraću i guta dugmad sa vojničke uniforme.
Davali su nož svedoku i njegovom prijatelju Milanu Čubrilu, koji je takođe bio u zatvoru sa ponudom da će onaj koji pristane da drugog zakolje biti pušten na slobodu.
Hrana u zatvoru u Gospiću, gde je svedok proveo najveći deo vremena, bila je veoma oskudna, a dešavalo se da i po nekoliko dana ne dobiju ni hranu ni vodu.
Zbog ovakivih postupaka kod svedoka su ostala trajna teška oštećenja psihofizičkog zdravlja.
U zatvoru u Gospiću je bilo u to vreme, po saznanju svedoka 215 Srba.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Pajo zvani "Conjar", pre rata autoprevoznik, komandant policije u Gospiću,
2. Dasović, rođen u Perušiću kod Gospića, pre rata radio u SUP-u u Gospiću, pripadnik hrvatskih policijskih snaga,
3. Matić Josip, od oca Ante, stražar u zatvoru u Gospiću,
4. Šuper Josip, upravnik zatvora u Gospiću, pre rata radio u odeljenju narodne odbrane u Gospiću,
5. Franić Ivica, stražar zatvora u Gospiću,
6. Zdravko zvani "Julša", stražar u zatvoru, star oko 22 godine, razvijen, jak.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Stamenković Jove, od 4. avgusta 1994. godine koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 340/94-1.
IV-125
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Donja Mahala, 6. oktobar - 8. novembar 1992. godine.
KRATAK OPIS: Saslušani svedok je živeo kao seljak u Novom Gradu u opštini Odžak do 8. maja 1992. godine kada su svi Srbi iz ovog sela bili zatvoreni prvo u logor u Odžak, a potom prebacivani u druge logore.
Na dan 6. oktobra 1992. godine svedok je bio prebačen u logor u Donjoj Mahali i iz tog logora njih 40 - 50 Srba bili su svakodnevno angažovani na kopanju rovova na prvoj borbenoj liniji prema Srbima, u blizini logora.
Na kopanju rovova radili su svakodnevno i nedeljom i subotom. Radilo se non-stop od rano izjutra pa sve do kasno uveče, a nekad i noću.
Tako je bilo sve do 8. novembra 1992. godine kada je kopao rov na prvoj borbenoj liniji i tada je došao geler, ne zna odakle, pogodio ga u glavu, razneo mu lice. Osvestio se u hrvatskoj bolnici u Slavonskom Brodu gde je ostao mesec dana, posle čega je ponovo vraćen u logor u Slavonskom Brodu gde je ostao sve do razmene koja je bila 20. juna 1993. godine u Dragalićima.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Vincentić Pero, zvani "Pero konj", upravnik logora u Donjoj Mahali, rođeb 1968. godine u Donjoj Mahali, opština Orašje.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Lazić Mihajla od 1. septembra 1994. godine koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 365/94-2, kao i nalaz i mišljenje komisije veštaka.
IV-126
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Logor u Odžaku, kraj maja 1992. godine.
KRATAK OPIS: Svedok se nalazio u logoru u fiskulturnoj sali u Odžaku gde je bilo preko 700 zatvorenih Srba. Jedne noći između 1 i 2 časa ušao je u salu, gde se svedok nalazio, Golubović i sa baterijskom lampom osvetlo svedoka i uperio prst u njega i naredio mu da izađe. Odveo ga je u prostoriju gde je nekad bila zbornica i tu su bili Božić i Tolić. Video je da u uglu na podu leži potpuno naga devojka, koju je od ranije znao iz viđenja, stara 22-23 godine. Golubović mu je naredio da se skine, što je morao da učini, a potom mu je rekao: izvoli, a zatim ga je naterao da legne potrbuške između njenih nogu i da radi ono što mu je naredio: da joj liže polni organ, što je trajalo 15-20 minuta. Za to vreme Golubović je sa Božićem i Tolićem sedeo u foteljama, to su posmatrali i smejali se.
Potom su svedoku naredili da ustane, a toj devojci da klekne ispred njega i da stavi njegov polni organ u svoja usta, što je ona morala da učini. Za to vreme Tolić je svedoka udarao palicom po leđima i zadnjici. To je trajalo desetak minuta, a svedok nije doživeo orgazam. Posle toga tu devojku su odveli u neku drugu prostoriju, a svedoka su naterali da se obuče, a potom su ga sva trojica prebili i vratili u salu.
Svedok je od drugih zatvorenika saznao da su i njih vodili i prinuđivali da imaju polni odnos sa ovom devojkom, pa navodi imena svedoka.
Takođe navodi da su jednom od njih pretili da će mu odseći polni organ ako ne bude mogao da ima odnos sa tom devojkom, pa su ga radi toga i hvatali za polni organ, a pantalone su mu isekli u predelu između nogavica, što je svedok lično video.
Ovaj svedok navodi takođe da je u ovom logoru jedan od zatvorenih Srba, čije ime navodi, bio prisiljen da siluje jednu Srpkinju, staru 40-50 godina,u svlačionici koja je bila u okviru fiskulturne sale. Ovo su svi zatvoreni morali da gledaju, a na to su ih naterali Golubović, Tolić, Kljajić i Abadžić.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Golubović Anto, upravnik logora,
2. Božić Jurica, komandant smene stražara,
3. Tolić Josip, komandant druge smene u ovom logoru.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 365/94-1.
IV-127
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Bosanski Brod, jul - avgust 1992. godine.
KRATAK OPIS: Za vreme boravka u logoru u Bosanskom Brodu svedok je bio sa drugim Srbima koji su svi bili zatvoreni u maju 1992. godine.
Iz ovog logora su ih vodili na rad u okolinu Bosanskog Broda na liniju razgraničenja sa Srbima, pa su na samoj borbenoj liniji morali da kopaju rovove, zemunice i druge vojne objekte. Svedok je ovo radio mesec i po dana sve dok nije bio ranjen.
Na dan 11. avgusta oko 9 sati radio je na kopanju kanala u mestu Gradac na području opštine Dervente zajedno sa još 17 Srba. U jednom momentu osetio je bol u predelu desne noge. Posle toga prebačen je u hrvatsku bolnicu u Slavonskom Brodu na području Hrvatske, gde je ležao nekoliko dana pa su ga ponovo vratili u logor.
Svedok navodi da su prilikom kopanja rovova na borbenoj liniji poginuli zatvoreni Srbi u logoru:
1. Milojević Milivoje,
2. Dragić Tomo,
3. Ćurić Petar,
4. Bjelić Slobodan,
5. Pavić Jadranko,
6. Pavić Vid i
7. Stanić Marko, svi iz Novog Grada ili donje Dubice u opštini Odžak.
Na dan 25. oktobra 1992. godine drugi svedok je u selu Koraće ranjen prilikom eksplozije granate. U bolnici su mu izvadili jedan geler iz vrata, a rekli su mu da je u kičmi ostao drugi geler. Usled ove povrede desna ruka mu je delimično paralisana.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Golubović Ante, upravnik logora, star oko 40 godina, ranije živeo u Odžaku, rođen u Osječku kod Novog Grada.
DOKAZ: Zapisnici o saslušanju svedoka Jelić Laze i Božić Prede, koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 365/94-3-4, kao i lekarska dokumentacija.
IV-128
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Logor u Dretelju, maj - avgust 1992. godine.
KRATAK OPIS: U logoru u Dretlju svedokinja je bila od njegovog osnivanja i ukupno je provela u ovom logoru 105 dana.
Kako je posvedočila pred istražnim sudijom za to vreme vršeno je pored prebijanja i ponižavanja sistematsko silovanje zatvorenih Srpkunja. I sama je bila žrtva silovanja od strane 20 lica koja su pripadala osoblju logora, a koja su sva nosila uniforme HOS-a ili uniforme sa amblemom ljiljana.
Dala je sledeće podatke o licima koja su nju jedanput ili više puta silovali:
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. "Dugi", ime i prezime nepoznato, star između 25-30 godina, visok oko 175cm, mršav sa dugim rošavim licem. Ima dubok glas.
2. Salko iz okoline Tuzle, star oko 25 godina, visok oko 160cm, sitne konstrukcije, plav, proćelav. Musliman. Stalno je nosio sa sobom nož kojim je često pretio.
3. "Muf", ime i prezime nepoznato, star oko 20 godina, visok oko 170cm, duge crne prave kose, Hrvat.
4. Dujmović Dragan iz Toronta, Kanada, star oko 35 godina, visok oko 180cm, krupan, debeo. Hrvat. Posebno se isticao i u tučama.
5. Vranješ, zvani "Cikoja", po zanimanju berberin, star oko 25 godina, visok oko 160cm, crne, kovrdžave kose. Bio ranjen u stopalo leve noge. Ostao bez malog i domalog prsta na levoj nozi.
6. Ćosić Hektor, zvani "Dida", rodom iz Konjica, živeo u Australiji, star oko 55 godina, visok oko 160cm, sed, mršav. Hrvat. Isticao se u tučama muškaraca.
7. Xo, američki državljanin, predstavljao se kao novinar, star oko 48 godina, visok oko 180cm, mršav, smeđe kose, nosio mini val frizuru. Ne zna Srpski jezik.
8. Bjeliš Zvonimir, zvani "Crvenkapica", iz Opuzena kod Metkovića, star 20-25 godina, visok 180- 185cm, debeo i jak. Bio je zver od čoveka.
9. Šešelj Željko iz Opuzena, star oko 20 godina, visok oko 170cm, crn, srednje građe. Posebno se isticao u tučama i iživljavanjima.
10. Medić Ivan, iz Donjih Radišića kod Ljubuškog, rođen 1952. godine, visok oko 150cm. Bio čistač ulica u Ljubuškom, mršav, smeđe kose, nosio brkove. Isticao se u tučama. Uvuk nosio sa sobom nož kojim je vole da reže zarobljenike.
11. Čevra, zvani "Bosanac", čije ime nije poznato, iz okoline Sarajeva, živeo u Švajcarskoj, star 25-30 godina, visok oko 180cm, crn. Isticao se pored silovanja i u tučama i prebijanjima.
12. NN, vojni policajac iz Metkovića, star oko 30 godina, visok oko 160cm, malo deblji, plav, ima okruglo lice koje je zapušteno. Pored silovanja vršio je i protiv prirodni blud u čmar.
13. NN vojnik iz Zagreba, star oko 20 godina. Bio ranjen u desnu potkolenicu, tako da je nosio gips. Ima dugo crno lice i nosio kraću crnu kosu.
14. NN vojnik iz Zagreba, plav kratko ošišan, sa izrazito plavom kosom. Nosio jednu minđušu u obliku krsta.
15.-16. Dvojica Albanaca koji su nosili uniforme HOS-a, stari 20-25 godina. Obojica su smeđi i dobro uhranjeni. Ličili su jedan na drugog. Kasnije su ih zatvorili i protiv njih poveli neki postupak.
17. Aleksandar, zvani "Saša" iz Crikvenice, star oko 18 godina, visok oko 180cm, suv mršav. Hrvat. Pored silovanja isticao se i u maltretiranju i prebijanju.
18. Marinko iz okoline Brčkog, živeo u Crikvenici, star oko 30 godina, visok oko 180cm, crn krupan. Hrvat. Prilikom govora muca. Pored silovanja vršio i prebijanje.
19. Goran, čije je prezime verovatno Zec, zvani "Grom", iz okoline Varaždina, star oko 30 goina, visok oko 190cm, mršav, proćelav, sitnih kostiju glave. Vršio i silovanje i prebijanje.
20. Tomo iz okoline Derniša, star oko 35 godina, visok oko 165cm, crne kose, debelog, podbulog, rošavog lica. Alkoholičar. Hrvat. Navodno bio zarobljen od strane Srba kod Kostajnice i bio u logoru na Manjači, pa posle 3 meseca razmenjen. Isticao se i u prebijanju.
21. Vego Mile, konobar iz Čapljine, star oko 25 godina, visok, crn. Hrvat. Nije lično učestvovao u silovanjima, ali je druge potsticao da to čine, a on je to posmatrao i iživljavao se. Žene je terao da se skinu gole pa im je zavlačio palicu u vaginu. Muškarce je primoravao na protiv prirodni blud.
DOKAZ: Dokazi se nalaze u dokumentaciji Komiteta, broj 356/94.
V-034
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje i nehumano postupanje sa ranjenicima i bolesnicima.
MESTO I VREME: Selo Bradina kod Konjica, 25. ili 26. maja 1992. godine.
KRATAK OPIS: Zarobljenom srpskom vojniku Kuljanin Sretku koji je bio ranjen, Zoka je odsekao glavu, odneo je u Konjic, šutirao ju je, a zatim je glavu pokojnog Sretka Kuljanina nabio na kolac.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Zoka (Pere) Zvonko, iz sela Podorašac, opština Konjic, pripadnik oružanih snaga Republike BiH.
DOKAZ: Iskaz svedoka Kuljanin Branke i dokazi u spisu Osnovnog javnog tužilaštva u Nevesinju, koji se nalaze u Komitetu pod br. 106/94.
NAPOMENA: Dopuna prijave pod I-034.
V-035
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje i nehumano postupanje sa ranjenicima i bolesnicima.
MESTO I VREME: Bolnica Firule u Splitu, jun 1992. godine.
KRATAK OPIS: Svedok je kao vojnik na odsluženju vojnog roka u JNA bio ranjen 07. juna 1992. godine kada je dobio prostrelnu ranu u predelu levog ramena. Nakon toga su ga kod Počitelja na teritoriji bivše Bosne i Hercegovine zarobili pripadnici neke vojne jedinice iz Hrvatske, odmah ga sproveli u Split i smestili u bolnicu Firule, gde se nalazio na lečenju 8 dana.
U ovoj bolnici je svedoka i još jednog Srbina, koji je bio pretučen u zatvoru, čuvala vojna policija
Za sve vreme boravka u ovoj bolnici, samo dva puta je dobio antibiotike i jednu tabletu za smirenje i bio previjen svega dva puta. Dobijao je vrlo lošu hranu.
U bolnici je bio svakodnevno maltretiran. Terali su ga da satima gleda u jednu tačku. Sprečavali su ga da spava. Ako bi zadremao, dobio bi udarac. Tukli su ga i ljudi koji su dolazili sa strane u bolnicu, a stražari su za to vreme izlazili u hodnik.
U bolnicu je jedno veče došao Robert Azrinović, koji je ranije živeo u Bijelom Polju, i tražio da zakolje svedoka, ali ga je vojni policajac Ivica iz Sinja u tome sprečio.
Drugom prilikom došla je neka Hrvatica u uniformi Hrvatske vojske i naterala svedoka da popije sopstvenu mokraću iz posude za mokraću.
Za vreme boravka u bolnici, njega su optuživali da je navodno zaklao časnu sestru.
Iako nije bio oporavljen, prebačen je u zatvor u "Loru".
Od zadobijenih povreda u logoru u Ljubuškom, drugi svedok je prebačen u bolnicu Firule u kojoj je lečen mesec dana.
Za vreme lečenja u ovoj bolnici zbog frakture rebara i pojave krvi u mokraći, zbog bubrežne insuficijencije, u pet navrata je bio na hemodijalizi.
Od strane bolničkog osoblja doživljavao je strahovita poniženja. U istoriji bolesti je bilo označeno da je četnik (iako se radi o penzioneru). Posebno su ga tukle medicinske sestre, ranjeni hrvatski vojnici i posetioci bolnice. Izbili su mu tom prilikom zube u gornjoj vilici sa leve i desne strane.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Osoblje bolnice Firule.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Zurovac Slaviše od 29. juna 1994. godine pred istražnim sudijom, koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod br. 221/4-94-9 i Vuković Miloša od 5. aprila 1994. godine, nalazi se u dokumentaciji Komiteta pod brojem 205/94-13.
V-036
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje i nehumano postupanje sa ranjenicima i bolesnicima.
MESTO I VREME: Bolnica u Srebrenici, između 24. i 27. jula 1993. godine.
KRATAK OPIS: Halilović je, kao pripadnik muslimanskih oružanih formacija, u bolnici hicem iz pištolja ubio civila Krsmanović Stojana, rođenog 1924. godine iz sela Rekovac u opštini Bratunac, koji je u bolnicu smešten nakon što je, kao nenaoružan, zarobljen i povređen od muslimanskih oružanih formacija Ejupa Golića, kada se iz Jelovca vraćao kući u Rekovac.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Halilović Emir, po zanimanju brijač, iz Srebrenice, rođen u selu Budak, u opštini Srebrenica, od oca Safeta.
DOKAZ: Dokumentacija koja se nalazi u Komitetu pod br. 371/94-1 i u spisu Osnovnog javnog tužilaštva u Zvorniku Kt. 9/94, gde se nalazi i zapisnik o obdukciji leša koji je sačinio lekar doma zdravlja u Bratuncu.
V-037
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje i nehumano postupanje sa ranjenicima i bolesnicima.
MESTO I VREME: Nešćak, januar - maj 1993. godine.
KRATAK OPIS: Iako je pre dolaska u ovaj logor svedok dva i po meseca lečen u bolnici od posledica ranjavanja bio je izložen čestim tučama. To je činjeno tako što su ih stražari vodili iz ćelije u hodnik i tu ih tukli, a povremeno bi ulazili u ćelije pa bi ih sve redom tukli. Njega i druge zatvorene tukli su palicama, kundacima, rukama i nogama i od toga su mu, kako navodi sva leđa bila crna.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Cvitković Miro, star oko 35 godina, srednjeg rasta, proćelav, smeđe kratke kose, rodom iz zapadne Slavonije,
2. NN Zagorac, star oko 28 godina, srednjeg rasta, tanak, smeđ,
3. Andrijanić Joka, iz Gornje Dubice, star oko 25 godina, srednjeg rasta.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Božić Prede koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 365/94-4, kao i lekarska dokumentacija.
V-038
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje i nehumano postupanje sa ranjenicima i bolesnicima.
MESTO I VREME: Zatvor "Lora" u Splitu, sredina aprila 1992. godine.
KRATAK OPIS: Svedok je u ovom zatvoru proveo samo jedan dan.
Odmah po dolasku u "Loru", njega i još desetak zatvorenika izveli su na neku poljanu. Tada su došli vojni policajci sa metalnim cevima dužine oko 50 cm i debljine 3/4 cola. Sa tim cevima su ih tukli po svim delovima tela, iako je svedok bio ranjenik.
Svedoku su sa tim cevima polomili desnu ruku na tri mesta, levu na dva mesta u nadlaktnom predelu i ramenu kost. Ta tuča je trajala oko dva sata i kada je od tih udaraca pao, policajci su tada počeli da ga gaze i udaraju nogama. Tom prilikom su mu izbili sve zube koje je imao.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Dujić Tomo, upravnik zatvora.
DOKAZ: Lekarska dokumentacija i zapisnik o saslušanju svedoka Kiso Nedeljka pred istražnim sudijom od 07. jula 1994. godine, nalaze se u dokumentaciji Komiteta pod br. 205/94-20.
V-039
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje i nehumano postupanje sa ranjenicima i bolesnicima.
MESTO I VREME: Split, zatvor "Lora", jun-avgust 1992. godine.
KRATAK OPIS: Mada je zbog brojnih povreda u ovaj zatvor bio doveden iz bolnice gde je lečen mesec dana i mada je na otpusnoj listi, koja je predata upravniku zatvora, pisalo da je potrebno da se javlja svakog drugog dana radi nastavka lečenja - on uopšte nije dozvolio da mu se pruži ma kakva medicinska pomoć.
Iako se radilo o penzioneru, tretiran je kao ratni zarobljenik i imao je oznaku "RZ 139".
Svedok je bio prvo smešten u blok "B", pa posle u "C".
Tretman prema njemu je bio veoma loš pa je od zadobijenih povreda ponovo zadobio prelom rebara i oštećenje bubrega, kao i paralizu leve strane. Zbog toga je, nakon otpuštanja iz ovog zatvora - putem razmene - lečen bolnički tri nedelje.
U ovom logoru su terali svedoka i druge zatvorenike da se neprekidno tuku i po 5-6 sati dnevno i da stoje na suncu dok ne popadaju.
Zbog toga je svedok, koji je imao 86 kg u vreme pritvaranja, spao na 50 kg telesne težine.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Dujić Toma, upravnik zatvora,
2. Mate,
3. Ivan,
4. Ivo,
5. Giljo, čuvari u zatvoru.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Vuković Miloša od 05. aprila 1994. godine, koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod br. 205/94-13 i medicinska dokumentacija Vojno medicinske akademije u Beogradu.
V-040
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje i nehumano postupanje sa ranjenicima i bolesnicima.
MESTO I VREME: Čitluk kod Gospića, 10. septembar 1993. godine.
KRATAK OPIS: U toku izvođenja operacije "Medački džep" Dmitrović i Puljko su odvukli ranjenog civila, starog oko 45 godina, vezanog za noge do kuće Krainović Đure, u kojoj je bio smešten deo njihove jedinice izviđačke satnije, a zatim je Đenanović tog ranjenika zavezao za branik automobila marke "Jugo" i tako ga zavezanog vukao automobilom unaokolo, pa su zatim Đenanović i Petti tog ranjenika zavezali ispod ruku i obesili ga o drvo (bor) ispred navedene kuće, da bi ga potom sa udaljenosti od 5-6m Petti, Poplašen, Lovrić i Šokec gađali nožem zadavaši mu više uboda po telu, da bi na kraju Šokec tog ranjenika usmrtio ubodom noža u srce, a potom mu Lovrić odrezao uši i uzeo ih kao trofej.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Johannes Tilder, poručnik, zamenik komandira izviđačko - diverzantske satnije u 9. gardijskoj motorizovanoj brigadi, rođen u Enkhuizenu, Holandija,
2. Krešimir Kreša, zastavnik HV, rođen 1959. u Senju,
3. Poplašen Niko,
4. Šokec Ivan, rođen 1965.
5. Dmitrović Boris, rođen 1969. u Rijeci,
6. Puljak Drago, rođen 1972. u Ogulinu,
7. Lovrić Jaro, rođen 1969. u Travniku,
8. Barišić Luka, rođen 1964. u Bihaću,
9. Brlek Joso, rođen 1970. u Rijeci,
10. Petti Miško, poručnik HV, star oko 32 godine, rođen u Senju,
11. Đenanović Brica, vodnik HV, rođen 1974. u Brušama i
12. Vrginček Mladen, stožerni vodnik iz sastava izviđačke diverzantske satnije 9. gardijske motorizovane jedinice.
DOKAZ: Krivični spis Okružnog suda u Kninu koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 328/94.
V-041
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Čitluk kod Gospića, 9. septembar 1993. godine. oko 16 č
KRATAK OPIS: U toku operacije "Medački džep" Tilder je sa potčinjenim vojnicima Đenanovićem i Petijem, pošto su obavešteni da se pored puta nedaleko od kuće Krajinovića u Čitluku u kojoj su bili smešteni nalazi jedan srpski vojnik star oko 50 godina ranjen u nogu, otišli do tog ranjenika kome je Peti prvo nožem izvadio oči i uzeo ih kao trofej, a zatim mu nožem otsekao glavu, a Tilder i Đenanović su mu pri tome pomogli pridržavajući za noge i ruke tog ranjenika.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Johannes Tilder, poručnik, zamenik komandira izviđačko - diverzantske satnije u 9. gardijskoj motorizovanoj brigadi, rođen u Enkhuizenu, Holandija,
2. Đenanović Brica, vodnik HV, rođen 1974. u Brušama i
3. Petti Miško, poručnik HV, star oko 32 godine, rođen u Senju,
DOKAZ: Krivični spis Okružnog suda u Kninu koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 328/94.
V-042
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje i nehumano postupanje sa ranjenicima i bolesnicima.
MESTO I VREME: Split, zatvor "Lora", maj - jun 1993. godine.
KRATAK OPIS: Svedok je za vreme boravka u "Lori", koji je trajao mesec i po dana, bio izložen najrazličitijim vidovima ponižavanja i prebijanja, iako je bio ranjenik.
Tri puta su iz grada dovodili mušku decu staru 7-8 godina, a zatim bi pojedinačno izvodili iz ćelija zatvorenike, među kojima je bio i ovaj svedok, u dvorište, pa bi ih naterali da sednu na beton, a po jedno bi dete popeli na stolicu pored koje je zatvorenik morao da sedi i odozgo dete je mokrilo po zatvoreniku. Posle toga bi ga vratili u ćeliju, a izveli sledećeg.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Švabo, Dalmatinac, star oko 30 godina, visok 160cm, srednje razvijen, crne kose,
2. Pero, star oko 25 godina, srednje razvijen.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Božić Prede pred istražnim sudijom u predmetu koji se vodi u dokumentaciji Komiteta pod br. 365/94-4.
V-043
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje i nehumano postupanje sa ranjenicima i bolesnicima.
MESTO I VREME: Donja Dubica, 19. april 1992. godine.
KRATAK OPIS: Svedok je zrobljen kao pripadnik JNA 19. aprila pošto je prethodno bio ranjen, jer su ga tri metka bila pogodila u nogu.
Hrvatski vojnici odveli su ga u bolnicu u selu Prud, gde mu je bolničarka, ćerka dr Majića iz Pruda, stavila so u rane koje je imao na nogama, a posle toga ga zavila zavojem. To ga je strahovito bolelo, a kasnije mu se inficiralo. Posle toga dobio je nekoliko udaraca čizmom u glavu od strane pripanika HVO, pa su ga prevezli čamcem preko Save u Slavonski Šamac i kada je zatražio da pije vode jedan od vojnika pomokrio se u pivsku flašu i naterao ga da popije mokraću sa tabletom koju je dobio protiv bolova.
Onada su ga smestili u kombi, pa su ga vodili kroz sela Mala Kopanica, Velika Kopanica, Devrinja i Vrpolje, da bi ga posle odveli u Slavonski Brod. U svim tim mestima zaustavljali su vozilo i pokazivali ga kao zarobljenog četnika. U jednom od tih mesta neki čovek je hteo da ga izvuče iz kola i zakolje, a drugi je doveo svog sina, dete za koje svedok smatra da još nije bilo pošlo u školu, pa je repetirao pištolj i dao ga detetu da ga ubije. Dete je uzelo pištolj, uprilo ga u svedoka i kazalo da ne može da ga ubije, pa je bacilo pištolj, pljunulo svedoka i otišlo.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Ćerka lekara dr Majića iz Pruda,
2. Nepoznati pripadnici HOS-a.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Božić Rajka koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 365/94-6.
V-044
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje i nehumano postupanje sa ranjenicima i bolesnicima.
MESTO I VREME: Zagreb, zatvor Kerestinac, jul - avgust 1992. godine.
KRATAK OPIS: Pošto je bio teško ranjen, svedok je proveo na lečenju u KPD - bolnici u Zagrebu u Šimunskoj ulici bb 82 dana, nakon čega je prebačen u Kerstinac, gde je proveo oko mesec dana. U Kerstinac je poslat da bi, kako mu je saopšteno, izdržao kaznu, jer su ga u Slavonskom Brodu, dok je ležao u bolnici, ispitivali u bolničkoj sobi i optužili da je izvršio dva ubistva. Međutim , on nije vođen na sud niti je dobio ma kakvu odluku od suda, već mu je samo saopšteno da je osuđen.
U Kerestincu je bio mučen strujom tako što bi mu jednu žicu vezali za uho, a drugu za polni organ, pa su zatim pokretali ručicu telefona i izlagali ga strujnim udarima visokog napona, usled čega mu se celo telo grčilo i dolazilo je do kočenja pojedinih delova tela, što je izazivalo užasan bol i strah kod svedoka.
Preko puta ovog zatvora nalazi se neki dvorac iz srednjeg veka gde je u podrumu bila prostorija za mučenje, u koju su svedoka odvodili i tamo tukli.
Nekoliko dana pošto je bio doveden u logor u Kerestincu u ćeliju gde je bilo 18 zatvorenika došao je Mato Laušić, pa je prozvao ovog svedoka govoreći da bi želeo da vidi četnika iz Posavine. Kada se svedok javio rekao mu je da skine odeću da bi video njegove rane, a kada se skinuo rekao mu je: nema tebi bosanac smrti bez sekire, pa mu je na grudi stavio neku spravu koja liči na pištolj i u tom trenutku osetio je jak strujni udar, tako da je odleteo unazad i udario leđima u zid i pao. Udar je bio toliko jak da je oko 15-20 minuta bio u šoku od koga se vrlo teško oporavio, a misli da ima još uvek posledice od ovog elektro šoka.
Da se radilo o Laušiću to mu je rekao jedan od zatvorenika, a kasnije je video Laišića na televiziji da stoji pored Tuđmana.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Laušić Mato, u to vreme telohranitelj Tuđmana, visoki funkcioner MUP-a Hrvatske.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka od 2. septembra 1994. godine koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 365/94-6.
V-045
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje i nehumano postupanje sa ranjenicima i bolesnicima.
MESTO I VREME: Split, zatvor "Lora", jun - jul 1993. godine.
KRATAK OPIS: Svedok je u "Loru" doveden i u ovom logoru je proveo dva meseca i tu je bez obzira što je bio povređen i bez noge koja mu je amputirana i što se kretao na štakama, bio izložen tučama.
Jednom su ga naterali da legne potpuno go na pod koji su polili vodom, pa su mu žice induktorskog telefona vezali za uho i za palac leve noge, pa su zatim pustili struju. Strujni udari izazivali su grčeve i velike bolove, a puštali su struju sve dok svedoku nije pošla krv na usta i uši.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Tadija, upravnik zatvora,
2. Saktaš, pomoćnik upravnika.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Kršić Božidara pred istražnim sudijom, koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 365/94-7, kao i lekarska dokumentacija za ovog svedoka koji je rođen 1974. godine.
VI-029
KVALIFIKACIJA DELA: Uzimanje talaca i stvaranje logora.
MESTO I VREME: Konjic, 04. oktobar-24. decembar 1992. godine.
KRATAK OPIS: Grubač Petko, lekar, njegova supruga Gordana, službenik u banci i Kuljanin Simana koja je stara preko 70 godina bili su u ovom periodu zatvoreni u jednoj prostoriji u policijskoj stanici u Konjicu. Od stražara su saznali da su ih zatvorili da bi ih menjali sa Srbima za neke njihove zatvorenike.
U ovom periodu ih nisu saslušavali, nisu im dozvoljavali da se kupaju, niko nije smeo da ih posećuje, nigde ih nisu vodili, niti su ih iz te prostorije puštali da bilo gde izađu. Za katolički Božić su ih pustili, s tim što su svakodnevno, više puta na dan, morali da se javljaju u policijsku stanicu.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Guska (Ibrahim) Jasmin (1955), načelnik Stanice javne bezbednosti u Konjicu.
DOKAZ: Iskazi svedoka Grubač Petka nalaze se u predmetu Komiteta pod br. 380/94.
VI-030
KVALIFIKACIJA DELA: Uzimanje talaca i stvaranje logora.
MESTO I VREME: Sarajevo, jul-avgust 1992. godine.
KRATAK OPIS: Svedok je, kao čuvar skladišta beogradskog preduzeća "Vetprom" u Sarajevu u ul. Blagoja Parovića br. 43, radio sve do početka jula 1992. godine, kada su došli pripadnici zelenih beretki, uhapsili ga i odveli u zatvor mada se ovaj svedok star 58 godina nikada nije bavio politikom.
Prilikom hapšenja su ga pretukli i izbili mu jedan zub. Bio je zatvoren mesec i po dana. Nakon toga je razmenjen za muslimanske vojnike i prešao je na srpsku teritoriju.
Na dan razmene je dobio potvrdu Ministarstva za narodnu odbranu Bosne i Hercegovine - štaba Teritorijalne odbrane u Sarajevu - u kojoj je pisalo da je toga dana priveden od strane organa vojne policije i da je pušten, jer nisu postojali dalji razlozi za njegovo zadržavanje.
U Sarajevu je ostavio namešten stan čiju vrednost procenjuje na 500.000 DEM.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Ramiz, komandant milicije opštine Novi Grad, koji je pritvorio svedoka.
DOKAZ: Iskaz svedoka Tošić Radisava koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod br. 283/94 i potvrda br. 492/92 od 21.08.1992. godine.
VI-031
KVALIFIKACIJA DELA: Uzimanje talaca i stvaranje logora.
MESTO I VREME: Sarajevo, logor u školi "Slobodan Vuković" u ul. Blagoja Parovića u Novom Sarajevu, maj-jun 1992. godine.
KRATAK OPIS: Saslušana svedokinja, koja je u kritično vreme imala 70 godina i nalazila se već desetak godina u penziji, živela je sama u svom stanu. Oko tri sata posle ponoći u njen stan je upala grupa naoružanih pripadnika zelenih beretki u uniformama. Počeli su da je tuku po svim delovima tela i da je vuku za kosu tražeći da im kaže gde se nalazi njen unuk sa kojim ona nije živela u domaćinstvu. Posle toga su je vezali i u spavaćici izveli i strpali sa drugim zatvorenicima u kamion kojim su je odvezli u školu "Slobodan Vuković" u koju su smestili privedene Srbe - isključivo žene, među kojima je bilo čak i starijih od nje.
One koje su bile mlađe, odvodili su i više ih nisu videli.
Među onima koji su ih saslušavali uočila je pevače Safeta Isovića i Hanku Paldum.
Svedokinja je u ovom logoru za Srbe boravila sve dok nije razmenjena, a u Sarajevu je ostavila stan od 65 m2 koji je bio u potpunosti opremljen. Sada živi kao izbeglica u Nišu, bez sredstava za egzistenciju.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Isović Safet,
2. Paldum Hanka i dr.
DOKAZ: Iskaz svedoka Đurović Rajke, koja je saslušana 30. juna 1994. godine, a čiji iskaz se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod br. 283/94-1.
VI-032
KVALIFIKACIJA DELA: Uzimanje talaca i stvaranje logora.
MESTO I VREME: Logor Raščani kod Duvna, kraj aprila 1992. do kraja juna 1993. godine.
KRATAK OPIS: Po dolasku svedoka u ovaj logor zatekao je oko 200 zatvorenih Srba. Radilo se uglavnom o starim ljudima i radno nesposbnim. Povremeno su hrvatski vojnici upadali među zatvorenike i odvodili pojedince koji se više nisu vratili. Pričalo se da su te ljude, koji su izvođeni, ubijali.
Za vreme boravka u ovom logoru svedok je samo jedanput bio podvrgnut saslušanju koje je trajalo jedan sat.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Landeka, rukovodilac policije.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Savić Petra, penzionera starog 66 godina, pred istražnim sudijom, koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 205/94-19.
VI-033
KVALIFIKACIJA DELA: Uzimanje talaca i stvaranje logora.
MESTO I VREME: Zagreb, jun 1992. godine.
KRATAK OPIS: Svedok je sa urednom dokumentacijom ušao u Hrvatsku iz Slovenije sa svojom devojkom koja je trebala u Zagrebu u nemačkom konzulatu da produži vizu i na ulazu u Zagreb svedok je bio uhapšen, kojom prilikom su mu oduzeli vozilo marke "Golf" sa nemačkim registarskim tablicama STA-ST-24, 3.800 DEM, zlatni lančić težine 60 grama, zlatni prsten sa crnom pločicom, zlatnu narukvicu tešku 11 grama, sat marke "Orijent" i dr. Odmah po dovođenu u zatvor naredili su mu da obuče umesto svoje civilne odeće uniformu bivše JNA, na čijim leđima je bilo ispisano "RZ", što je značilo "ratni zarobljenik".
Svedok je držan u logorima u Zagrebu, Puli i Splitu sve dok nije razmenjen krajem maja 1993. godine na Debelom brijegu.
Od oduzetih stvari ništa mu nije vraćeno.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Policijske vlasti Hrvatske.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Ljucović Zeće koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 76/94.
VI-034
KVALIFIKACIJA DELA: Uzimanje talaca i stvaranje logora.
MESTO I VREME: Zatvor u Gospiću, 1. septembar - 20. decembar 1991. godine.
KRATAK OPIS: Hrvatske vojne vlasti su bez ikakve krivice uhapsili svedoka, koji je po zanimanju bolničar, i u to vreme bio star 58 godina, na ulici u Gospiću 1. septembra i držali ga prvo u zatvoru u Gospiću, pa potom u Smiljanu i Rijeci, da bi ga ponovo vratili u Gospić, do 20. decembra 1991. godine kada je razmenjen kao "ratni zarobljenik".
U zatvoru je teško mučen, batinan i fizički maltretiran, tako da su ostale trajne zdravstvene posledice zbog kojih se nakon razmene i dolaska u Srbiju leči u zdravstvenim ustanovama.
Za vreme boravka u svim ovim zatvorima uopšte nije bio isleđivan, niti saslušavan, nije dobio nikakvo rešenje, optužnicu, ni bilo kakav drugi dokument od hrvatskih vlasti.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Marković Ivica, upravnik zatvora u Gospiću,
2. Šuper Ante, rodom iz Novoga, zamenik upravnika zatvora u Gospiću,
3. "Conjar", nepoznato ime i prezime, autoprevoznik iz Gospića, učestvovao u hapšenju svedoka.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Trkulja Nikole od 7. jula 1994. godine koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 283/94-10 kao i lekarska dokumentacija.
VI-035
KVALIFIKACIJA DELA: Uzimanje talaca i stvaranje logora.
MESTO I VREME: Sarajevo, Pofalić, april - maj 1992. godine.
KRATAK OPIS: Kada se vraćala kući svedokinju je zaustavila muslimanska patrola. Trojica članova te patrole, koji su bili u uniformama sa "ljiljanima" tražili su joj dokumenta. Kada im je dala kazali su joj da je "četnikuša", pa su je priveli u neku kuću na Pofaliću. Smestili su je u neku šupu u kojoj je bila jedna trinaestogodišnja devojčica čije samo ime zna. Tu je bilo još devojaka čije je samo čula glasove, jer su bile u drugoj prostoriji.
Prvi put ju je silovao Bajramović, a potom još sedmorica muslimana. To se ponavljalo u toku sledećih mesec dana koliko je provela u ovom zatvoru. Pri tom su je tukli i jednom prilikom su je udarili kundakom od puške i od toga joj je povređeno oko i oštećen vid oko 90%.
Pored nje silovali su i trinaestogodišnju devojčicu sa kojom je bila u šupi. Kada im je kazala zašto diraju ovu devojčicu, odgovorili su joj da su one pogan narod i da njih - Srbe treba uništiti.
Ostala je gravidna, pa je pokušala da prekine trudnoću u Sarajevu u bolnici na Koševskom brdu, gde joj je dr Abdulah Nagaši kazao da će joj prekinuti trudnoću ako pristane da kaže pred novinarima da su je silovali Srbi, što je ona odbila.
Tek u novembru 1992. godine uspela je da izađe iz Sarajeva.
U Beogradu je krajem novembra rodila nedonešeno dete.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Bajramović Ismet, zvani "Ćelo",
2. "Alibaba",
3. "Xemo",
4. "Ari" i dr. muslimani.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedokinje pred istražnim sudijom Okružnog suda u Pančevu od 6. juna 1994. godine, koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 382/94, zajedno sa dokumentacijom Ginekološko akušerske klinike u Beogradu.
VI-036
KVALIFIKACIJA DELA: Uzimanje talaca i stvaranje logora.
MESTO I VREME: Duvno (Tomislavgrad), jun - oktobar 1992. godine
KRATAK OPIS: U junu mesecu hrvatske policijske snage su pohapsile sve muškarce iz sela Raščani kod Duvna i smestili ih u zgradu gimnazije u Duvnu. Preko dana su ih odvodili na rad i terali ih da obavljju razne teške fizičke poslove.
Preko noći mučili su ih, pa su tako svedoku vezivali električne provodnike za uši i prste na ruci i puštali struju. Tada mu se celo telo treslo, pojedini mišići su se grčili, da bi na kraju gubio svest. Morao je i mirno da stoji pred slikom Ante Pavelića, koja je bila na zidu.
Svedok je razmenjen 30. oktobara 1992. godine, od kada živi kao izbeglica u Srbiji.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Krišto Ivan zvani "Dugonjče", iz sela Tipanić kod Duvna,
2. Beljan Mate iz Duvana,
3. Ante zvani "Antiša" iz Duvan,
4. Romić, bivši milicioner u SUP-u u Duvnu,
5. Landeka, rukovodilac u policiji u Duvnu,
6. Banović, rukovodilac policije,
7. Bagić.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Važić Mije koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 340/94-6 i Važić Obrena 340/94-8.
VI-037
KVALIFIKACIJA DELA: Uzimanje talaca i stvaranje logora.
MESTO I VREME: Suho Polje, Virovitica, novembar 1991. godine.
KRATAK OPIS: U kuću svedoka upala su 13. novembra 1991. godine tri uniformisana lica u šarenim uniformama, pa pošto su mu presekli žicu od telefona naredili su mu da se spremi i da pođe sa njima. Smestili su ga u jedan kamion u koji su kasnije potrpali još sedam Srba iz njegovog i oklnih sela i držali ih u Slavonskoj pivnici par dana da bi ih potom razmenili u Klisi.
Od tada svedok živi kao izbeglica.
Posle njegovog hapšenja njegova kuća je opljačkana i porušena.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Harmont, iz Suhog Polja, opština Virovitica.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Krajnović Gojka koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 340/94-7.
VI-038
KVALIFIKACIJA DELA: Uzimanje talaca i stvaranje logora.
MESTO I VREME: Konjic, logor Musala 1993. godine.
KRATAK OPIS: Iz sela Slajevića u opštini Trnovo u logor Musala bila je dovedena porodica Mojević koje su sačinjavali četiri starca i dve starice: Mojević Jovan star 90 godina, Mojević Slavko star 66 godina, Mojević Marija (Slakova supruga), Mojević Ilinka, Mojević Dušanka i Mojević Sava, kao i Mojević Novo star 45 godina.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Žilić Edo, upravnik logora,
2. Macić Ibro, komandir smene.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Vlaški Vitomira od 29. jula 1994. godine koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 331/94.
VII-035
KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje civilnih objekata bez vojne potrebe.
MESTO I VREME: Ostrvo Drvenik, opština Trogir, u toku 1991. godine.
KRATAK OPIS: Saslušani svedok i pet njegovih prijatelja i rođaka, svi Srbi iz Beograda, kupili su 1982. godine placeve i na njima podigli kuće. Sa meštanima Hrvatima su bili u dobrim odnosima sve do pobede HDZ na izborima 1990. godine.
Na dan 13. maja 1990. godine, saslušanom svedoku je obijena kuća, stvari iz kuće su razbacane, ali ništa nije bilo odneto. Na vidnom mestu, ostavljen mu je puščani metak. To je svedok shvatio kao opomenu. Nakon slavlja zbog pobede HDZ na izborima, na svim srpskim kućama bili su porazbijani prozori. Iako se žalio predsedniku opštine Trogir i podneo prijavu stanici milicije, ni ovi učinioci kao ni oni iz maja 1991. godine nisu bili otkriveni. Saslušanom svedoku je kuća minirana i potpuno srušena. Vrednost te kuće je bila 70.000 DEM, a stvari u njoj oko 30.000 DEM.
Kasnije su i drugim Srbima iz Beograda minirane i srušene kuće.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Lučin (Nikole) Ante,
2. Dražić Ivan, zvani "Frle", obojica aktivisti HDZ iz Drvenika.
DOKAZ: Iskaz svedoka se nalazi u predmetu Komiteta pod br. 78/94.
VII-036
KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje civilnih objekata bez vojne potrebe.
MESTO I VREME: Donje selo kod Konjica, 20-21 maj 1992. godine.
KRATAK OPIS: Muslimanski i hrvatski vojnici u ovom selu zapalili su kuće Srba Arnautović Jove, Ćećez Pere, Ćećez Milana, Savić Milorada, Ćećez Obrena, Ćećez Lazara i drugih.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Nikšić Šefko, komandir milicije,
2. Guska Jasmin,
3. Belša Zvonimir - Nono.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 221/4-3.
VII-037
KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje civilnih objekata bez vojne potrebe.
MESTO I VREME: Čitluk, Divoselo i Počitelj, kod Gospića, 11-17. septembar 1993. godine.
KRATAK OPIS: Latin, Dmitrović, Peti, Šokac, Puljko i Bojičić su posle prestanka ratnih dejstava u operaciji "Medački džep" vršili paljenje kuća u Čitluku, Divoselu i Počitlju, dok je grupa u kojoj su se nalazili Zorić, Laslo, Šokec, Pastulović i Lovrić potom uz pomoć tenkovskih mina i eksploziva izvršili miniranje svih stambenih i drugih objekata u tim selima, pa je tako razrušeno i uništeno preko 100 porodičnih kuća Srba.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Latin Siniša, rođen 1968. u Rijeci,
2. Dmitrović Boris, rođen 1969. u Rijeci,
3. Petti Miško, poručnik HV, star oko 32 godine, rođen u Senju,
4. Šokec Ivan, rođen 1965.
5. Puljak Drago, rođen 1972. u Ogulinu,
6. Barišić Luka, rođen 1964. u Bihaću,
7. Zorić Rok, zvani "Bjelivuk",
8. Laslo Elijas, rođen 1970. u Mađarskoj, u Mađarskoj vojsci bio padobranac,
9. Pastulović Irfan, rođen 1962. u Rijeci i
10. Lovrić Jaro, rođen 1969. u Travniku.
DOKAZ: Krivični spis Okružnog suda u Kninu koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 328/94.
VIII-027
KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje bogomolja, groblja, kulturnih i istorijskih spomenika.
MESTO I VREME: Livno, maj - jun 1992. godine.
KRATAK OPIS: Spomen kosturnica u Livnu u kojoj su bili sahranjeni u kapeli posmrtni ostaci livanskih Srba, koji su bili ubijeni od strane ustaša za vreme Drugog svetskog rata, je bila minirana, a kapela zapaljena.
Pripadnici HOS-a su iz ostataka kosturnice uzeli lobanje žrtava koje su pričvrstili za haube vozila u kojima su se kretali po Livnu.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Gotovina Ante, glavni komandant HVO u Livnu,
2. Baković Mirko, predsednik opštine u Livnu.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka I.M. pred istražnim sudijom Okružnog suda u Valjevu koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 205/7-94.
VIII-028
KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje bogomolja, groblja, kulturnih i istorijskih spomenika.
MESTO I VREME: Kopači kod Goražda, početkom septembra 1992. godine.
KRATAK OPIS: Pripadnici muslimanskih oružanih formacija su u Kopačima zapalili crkvu Svetog Đorđa koja je poznata kao donja Sopotnica. To je kulturno-istorijski spomenik Srpskog naroda koji je sagrađen 1446. godine od strane Herceg Stjepana i od 1529. do 1531. godine u njoj se nalazila prva srpska štamparija crkvenih knjiga pisanih ćirilicom. Parohijski dom koji se nalazi uz crkvu takođe je uništen, kao i sve stvari i nameštaj.
Crkva je prvo opljačkana, a potom zapaljenlja.
Istovremeno demolirano je i Srpsko pravoslavno groblje koje se nalazi neposredno iza crkve, pa je tom prilikom porušeno 108 nadgrobnih spomenika, demolirane grobnice, otvarani grobovi i grobnice, pa tako otvarani i sanduci sa posmrtnim ostacima.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Kulović Ismet, zvani "Njemačka", iz Goražda, sin majke Njamke,
2. Drljeviđ Meha, rodom iz Kopača, sa stanom u Goraždu.
DOKAZ: Foto dokumentacija i skica koja je snimljena od strane Komiteta i nalazise u dokumentaciji pod brojem 193/94, dokumentacija Osnovnog javnog tužilaštva u Višegradu Kt.12/94 i dokumentacija Srpske pravoslavne crkve koja se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 370/94-5.
VIII-029
KVALIFIKACIJA DELA: Razaranje bogomolja, groblja, kulturnih i istorijskih spomenika.
MESTO I VREME: Jabuka, opština Goražde, decembra 1992. godine.
KRATAK OPIS: U selu Jabuci se nalazio spomenik koji je podignut palim srpskim ratnicima iz Jabuke i okoline koji su izginuli u Prvom svetskom ratu.
Masivni spomenik delimično je oštećen, a ploča sa imenima izginulih je polupana.
Istovremeno porušeno je i demolirano 10 nadgrobnih spomenika na pravoslavnom groblju u Jabuci.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Kamenica Amer, rođen 1971. godine u Goraždu od oca Šefika, iz Goražda,
2. Redžović Meša iz Goražda,
3. Islamović Jasko iz Goražda,
4. Pozder Saud, iz Goražda, svi pripadnici muslimanskih oružanih formacija.
DOKAZ: Dokumentacija i skice koje se nalaze u Komitetu pod brojem 370/94-6, kao i spis Osnovnog javnog tužilaštva u Višegradu Kt.13/94.
IX-072
KVALIFIKACIJA DELA: Etničko čišćenje.
MESTO I VREME: Primošten, 1991. godine.
KRATAK OPIS: Saslušani svedoci - bračni par - živeli su više godina u Primoštenu gde su sagradili kuću. Oboje su bili zaposleni. Kada je HDZ pobedila na izborima u Hrvatskoj, oboje su bili premešteni na radna mesta sa manjim platama. Njih i njihovu decu počeli su od tada da izbegavaju i omalovažavaju zato što su Srbi. Susedi Hrvati su im stalno pravili probleme, pozivali su ih danju i noću, pretili su im, čulo bi se oštrenje noževa preko telefona, ustaške pesme i poruke da kao četnici moraju da napuste Primošten. Tražili su zaštitu od MUP-a u Šibeniku, ali im nikakva zaštita nije pružena. Na kraju su napustili Primošten ostavivši kuću i sve stvari u njoj. Posle njihovog odlaska, kuća im je bila sva izrešetana mecima po fasadi a zatim opljačkana i zapaljena, tako da su sada ostali samo goli zidovi od kuće.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Najviši organi vlasti u Primoštenu i Šibeniku.
DOKAZ: Iskazi svedoka koji su saslušani od strane istražnog sudije, nalaze se u predmetu Komiteta br. 79/94.
IX-073
KVALIFIKACIJA DELA: Etničko čišćenje.
MESTO I VREME: Bradina, maj 1992. godine.
KRATAK OPIS: Saslušani svedok je, na dva meseca pred napad na Bradinu do koga je došlo 25. maja 1992. godine, pošao izjutra kao i svakog dana kolima na posao ali su ga zaustavili naoružani muslimani koji su mu naredili da okrene vozilo, vrati se odakle je došao i rekli mu da više ne odlazi na posao i da ni slučajno ne pokušava da prođe tim putem.
Slično se dogodilo i sa suprugom svedoka, koja je takođe radila u Konjicu.
Selo Bradina koje je bilo naseljeno skoro isključivo Srbima, bilo je okruženo snagama HOS-a i muslimana koje su puna dva meseca onemogućavale Srbima izlaske iz Bradine.
Došlo je do međusobnih pregovora sa muslimanima i sklapanja sporazuma. Ali i pored sklopljenog sporazuma, 25. maja oko podne je došlo do napada jakih muslimansko-hrvatskih snaga na Bradinu. Ubijali su redom sve Srbe, čak i starce. Tako je ubijen Milan Kuljanin, star oko 75 godina, koga su prethodno mučili i batinali.
Sutradan, 26. maja, Srbe koji su se predali postrojili su pred kafanom u centru sela tako što su žene i decu odvojili na jednu a muškarce na drugu stranu. Tom prilikom počeli su da tuku muškarce nogama, kundacima od pušaka, raznim palicama, letvama i drugim predmetima. Ta tuča je trajala oko jedan sat. Nakon toga su muškarcima naredili da skinu satove, narukvice i druge stvari od vrednosti, kao i dokumente koje su odmah spalili. Pre ulaska u kamion koji ih je odvezao u logor u Čelebiću, morali su da prođu kroz špalir naoružanih muslimana i Hrvata koji su ih usput pretukli.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Balić Redžo iz sela Bala, star oko 40 godina.
DOKAZ: Iskaz svedoka Gligorević Neđe nalazi se u predmetu Komiteta br. 260/94, kao i Vujičić Nade (221/4-1) i Grubač Petka (380/94).
IX-074
KVALIFIKACIJA DELA: Etničko čišćenje.
MESTO I VREME: Konjic, maj 1992. godine.
KRATAK OPIS: Saslušani svedok je živeo u Konjicu od 1965. godine i radio u Domu zdravlja kao lekar specijalista. Početkom maja, odnos prema Srbima u Konjicu je postao nepodnošljiv.
Upravnik Doma zdravlja dr Jusufbegović je govorio svedoku i drugim Srbima koji su radili u Domu zdarvlja da su oni njihovi taoci i da će, ako se njima - muslimanima nešto desi, oni stradati.
Kada je 07. maja 1992. godine došao kući s posla, svedok je svoj trosoban stan od 90 m2 zatekao obijen i useljen od strane muslimana Xajić Bajre čiji su sinovi bili u po zlu čuvenoj Mitketovoj ekipi od koje su se svi Srbi plašili. On je, dok se svedok sa suprugom nalazio na poslu, provalio u njegov potpuno opremljen stan i uselio se. Svedoku nije bilo dozvoljeno da uđe u stan, niti da iz stana uzme nešto od stvari. Tako je saslušani svedok bio prisiljen da napusti svoju kuću i svu svoju imovinu, drugu kuću na Jablaničkom jezeru od 85 m2, dve garaže, i dva automobila marke "Audi" i "Jugo". Ostavio je u stanu biblioteku od 1.500 knjiga, klavir, zbirku umetničkih slika - što sve vredi najmanje pola miliona maraka.
Sada svedok živi sa porodicom - ženom i dvoje dece kao izbeglica u iznajmljenom stanu.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Jusufbegović Ahmed, lekar upravnik Doma zdravlja u Konjicu,
2. Xajić Bajro iz Koljica.
DOKAZ: Iskaz svedoka Grubač Petka i njegove supruge, koje je saslušao istražni sudija Okružnog suda u Beogradu, nalazi se u dokumentaciji Komiteta pod br. 380/94.
IX-075
KVALIFIKACIJA DELA: Etničko čišćenje.
MESTO I VREME: Zukići kod Konjica, 1992. godina.
KRATAK OPIS: U ovom selu koje je naseljeno pretežno muslimanima, nalazilo se i pet srpskih kuća. Zbog pritiska muslimana i Hrvata, Srbi su morali da napuste ovo selo. Ostali su samo Jelenko Đorđević, koji je kasnije bio ubijen, kao i Anđa, Sofija i Mara Đorđević.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Balić Redžo,
2. Rizvanović Elvedin, zvani "Elvo",
3. Rizvić Mehmed - Alija,
4. Karić Osman, zvani "Boca" i dr.
DOKAZ: Iskaz svedoka Vujičić Radoslava koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod br. 236/94.
IX-076
KVALIFIKACIJA DELA: Etničko čišćenje.
MESTO I VREME: Zagreb, mart 1990. godine-novembar 1991. godine.
KRATAK OPIS: Posle pobede HDZ na izborima, situacija u Zagrebu se potpuno izmenila: počela je opšta hajka na sve što je bilo jugoslovensko i srpsko. U gradu su se pojavili grafiti: "Srbi van", "Psima i Srbima ulaz zabranjen" (ovaj grafit je bio ispisan u podzemnom pešačkom prolazu na Vrapču), "Srbima ulaz zabranjen" (u izlozima mnogih prodavnica), "Živeo Ante Pavelić" ili samo skraćenica ŽAP. U gradu su se mogle kupiti crne majice sa oznakom crne ustaške legije (koja se u Drugom svetskom ratu borila na strani Nemaca pod Lenjingradom), nalepnice sa poznatim ustaškim simbolima, kasete i ploče sa ustaškim pesmama, nalepnice sa tekstom podrugljive sadržine o Srbima.
U fabrici telekomunikacionih uređaja "Nikola Tesla", gde je svedokinja radila, od 5.300 radnika bilo je 420 radnika srpske nacionalnosti. U ovoj fabrici, atmosfera za Srbe je postala nepodnošljiva. Prema Srbima su pooštrene radne i disciplinske obaveze i zavedena je rigorozna kontrola. Svako njihovo odsustvovanje je povezivano sa aktuelnim zbivanjima - odvijanjem ratnih sukoba, uz insinuacije da oni za vreme vikenda idu da ratuju na strani Srba. Kada je Hrvatici Ani Vojtošek poginuo sin, kao pripadnik ZNG, Hrvatice su, u elektropogonu gde je svedokinja radila, pokušale da linčuju Srpkinje koje su u tom pogonu radile.
Zbog takve atmosfere pritisaka i pretnji, radnici srpske nacionalnosti su masovno počeli da napuštaju fabriku. Kada je i svedokinja bila prinuđena da dâ otkaz, u kadrovskoj službi su joj rekli da je ona pedeseta Srpkinja koja odlazi.
U stambenim zgradama u Zagrebu bila su zavedena dežurstva na ulazima: kontrola i zapisivanje svakog ulaska i izlaska iz zgrade. Svaki posetilac se javljao dežurnom kada je ulazio i izlazio, a i stanari su morali da se prijavljuju svaki put kada su ulazili ili izlazili iz zgrade. Mada je bombardovanja, ali ne civilnih objekata, bilo svega par puta, često su davane uzbune od navodnog bombardovanja. Vodila se evidencija o onima koji nisu hteli da odlaze u skloništa. Oni su proglašavani za petokolonaše.
Zbog takve atmosfere i stalnih pritisaka, svedokinja je morala da napusti Zagreb i sada sa porodicom živi u Srbiji kao izbeglica.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: U fabrici "Nikola Tesla":
1. Balenović Zdravko, pomoćnik generalnog direktora,
2. Đuzel Josip, inženjer, šef elektropogona,
3. Marin Stipe, brigadir u elektropogonu
4. Cindrić Pero, brigadir u ispitnoj stanici.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Vresnik Jasenke od 03. jula 1994. godine nalazi se u predmetu Komiteta pod br. 283/94-5.
IX-077
KVALIFIKACIJA DELA: Etničko čišćenje.
MESTO I VREME: Rijeka, 20. maj 1992. godine.
KRATAK OPIS: Saslušani svedok je u Rijeci živeo 15 godina i bio je zaposlen u brodogradilištu. Imao je dvosoban stan i porodicu.
Svedok je 20. maja 1992. godine, kao i svakog dana, pošao na posao i dok je čekao autobus u ul. Franje Supila naišla je patrola vojne policije sa 4 do 5 pripadnika vojne policije u uniformama. Pitali su ga da li je Bosanac i kada im je odgovorio da je rođen u Bosni, naredili su mu da uđe u vozilo i bez traženja ličnih isprava odveli su ga pravo u luku u Rijeci i ukrcali u putnički brod "Osijek". Taj brod je ostao u luci čitav dan - sve do uveče oko 20 časova.
U međuvremenu su ukrcavali na taj brod lica poreklom iz Bosne i Hercegovine, među kojima su pretežno bili Srbi i manji broj muslimana. Po oceni svedoka, u Rijeci je ukrcano oko 800 Srba i muslimana koji su kao i svedok sakupljeni po gradu i okolini. Pitao je jednog od vojnih policajaca koji su čuvali brod zašto su oni tu i gde putuju i dobio odgovor da su se Franjo Tuđman i Alija Izetbegović dogovorili da se pokupe svi vojni obveznici u Rijeci koji su poreklom iz BiH, bez obzira na to da li su građani Hrvatske ili ne, i da se predaju vojnim vlastima Bosne i Hercegovine.
Brod je narednog jutra stigao u splitsku luku. Tamo su ih čekali autobusi kojima su prevezeni u Mostar gde su stigli 21. maja oko 16.00 sati. Tek tada su im pokupili lične isprave i druge dokumente, koji svedoku nisu nikada vraćeni. Muslimane su odvojili sve Srbe , kojih je po proceni svedoka bilo oko 200, i odvezli ih na neki fakultet u Mostaru. Tada su naredili Srbima da sa sebe svuku svu odeću i kada su oni to uradili, postrojili su ih licem okrenutim prema zidu. Tada su počeli da ih tuku palicama i nekim gumenim čekićima, nazivajući ih četnicima. To je trajalo dva dana i dve noći i za sve to vreme su potpuno goli morali da stoje pored zida.
Od tih udaraca, dva ili tri Srbina su pala mrtva. Nakon toga su svi odvedeni u logore za Srbe.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Najodgovorniji rukovodioci Hrvatske i Bosne i Hercegovine.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Vidić Spomenka od 02. jula 1994. godine nalazi se u dokumentaciji Komiteta pod br. 283/94-4.
IX-078
KVALIFIKACIJA DELA: Etničko čišćenje.
MESTO I VREME: Vodice, jun-decembar 1991. godine.
KRATAK OPIS: Svedokinja koja je bila zaposlena kao pomoćni radnik u kuhunji u hotelu u Vodicama bila je, zajedno sa drugim Srbima, potpuno izolovana na radnom mestu posle pobede HDZ na izborima. Svi su ih izbegavali, a u junu 1991. godine upravnik hotela Lončar Stipe im je rekao: "Gadno vam se sprema. Bolje da vi Srbi više ne dolazite na posao i da idete odavde." Posle tog upozorenja, Srbi iz straha više nisu smeli da dolaze na posao.
Selo Dragišić u okolini Vodica, u kome je svedokinja živela, bilo je u septembru 1991. godine opkoljeno od strane uniformisanih Hrvata. Srpska deca su tada prestala da idu u školu u obližnje selo Čista Mala. Tih dana je i srpska pravoslavna crkva bila granatirana. Pripadnici JNA su zaštitili meštane srpske narodnosti u selu Dragišići, ali kada se vojska povukla srpske kuće su uništene i sravnjene sa zemljom.
Svedokinji je spaljena kuća koja je bila kompletno opremljena. Kuća je bila prethodno opljačkana, kao i stoka i imanje, tako da je pretrpela štetu koja se ceni na oko milion maraka.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Lončar Stipe, upravnik hotela "Punta" u Vodicama i dr.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Matijević Boje nalazi se u dokumentaciji Komiteta pod br. 283/94-7.
IX-079
KVALIFIKACIJA DELA: Etničko čišćenje.
MESTO I VREME: Bjelovar, 1990-1992. godine.
KRATAK OPIS: Kao specijalista medicine rada, svedok je od 1978. godine do 28. jula 1992. godine radio u Invalidskoj komisiji u Bjelovaru, kada mu je direktor usmeno saopštio da više ne dolazi na posao i da sebi potraži drugi posao. U to vreme su i drugi Srbi koji su živeli i radili u Bjelovaru masovno dobijali otkaze.
Počev od pobede HDZ na izborima u Hrvatskoj 1990. godine, svedok je kao Srbin svakodnevno bio izložen raznim maltretiranjima, anonimnim telefonskim pozivima, pretnjama, vređanjima, a na radnom mestu bojkotu i izolaciji. Bio je nazivan četnikom. Teretili su ga da je krao sanitetski materijal i lekove i slao ih četnicima, mada mu je to bilo nedostupno jer je radio u invalidskoj komisiji. Po smrti svedokovog oca u avgustu 1991. godine, hrvatske vlasti su bespravno oduzele očev stan a svedoka lažno optužili da je iz tog stana pucao kao snajperista.
Ne videći drugi izlaz, svedok je napustio Bjelovar i sada živi kao izbeglica.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Sijić Filip, direktor područne službe penzijskog i invalidskog osiguranja u Bjelovaru, koji je bio starešina svedoku, i najviši organi vlasti u Bjelovaru.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Matić Milutina pred istražnim sudijom Opštinskog suda u Inđiji, nalazi se u dokumentaciji Komiteta pod br. 197/4-94.
IX-080
KVALIFIKACIJA DELA: Etničko čišćenje.
MESTO I VREME: Bjelovar, 1990-1991. godine.
KRATAK OPIS: Svedok je bio ugledan građanin i stručnjak u Bjelovaru, pa je kao takav bio i na rukovodećim političkim i privrednim funkcijama: predsednik Opštine, predsednik Izvršnog veća opštine, potpredsednik Poslovnog odbora drvne industrije "Česma".
Posle pobede HDZ na izborima u Hrvatskoj 1990. godine, svedok, kao i svi rukovodeći ljudi srpske nacionalnosti u Bjelovaru, počinju sistematski da se smenjuju sa funkcija, otpuštaju sa radnih mesta, šikaniraju, maltretiraju preko telefona, vređaju, da im se upućuju pretnje i drugo. Svedok je zbog toga bio prinuđen da iskoristi svoju bolest da ode u penziju.
Na dan 08. septembra 1991. godine oko 22.15 časova, u svedokovu kuću su, silom izvalivši ulazna vrata, upala tri naoružana lica u uniformama Zbora narodne grade. Oni su od svedoka zahtevali da pođe s njima jer ga hapse. Međutim, pošto nisu imali nikakvo rešenje, svedok je pružio otpor. Oni su tada primenili silu, tukli ga kundakom "Kalašnjikova" po slabinama i odvukli na ulicu sa namerom da ga nasilno uvuku u parkiran automobil u kome je bio četvrti pripadnik ZNG. Svedok se spasio zahvaljujući nailasku patrole MUP-a koja je, videći da svedok pruža otpor, intervenisala. Priveden je u MUP gde je zadržan do narednog dana kada su ga pustili bez ikakvog objašnjenja. Prilikom ovog napada, svedok, kao i njegova supruga, bili su pretučeni a odeća im je bila pocepana.
U vezi sa ovim, niko od zvaničnih vlasti i policije u Bjelovaru nije hteo da dâ nikakvo objašnjenje svedoku, niti da mu pruži zaštitu zbog čega je on morao da pobegne iz Hrvatske u Jugoslaviju.
Svedok je kasnije od svojih prijatelja saznao da je te noći trebalo da bude ubijen, kao što se desilo i izvesnom Radonjiću iz Bjelovara.
Po odlasku svedoka iz Bjelovara, njegova kuća je bila izrešetana mecima, na dvorišnu ogradu je bačena eksplozivna naprava, a i vikendica u Jabučeta Vinogradima je uništena eksplozivnom napravom. Postavljanjem eksplozivne naprave je takođe srušena i potpuno uništena kuća svedokovog tasta u selu Gudovac kod Bjelovara, gde je oštećena i tastova grobnica.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. "Tandara" i drugi pripadnici Zbora narodne garde,
2. Najviši predstavnici vlasti u Bjelovaru.
DOKAZ: Izjava svedoka data pred istražnim sudijom Opštinskog suda u Inđiji br. Kr. 6/94, nalazi se u dokumentaciji Komiteta pod br. 197/4-94.
IX-081
KVALIFIKACIJA DELA: Etničko čišćenje.
MESTO I VREME: Vrsa kod Zadra, 1992. godine.
KRATAK OPIS: Svedok je pre 20 godina podigao kuću u Vrsi kod Zadra gde je i rođen, mada svedok živi kao penzionisani oficir u Beogradu.
Svedoku je 21. aprila 1992. godine kuća prvo bila provaljena i opljačkana, a zatim posle mesec dana je bila minirana i potpuno oštećena.
Kuća je bila potpuno nameštena i osposobljena za stanovanje, a veličine 11dž10m, dok je pored nje postojala pomoćna zgrada veličine 4dž3m koja je takođe kritičnom prilikom uništena. Prilikom osiguravanja kod osiguravajućeg zavoda kuća je procenjena na ukupno 1.879.027 DEM, i to građevinski objekat 1.034.300 DEM, oprema u kući 429.627 DEM, zemljište sa zasadom 316.300 DEM i oprema i alati u kući 98.000 DEM.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Kuktović Ante iz Vrse, koji je izvršio miniranje kuće.
DOKAZ: Iskaz svedoka Ćosić Ivana na zapisniku kod istražnog sudije Okružnog suda u Beogradu u predmetu Kri.1734/93, koji se vodi u Komitetu pod brojem 21/93.
NAPOMENA: Dopuna prijave VII-006.
IX-082
KVALIFIKACIJA DELA: Etničko čišćenje.
MESTO I VREME: Konjic, 1992. - 1993. godina.
KRATAK OPIS: Kao predsednik komisije za razmenu Jasna Xumhur je primala od Srba novac da bi ih stavila na spisak za razmenu.
Tako je za 100 DEM stavila na spisak za razmenu koja je trebala da se izvrši 15. aprila 1993. godine porodicu svedoka.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Xumhur Jasna, predsednik komisije za razmenu u Konjicu.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Vujičić Radoslava, pred istražnim sudijom Okružnog suda u Beogradu u predmetu Kri.801/94 koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 236/94.
IX-083
KVALIFIKACIJA DELA: Etničko čišćenje.
MESTO I VREME: Livno i okolina, 1991. - 1993. godina.
KRATAK OPIS: Posle pobede HDZ na izborima počelo je proganjanje Srba iz Livna i okoline.
Vršeni su pretrsi kuća i pri tome oduzimane vrednije stvari, a ovakve radnje su češće ponavljane. Pri tome je postavljano pitanje: kada ćete se seliti.
Srbi su bili sistematski privođeni u policijsku stanicu gde su saslušavani zbog navodnog posedovanja oružja ili zbog odsutnosti rođaka. Pri tome u početku zadržavani su po par dana u zatvoru, da bi posle nekoliko dana ponovo bili pozivani zbog istih stvari, ponovo zatvarani. Pri tome, ako ne bi bili pretučeni, pokazivani su im oni koji su bili u krvi i sa povredama.
Noću je pucano na srpske kuće.
Na ulicama su bili presretani i maltretirani. Zaposleni Srbi su sistematski otpuštani sa posla.
Pojedinci su nestajali, pa bi potom njihovi leševi bili pronađeni u blizini.
Na kraju Srbi su bili prinuđeni da se javljaju dobrovoljno radi razmene. Tako su ostavljali svoje kuće i svoja imanja, a bili su u mogućnosti da sa sobom ponesu eventualno samo najnužnije stvari.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Ibrahimović Muhamed, upravnik zatvora u osnovnoj školi "Ivan Goran Kovačić",
2. Perić Jozo, upravnik zatvora u zgradi bivšeg SUP-a,
3. Đurić Jozo, islednik u SUP-u u Livnu.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju 10 svedoka u predmetu Komiteta broj 205/94 pod brojevima I-004, 012, 014, 016, 017, 023 i 024.
IX-084
KVALIFIKACIJA DELA: Etničko čišćenje.
MESTO I VREME: Zukići kod Konjica, 14. jul 1992. godine.
KRATAK OPIS: U selu Zukićima postojalo je samo pet srpskih kuća.
Pošto je svedokinja otpuštena iz logora došla je kući i narednog dana njena kuća je bila opkoljena od strane muslimanskih vojnika na čelu sa Redžom Balićem koji je zvonio na vrata i kada mu je ona otvorila on je u nju uperio pušku i čim je video pucao je u nju i pogodio je u desnu stranu grdnog koša i naneo joj prostrelinu kroz desno plućno krilo. Svedokinja je pala i Balić je misleći da je mrtva ušao u kuću, zapalio stvari, potom je istrčao napolje i zovnu svoje drugare i rekao im: idemo dalje. Vatra je buknula i plamen je počeo da se širi. Kada je stigao do svedokinje zapalila se njena odeća, ali je ona tada došavši svesti uspela nekako da se izvuče i da dođe do česme i da ugasi vatru. Ostala je sa jakim opekotinama tela. Tom prilikom kuća joj je izgorela.
Nakon toga izvršene su joj dve operacije i u otpusnoj listi konstatovano je da je došlo do frakture lopatice, desetog i četvrtog rebra.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Balić Redžo iz Zukića i drugi pripadnici muslimanskih oružanih snaga.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Đorđić Radojke od 24. juna 1994. godine pred istražnim sudijom, koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 221/4-94-4 zajedno sa lekarskom dokumentacijom.
IX-085
KVALIFIKACIJA DELA: Etničko čišćenje.
MESTO I VREME: Visoko, avgust 1992. godine - maj 1993. godine.
KRATAK OPIS: Svedok je pritvoren od strane vojnika koji su bili u uniformama sa oznakom "ljiljana". Oni su mu pretresli stan u kome ništa nisu našli. Nakon toga odveli su ga u zatvor gde je smešten u prostoriju u kojoj je bilo oko 60 ljudi i sve su to bili civili srpske nacionalnosti.
Tukli su ga svakodnevno prvih dana nakon pritvaranja, a kada bi izgubio svest tada bi ga polivali vodom da se osvesti. Tražili su mu oružje koje on nije imao govoreći: kakav si ti to Srbin kad nemaš makar tri puške. Kasnije je prinudno morao raditi devet meseci fizičke poslove u gradu i na frontu, sve dok nije bio razmenjen.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Hamzić Asim,
2. Halilović Mirsad, zvani "Mrćo",
3. Valjevac Zijad, koji je pre rata radio u prosveti u Visokom,
4. Smajlović Samir, zvani "Domac",
5. Čengić,
6. Cikota,
7. Dizdar,
8. Esno, konobar, svi iz Visokog.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Cvijetković Borislava pred istražnim sudijom Osnovnog suda u Herceg Novom koji je sačinjen 16. jula 1994. godine, a nalazi se u dokumentaciji Komiteta pod brojem 295/2-94-6.
IX-086
KVALIFIKACIJA DELA: Etničko čišćenje.
MESTO I VREME: Livnio, 1992.-1993. godine.
KRATAK OPIS: Saslušani svedok je tri puta bio hapšen, prvi put 9. maja 1992. godine, zatim 26. juna 1992. godine i 8. avgusta 1992. godine kada je izvršena opšta racija i kada su uhapšeni svi Srbi bez obzira na pol i uzrast, pa su uhapšeni i deca i žene i starci.
Posle toga svedok je morao u određeno vreme da se javlja svakog dana u policiju punih 9 meseci. Pošto je bio izbačen sa posla živeo je od minimalne ušteđevine koja mu nije bila oduzta.
Predsednik opštine zahtevao je od svedoka da potpiše da se odriče stana i to je bio uslov da može biti razmenjen do čega je došlo u julu 1993. godine. Vredne stvari iz stana prodao je za simboličan iznos od 350 DEM.
Svedok je imao vikendicu od 120m˛ na 6km od Livna u selu Zabrišće koja je prvo opljačkana, pa onda demolirana.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Baković Mirko, predsednik opštine u Livnu.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Ivetić Milanka koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 205/7-94.
IX-087
KVALIFIKACIJA DELA: Etničko čišćenje.
MESTO I VREME: Obarak, opština Goražde, 22. maj 1992. godine.
KRATAK OPIS: Pripadnici muslimanskih oružanih formacija su oko 19 časova i 45 minuta izvršili napad na srpsko naselje Obarak iz koga su naseljeni srbi uglavnom bili pobegli.
Tom prilikom opljačkali su i zapalili sve srpske kuće u tom naselju, a u kući Spajić Milana u dečijoj sobi ubili su njegovu suprugu Spajić Milu, rođenu Droca, rođenu 1957. godine, majku dvoje dece, iz vatrenog oružja, a nakon toga njeno telo kao i kuću su zapalili.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Čeljo Izudina, zvani "Beli" iz Goražda,
2. Čeljo Sbahudin, zvani "Crni" iz Goražda,
3. Živojević Murica iz Goražda,
4. Ramović Nemsa iz Goražda, svi pripadnici muslimanskih oružanih formacija.
DOKAZ: Spis Osnovnog javnog tužilaštva u Višegradu Kt.14/94 koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 370/94-7.
IX-088
KVALIFIKACIJA DELA: Etničko čišćenje.
MESTO I VREME: Sisak, 7. januar 1992. godine.
KRATAK OPIS: Svedokinja, koja je bila zaposlena kao čistačica u Auto-prometu u Sisku, kada je došla kući sa posla na pravoslavni Božić, 7. januara, videla je da joj u kući gori svetlo, a na vratima je stajao natpis: "ne ulazite četnici, svi ćete biti poklani". U kući je bilo sve razbacano i ispreturanao, a većina vrednijih stvari bila je odneta.
Posle tri dana bila je zatvorena i za vreme zadržavanja u zatvoru u Sisku tri dana joj ništa nisu davali da jede, niti da pije. Posle toga bila je prebačena u logor u kome je boravila sve do razmene 27. aprila 1992. godine, od kada živi kao izbeglica.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Furlan Vlado, funkcioner ZNG.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Zorić Petre, na zapisniku od 2. jula 1994. godine koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod oznakom 205/94-5.
IX-089
KVALIFIKACIJA DELA: Etničko čišćenje.
MESTO I VREME: Okolina Zenice.
KRATAK OPIS: Jake muslimanske snage napale su 5. juna čisto srpska sela ili sela sa većinskim srpskim stanovništvom u okolini Zenice: Janički vrh, Drivuša, Raspotočje, Perin han, Gornja Vraca, Mutnica i Lokve. Tom prilikom poginuo je veliki broj Srba, pa su Srbi iz navedenih sela zatražili da se prekine sa napadom, što su muslimani prihvatili pod ultimatumom da svi muškarci iz navedenih srpskih sela se saberu na određenom mestu kako bi se muslimanske snage uverile da u tim selima nema nikakvih vojnih i paravojnih formacija, uz garanciju da se tada nikom ništa neće dogoditi, što je bila prevara.
Srbi iz navedenih sela su se sakupili na određenim punktovima, a muslimanska vojska je pod izgovorom da treba da pođu i da potpišu određene izjave sve stanovnike ovih sela sprovela u KPD Zenica, gde je za njih bilo ispražnjeno jedno krilo kazneno popravnog doma i preuređeno u logor za Srbe, a osuđenici koji su do tada bili u ovom domu, a koji su bili muslimanske nacionalnosti oslobođeni su, obučeni u uniforme i razvrstani u razne jedinice.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Keleštura, rodom iz sela Gornja Vraca,
2. Šišić Firađ, komandant,
3. Bešlo Mujčin, komandant vojne policije u Zenici,
4. Strika Mirsad, sudija višeg vojnog suda u Zenici.
DOKAZ: Iskaz svedoka Karać Branislava u predmetu Komiteta pod brojem 283/94-9.
IX-090
KVALIFIKACIJA DELA: Etničko čišćenje.
MESTO I VREME: Nova Gradiška, 1991. -1992. godina.
KRATAK OPIS: Svedok je 30 godina živeo u Novoj Gradiški sa svojom porodicom, gde je bio i zaposlen.
Na kuću svedoka je 20. oktobra 1991. godine oko 23 časa i 45 minuta bačena bomba, pa je tom prilikom oštećen ulični deo kuće, razbijeni su prozori, pokidane lamperije, a oštećeni i delovi nameštaja. Policija je izvršila uviđaj i obećala da će pronaći krivce, ali to nikada nisu utvrdili. Na pitanje svedoka odgovorili su da je bomba bačena zbog toga što je Srbin, pa mu je rečeno da treba da beži iz Gradiške pošto mu tu nema života. Posle ovog događaja ponašanje komšija Hrvata prema svedoku i njegovoj porodici se promenilo, tako što su ga svi izbegavali, otpočele su pretnje preko telefona, koji mu je ponekad bio i isključivan. Dva puta su ga privodili u MUP na informativni razgovor i potom puštali.
U takvoj situaciji svedok jedini izlaz vidi da u martu 1992. godine beži u Srbiju.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Abijanac (Josipa) Ivica iz Zapolja kod Nove Gradiške,
2. Ruškan Vinko, iz Zapolja, koji su bacili bombu na kuću svedoka.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Ninić Vida, kod istražnog sudije Okružnog suda u Beogradu u predmetu Kri.1013/94, koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 298/1-94.
IX-091
KVALIFIKACIJA DELA: Etničko čišćenje.
MESTO I VREME: Travnik, 1992. - 1994. godina.
KRATAK OPIS: Svedok je rođena i živela u Travniku i kada je JNA napustila Travnik pripadnici HOS-a i zelenih beretki su počeli da obilaze kuće Srba i da u njima vrše pretrese. To su redovno činili noću. Ako bi se neko usprotivio njega bi pretukli. Ono što bi im se dopalo od stvari to su odnosili.
U kuću svedokinje 21. juna 1992. godine noću su ubacili dve bombe od čega je ona bila ranjena. Obaveštena je policija koja je izvršila uviđaj, ali učinioci nikada nisu pronađeni. Prevežena je u bolnicu, ali je dežurni lekar dr Mirsad Granov odbio da joj pruži pomoć kao Srpkinji.
U septembru 1992. godine došla je muslimanska policija i saopštila joj da mora da napusti svoju kuću koja se sastojala od dva dvosobna stana, čiji je bila vlasnik da bi se uselile muslimnske izbeglice.
Dali su joj mali stan, ali kako se maltretiranje nastavilo u maju 1994. godine prebegla je na srpsku teritoriju i sada živi u prihvatnom centru u Ljubiji.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Tolić Mirsad,
2. Suljagić Meho,
3. Grabus Mustafa,
4.-5. Grabus Rijad i njegov sin,pripadnici zelenih beretki,
6. Granov dr Mirsad, lekar u travničkoj bolnici.
DOKAZ: Iskaz svedoka Ljuboja Dobrile koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 339/94-23.
IX-092
KVALIFIKACIJA DELA: Etničko čišćenje.
MESTO I VREME: Goražde, zatvor u nasenju Mahala, maj 1992. godine.
KRATAK OPIS: U ul. Ksenije Tanasković br. 1 pripadnici muslimanskih oružanih formacija su ušli u kuću Jevđević Miše koju su opljačkali, a zatim je zapalili, dok su Jevđević Mišu i njegovog sina odveli u zatvor u naselje Mahala, gde su ih strljali iz vatrenog oružja.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Sijerčić Abdulaselan, zvani "Pelen", privatni ugostitelj, rođen 1952. godine u Goraždu, od oca Sadika,
2. Raščić Memsudin, zvani "Memsa", vlasnik zabavnog salona, sin Ibrahima i Hase,
3. Terović Šamir, zvani "Tera", iz Goražda,
4. Klovo Admir, zvani "Tajfun", iz Goražda, od oca Sulejmana,
5. Islamagić Sakib, zvani "Kime", iz Goražda,
6. Imširević Ibrahim, iz Goražda.
DOKAZ: Spis Osnovnog javnog tužilaštva u Višegradu Kt.9/94, čija se kopija nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 370/94-2.
IX-093
KVALIFIKACIJA DELA: Etničko čišćenje.
MESTO I VREME: Travnik, sredina i druga polovina 1992. godine.
KRATAK OPIS: Posle dolaska na vlast SDA i HDZ u Travniku u gradskoj bolnici u Travniku odbijali su da ukazuju Srbima pomoć u ovoj bolnici.
Ginekolozi u ovoj bolnici nisu više hteli da pregledaju Srpske žene.
Zatečeni Srbi na lečenju u ovoj bolnici su preko noći nestali. Jedan od bolesnika koji se zvao Marinko, a koji je došao iz Bugojna, odnet je iz bolnice mrtav, iako njegovo zdravstveno stanje nije ukazivalo na opasnost od smrti. Svedok, koji je po zanimanju medicinski tehničar, pretpostavlja da su lekari bolesnike srpske nacionalnosti usmrćivali pomoću medikamenata.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Dervišević Osman,
2. Dervišević Zijad,
3. Smajlović Muhamed
4. Bajramović Mujo
5. Udovčić Martin, profesor, predsednik HDZ.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 205/94-11.
IX-094
KVALIFIKACIJA DELA: Etničko čišćenje.
MESTO I VREME: Tuzla, 1992. , 1994. godina.
KRATAK OPIS: Stanovi Srba u Tuzli bili su izloženi svakodnevnim pretresima. Sve Srbe su nazivali četnicima, javno su ih vređali i ponižavali. Pretili su im ubistvima i govorili im da će ih sve uništiti i da neće ostati da žive sa njima u Tuzli.
Muža svedokinje su nekoliko puta hapsili, ali je plaćajući velike iznose uspevala da ga spase iz zatvora.
Svedokinja je radila u fabrici soli gde je kao Srpkinja dobila otkaz.
Kako se teror prema Srbima povećavao morala je da napusti Tuzlu aprila 1994. godine i posle 4 dana pešačenja prešla na srpsku teritoriju, gde sada živi u prihvatnom centru.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Gaši Zvonko, šef policije u Travniku,
2. Udovčić Martin, profesor u Travniku, predsednik HDZ.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Bijelica Cvete koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 339/94-24.
IX-095
KVALIFIKACIJA DELA: Etničko čišćenje.
MESTO I VREME: Selo Međe, Srebrenica, maj - avgust 1992. godine.
KRATAK OPIS: Na dan 16. maja 1992. godine Beketić je kao komandant muslimanske oružane formacije kojom je komandovao došao u srpsko selo Međe i uz obećanje da se meštanima neće ništa desiti i da mirno mogu živeti i raditi oduzeo od njih svo oružje koje su meštani posedovali, da bi ponovo došao u ovo selo 15. jula 1992. godine sa naoružanim pripadnicima svoje jedinice, kojom su prilikom ubili:
1. Gagić Cvijetin, zvani "Mato", od oca Srećka,
2. Simeunović Velimir, od oca Petra,
3. Simeunović Radojka, supruga Velimira,
4. Gagić Milojko,
5. Gagić Milovan,
6. Gagić Ljubica, supruga Milovana,
7. Gagić Milena, supruga Milana,
8. Gagić Danica, supruga Đorđa,
9. Andrić Milovan, od oca Save,
10. Subotić Mlađen, od oca Simeuna,
11. Subotić Ilinka, supruga Milisava,
12. Subotić Manojlo,
13. Subotić Milena, supruga
Manojla,14. Subotić Vidoje, od oca Drage,
15. Gagić Anđa, supruga Miladina,
16. Gagić Petar,
17. Andrić Petrija i
18. Subotić Radivoje, svi iz sela Međe.
Pojedinci su bili zatvoreni tako što su iz Međe odvedeni kamionima u Srebrenicu gde su ih zatvorili u prostorije bivšeg štaba teritorijalne odbrane, gde su bili mučeni i zlostavljani, a potom poklani, da bi 13. avgusta njihovi leševi bili razmenjeni.
Istovremeno srpske kuće u ovom selu su bile opljačkane, krupna stoka oterana, a potom zapaljene i uništene kuće i pomoćne zgrade vlasništvo:
Simeunović Velimira, Subotić Mlađena, Subotić Manojla, Subotić Vidoja, Subotić Milenka, Gagić Cvijetina, Gagić Đorđa, Gagić Milovana, Gagić Dragana, Gagić Milenka, Gagić Petra, Andrić Vojislava i Andrić Milovana u
zaseoku Karan,Vasić Pere, Vasić Ljeposave, Vasić Staniše, Golić Stevana, Golić Bože, Todorović Jove, Gligić Radisava, Todorović Todora, Jovanović Neđe, Jovanović Milenka, Jovanović Milana, Jovanović Jevđe, Jovanović Živka, Jovanović Cvjetina, Jovanović Drage, Jovanović Jove, Jovanović Dragana i Vasić Radoja u zaseoku Radačević,
Trifunović Živana, Trifunović Milenka, Lukić Vlade, Lukić Steve, Lukić Mare, Lukić Vinke, Lukić Radisava, Lukić Živka i Lukić Milana iz zaseoka Valtović i
Đurić Radomira, Đurić Vojislava, Jezdić Radivoja, Petrović Krste, Jovičić Petra, Jovičić Miljka i Petrović Milke iz zaseoka Crni Vrh.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici muslimanskih oružanih formacija sa kojom je komandovao Bektić Nedžad bivši poručnik JNA, rođen u Karadžićima, opština Srebrenica od oca Rame i majke Zelje, musliman.
DOKAZ: Dokumentacija koja se nalazi u Komitetu pod brojem 371/94-2 i Osnovnom sudu u Zvorniku pod brojem Ki.78/94.
IX-096
KVALIFIKACIJA DELA: Etničko čišćenje.
MESTO I VREME: Mostar, 30. april 1992. godine.
KRATAK OPIS: Svedok se nalazio na ulici kada su mu prišli pripadnici HVO koji su mu zatražili ličnu kartu. Dok su ga legitimisali naišli su pripadnici HOS-a u crnim uniformama koji su pitali pripadnike HVO, jesu li to Srbi, a zatim pošto se radilo o Srbima, naredili su da dignu ruke u vis i da pođu s njima. Nakon toga su pokupili još nekoliko Srba koje su našli u gradu, pa su ih odveli do prostorija Ljubljanske banke, pa su svoj petorici za koje su ustanovili da su Srbi, psujući im četničku majku, stavljali im cevi od pištolja u usta, a zatim ih tukli nogama i rukama po raznim delovima tela govoreći im da su ostali u Mostaru da špijuniraju. Potom su ih vodili u podrum kragujevačkog restorana gde se nalazio punkt HOS-a čiji su pripadnici bili svi u crnim uniformama sa gvozdenim krstovima oko vrata, a na rukavima uniformi imali su kukaste krstove. Tu su ih ponovo tukli. Potom su ih odveli do glavne pošte u Mostaru, gde se takođe nalazio punkt vojnika u crnim uniformama gde su ih i oni tukli, a usput su ih pokazivali građanima kao četnike - snajperiste koje su uhvatili.
Prilikom privođenja oduzeli su od svedoka pored ličnih dokumenata i 1.000 DEM koje je imao kod sebe, ručni sat, venčanu burmu i lančić koji je nosio oko vrata.
Nakon toga svedok je bio odveden u logor.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Zelenika Pero, visoki funkcioner u policiji,
2. Demović Sergej, funkcioner u HOS-u.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Bogdanović Slavka, pred istražnim sudijom Osnovnog suda u Herceg Novom u predmetu Kri.111/94 koji je sačinjen 8. jula 1994. godine, a koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 295/2-94-1.
IX-097
KVALIFIKACIJA DELA: Etničko čišćenje.
MESTO I VREME: Veliki Gubar kod Livana, maj 1992. - jul 1993. godine.
KRATAK OPIS: U selu Veliki Gubar u kome je živelo 350 građana srpske nacionalnosti od maja 1992. godine od strane Hrvata vršen je sistematski pritisak na srpsko stanovništvo sa ciljem da se nateraju da napuste to područje i da ono ostane etnički čisto hrvatsko.
Paljene su i minirane kuće i pomoćne zgrade, vršeni su upadi u stanove i pljačkane pokretna imovina i dragocenosti. Često su vršena hapšenja Srba sa višednevnim zadržavaljem u policiji bez krivice, odvođena pojedinačna u nepoznatom pravcu, tako da se više nisu vraćali, pa se pretpostavlja da su ubijeni. Tako su nestali Radeta Manojlo i njegova žena Vesna. Bilo je i ubistava. Tako je u svojoj kući ubijena Laganin Milena, žena Dejanova dok je on bio u zatvoru.
Oduzeto je od Srba u ovom selo 50 traktora, oduzeti su i automobili, kao i kamioni.
Svedoka su pet puta zatvarali i proveo je u zatvoru mesec dana. Redovno su ga iz kuće izvodili noću i odvodili u vojni zatvor u Livnu. tražili su mu uvek oružje, upućivali pretnje, ali svedok nije bio tučen. Za vreme boravka u zatvoru nije dobijao hran
u.Po odobrenju hrvatskih vlasti svedok je 26. jula 1993. godine napustio vozilom Umprofora svoje selo i od tada živi kao izbeglica u Srbiji.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Jandrić Huso, iz Velikog Gubara, koji je svedoku zapalio štalu,
2. Jandrić Omar, profesor, komandir stanice milicije u Livnu, koji je u Velikom Gubaru zapalio najviše srpskih kuća,
3. Ibrahimović iz Podrinja, bivši oficir JNA, načelnik vojne policije u Livnu.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Arnaut Save, pred istražnim sudijom od 8. avgusta 1994. godine koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 340/94-4.
IX-098
KVALIFIKACIJA DELA: Etničko čišćenje.
MESTO I VREME: Progoševo, Olovo, avgust 1992. godine.
KRATAK OPIS: 6. avgusta pripadnici muslimanskih oružanih snaga opkolili su selo Progoševo, upali u kuće Srba, kojih je u selu bilo oko 20 i naredili svim Srbima da napuste kuće i da odu iz sela u roku od pola sata, ne dozvolivši im da ponesu bilo šta od stvari sa sobom.
Meštani su morali pešice da dva dana putuju do Sokolca, na teritoriju Republike Srpske.
Prema saznanju svedoka ove srpske kuće u ovom selu su prvo opljačkane, stoka oterana, a zatim spaljene to temelja.
Tako je svedok, koji sada živi kao izbeglica u Srbiji, ostao bez kuće od 102m
˛ , dve štale, jedna za goveda a druga za ovce, automobila marke "Škoda", kazana za pečenje rakije, kosačice sa motorom, šivaće mašine, televizora, radio aparata, električnog štednjaka, zamrzivača, frižidera i druge kućne opreme. Ostao je i bez 35 ovaca, krave, konja, dve svinje, kao i oko 15 kokoški i 10 košnica pčela i tri hektara obradive zemlje i pola hektara šume.INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Pašalić Hamdo iz Olova, pre rata trgovac,
2. Adžabdić Rasim, od oca Zehrida iz Olova,
3. Hasanović Rasim, od oca Begice iz Gajina,
4. Begirmedžić Avdo, od oca Muje iz Olova, inženjer rudarstva,
5. "Kigen", iz Kozjaka.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Vulinović Sretena, pred istražnim sudijom Okružnog suda u Beogradu koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 340/94-5.
IX-099
KVALIFIKACIJA DELA: Etničko čišćenje.
MESTO I VREME: Karlovac, januar 1992. godine.
KRATAK OPIS: Dok se pred novu 1992. godinu, kao stopostotni invalid rada, Miloš Stojić, Srbin, prosvetni radnik i civilna žrtva Drugog svetskog rata, nalazio u karlovačkoj bolnici, umrla mu je supruga Marica pa je posle njene sahrane njegov stan u ul. L. Mušickog br. 14 za kratko ostao prazan. U januaru 1992. godine u njega, uz znanje opštinskih vlasti Karlovca, provaljuje i useljava se, prvo Ivan Bičanić, a potom umesto njega Ivan Sabljak i na kraju Jozo Pavlić. Kad se uselio Bičanić, brava na vratima je promenjena, a na vratima je pisalo "MUP".
Stojić se obraća nadležnim opštinskim i drugim organima Hrvatske tražeći da mu se vrati stan i stvari iz stana. Ne izlazi mu se u susret. Tako mu je 03.06.1993. godine Komisija za privremeno korišćenje stanova opštine Karlovac uputila pismo u kome je, pored ostalog, navedeno: "...Naslovna Komisija je u stan u ul L. Mušickog br. 14 smestila obitelj prognanika. Kada se uz pomoć UNPROFOR snaga provede Vance-Onjen-ov mirovni plan i prognaci se započnu vraćati u svoja sela, tada će moći doći na red i povratak prognanika iz društvenih stanova...Do tada, a uvažavajući visok stupanj invaliditeta, molim za vaše razumijevanje i strpljenje...".
Pored dodele drugome njegovog stana, M. Stojiću su neidentifikovani pojedinci u to vreme pretili klanjem i likvidacijom.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Ivan Benić, predsednik Opštine Karlovca,
2. Ivan Bičanić,
3. Ivan Sabljak,
4. Jozo Pavlić.
5. Karlovački župan.
DOKAZ: 1) Dokumentacija o obraćanju Miloša Stojića Skupštini opštine Karlovac i drugim nadležnim organima Republike Hrvatske; 2) Zaključak Komisije za predstavke i žalbe Opštinske skupštine Karlovac od 17.03.1994. godine;
3) Pisanje štampe u Hrvatskoj o "Slučaju Stojić" ("Vjesnik", SDU od 15.12.1993. godine i drugi listovi); 4) Dokumentacija o stanju invaliditeta i ukupnom zdravstvenom stanju M. Stojića, pohranjeno u dokumentaciji Komiteta pod br. 375/94.
IX-100
KVALIFIKACIJA DELA: Etničko čišćenje
MESTO I VREME: Medački džep, kod Gospića, 9-13. septembra 1993. godine.
KRATAK OPIS: Bobetko je kao komandant Glavnog stožera Hrvatske vojske naredio izvođenje borbene operacije "spržena zemlja" za osvajanje rejona "Medački džep" koji je bio u sastavu UNPA zone, odobrio plan te operacije po kome je trbalo izvršiti iznenadno okruženje jedinica Srpske vojske Krajine i civilnog stanovništava u rejonim sela Divoselo, Počitelj i Čitluk, pripadnike Srpske vojske Krajine i civilno stanovništvo na tom području uništiti, a naselja spaliti i razrušiti i na taj način uništiti, što je sve po navedenom planu i učinjeno od strane jedinica Hrvatske vojske u vremenu od 9.-13. septembra 1993., a pri izvršenju tog naređenja pripadnici jedinica Hrvatske vojske ubili su i izmasakrirali preko 100 zarobljenih vojnika i civila, a za tu akciju je nakon toga Bobetko uručio nagrade i priznanja većem broju lica koja su se u ovoj akciji istakla.
Merčep je kao komandant specijalne jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova republike Hrvatske koja je učestvovala u izvrešenju akcije "Medački džep", Norc kao komandant 9. gardijske motorizovane brigade Hrvatske vojske koja je bila nosilac izvršenja operacije, Krasnići kao načelnik štaba te jedinice, Ćanić, Škrinjarić, Pražić, Došen i Karić, kao članovi štaba iste jedinice, isplanirali su realizaciju naređenja Bobetka i neposredno rukovodili izvođenjem te operacije izdavajući konkretna naređenja potčinjenim jedinicama za realizaciju dobijenog zadatka u vezi ubijanja zarobljenih vojnika i civila, kao i pljačke, paljenja i razaranja naselja Divoselo, Čitluk i Počitelj, pa su takvim aktivnostima prouzrokovali potpuno uništenje navedenih naselja i ubijanje i masakriranje preko 100 zarobljenih vojnika i civila, a to:
1. Bjegović Milko, rođena 1947.,
2. Vujanović Đuro, rođen 1918.,
3. Vujanović Momčilo, rođen 1936.,
4. Ilić Dragan, rođen 1971.,
5. Jović Dmitar, rođen 1938.,
6. Jović Mara, rođena 1939.,
7. Klajić Dragomir, rođen 1966.,
8. Krajnović, Tome, Đuro, rođen 1907.,
9. Krajnović Milica, rođena 1921.,
10. Krajnović Pera, rođen 1907.,
11. Krajnović Stana, rođena 1936.,
12. Ljubojević Dušan, rođen 1962.,
13. Obradović Danica, rođena 1935.,
14. Popović Nikola, rođen 1949.,
15. Potkonjak Dušan, rođen 1959.,
16. Potkonjak Janko, rođen 1931.,
17. Potkonjak Marko, rođen 1939.,
18. Radaković Vlado, rođen 1938.,
19. Raičević Mile, rođen 1962.,
20. Raičević Sava, rođen 1930.,
21. Rašeta Zoran, rođen 1970.,
22. Rašeta Ilija, rođen 1967.,
23. Surla Slavko, rođen 1957.,
24. Uzelac Đuro, zvani Kusa, star oko 60 godina,
25. Alagić Branko,
26. Bibić Dane,
27. Budimir Milan,
28 Gruić Mirko,
29. Vignjević Stevo,
30. Vujnović Branko,
31 Vujnović, Đure, Nikola,
32. Vujnević, Jovana, Nikola,
33. Vujnović S. Nikola,
34. Kleđa Željko,
35. Destić Stanko,
36. Dimić Nikola,
37. Duraković Nikola,
38. Ivezić Jure,
39. Jelača Ljiljana,
40. Jerković Nikola,
41. Klicov Zdravko,
42. Krivokuća Dane,
43. Maričić Duško,
44. Matijević Marko,
45. Miljuš Dušan,
46. Mrkić Nemanja,
47. Pavković Milor
ad,48. Pavlica Dragan,
49. Petković Marija,
50. Popović Nikola,
51. Potkonjak Đorđe,
52. Počuča Petar,
53. Prodanović Đoko,
54. Rašeta Jovo,
55. Sedlan Ilija,
56. Sovilj Mirko,
57. Stojisavljević Nikola,
58. Surla Stevo,
59. Izić Luka,
60. Tršnjić Desimir,
61. Bjegović Bosiljka, rođena 1919.,
62. Bjegović Gojko, rođen 1907.,
63. Vujnović Momčilo, rođen 1933.,
64. Vujnović Đuro, rođen 1927.,
65. Vujnović Milan,
66. Vujnović Stevo, rođen 1922.,
67. Jovančević Miloš, rođen 1924.,
68. Krivošija Velimir,
69. Matić Milan,
70. Ljubojević Dušan, rođen 1919.,
71. Vujnović Boja, rođene 1908.,
72. Jović Anđa, rođena 1933.,
73. Krajnović Đuro, 1928.,
74. Krajnović Štefica, rođena 1928.,
75. Kričković Ljubica, rođena 1929.,
76. Kričković Sara, rođena 1922.,
77. Matić Nikola, rođen 1923.,
78. Perić Jela, rođena 1921.,
79. Pjevač Boja, rođena 1925.,
80. Pjevač Stevo, rođen 1925.,
81. Rajičević Anka, rođena 1938.,
82. Rajičević Nika, rođen 1933.,
83. Raičević Mileva, rođena 1931.,
i još 20 neidentifikovanih i nestalih.
Krpmotić kao komandir izviđačko - diverzantske satnije sa potčinjenom jedinicom neposredno realizovao naređenje dobijeno i isplanirano od komande 9. gardijske motorizovane brigade, te pri sprovođenju tog zadatka naredio rušenje svih stambenih i drugih objekata u selu Čitluk, pljačku imovine civilnog stanovništva i ubijanje preko 40 nenaoružanih lica.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Bobetko Janko, general zbora, komandant Glavnog stožera Hrvatske vojske,
2. Merčep Tomislav, general
bojnik, komandant specijalne jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova, republike Hrvatske,3. Norc Mirko, pukovnik, komandant 9. gardijske motorizovane brigade "Vukovi Like", star oko 30 godina, rođen
u Sinju,4. Krasnići Agim, pukovnik, načelnik štaba i
ste jedinice,5. Ćanić Biće, pukovnik HV, star oko 65 godina,
6. Škrinjarić Štef, satnik, zapovednik u tzv. 1. bojnoj brigadi star oko 50 godine, rodom iz Ličkog Novog,
7. Pražić Stevo, natporučnik,
8. Došen Ante, natporučnik u zapovedništvu 9. gardijske
motorizovane brigade star oko 40 godina, rodom iz okoline Karlobaga (selo Brušan),9. Karić Miki, satnik , star oko 35 godina svi od 4 do 9 iz sastava komande 9. gardijske motorizovane brigade.
10. Krmpotić Josip, natporučnik, zapovednik izviđačko - diverzantske satnije u 9. gardijskoj motorizovanoj brigadi, rođen 1960. u Gospiću.
DOKAZ: Dokazi u spisu Okružnog suda u Kninu Ki-90/94, koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 328/94.
IX-101
KVALIFIKACIJA DELA: Etničko čišćenje
MESTO I VREME: Čitluk kod Gospića, 11. septembar 1993. godine.
KRATAK OPIS: Kod groblja u Čitluku, kod Gospića 11. septembra između 12.30 i 15.30 časova u toku operacije za osvajanje "Medačkog džepa", sačekali nenaoružane civile koji su se bili sakrili u šumi na Debeloj Glavi, odakle su bili oterani od specijalne jedinice Ministarstva unutrašnjih poslova, pa su pri nailasku tih licu u povlačenju iz šume, otvorili na njih vatru iz pešadijskog oružja pri čemu su ranili i usmrtili preko 30 tih nenaoružanih lica, nakon čega je Tilder, kao zapovednik te grupe naredio ubijanje ranjenika, pa su on, Poplašen, Šokec, Dimitrović, Lovrić, Barišić i Drlek pucanjem u glavu ubili najmanje 12 ranjenika, dok su Sadiku, Lovrić, Petti, Đenanović i Vrgnjiček vršili ubijanje ranjenika klanjem, pri čemu su Poplašen i Sadiku nožem vadili žrtvama oči i uzimali ih kao trofej, a Petti i Krešimir odsecali nožem uši i uzimali ih kao trofej, da bi potom od ubjenih oduzeli sve vredne stvari i novac, pri čemu su kod skidanja prstenja ubijenima odsecali prste, a iz vilica vadili zube.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Petti Miško, poručnik HV, star oko 32 godine, rođen u Senju,
2. Kušlan Marijan, stožerni vodnik HV, rođen 1974. u Perušiću,
3. Jurković Ivica, satnik HV, rođen 1969. u Perušiću,
4. Šop Dane, poručnik HV, rođen 1964. u Kosinju,
5. Stilinović Toni, poručnik HV, rođen 1971. u Gospiću,
6. Grgorić Jandro, zastavnik HV, rođen 1967. u Kosinju,
7. Vrginček Mladen, stožerni vodnik i vodnik iz sastava izviđačke diverzantske satnije 9. gardijske motorizovane jedinice,
8. Sadiku Safet,
9. Lovrić Jaro, rođen 1969. u Travniku,
10. Puljak Drago, rođen 1972. u Ogulinu,
11. Barišić Luka, rođen 1964. u Bihaću,
12. Krešimir Kreša, zastavnik HV, rođen 1959. Senju,
13. Jelušić Nenad, vodnik HV, rođen 1969. godine u
Kraljevici,14. Poplašen Niko,
15. Grgorić Nikola, rođen 1967. u Kosinju,
16. Grgorić Franjo, rođen 1965. u Kosinju,
17. Brlek Joso, rođen 1970. u Rijeci,
18. Šokec Ivan, rođen 1965.
19. Dmitrović Boris, rođen 1969. u Rijeci,
20. Đenanović Brica, vodnik HV, rođen 1974. u Brušama,
21. Zarić Rok, zvani "Bjeli vuk",
22. Rajić Milan, zvani "Okac", rođen 1965. u Rijeci,
23. Laslo Elijas, rođen 1970. u Mađarskoj, u Mađarskoj vojsci bio padobranac,
24. Harmut Lange, star oko 27 godina, rođen u Berlinu, Nemačka,
25. Rik Gravvert, star oko 27 godina, rođen u Den Helder-u, Holandija,
26. Raymond Van Der Linden, star oko 25 godina rođen u Roosen Daal-u, Holandija,
27. Mark Molenaar, star oko 24 godine rođen u Amsterdamu, Holandija,
28. Ednjin Hoovens, star oko 26 godina, rođen u Venlo-u, Holandija,
29. Martin de Porres, star oko 33 godine, rođen u Ambonu, Indonezija, bio u vojsci Holandije u činu vonika, završio teologiju živi u Holandiji u Armenu gde je monah,
30. Johannes Tilder, poručnik, zamenik komandira izviđačko - diverzantske satnije u 9. gardijskoj motorizovanoj brigadi, rođen u Enkhuizenu, Holandija,
31. Andre van der Aart, star oko29 godina, rođen u Lissen-u, Holandija,
32. Joost Van Dijk,star oko 26 godina,rođen u Den Bosch-u, Holandija, bio profesionalac 4 godine u holandskoj
vojsci
33. Tom Chittum, star oko 46 godina, rođen u Njhoopaki Lake, SAD, učestvovao u Vijetnamskom ratu,
DOKAZ: Krivični spis Okružnog suda u Kninu koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 328/94.