I-177
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila.
MESTO I VREME: Čitluk kod Gospića, 11. septembar 1993. godine.
KRATAK OPIS: U toku operacije "Medački džep" Jurković, Stilinović, Grborić, Krmpotić i Lovrić su iz vatrenog oružja pucajući iz kuće Krajinovića kod groblja u Čitluku usmrtili tri starice, a četvrtom iz te grupe koja je izašla iz šume na Debeloj Glavi i koji je podigao ruke u znak predaje skinuli odeću, a zatim ga udarali kundacima i pesnicama, pa vezali žicoma, da bi ga potom Jurković usmrtio rafalom iz automatske puške.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Jurković Ivica, satnik HV, rođen 1969. u Perušiću,
2. Stilinović Toni, poručnik HV, rođen 1971. u Gospiću,
3. Grgorić Jandro, zastavnik HV, rođen 1967. u Kosinju,
4. Krmpotić Josip, natporučnik, zapovednik izviđačko - diverzantske satnije u 9. gardijskoj motorizovanoj brigadi HV, rođen 1960. u Gospiću i
5. Lovrić Jaro, rođen 1969. u Travniku.
DOKAZ: Dokazi iz spisa Okružnog suda u Kninu koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 328/94.
I-178
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila.
MESTO I VREME: Livno, 13/14 april 1992. godine.
KRATAK OPIS: Vladimir Mitranić, rođen 1938. godine u Livnu od oca Radeta, bio je ugledan Srbin. Ranije je bio javni tužilac, a zadnjih 20 godina bavio se advokaturom. On je među prvim Srbima ubijen u Livnu, u svom stanu, u ul. Braće Latinića. Prema tragovima ubijen je ustrelnom ranom u predelu leve slpoočnice. Istovremeno u njegovom stanu ubijena je i njegova prijateljica Pašalić Katica, koja je imala dve ustrelne rane s leđa i četiri s preda.
Iz stana su tada oduzete vredne stvari kao, i putnička vozila Mitranićev "Opel ida" i Pašalić Katice "Mercedes".
Obzirom da je Livno tih dana bilo potpuno blokirano i kretanje ograničeno, ovo je moglo biti učinjeno jedino od pripadnika HOS-a.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Gotovina Ante, komandant hrvatskog veća odbrane u Livnu.
DOKAZ: Zapisnici o saslušanju svedoka najbližih rođaka pok. Mitranovića koji se nalaze u dokumentaciji Komiteta pod brojem 205/7-94.
I-179
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila.
MESTO I VREME: Čitluk kod Gospića, 9.-13. septembra 1993. godine.
KRATAK OPIS: Stilinović je u jednoj kući pored puta Roglići - Čitluk udarcem kundaka puške u čelo usmrtio staricu koja je bila stara oko 70-80 godina, a zatim je Vrginček zapalio njenu kuću koja je potpuno izgorela sa lešom starice.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Stilinović Toni, poručnik HV, rođen 1971. u Gospiću i
2. Vrginček Mladen, stožerni vodnik iz sastava izviđačko -diverzantske satnije 9. gardijske
motorizovane jedinice HV.DOKAZ: Krivični spis Okružnog suda u Kninu koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 328/94.
I-180
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila.
MESTO I VREME: Selo Baćci i Brda, opština Goražde, sredinom maja 1992. godine.
KRATAK OPIS: Pošto su pripadnici muslimanskih oružanih formacija zatekli Vlaškog Iliju u njegovoj kući, istog su zaklali, a u selu Brda pred kućom su ubili Puljar Budu, pa su oba leša bacili u obližnji potok.
U selu Brda iz vatrenog oružja na kućnom pragu ubili su Pantović Peru i Drekalo Miloša.
Istovremeno zapalili su sve srpske kuće u naselju Baćci i Brdo.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Rogo Salko, autoprevoznik iz Baćca, opština Goražde, rođen 1952. godine u Goraždu od oca Muje i majke Hadžive,
2. Rogo Alija, fizički radnik iz Goražda, sa stanom u Baćci, opština Goražde, rođen 1956. godine u Goraždu od oca Muje i majke Hadžive,
3. Rogo Rasim, iz Baćca, opština Goražde, rođen 1961. godine u Goraždu od oca Muje i majke Hadžive,
4. Rogo Šefket, iz Baćca, opština Goražde, od oca Sulje,
5. Rogo Murat, iz Baćca, opština Goražde, od oca Sulje,
6. Rogo Halem, vozač iz Baćca, opština Goražde, rođen 1952. godine u Goraždu od oca Murata,
7. Rogo Enes iz Baćca, opština Goražde, rođen 1971. godine od oca Murata.
DOKAZ: Spis opštinskog javnog tužilaštva u Višegradu Kt.10/94 koji se nalaze u dokumentaciji Komiteta pod brojem 370/94-3.
I-181
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila.
MESTO I VREME: Selo Vrdolje i Blace kod Konjica, maj 1992. godine.
KRATAK OPIS: Na dan 21. maja 1992. godine Muslimani i Hrvati su opkolili srpske kuće u selu Vrdolje kod Konjica. Svi su bili u maskiranim uniformama. Preteći oružjem upadali su u kuće i sve razbijali i lomili. Većinu stanovnika odveli su u logor Čelebić. Nakon toga spalili su selo Blace. Prilikom ovih napada, ubijeni su Ninković Žarko i njegova supruga Zorka iz sela Vrdolje.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Novalić Osman, iz Vrdolja od oca Xafe, star oko 40 godina, komandant teritorijalne odbrane u Vrdolju,
2. Pirkić Mitko i
z Konjica, star oko 35 godina,3. Blažević Petar zvani "Srbija".
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Ninković Marka pred istražnim sudijom Osnovnog suda u Nevesinju, u predmetu Kri.19/94, koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 221/94-1.
NAPOMENA: Dopuna prijave pod I-076.
I-182
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila.
MESTO I VREME: Selo Veliki Guber kod Livna, 27. april 1992. godine.
KRATAK OPIS: 27. aprila u toku noći došli su u selo pripadnici hrvatske vojske koji su poveli sa sobom Radeta Vesu i Manojla, čija su tela nađena u selu Gastinje kod Livna posle osam dana.
Hrvatska policija dala je objašnjenje da su oni počeli da beže, pa da su tako ubijeni.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Gotovina Ante, komandant HVO u Livnu.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju Raca Dragice, pred istražnim sudijom Osnovnog suda u Prijedoru, 1. jula 1994. godine u predmetu Kri.96/94, koji se vodi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 205/94-23.
I-183
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila.
MESTO I VREME: Sarajevo, 5. jun 1992. godine.
KRATAK OPIS: Noću između 4. i 5. juna 1992. godine nepoznata lica su pucala u prozore stana porodice Bošković koji se nalazio u Sarajevu u ul. Vojislava Kecmanovića-Đede br. 18. Sledeće noći muslimanska policija upala je u stan porodice Bošković i izvršila pretres navodno tražeći oružje. Istoga dana popodne su došli i ponovo izvršili pretres stana, nakon čega su odveli iz stana profesora Bošković Radivoja rođenog 15. februara 1953. godine u Sjenici.
Njegova supruga je nakon toga obilazila policijske stanice i zatvore u Sarajevu i interesovala se za njega. U policijskoj stanici na Koševom brdu, pošto je opisala kako njen suprug izgleda, odveli su je do otvorenog bazena Bembaša pored koga je ležao leš njenog ubijenog supruga sa kesom vezanom preko glave. Tom prilikom su joj zapretili da nikome ne sme da kaže šta se dogodilo njenom suprugu, za koga je kasnije saznala da je sahranjen na groblju na Koševu u zajedničkoj grobnici.
Kada se vratila kući svedokinju su sačekala dvojica u maskiranim uniformama koji su joj nabili kesu na glavu i odveli je u neki podrum, gde su je maltretirali u pretili joj što četnicima navodno daje signale. Govorili su joj da treba da ode da živi u Srbiji i da nema šta da traži u Bosni. Na kraju su joj, posle dužeg maltretiranja, zapretili da nesme nikome ništa da priča o nestanku svog supruga, da nesme da napušta svoj stan i oduzeli joj torbu sa svim dokumentima i novcem.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Dadžik Mirza,
2. "Jasmin",
3. Kenan, pripadnici muslimanske policije koji su učestvovali u odvođenju Bošković Radivoja iz stana i za koje se pretpostavlja da su ga usmrtili.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju supruge pok. Bošković Radivoja, Bošković Jovanke, pred istražnim sudijom Okružnog suda u Kragujevcu od 12. jula 1994. godine, koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 294/94.
I-184
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje civila.
MESTO I VREME: Čitluk kod Gospića, 10. septembar 1993. godine.
KRATAK OPIS: Posle osvajanja sela Čitluk u kući, blizu groblja u Čitluku, u kojoj su se nalazili supružnici sa dvoje maloletne dece, stare između 8-10 godina, Tilder je sa grupom potčinjenih mu vojnika: Petti, Kušlan, Stilinović, Dmitrović i Sadiku, pripadnika hrvatske vojske, dolaze u tu kuću, a zatim sva šestorica vrše silovanje te žene u prisustvu njenog supruga i dece, da bi nakon toga Petti iz automatske puške usmrtio tu četvoročlanu porodicu.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Johannes Tilder, poručnik, zamenik komandira izviđačko - diverzantske satnije u 9. gardijskoj motorizovanoj brigadi, rođen u Enkhuizenu, Holandija,
2. Petti Miško, poručnik HV, star oko 32 godine, rođen u Senju,
3. Kušlan Marijan, stožerni vodnik HV, rođen 1974. u Perušiću,
4. Stilinović Toni, poručnik HV, rođen 1971. u Gospiću,
5. Dmitrović Boris, rođen 1969. u Rijeci i
6. Sadiku Safet.
DOKAZ: Spis Okružnog suda u Kninu koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 328/94.
II-056
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika.
MESTO I VREME: Selo Gornja Kamenica, Zvornik, 24. avgust 1992. godine.
KRATAK OPIS: Oružane muslimanske formacije su 24. avgusta 1992. godine oko 6 časova iznenada napale na srpsko selo Gornju Kamenicu. Većina meštana je uspela da se izvuče iz sela, dok su u selu ostali:
1.Tomić Ljubomir
2.Tomić Dragomir i
3.Kukolj (Veljka) Milomir, svi iz Gornje Kamenice.
Pošto su bili zarobljeni pripadnici muslimanskih oružanih formacija su ovu trojicu podvrgli mučenju, a potom su ih ubili.
Kada je Gornja Kamenica oslobođena 20. oktobra 1992. godine pronađeni su njihovi leševi u blizini štale Tomić Bože u zaseoko Tomići. Njihove kosti bile su izlomljene, a posebno lobanje, što ukazuje da se radi o ubilačkoj smrti.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Mehmedović Esad, bivši milicioner iz sela Bešića, opština Milići,
2. Suljagić Meho, iz Kamenice, opština Zvornik,
3. Redžić Šaban, bivši inspektor opštine Zvornik,
4-5. Haskić Edo i Esad iz Gornje Kamenice,
6. Grebić Ahmed, bivši milicioner iz Zvornika,
7. Begić Hazir, bivši milicioner iz Zvornika,
8. Salkić Esad,
9. Selimović Muhamed,
10. Suljić Meho.
DOKAZ: Spis Osnovnog suda u Zvorniku broj Kri. 71/93, koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 266/1-94 i spis 378/94-19-23 u kome se nalaze iskazi Božić Vasilija, Tomić Mladena, Kukolj Veljka, Tomić Miomira i Kukolj Tiomira.
II-057
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika.
MESTO I VREME: Čelebić, Igman, maj-jun 1992. godine.
KRATAK OPIS: U logoru Čelebić za Srbe je, pored ostalih, bio smešten i Zdravko Gligorević, diplomirani pravnik iz Sarajeva, rođen 1951. godine u Bradini od oca Jelenka, koji se zatekao u poseti kod oca u Bradini 25. maja kada je Bradina napadnuta. On je sa ostalim Srbima doveden u logor u Čelebiću gde su ga proglasili za istaknutog četnika jer je nosio bradu i zbog toga su ga u logoru posebno žestoko tukli.
Krajem maja, u logoru su se pojavili neki "specijalci" iz Sarajeva koji su iz logora odveli njega i nekog čoveka koji je bio u poseti u Bradini u familiji Gligorovića, a koji je bio star oko 50 godina...
Ovoj dvojici se nakon toga gubi svaki trag. Porodice nisu uspele da ih pronađu. Veruje se da su ubijeni na Igmanu.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Mucić Zdravko, upravnik zatvora u Čelebiću i drugi pripadnici muslimansko-hrvatske vojske.
DOKAZ: Iskaz svedoka koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 380/94.
II-058
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika.
MESTO I VREME: Sijekovac, opština Bosanski Brod, 26. mart 1992. godine.
KRATAK OPIS: Pošto su muslimansko-hrvatske formacije zarobile grupu Srba, u dvorištu Zečević Jovana bili su ubijeni:
1. Zečević Milan, streljan,
2. Zečević Vaso, streljan,
3. Milošević Luka,
4. Radanović (Vida) Mirko, koji je bio zaklan, a nakon toga mu je ispaljen rafal u glavu,
5. Zečević Petar,
6.-7. Milošević Dragan i Željko od oca Luke,
8. Trifunović Sveta,
9. Zečević Jovan.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Kovačević Zemir, od oca Asiba iz Sijekovca,
2. Čaušević Nijaz, od oca Muniba iz Sijekovca,
3. Mlađi brat Kovačević Zemira,
4. Fulan,
5. Šerac, iz Koraća, Hrvat.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Radanović Marice, majke ubijenog Mirka, koja je bila očevidac svih ovih ubistava. Zapisnik se nalazi u Komitetu pod brojem 283/94.
NAPOMENA: Dopuna prijave I-026 i 027.
II-059
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika.
MESTO I VREME: Naselje Kopači, opština Goražde, krajem avgusta 1992. godine.
KRATAK OPIS: Muslimanske oružane formacije zarobile su 8 srpskih boraca na releju Vrh, pa su ih odveli u logor u silis u Kopačima, gde su ih podvrgli mučenju, kojom prilikom nemogavši da izdrže mučenje:
1. Klačar Ratko izvršio samoubistvo vešanjem, dok su ostali zarobljenici:
2. Lasica Boško,
3. Lasica Đoka,
4. Čeho Njegoš,
5. Vuković Koja,
6. Todorović Buda,
7. Todorović Brana i
8. Radović Tija, bili izvedeni iz silosa i streljani pored reke Drine ispod starog železničkog mosta posle čega su njihova tela bačena na đubrište u blizini železničke pruge.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Drljević Midehat, rođen 19. 2. 1951. godine u Goraždu, od oca Izeta i majke Esme, sa stanom u Goraždu u ul. Milivoja Vujovića 19,
2. Mašić Muhidin, milicionar iz Kopača, opština Goražde, zaposlen u MUP-u u Goraždu,
3. Drljević Enver iz Goražda,
4. Drljević Juca, nastavnik iz Kopača,
5. Pršeš Hamed, iz Goražd
a.DOKAZ: Dokazi iz spisa Osnovnog javnog tužilaštva u Višegradu Kt.11/94. koja se nalaze u Komitetu pod brojem 370/94-4.
II-060
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika.
MESTO I VREME: Goražde, maja 1992. godine.
KRATAK OPIS: Račić je kao pripadnik muslimanskih oružanih formacija početkom maja 1992. godine izvršio pretres stana Nikolić Dušana i Nikolić Brane iz Goražda, nakon čega ih je odveo u zatvor u Vitkoviće, naselje kod Goražda, gde ih je zaklao, a njihova tela bacio u reku Drinu.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Račić Memsudin, zvani "Memsa", vlasnik zabavnog salona iz Goražda, sin Ibrahima i Hasne, završio ekonomski fakultet.
DOKAZ: Dokumentacija Osnovnog javnog tužilaštva u Višegradu Kt. 8/94, koja se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 370/94-1.
II-061
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika.
MESTO I VREME: Osijek, 17. septembar 1991. godine.
KRATAK OPIS: Svedok je radio kao vozač u Beloj kasarni u Osijeku kada su se 17. septembra svi vojnici JNA iz Bele kasarne predali, nakon čega su odvedeni u prostorije SUP-a u Osijeku, gde su posebno tukli Jovu Banjca, tako da je skoro bio bez svesti, posle čega su zarobljenike izveli i proveli kroz špalir pripadnika ZNG, koji su ih tukli kundacima, palicama i nogama, tako da su jedva ušli u kamion. Tom prilikom pucali su u Jovu Banjca. Još uvek je bio živ kada su ga ubacili u kamion, a svedok je napipao da je imao ranu na grudima, od projektila, koja je krvarila. Umro je posle jednog sata.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Glavaš Branimir, sada veliki župan u Osijeku,
2. Jaman Nikola
3. NN visok plavi Hrvat, rodom iz nekog sela između Našica i Osijeka, koji je posebno tukao Banjca.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Petrović Momira, pred istražnim sudijom Drugog opštinskog suda u Beogradu u predmetu Kri.16/94, koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 73/94.
II-062
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika.
MESTO I VREME: Livno, logor u školi "Ivan Goran Kovačić", 15. septembar 1992. godine.
KRATAK OPIS: Iz logora u ovoj školi, u kojoj je bilo smešteno i do 300 Srba, izvedeni su 15. septembra noću oko 3 časa 13 ljudi, među kojima je bio i Bajalo Milan, koji su nakon toga usmrćeni tako što su bačeni u neku jamu na brdu Koričani.
Ovakav postupak je bio zato što je Zijad Hodžić, jedan od stražara u ovom logoru, u borbi izgubio nogu od granate toga dana.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Ibrahimović Muhamed, bivši oficir JNA, upravnik logora.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Ivetić Vojislava od 2. jula 1994. godine pred istražbim sudijom Osnovnog suda u Prijedoru u predmetu Kri.96/94, koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 205/94-4.
II-063
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika.
MESTO I VREME: Logor u Dretelju, 2-3. avgust 1992. godine.
KRATAK OPIS: Balaban Boža, instruktor aero kluba iz Mostara, prvo je bio pretučen, kako svedoči njegova supruga koja je bila očevidac njegove smrti. Potom su ga naterali da pokuša da prođe kroz uzane rešetke na prozoru od hangara i dok je on uzaludno pokušavao da se provuče neprestano su ga tukli. Zatim su mu stavili lisice na obe ruke i obesili ga. Potom su mu izvadili oči, odsekli oba uha, otsekli nos, otsekli jezik i tako unakaženog ga tukli lopatama i ašovima po telu. Zatim su mu tako obešeno telo razrezali, a potom su mu odsekli glavu i bacili napolje, a ostatak tela je visio o prozoru do 5 časova izjutra.
Supruzi, koja je sve ovo morala da gleda, Edin Buljubašić je pretio da će tako i ona proći. Od drugih logoraša je saznala da je telo pok. Balaban Bože posuto benzinom i spaljeno, a ostaci zakopani.
7. avgusta Marina Ljubičić je kazala svedokinji da će doneti glavu njenog supruga i da će s njom da igraju futbal.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Kraljević Blaž, komandant logora,
1. Buljubašić Edin, rodom iz Stolca,
2. Ljubičić Marina i dr.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Balaban Sofije, pred istražnim sudijom Višeg suda u Podgorici od 5. juna 1994. godine, koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 9/94.
NAPOMENA: Dopuna prijave II-038.
II-064
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika.
MESTO I VREME: Karlobag, 1. septembar 1991. godine.
KRATAK OPIS: Svedok je bio očevidac kada je od posledica mučenja i batinjanja od strane pripadnika policije u Gospiću pao Dane Korica iz Gospića. Korica je bio izložen žestokom mučenju i batinjanju prvo u Smiljanu, a potom u Karlobagu, gde su se zaustavili pri sprovođenju za Rijeku i gde je neki civil, kome su to dozvolili stražari koji su ih sprovodili udario ga u predelu slepoočnice od čega je on pao i udario glavom u ivičnjak. Prilikom prevoženja maricom od Karlobaga do Rijeke on je umro u ovom vozilu na kolenima svedoka. Nepoznato je šta se desilo sa njegovim lešom, koji je ostao u Rijeci.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Marković Ivica, upravnik zatvora u Gospiću,
2. Šuper Ante, rodom iz Novog, zamenik upravnika zatvora u Gospiću i dr.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Trkulja Nikole od 7. jula 1994. godine koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 283/94-10 i Stameković Jove pod brojem 340/94-1.
II-065
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika.
MESTO I VREME: Logor Čelebić kod Konjica, 27. maj 1992.godine.
KRATAK OPIS: Pošto se sa drugim građanima sela Bradine predao muslimansko-hrvtaskim jedinicama, Vujičić Miroslav je bio sproveden u logor Čelebić gde su ga, sa ostalim privedenim, naterali da stoji na suncu 6 sati. Za to vreme, stražari su išli od jednog do drugog zatvorenika, udarali ih metalnim cevima po svim delovima tela, a ponekom bi naredili da legne na tlo pa su ih tada tukli. Tukli su ih sve, tako redom, da bi se posle desetak minuta ponovo vratili na svakog od njih pojedinačno.
Vujičić je došapnuo svedoku da on više ne može da izdrži batine i da mora da pokuša da pobegne, iako je bilo očigledno da iz dobro obezbeđenog logora ne može da se pobegne. Kada su mu naredili da se izuje i da legne na zemlju, dvojica stražara su počela da ga tuku gvozdenim cevima i posle desetak udaraca je Vujičić Miroslav, rođen 1962. godine u Zugincima od oca Jove, skočio i počeo da trči prema sredini zatvorskog kruga.
Drugi svedok navodi da je tom prilikom Vujičić rekao: "Nećete vi mene ubiti kako vi hoćete, nego ću ja poginuti kako ja hoću". Pripucali su za njim i kada je pao prišao mu je jedan stražar i ispalio mu još tri metka u potiljak opsovavši mu pri tom majku četničku, a ostalim zatvorenicima je zapretio da će i oni tako da prođu.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Mucić Zdravko, zvani "Pavao", komandant logora u Čelebiću,
2. Delić Hazim, zamenik upravnika logora,
3. "Čubela", stražar.
DOKAZ: Iskaz svedoka Vujičić Radoslava i Glogovac Janka u predmetima Komiteta br. 236/94 i br. 100/94.
II-066
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika.
MESTO I VREME: Zatvor u Ljubuškom, sredinom 1992. godine.
KRATAK OPIS: Za vreme muslimanskog praznika Bajrama zatvorenici su bili posebno nemilosrdno tučeni. U to vreme bilo je dovedeno više zatvorenika iz Bugojna, pa su smešteni u ćeliju broj 5, iz koje su prebacili u ćeliju broj 8 Zelen Dragu. On je imao strahovite opekotine na zadnjici, jer su ga naterali da sedne na vrelu peć. To je bilo pre nego što su ga doveli u Ljubuško. Komandir Sušac ga je pitao zašto su mu se pantalone zalepljene i da li se usrao, pa kad mu je Zelen odgovorio da su ga pekli na vreloj peći Sušec mu je udario šamar. Svedok navodi da su Zelena tri dana, dok je boravio u ćeliji broj 8 neprekidno tukli, posebno zatvoreni kriminalci - Hrvati kojima su stražari to dozvoljavali. Trećeg dana oko 4 časa Zelen je umro.
U zatvoru u Ljubuškom bio je i Važić Pero, iz okoline Duvna, koga su tako isprebijali da je na putu za bolnicu umro.
Takođe u ovaj logor bili su dovedeni iz sela Zijamat kod Bugojna dvojica Milutinovića koji su na sebi imali samo košulje, a donji deo tela im je bio u ranama i plikovima. Na njima se videlo da su obojica bili prethodno paljeni. Jedan je smešten u ćeliju broj 6, a drugi u 8. Dva dana posle dovođenja su ih tukli obojicu u ćeliji broj 6, tako što su jednom od njih prethodno vezali ruke za klin na zidu pa ga pretukli, a ostale zatvorene terali da to gledaju. Kada su jednog prebili, onda su to učinili i sa drugim. Od zadobijenih povreda obojica su umrli. Preko dana su ih ostavili mrtve u ćeliji, a noću su ih stavili u plastične kese i negde njihove leševe odneli.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Sušac Ivica, komandir zatvora,
2. "Čupo", malog rasta, crn, star oko 20 godina, stražar,
3. "Šero", crn, srednjeg rasta, stražar,
4. Ahmet, zatvorenik, oženjen muslimankom iz Višića familije u Kelesija, visok, plav.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Bulić Dušana i Važić Obrena koji se nalaze u dokumentaciji Komiteta pod brojem 340/94-3 i 340/94-8.
II-067
KVALIFIKACIJA DELA: Namerno ubijanje uhapšenika - ratnih zarobljenika.
MESTO I VREME: Logor u Odžaku, 8. maj - 9. jul 1992. godine.
KRATAK OPIS: Za vreme boravka u ovom logoru svedok je bio očevidac smrti Dervenić Rada iz Donje Dubice, što se dogodilo krajem juna 1992. godine. kada su ušla dva vojna policajca iz Bosanskog Broda od kojih se jedan zove Lepan. Oni su prozvali Dervenića i izveli ga u hodnik i tu su ga tukli najmanje dva sata. U sali su čuli njegove jauke. Za vreme izlaska u klozet svedok je video kako su ova dvojica tukla Dervenića, pa su ga posle batinjanja vratili. Ležao je nepokretan, pa su ga stavili na nosila i izneli u hodnik i tu je umro posle 2-3 sata.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Kljajić Ivica, upravnik logora koji je lično tukao zatvorenike,
2. Golubović Ante, iz Odžaka koji je nasledio Kljajića na dužnos
ti upravnika. I on je tukao logoraše,3. Lepan Drago, star oko 25-30 godina.
DOKAZ: Zapisnik svedoka Popović Radovana koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 365/94-5.
III-046
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima.
MESTO I VREME: Mostar, maj-avgust 1992. godine.
KRATAK OPIS: Srbi iz mesne zajednice "4. jul" u Mostaru morali su svakog jutra u 07.00 sati da se jave na prozivku. To je bila isključivo prozivka za Srbe, koji su nakon toga bili raspoređivani da rade fizičke poslove, kao što su čišćenje ulica, kopanje rovova i sl.
U periodu od maja do avgusta 1992. godine, svedoku je stan pretresan šest puta od strane HVO. Uvek su mu tražili oružje koje on nije imao. Tom prilikom nisu imali nikakvo rešenje, niti su mu izdavali bilo kakvu potvrdu o ulaženju u stan.
Svedok je prilikom hapšenja u svom stanu bio tučen. Tom prilikom tražili su mu devize i zlato. Pošto su ga dobro pretukli, pretresli su stan, odabrali vredne stvari i sve to su stavili u jedan paket težak oko 15 kg i odneli ga sobom.
Svedok je u svom stanu od 100 m2 imao stvari u vrednosti od 250.000 DEM. Sve mu je bilo opljačkano dok je bio zatvoren sredinom avgusta 1992. godine.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Nikolić Pero, upravnik zatvora Ćelovina u Šantićevoj ulici (bivši Okruž
ni zatvor)2. Vlašić Damjan, advokat, predsednik HDZ u Mostaru,
3. Musalimobić Josip, Hrvat, prvi predsednik HDZ u Mostaru,
4. Zelenika Pero, pre rata penzioner SUP-a, zamenik general bojnika,
5. Topić Jadranko, predsednik izvršnog veća opštine Mostar,
6. Oručević dr Safet, lekar, predsednik SDA u Mostaru
7. Demović Sergej, pripadnik HOS-a,
DOKAZ: Iskaz svedoka koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod br. 273/94.
III-047
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima.
MESTO I VREME: Mostar, proleće 1992. godine.
KRATAK OPIS: Srbi koji su živeli u Mostaru bili su sistematski izloženi pljačkama po stanovima i otimanju automobila. Zbog toga su svedok i njegova supruga od 20. aprila bili prinuđeni da više ne odlaze na posao i da se skrivaju u svom stanu.
Pripadnici HOS-a u crnim uniformama, u zgradi u kojoj stanuje svedok, išli su od stana do stana i proveravali ko je Srbin. Kada su došli do stana svedoka tražili su da izvade i stave na sto sav novac sa kojim raspolažu, sve zlato, sav nakit i sve što imaju vredno u stanu, uz pretnju da će ih pobacati kroz prozor ukoliko nešto ne predaju. Prilikom pretresa, pronašli su i oduzeli od svedoka sat u vrednosti od 200 DEM, 4 do 5 ženinih prstenova, zlatnu narukvicu, zlatnu ogrlicu, 200-300 DEM u gotovini. Nakon toga su ih priveli u zatvor za Srbe u bivšoj vojnoj ambulanti gde su pripadnici patrole koja ih je privela - Fazlagić, Belović i još jedan treći koji nije identifikovan, predali upravniku zatvora Zeleniki oduzeti novac, zlato i druge vrednosti. U zatvoru su njega i suprugu nastavili da tuku sve dok nisu priznali gde su u stanu sakrili 1.100 DEM.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Zelenika Ivo, zapovednik zatvora u Mostaru,
2. Belović Sergej,
3. Fazlagić Haris.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Brbović Tomislava u predmetu Okružnog suda u Novom Sadu, Kri. 131/94 i Komiteta pod br. 92/94.
III-048
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima.
MESTO I VREME: Mostar, logor u bivšoj vojnoj ambulanti, 1. avgust 1992. godine.
KRATAK OPIS: Kada su privedeni svedokinja i njen suprug u ovaj logor predati su komandantu Ivanu Zeleniki, koji je naredio da se oboje skinu goli, što su oni morali da učine, pa su ih onda pretukli palicama, tako da je njenog supruga oblila krv iz rane koju su mu napravili na glavi. Tom prilikom kod muža svedokinje pronašli su 700 DEM koje su mu oduzeli, a ona je morala da skine s ruke venčani prsten i da ga preda. Oduzeli su im i lične karte kao i sva druga dokumenta koja im više nikad nisu vraćena.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Zelenika Ivan
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Balaban Sofije pred istražnim sudijom Višeg suda u Podgorici od 5. juna 1994. godine koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 9/94.
III-049
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima.
MESTO I VREME: Livno, kraj 1992. početkom 1993. godine.
KRATAK OPIS: Posle otpusta iz logora Srbi su morali svakoga jutro tačno u određeno vreme da se javljaju u takozvani "radni vod", pa su bili raspoređivani da odlaze na obavljanje raznih fizičkih radova.
Često, ako ne bi bilo posla, policajci bi naređivali Srbima da se međusobno tuku rukama ili palicama koje su im davali, što su oni morali da čine.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Đaković Mirko, predsednik opštine u Livnu,
2. Andabak Zdenko, zapovednik vojne policije.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Raco Draška, pred istražnim sudijom Osnovnog suda u Prijedoru, 1. jula 1994. godine koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 205/94-3.
III-050
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima.
MESTO I VREME: Vrsa kod Zadra i Nin, juni 1991. godine.
KRATAK OPIS: Kada se supruga svedoka teško razbolela za vreme boravka u Vrsi kod Zadra, svedok je odveo suprugu kod lekara u ambulantu, u Vrsi kod Zadra, ali je lekar odbio da joj ukaže pomoć sa objašnjenjem da su dobili naređenje da ne leče armijske osiguranike. Nakon toga odveo je suprugu u dom zdravlja u Ninu, gde su takođe odbili da njegovoj supruzi ukažu pomoć. Svedok smatra da je to bilo zato što su Srbi.
Kako je u vojnoj bolnici u Zadru, obzirom da supruga svedoka nije mogla da hoda, dobio napismenu poruku za lekara u Vrsi sa molbom da je ovaj primi i pregleda, ali je lekar u Vrsi ponovo odbio da pregleda suprugu svedoka.
Pošto je mišljenje lekara u vojnoj bolnici u Zadru bilo da supruga svedoka mora da ode na bolničko lečenje u nastaloj situaciji svedok je hitno prebacio suprugu u Beograd gde je ona odmah primljena na bolničko lečenje.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Lekari u ambulanti u Vrsi i domu zdravlja u Ninu.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Ćošić Ivana, koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 21/93.
III-051
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima.
MESTO I VREME: Mostar, 1. jun - 1. avgust 1992. godine.
KRATAK OPIS: U stan u kome je svedokinja živela sa suprugom u periodu između 1. juna i 15. jula u više navrata dolazili su hrvatski vojnici u uniformama koji bi prvo pretukli svedokinju i njenog muža, koji su bili sami u stanu, a zatim su oduzimali vredne stvari.. Prvi put su došli 1. juna kada se svedokinja požalila, kad su počeli da tuku njenog muža, da je ona težak bolesnik jer su joj nedavno izvadili bubreg, pa im je pokazala zavoj na rani, koji su joj oni skinuli i stavili joj u usta i pokušali njime da je zadave. Potom su joj stavljali nož pod grlo, za koje je vreme njen suprug molio da njega ubiju, ali su ih oboje tukli palicama i nogama, udarajući ih po celom telu. Tada su im pokupili zlatni nakit koji su imali u stanu (narukvice, lančiće i burme), satove, kristal, skupocenu garderobu. Prilikom sledećeg dolaska 7. jula su pronašli i oduzeli 5.000.-DEM, 12. jula 2.500.-DEM, a 15. jula su ih najviše mučili i posle toga iz stana su odneli frižider, šporet, televizor, muzički stub i oduzeli dvoja kola.
Zabranili su im da kao Srbi izlaze iz stana, naredili da uvek moraju imaju spuštene roletne, da nesmeju paliti svetlo i tako su proveli 15 dana skoro bez ikakve hrane, sve do 1. avgusta kada su ih odveli u logor.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Topić Jadranko, predsednik izvršnog veća opštine Mostar,
2. Muselimović Josip, prvi predsednik HDZ u Most
aru.DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Balaban Sofije pred istražnim sudijom Višeg suda u Podgorici od 5. juna 1994. godine koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 9/94.
III-052
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima.
MESTO I VREME: Sarajevo, 1993. godine.
KRATAK OPIS: Muslimani su nasilno upadali u srpske stanove i pljačkali ih.
U ul. Trg Rada Končara br. 17, tako su opljačkani stanovi srpskih porodica Ljube Čamura i porodice Melčić.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Suljaković Nijaz.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka u predmetu Okružnog suda u Beogradu Kri. 1084/94 koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 326/94.
III-053
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima.
MESTO I VREME: Bihać, 20. jun 1992. godine.
KRATAK OPIS: Svedok je priveden u SUP 20. juna pod optužbom da je bacio minu u hotel, gde su odmah počeli da ga tuku i ta tuča je trajala sat vremena pre nego što su ga odveli kod načelnika bezbednosti Begića koji ga je ucenjivao da prizna da je ubacio bombu u hotel. Uporno je objašnjavao da je samo prolazio pored hotela na koji je pala granata i za to je nudio svedoke. To mu nije pomoglo, pa su ga ponovo tukli. Tom prilikom polomili su mu pet rebara sa izlivom krvi u grudnu duplju, a zadobio je i prelom viličnih kostiju, pored drugih brojnih povreda. Kada je u SUP došao gradonačelnik Pašić, videći svedoka sa brojnim povredama, rekao je: šta ste to uradili od čoveka i naredio da ga prebace u bolnicu.
Svedok je tada prebačen u bolnicu gde je ostao na lečenju do 1. jula 1992. godine kada je otpušten pre vremena zbog pretnji koje su mu upućivane u bolnici, iako još nije bio oporavljen. Potom se krio u Bihaću sve do razmene 22. janura 1993. godine kada je napustio Bihać.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Begić Muharem, načelnik bezbednosti u Bihaću,
2. Selimanović ili Selimović, milicioner.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Gaćeša Dušana od 7. jula 1994. godine koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 205/94-21, kao i lekarska dokumentacija.
III-054
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima.
MESTO I VREME: Livno, 6. april 1992. godine.
KRATAK OPIS: Svedoka su priveli u SUP i smestili ga u sobu 5 gde su ga nemilosrdno tukli nogama, rukama i palicama u predelu grudi, po leđima po nogama i drugim delovima tela. Tukli su ga neprekidno od 22 časa pa sve do zore.
Nakon svanuća, pošto je imao na levoj ruci, na srednjem prstu, zlatan prsten, a na prstu do malog burmu, zahtevali su da to skine i preda, pa kako nije mogao burmu i prsten da skine Marelja je uzeo nož i sa njime presekao u visini druge falange srednji prst, do malog i mali prst. Nakon toga skinuo mu je prsten i burmu koji su bili krvavi i oduzeo ih.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Marelja Đozga i dr.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Kiso Nedeljka koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 205/94-20.
III-055
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima.
MESTO I VREME: Sarajevo, 1992. - 1993. godina.
KRATAK OPIS: Svedok je sa porodicom živeo u Sarajevu, gde je bio zaposlen kao bravar u Bosnaleku, sve dok mu u aprilu 1992. godine direktor Edo Arslanagić nije saopštio da je otpušten sa posla i da ako bude došao u preduzeće može biti ubijen.
Posle toga bio je zatvoren i teretili su ga da poseduje oružje, ali je posle saslušanja bio pušten kući.
Ponovo je bio zatvoren od Halać Nihada komandanta Koševskog brda koji ga je ucenjivao da bude njegov vojnik u zelenim beretkama, ali kako je on odbio uz izgovor da ne može da puca u svoje Srbe, ovaj mu je rekao da će ga tući sve dok ne pristane. Pošto ga je pretukao pustio ga je uz uslov da mu se svakoga dana javlja i da mora da mu daje informacije koji Srbi žele da beže iz Sarajeva.
Posle par dana Halać ga je pronašao kod kuće gde ga je ponovo pretukao i tada mu je povredio kičmu.
Od tada su mu pripadnici zelenih beretki petnaest puta vršili pretres stana i svaki put bi uzimali iz stana ono što bi im se svidelo.
Kada je prezdravio tri meseca su ga sa grupom uhapšenih Srba odvodili na položaje prema Srbima i isturali ih kao živi štit. Na njih su držali upereno oružje da bi tada sa druge strane Srbi prestali da pucaju.
To je trajalo sve dok nije iskoristio priliku u decembru 1993. godine da prebegne na srpsku teritoriju.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Halać Nihad, komandant Koševskog brda.
DOKAZ: Iskaz saslušanog svedoka Jovanović Slobodana koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 339/94-8.
III-056
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima.
MESTO I VREME: Raspotočje kod Zenice, jun 1992. godine.
KRATAK OPIS: Saslušani svedoci navode ime žene iz Raspotočja koji su muslimanski vojnici silovali u prisustvu njenog svekra i svekrve. Prvo su je skinuli golu, zatim je naterali da igra gola ispred svekra i svekrve, kao i svoje dece. Posle toga su je silovala trojica muslimanskih vojnika, a za to vreme njenog svekra i svekrvu su tukli.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Nepoznati muslimanski vojnici, od kojih jedan ima nadimak "Fenčin".
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Denčin Jovanke, Milidža Milenka i Gospave , pred istražnim sudijom koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 205/94.
III-057
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa civilima.
MESTO I VREME: Sarajevo, decembar 1993. godine.
KRATAK OPIS: Saslušana svedokinja koja je bila učenica srednje škole u Sarajevu, a stara je 18 godina, kada je izašla iz zgrade u kojoj stanuje na Trgu Pere Kosorića bila je zaustavljena od trojice mladića od kojih su dvojica bili u uniformama, a treći u civilnom odelu, koji su je uhvatili za ruke i uvukli u hodnik obližnje zgrade i dok se ona branila i otimala, uneli su je u prazan stan porodice čije je ime ona zapamtila i preteći joj pištoljem i ubistvom uz primenu fizičke sile svukli su je, pa je jedan od njih nad njom izvršio nasilnu obljubu, posle čega joj je rekao: tako ti je to kad te je pravio četnički otac.
Posle tri dana ponovo je bila nasilno odvučena u isti stan gde su je trojica mladića silovali, od kojih su dvojica bili u muslimanskim uniformama.
Tom prilikom ostala je gravidna i tek krajem jula 1994. pošto je uspela da prebegne na srpsku teritoriju, pa se obratila za pomoć Ginekološko akušerskoj klinici u Beogradu, gde je konstatovano da je u osmom mesecu trudnoće.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Mladić star 23-24 godine, visok preko 180cm, dobro razvijen, crne kratke kose, ovalnog lica. Musliman, bio u maskirnoj, šarenoj uniformi, a na nogama imao čizme.
2. Mladić star 24-25 godina, tamno smeđe kose, srednje razvijen, u levom uhu imao minđušu. Bio je u šarenoj, maskirnoj uniformi, bez oznake čina. Naoružan pištoljem. Musliman.
3. Mladić koji je nosio civilno odelo, Musliman, približnih godina kao prva dvojica, ali je viši rastom. Na sebi je nosio crnu kožnu jaknu ispod koje je imao džemper, nosio je farmerke, a na nogama gojzerice. Najverovatnije prvom prilikom je bio u maskirnoj uniformi.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka sa dokumentacijom Ginekološko akušerske klinike koji se nalaze u dokumentaciji Komiteta pod brojem 326/94.
IV-063
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima ili ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Mostar, zatvor u bivšoj vojnoj ambulanti, druga polovina avgusta 1992. godine.
KRATAK OPIS: Svedoka, koji je bio trgovački radnik kada je doveden u zatvor, počeli su da tuku u prostoriji koju su zvali "mala Srbija". To je prostorija koja je služila za mučenje u ovom zatvoru u kome su držali isključivo Srbe. Grupa od dvadesetak lica - muslimana i Hrvata, tukla ga je čime je stigla: drvenim palicama, čizmama koje su imali na nogama i raznim drugim predmetima. Ta prva tuča trajala je oko pet sati. Od svedoka su tražili da kaže gde je sakrio zlato i devize koje nisu pronašli u njegovom stanu.
Pošto su ga dobro prebili, odveli su ga u jednu podrumsku prostoriju koju su nazivali "velika Srbija", gde se nalazilo oko dvadesetak zatvorenika. Spavali su na betonskom podu. Noću su ih redovno tukli. Svedok je za sve vreme boravka u ovom zatvoru bio svakodnevno tučen. Te tuče su nekada trajale i po celu noć. Tukli su ga svuda po telu. Tom prilikom slomili su mu i nekoliko rebara, od čega je istražnom sudiji pokazao vidan ožiljak.
Za sve vreme boravka u ovom zatvoru, svedok nije mogao da mokri, a od strahovitih bolova mogao je jedino da spava u čučećem položaju, pognut napred i oslonjen na laktove. Od bolova nije mogao da legne. Nije mogao ni da hoda.
U susednoj prostoriji bile su smeštene žene. Svedok navodi imena šest žena iz Mostara koje su bile silovane - što su redovno radili noću.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Martinović Vinko, zvani "Štela",
2. Kapetanović Sead, šef policije,
3. Zelenik Ivan, upravnik zatvora,
4. Boris, čije prezime nije utvrđeno, zvani "Sova", koji je pre rata radio kao radnik u fabrici "Soko" u Mostaru, a stanovao je u ulici Mahe Đinića u Mostaru,
5. Dugalić, zvani "Luster",
6. Čomić Mesud, zvani "Mensa", od oca Halida,
7. Čomićev sin, star oko 20 godina.
DOKAZ: Iskaz svedoka Dunđerović Gojka, koji je dat pred istražnim sudijom Okružnog suda u Beogradu u predmetu Kri. 260/94 koji se nalazi u Komitetu pod br. 273/94.
IV-064
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima ili ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Čapljina, logor za Srbe u bivšoj kasarni "Mirko Popara" u Grabovini, kraj avgusta-oktobar 1992. godine.
KRATAK OPIS: Po smeštaju u logor u kome je bilo oko 160 muškaraca i 50 žena, svedok je, kao i drugi zatvorenici Srbi, bio mučen. Osoblje zatvora koje ih je čuvalo, osim jednog debelog stražara, nije ih maltretiralo, ali je dozvoljavalo građanima da slobodno ulaze u logor i da zatvorenim Srbima rade ono što su želeli: da ih tuku i maltretiraju na najrazličitije načine.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Upravnik logora u Grabovini,
2. NN stražar, težak oko 120 kg, star između 20 i 30 god
ina, koji je radio u logoruDOKAZ: Iskaz svedoka Dunđerović Gojka dat pred istražnim sudijom Okružnog suda u Beogradu u predmetu Kri. 260/94, nalazi se u dokumentaciji Komiteta pod br. 273/94.
IV-065
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima ili ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Busovača, kod Travnika, početkom maja 1992. godine.
KRATAK OPIS: Kao pripadnik bivše JNA, svedok je zarobljen 04. maja 1992. godine sa većom grupom vojnika koji su služili vojni rok u Travniku. Pošto su ih zarobili, razoružali su ih, skinuli ih gole, tukli ih i vređali. Potom su izdvojili grupu od 16 vojnika koji su bili srpske nacionalnosti i posebno ih pretukli. Zatim su ih prisilili da sednu sa raširenim rukama na dole a onda im naredili da kleknu. Potom su im vezali ruke otpozadi. I oči su im vezali nekom krpom i nastavili su da ih batinaju. Vezivali su ih žicom za neke stubove i tako vezane uz stub, nastavili su da ih tuku.
Tom prilikom, vojniku Puzoviću je slomljena kičma. Nakon toga su ga negde odneli i svedok ne zna šta je bilo s njim.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Pripadnici HVO u Busovači.
DOKAZ: Iskaz svedoka Petkovski Dejana dat istražnom sudiji Okružnog suda u Pančevu u predmetu Kri. br. 20/94, nalazi se u dokumentaciji Komiteta pod br. 149/94.
IV-066
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima ili ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Ljubuški, logor za Srbe, maj 1992. godine.
KRATAK OPIS: Svedok je, kao zarobljeni pripadnik JNA, sa drugim vojnicima smešten u ćelije u kojima je bilo 10 do 15 osoba srpske nacionalnosti.
Ćelije su bile hladne i mračne, a spavalo se na podu bez ćebadi.
U toku prvih pet dana boravka, zatvorenicima nisu davali nikakvu hranu, dok su im vodu davali u minimalnim količinama.
Kasnije su im za hranu davali samo jedan dnevni obrok koji se sastojao od kriške hleba i malog komada sira.
Terali su ih da beskonačno rade sklekove i kada bi im se učinilo da ih neko ne radi dobro, tukli su ga kundacima.
Puštali su im kasete sa ustaškim pesmama i terali ih da ih nauče i pevaju.
Iz grada su dolazile neke žene koje su ih tukle kišobranima i drugim predmetima.
Za tri nedelje boravka u ovom logoru, svedok nije imao prilike ni jedanput da se okupa.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Matić Damir iz nekog sela u opštini Ljubuški, star oko 25 godina,
visok oko 175cm, upravnik logora,2. Sušac Ivica, iz Ljubuškog , zamenik upravnika zatvora
3. Mihaljević Krešo zvani "Čupo", iz okoline Čapljine, star oko 25 godina, visok 170cm, plave kovrdžave kose, stražar,
4. Macić Nedo, star oko 25 godina, plav, stražar, karatista u mostarskom klubu "Student",
5. Begić Mate, smeđ, sportski građen, ima karakterističan piskav glas, stražar,
6. Karlo, prezime nepoznato, visok oko 190cm, star oko 25 godina, izrazito crne kovrdžave kose i tamnog tena, sportski razvijen,
7. Radoslav, star oko 25 godina, visok preko 190cm, crn sa kratko ošišanom kosom, stražar.
DOKAZ: Iskaz svedoka Petkovski Dejana, koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod br. 149/94.
IV-067
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima ili ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Čapljina, kraj avgusta 1992. godine.
KRATAK OPIS: Iz logora za Srbe u Dretelju, svedok je sa još dva lica doveden u Čapljinu gde su ih naterali da čupaju travu ispred robne kuće u centru grada.
Građanima koji su tuda prolazili, prisutni stražari su ih pokazivali kao četnike koje su uhvatili u šumi. Govorili su da su to četnici koje su zarobili. Mada su sva trojica bila uhapšena kao civilna lica, obukli su ih u uniforme bivše JNA. Dvojica su imala oficirske oznake. Dok su čupali travu, stražari su podsticali građane da ih ponižavaju na najrazličitije načine, da ih pljuju, udaraju, šutiraju, da prilaze i gase im cigarete po telu.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Čuvari logora u Dretelju: Suzana i Ilija.
DOKAZ: Iskaz svedoka Dunđerović Gojka dat pred istražnim sudijom Okružnog suda u Beogradu u predmetu Kri. 260/94, nalazi se u dokumentaciji Komiteta pod br. 273/94.
IV-068
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima ili ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Logor u Čelebiću u bivšem skladištu JNA kod Konjica, 26. maj - decembar 1992. godine.
KRATAK OPIS: U hangaru čiji je naziv bio "6" - dužine oko 50 m, širine oko 30 m, visine do 10 m sa jednim vratima - na dan 26. maja bilo je smešteno 86 Srba iz Bradine i okoline. Sutradan su doveli novu grupu od devet zatvorenih Srba iz Konjica. Kasnije se broj smeštenih u ovom hangaru povećavao i do 280.
Svaki zatvorenik je imao svoje mesto uza zid ili po sredini, tako da je između zatvorenika bilo samo toliko prostora da može da prođe stražar. Zatvorenici su morali da sede i danju i noću. Nisu smeli ni da ustanu, ni da se kreću, ni da leže. Za sve vreme boravka u ovom logoru, logoraši se nisu ni prali ni umivali jer im to nije bilo dozvoljeno.
Logoraši u hali "6" nisu smeli međusobno da razgovaraju. Sedeli su na betonu i pošto je tu bilo stražara, ako bi neko pokušao da govori sa nekim ili da se pokrene, odmah bi dobijao batine. Svedoci navode da je prvih nedelja bilo nemoguće privići se na neprekidno sedenje.
Zbog jake letnje vrućine, u ovoj hali je bio nesnosan smrad, a jedina vrata su bila uvek zatvorena. Temperatura je bila nesnosna. Pošto su krov i zidovi od lima, oni bi se usijali i temperatura bi bila strahovito visoka. Svedoci navode da bi od 09.00 sati izjutra počinjali da se znoje i da bi to trajalo do 02.00 sata noću kada bi temperatura postajala malo snošljivija. Zatvorenicima nisu davali ni vodu. U toku 24 sata, dobijali su samo po litar vode na deset logoraša. To nije bila voda za piće već iz kanala, mada je u logoru bilo i tekuće vode.
Dobijali su vrlo malo hrane. Jedna vekna hleba od 600 ili 700 grama deljena je na 14 do 18 delova tako da bi za 24 sata svako dobio po jedno parče tanje od centimetra. Uz hleb su, samo ponekad, dobijali po neku čorbu koja je bila kisela i nije bila za ljudsku upotrebu. Pošto je bilo svega 5 kašika za jelo, prilazili bi po petorica, uzimali tu čorbu a zatim kašike predavali ostalima, jer je svakom pripadalo po nekoliko kašika te čorbe.
Nije dozvoljavano da idu u klozet pa su u početku nuždu obavljali tu, u hali pored ulaznih vrata. Na tom mestu koje je služilo kao klozet, deljena je hrana.
Posle 13. jula pooštren je režim u logoru pa im tri dana uopšte nije bila deljena hrana, a posle toga im je deljeno samo po parče hleba.
Jedan od saslušanih svedoka navodi da su mnogi zatvorenici bili bez stolice, da čak svedok nije išao u klozet punih 47 dana.
U početku su im dozvoljavali da vrše malu nuždu van hangara, ali posle 13. jula važio je poseban režim za mokrenje. Jedanput dnevno bi na mokrenje izveli po 40 u grupi. Za 40 sekundi morali su da istrče iz hangara, postroje se, mokre, vrate se i svi sednu na svoja mesta u hangaru. Dok su mokrili, vrlo često su ih udarali tako da od straha mnogi nisu uspevali da mokre.
Za svaku neposlušnost, logoraši su bili kažnjavani batinama kako danju, tako i noću.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Mucić Zdravko, zvani Pavao, komandant logora u Čelebiću,
2. Delić Hazim, zamenik upravnika logora.
DOKAZ: Zapisnici o saslušanju svedoka Đorđić Branislava, Mrkajić Momira i Mrkajić Vukašina (u dokumentaciji Komiteta pod 283/94-3, 221/4-94-5 i 221/94.
IV-069
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima ili ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Konjic, osnovna škola "3. mart", sredinom 1992. godine.
KRATAK OPIS: Učionice ove škole bile su pretvorene u takozvanu bolnicu za četnike.
Jedan od svedoka navodi da je u jednoj od učionica bilo 12 kreveta i da je u njoj bilo smešteno 39 Srba, tako da su mnogi morali da leže na podu.
U ovoj školi su bili smešteni Srbi iz Bradine, Konjica i okoline koji su prethodno bili pretučeni u logorima.
Posle kraćeg boravka u ovoj "bolnici", zatvoreni Srbi su bili prebacivani u logor u Čelebiću ili u logor Musala u Konjicu.
Zatvorene su vrlo slabo hranili. U ovoj bolnici je umro Babić Slobodan od oca Petka iz Bjelovčine kod Konjica. Njemu su prethodno bila probijena nepca pomoću cevi od puške. Bila je to jedna velika rana koja je dopirala do mozga i on je, ne dolazeći svesti, umro 4 dana nakon smeštaja u ovu "bolnicu".
INDICIJE O IZVRŠIOCU: 1. Mucić Zdravko, zvani Pavao i dr.
DOKAZ: Iskazi saslušanih svedoka, među kojima i Grubač Petka, lekara koji je kao zatvorenik u ovoj "bolnici" lečio druge zatvorenike, mada nije imao nikakvih lekova ni opreme na raspolaganju - nalaze se u predmetima Komiteta, uključujući i iskaz svedoka Vujičić Radoslava, br. 236/94.
IV-070
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima ili ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Sarajevo, maj 1992. godine.
KRATAK OPIS: Svedok koji se nalazio na odsluženju vojnog roka u Sarajevu je, nakon što je kao pripadnik JNA bio zarobljen i razoružan, prebačen sa svojim drugovima u Centralni zatvor koji su držali muslimani obučeni u uniforme zelene boje sa plavim amblemima.
U toku prvih 15 dana bili su svakodnevno tučeni tokom 24 sata. Preko noći su se često čuli jauci i krici. Tuči su bili posebno izloženi zarobljeni pripadnici padobranske jedinice.
Često su dovodili i civile u zatvor, pa su i civili i osoblje zatvora tukli palicama i puškama sve zatvorenike koji su za to vreme bili vezani sa lisicama na rukama za radijatore.
Svedok je često imao priliku da vidi kada su iznosili mrtve iz zatvora: držeći ih za ruke i noge, dvojica su ih iznosila iz zgrade zatvora u dvorište gde ih je čekao kamion ili kombi u koji su ih ubacivali.
Svedoku su u zatvoru slomljena četiri rebra, a levo oko mu je oštećeno 35%.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Panjeta Avdo, komandir stražara u Centralnom zatvoru,
2. Pejaković Josif, starešina petog sprata zatvora,
3. Kecman Jusuf, stražar i dr.
DOKAZ: Iskaz svedoka Milanović Gorana dat pred Opštinskim sudom u Trsteniku u predmetu Kri. 15/94, nalazi se u Komitetu pod br. 129/94.
IV-071
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima ili ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Logor Dretelj, jul-avgust 1992. godine.
KRATAK OPIS: U logoru u Dretelju je bila stacionirana jedinica HOS-a. Zatvorenici su im služili za uveseljavanje i zabavu koja se sastojala u njihovom mučenju, zlostavljanju i ponižavanju na najrazličitije načine.
Ako nije bilo drugog posla, terali su zatvorenike da čupaju travu, a zatim da pasu travu i da je progutaju. Dok bi u pognutom položaju čupali travu, pojedini HOS-ovci bi se zaletali i skakali zatvorenicima na leđa - a na nogama su tada imali čizme.
Jednom prilikom doveli su jednu kučku i terali su zatvorenike da je ljube ispod repa i da joj ližu polni organ. Ovu kučku dovela je Marina, stara oko 25 godina, pripadnik HOS-a.
Svedoka su jednom prilikom naterali da oko 15 minuta drži širom otvorena usta, a za to vreme stražar mu je zavlačio nož u usta. Pri tome mu je više puta i pljuvao u usta.
Jednom prilikom su četvorici logoraša (čija su imena poznata Komitetu) naredili da se svuku goli pa su ih prvo terali da jedan drugom vrše masturbaciju, a potom na protivprirodni blud tako što bi jedan zatvorenik kleknuo i drugom morao uzeti u usta polni organ sve dok ne dođe do erekcije.
Onaj koji je išao da donese vodu sa česme, dobijao je batine kod česme.
Zatvorene u logoru su terali da sa njima pevaju ustaške pesme u kojima se ponižavaju Srbi. Terali su ih da se krste na katolički način.
Pojedince su terali da imitiraju avion tako što bi zatvorenik trčao raširenih ruku i oponašao zvuk aviona, a stražar bi imitirao pucanje. Zatvorenik bi tada morao da padne. Ako bi se dočekao na ruke, morao je to da ponavlja sve dok ne bi pao svom težinom tela na tlo i tom prilikom udario glavom
Događalo se da su pojedinim zatvorenicima zavlačili glavu u kofu sa fekalijama.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Kraljević Blaž, komandant HOS-a,
2. Zoran, zvani "Zoki", star oko 20-25 godina, straža
r,3-4. Rajić Toni i njegob brat Ilija, iz Mostara,
5. Marina, stara oko 25 godina,
6. Suzana N. iz Zagreba,
7. Buljubašić Ediv,
8. Primorac Vinko, pripadnik HOS-a.
DOKAZ: Iskaz koji je svedok Bojanić Slavko dao 01. jula 1994. godine pred istražnim sudijom, nalazi se u predmetu Komiteta br. 221/4-11-94.
IV-072
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima ili ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Logor Rodoč kod Mostara, septembar-oktobar 1992. godine.
KRATAK OPIS: Zatvoreni Srbi su u logoru morali da rade ceo dan - od izjutra do uveče, a često i noću. Radili su i subotom i nedeljom. Najčešće su ih vodili po selima da sa srpskih kuća skidaju crepove, građu i drugo što je bilo vredno. Ovo su radili po selima Hodbina, Buna, Lakševina, Ortieš, Raštani i dr.
Vodili su ih na prve borbene linije gde su morali da kopaju rovove, prave bunkere i da dovlače pesak u vrećama za grudobrane. Usled boravka u logoru, svedok je oslabio 40 kg.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Nikolić Pero, upravnik logora,
2. Dragan N. iz Mostara.
DOKAZ: Iskaz koji je svedok Bojanić Slavko dao 01. jula 1994. godine pred istražnim sudijom, nalazi se u predmetu Komiteta br. 221/4-11-94.
IV-073
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima ili ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Svinjarina kod Mostara, jun 1992. godine.
KRATAK OPIS: Svedok je, kao rezervni oficir JNA, sa drugom grupom oficira otišao na pregovore sa pripadnicima HVO, gde su ga uhapsili i smestili u zatvor u nekoj privatnoj kući u Svinjarini u kojoj postoji prodavnica.
Njega i druge zatvorenike su naterali da legnu potrbuške i da stave ruke na leđa, pa su im ruke vezali žicom a žicu stegli kleštima. Od toga mu je ostao ožiljak koji se poznavao i posle dve godine kada ga je saslušao istražni sudija.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: NN vlasnik prodavnice u Svinjarini, koji je krupan i debeo čovek.
DOKAZ: Iskaz svedoka Okuka Velimira koji se nalazi u predmetu Komiteta br. 221/4-10-94.
IV-074
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima ili ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Mostar, zatvor u bivšoj vojnoj ambulanti, jul 1992. godine.
KRATAK OPIS: U zatvoru su svedoku, koji je star 64 godine i po zanimanju je penzioner, kao i još jednom zatvorenom penzioneru, stavili na glave oficirske kape sa petokrakama i naredili im da obuku šinjele iako je bio mesec jul. Potom su ih odveli da okopavaju obližnji park. Dok su oni radili, stražari koji su bili u uniformama HOS-a, podsticali su građane koji su tuda prolazili da ih kao četnike vređaju, da na njih bacaju kamenje, da ih udaraju, da ih pljuju, a oni su se za to vreme zabavljali gledajući šta građani sa njima rade.
Ovo se ponavljalo više dana i uvek su ih predstavljali građanima kao zarobljene četnike, mada se radilo o penzionerima koji su bili zatvoreni samo zato što su bili Srbi.
Svedoka su ponižavali na taj način što su mu na glavu stavljali oficirsku kapu, oblačili ga u oficirski šinjel pa su ga po velikoj vrućini peli na konja tako da je morao da bude okrenut ka repu i da drži rep konja. Tako su ga vodili kroz grad i ismevali.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Zelenika Ivan, komandant logora,
2. Radovan Mišo, zvani "Gladijan", pripadnik HVO i dr.
DOKAZ: Iskaz svedoka Bojanić Slavka koji je dao istražnom sudiji, nalazi se u dokumentaciji Komiteta pod br. 221/4-11/94.
IV-075
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima ili ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Mostar, zatvor Ćelovina u Šantićevoj ulici (bivši Okružni zatvor), maj-avgust 1992. godine.
KRATAK OPIS: Prema proceni svedoka, u ovom zatvoru, koji je bio pretvoren u sabirni logor za Srbe, bilo je zatvoreno oko 500 Srba. Oni su bili dovedeni iz Mostara i iz drugih mesta u Hercegovini, kao i sa područja Hrvatske. U ovom logoru je bilo i oko 200 žena, a i staraca od 70 godina.
Zatvoreni Srbi su bili svakodnevno tučeni. Često je dolazilo po desetak pijanih vojnika koji su izvodili zatvorenike u hodnik i tu ih tukli tako žestoko da su samo četvoronoške mogli da se vrate u ćeliju. Svedoci navode imena lica kojima su slomljene ruke, polomljena rebra, povređene kičme. U ovaj zatvor su povremeno puštani civili da bi tukli i vređali zatvorenike.
Zatvorenici su preko dana često morali da odlaze na prinudni rad. Morali su da kopaju grobove za poginule Hrvate i muslimane i da ih sahranjuju. Pri tom su ih terali da ljube leševe koji su bili u stanju raspadanja.
Zatvorenike su šišali tako što su im na glavi pravili slovo "U" ili polumesec. U julu mesecu, dan uoči dolaska predstavnika Međunarodnog Crvenog krsta sve zatvorenike su ošišali do glave da se ne bi videli znakovi "U" i polumesec. Tada su im dozvolili da se okupaju. To je bilo njihovo prvo kupanje od dolaska u logor.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Nikolić Pero, upravnik zatvora Ćelovina,
2. Vlašić Damjan, advokat, predsdnik HDZ u Mostaru,
3. Oručević dr Safet, lekar, predsednik SDA u Mostaru,
4. "Peko" koji je nosio uniformu sa znakom HVO, visok, snažan, proćelav, stražar u zatvoru,
5. Ivan, star 25-27 godina, crnomanjast, visok, stražar u zatvoru,
6. Marko, niži rastom, star oko 45 godina, stražar u zatvoru,
7. Ismet, plav, radio u upravi logora, bivši fudbaler "Veleža" iz Mostara.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju Vidić Spomenka od 02. jula 1994. godine, koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod br. 283/94-4.
IV-076
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima ili ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Sarajevo, bivša kasarna "Viktor Bubanj", početak jula 1992. godine-kraj avgusta 1992. godine.
KRATAK OPIS: Svedok je u ovoj bivšoj kasarni, koja je bila pretvorena u logor za Srbe, bio za sve vreme boravka od skoro dva meseca smešten u ćeliji br. 8 u prizemlju, gde je zatekao još desetak zatvorenika Srba koji su bili svi jako pretučeni. Od posledica tuče i bolesti, posle nekoliko dana je umro jedan penzionisani oficir JNA, rodom iz Valjeva. U ćeliji br. 8, veličine 4 dž 1,60 m, bilo je smešteno između 11 i 13 lica. Uslovi života u ovakvoj prostoriji bili su nemogući.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: 1. "Ćelo", upravnik zatvora.
DOKAZ: Iskaz svedoka Tošić Radisava, koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod br. 283/94-9.
IV-077
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Bjelašnica, 1. juni 1992. godine.
KRATAK OPIS: Grupa od 18 srpskih vojnika bila je zarobljena od strane muslimanskih oružanih formacija na Bjelašnici. Doterali su kamion u koji su morali da ulaze jedan po jedan kroz špalir vojnika da bi se popeli u kamion. Dok su prolazili oni su ih besomučno tukli, tako da su svi dobili veliki broj udaraca od čega je svedok izgubi svest i padao. Pri tome su svi bili zavezanih ruku na leđima, što im je stvaralo teškoću da se popnu na kamion, te su i tom prilikom dobijali nove batine. Na kamion sa njima se popela i grupa od nekoliko stražara i jedan od njih seo je svedoku na vrat tako što ga je opkoračio nogama. Kada je kamion pošao iz automatske puške ispucao je rafal po zarobljenicima, pa je tom prilikom Grujičić Dragan pogođen u vrat, Kuljanin, koji je star oko 30 godina, bio je pogođen u oko, tako da je ostao bez oka, Živak Radivoje bio je pogođen u ruku, a Gligorević Milovan u nogu. Nakon toga ovaj stražar je neki gvozdeni, šiljati predmet zabadao u noge zarobljenika, tako da im je ovaj gvozdeni predmet prodirao do kosti. To je radio sve vreme sve dok nisu bili privedeni u logor u Čelebiću. Od toga većina je izgubila svest.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. NN vojnik, star oko 25 godina koji je bio crn i dr.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Mrkajić Momira od 25. juna koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 221/4-94-5.
IV-078
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Split, zatvor "Lora", juni - avgust 1992. godine.
KRATAK OPIS: Jedne noći u bloku A, gde se svedok nalazio u ćeliji br. 6, svi zatvorenici bili su isterani u hodnik i naterani da skinu vojničke čizme koje su svi imali na nogama, jer su bili kao vojnici zarobljeni, i da se sa čizmama vrate u krevet i da pregrizu čizme i ko to ne učini nije mogao da spava. Niko nije uspeo u tome, iako su svi morali da grizu čizme sve do zore, tako da nisu spavali svu noć.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Stražar Anđelko, koji je bio niskog rasta,
2. šef smene Emilijo, star oko 35 godina, srednjeg rasta,
3. Vrkić, upravnik zatvora "Lora".
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Zurovac Slaviše iz Nevesinja koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 221/4-94-9.
IV-079
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Mostar, prostorije HVO na Pravnom fakultetu, kraj maja 1992. godine.
KRATAK OPIS: Svedok je uhapšen na ulici i doveden u prostorije HVO gde mu je zapovednik policije HVO Pušić pri dolasku postavio pitanje zašto je kao Srbin ostao na desnoj obali Neretve i da li zna da četnici ne mogu ostati tamo jer će biti uništeni i likvidirani. Postavio mu je i pitanje gde mu je snajper i radio stanica, koje svedok nije imao, pa mu je kazao da mu slobodno mogu izvršiti pretres stana.
Nakon toga Pušić je rekao stražaru: odvedite ga da vidi svoje ljude, pa su ga odveli u podrumske prostorije gde je u jednoj prostoriji video oko 35 ljudi koji su svi bili vezani žicom i koji su užasno izgledali. Bili su u krvi, na osnovu čega je zaključio da su bili prebijeni. Stražari koji su ga doveli kazali su mu: ti ćeš biti tri puta gori od njih.
Nakon toga odveden je u podrumske prostorije gde su ga postavili na stolicu, a zatim su počeli da ga tuku pendrekom, debelim bakarnim kablom dužine oko 1m i pajserom. Kada bi se onesvestio od batina polivali bi ga hladnom vodom, da ga osveste, nakon čega su ponavljali tuču i maltretiranje, što je sve trajalo neprekidno 24 časa.
Sledećih dana su nastavili da ga tuku i tako su mu prelomljene obe
ruke iznad zglobova.INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Pušić, zapovednik policije HVO,
2. Šunić Luka,
3. Leko Marko,
4. Halčin Nijaz,
5. Babić,
6. Šunić Jure, svi pripadnici HVO.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Matković Milorada pred istražnim sudijom Osnovnog suda u Herceg Novom od 8. jula 1994. godine u predmetu Kri.11/94 koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 295/94-3.
IV-080
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Logor u Čelebiću, septembar 1992. godine.
KRATAK OPIS: Jedne noći svedok je bio prozvan od strane stražara da izađe iz hangara "šest" u kome se nalazio sa drugim zarobljenicima. Saopštili su mu da će da ga zakolju. Pre njega bio je prozvan jedan mladić koga je video da bespomoćan leži. Stražar, čiji je nadimak "Fočak", pitao ga je zašto je ubio ovog mladića, pa kad mu je svedok odgovorio da nije, naterao je svedoka da klekne na beton i laktovima se oslanja na beton, a zatim ga je uzjahao, uhvatio jednom rukom za kosu, povukao mu glavu na gore i drugom rukom mu podmetnuo nož pod vrat kao da će da ga zakolje. Zatim je tupom stranom noža prelazio preko njegovog vrata. Za to vreme "Fočak" je čučnuo ispred njega i stavio mu cev od puške u usta. Koliko je ovo trajalo svedok ne zna, ali navodi u svom iskazu da je po njegovoj oceni prošla čitava večnost.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Mucić Zdravko, zvani "Pavao", upravnik zatvora,
2. Delić Osman, stražar u logoru,
3. "Fočak", star oko 25 godina, visok 180cm, dobro uhranjen, crne kose
i tamnog tena.DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Mrkajić Momira od 25. juna 1994. godine koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 221/4-94-5.
IV-081
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Konjic, sportska dvorana Musala, sredinom 1992. godine.
KRATAK OPIS: Svedok navodi ime jednog Srbina, koji se nalazio u ovom logoru, koga su naterali da u jednoj prostoriji, pored sportske dvorane, u kojoj su se u to vreme nalazili logoraši, obavi polni odnos sa Srpkinjom koja psihički nije bila zdrava. To je organizovano tako da su pored osoblja logora ovo posmatrali i zatvorenici.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Mucić Zdravk, zvani "Pavao", upravnik logora,
2. Kazazić Senad, komandir stražnje
3. "Kravar",
4. Edo, zvani "Muf", stražar,
5. Kurtović, zvani "Rambo",
6. "Losko",
7. Habibović Ismet, zvani "Broćeta".
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Gligorević Danka, pred istražnim sudijom Osnovnog suda u Nevesinju, od 27. juna 1994. godine koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 221/4-7/94.
IV-082
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Stupari, logor za Srbe, maj - septembar 1992. godine.
KRATAK OPIS: Šimić je radeći kao lekar u koncentracionom logoru za srpsko stanovništvo u Stuparima, u zgradi osnovne škole, gde je bilo zatvoreno preko 1200 civilnih lica, pripadnika srpskog naroda, prinudno uzimao krv od zatvorenih Srba u logoru u velikim količinama.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Šimić-Nikolić Marko, lekar iz Tuzle, Hrvat po nacionalnosti, pripadnik oružanih snaga BIH.
DOKAZ: Dokazi u spisu koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 373/94.
IV-083
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Nova Gradiška, kraj marta 1992. godine.
KRATAK OPIS: Kada je svedok bio priveden u MUP u Novoj Gradiški odmah su ga počeli tući. Prvo su ga udarali po licu, preko naočara tako da mu je tada povređeno levo oko. Pošto je nosio kačket prebacili su mu što nosi "Lenjinovu" kapu, pa mu je inspektor, kod koga je bio priveden, otkinuo metalnu dugmad koja su držala kaiš na kapi i naterao ga da ih proguta. Potom je morao da pojede i ceo kaiš koji je ovaj otrgnuo s kape.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Odgovorna lica u MUP-u u Novoj Gradiški.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Ninić Vida, pred istražnim sudijom Okružnog suda u Beogradu, koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 298/94.
IV-084
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Čelebić, kraj maja - kraj avgusta 1992. godine.
KRATAK OPIS: Saslušana svedokinja je pred istražnim sudijom navela da je za vreme boravka u logoru u Čelebiću bila silovana od strane petorice mslimana, koji su bili u uniformama.
Dala je detaljan opis kako je to učinjeno i pod kakvim okolnostima, kao i koje su druge žene silovane.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Delić Azem,
2. Burić Ivica,
3. NN muškarac iz Čelebića, star oko 20 godina, visok oko 170cm, plave kratko ošišane kose, ružnog izgleda lica,
4. NN muškarac, star oko 25 godina, visok 165cm, dosta debeo, crne kratko ošišane kose, njegov otac je Šiptar.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 221/4-94-3.
IV-085
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Nova Gradiška, zatvor u barakama u krugu vojne kasarne, april - maj 1991. godine.
KRATAK OPIS: Za vreme boravka u ovom ztvoru svedok je bio izložen najrazličitijim vidovima maltretiranja. Jedne večeri u ćeliju br. 6, u kojoj se nalazio svedok, ušla su dvojica stražara, pa je jedan od njih izvadio nož i rekao da će da proba četničku krv. Zatim je nabio sečivo noža u unutrašnji deo svedokove šake, pa kad ga je drugi stražar upozorio da mu može preseći vene ovaj je odgovorio da će onda preseći ruku sa druge strane, pa mu je zabio nož sa gornje strane šake u predelu nadlanice. Od jakih bolova svedok se tada onesvestio.
Zapovednik, koga su zvali "Libe", naročito je voleo da poteže pištolj na zatvorenike, pa je tako jedanput uperivši pištolj u slpoočnicu svedoka, kada je ovaj pošao desnom rukom prema pištolju s namerom da povuče oroz i da se ubije, "Libe" je rekao: trebaćeš ti još nama za igru.
Jene noći prebili su nekog mladića, starog oko 17 godina, pa su tada pozvali svedoka da počisti prostoriju u kojoj su saslušavali tog mladića. Zatekao je tog mladića bez svesti, u krvi. U prostoriji je bilo puno usirene krvi, koja je još bila topla, koju je svedok morao da skuplja i da je pere.
Jedne večeri u ćeliju, u kojoj se nalazio svedok, ušao je policajac iz interventne policije koji je u rukama držao belu palicu koja je bila krvava. Terao je svedoka da liže krv sa ove palice. Tada je svedok od muke je počeo da povraća. Ovaj ga je ovaj naterao da skine pantalone, pa mu je tu istu palicu nabio u zadnjicu, a potom u grlo. Od pritiska počeo je da se guši i stisnuo je zube. Ovaj je naglo trgnuo palicu i pri tome mu je polomio dve zuba.
Pošto je jednog dana bio pretučen po glavi, leđima i trbuhu, svedok je više puta padao u nesvest, pa su ga osvešćivali i nastavljali da tuku. Na kraju su ga polili vrućom vodom tako da je osećao strahovite bolove, jer mu je vruća voda pekla otvorene rane.
Jedne večeri u ćeliju svedoka ušao je komandir koji ga je pitao da li je peder, pa kada mu je svedok rekao da njemu nije do šale jer je on stariji čovek (svedok je star oko 60 godina) ovaj je rekao da znači da nije peder, ali da će nešto morati da mu napravi. Ubrzo u njegovu ćeliju je ušao uniformisani ml
adić, star oko 30 godina, koji mu je naredio da mu raskopča šlic na pantalonama i da mu sisa polni organ. Kada je ovaj doživeo ejakulaciju, morao je da guta njegovo seme. Za sve to vreme držao mu je pritisnut nož uz vrat, koji mu je tom prilikom i rasekao. Tom prilikom svedok se od muke pomokrio, pa su ga stražari naterali da to očisti. Svedok smatra ovo najvećim poniženjem i najvećom tragedijom koju je doživeo u zatvoru.Jednom prilikom jedan od stražara je rekao da su mu čizme prljave, pa je podigao nogu na sto i naterao svedoka da mu pola sata liže čizme tako da su mu jezik i usta bili izderani.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Trtica, zvani "Vukovarac",
2. Kumić Ivan, iz sela Male kod Nove Gradiške,
3. Janošević Željko, iz Nove Gradiške, zapovednik
u zatvoru,4. Šoštarić Josip,
5. NN zapovednik, star oko 30 godina, tanak, visok, crn, nosio je bradu,
6. "Libe", koji je bio srednjeg rasta, mlađi čovek kestenjaste kose,
7. "Šokac", stražar,
8. Obrovac Mile, koji je ranije radio kao traktorista u PIK Nova Gradiška,
9. Ćevizović Predrag.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka na zapisniku kod istražnog sudije Okružnog suda u Beogradu u predmetu Kri.1013/94, a koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 298/94, kao i nalaz i mišljenje veštaka, lekara specijaliste za sudsku medicimu dr. Rastislava Lazarevića koji je kod svedoka konsatatovao ožiljke od povrede grla, na levom obrazu, na desnoj šaci, na desnoj podlaktici, na levoj podlaktici i levoj nadlanici, u krsnom predelu i na oba kolena, kao i deficit zuba u donjoj vilici.
IV-086
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Konjic, sportska dvorana "Musala", maj - decembar 1992. godine.
KRATAK OPIS: Za vreme boravka svedoka u ovom logoru za Srbe, Delić mu je nožem zaparao levu ruku u predelu nadlaktice sa unutrašnje strane gde mu je ostavio vidni ožiljak, posekotinu dužine 10cm. Tom prilikom mu je i kundakom od puške izbio tri prednja zuba.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Mucić Zdravako, zvani "Pavao"
, upravnik logora,2. Hazazić iz Nevesinja, koji je Mucića nasledio na dužnosti upravnika,
3. Delić Hazim, stražar.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Ivković Miloša pred istražnim sudijom Osnovnog suda u Herceg Novom od 16. jula 1994. godine koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 295/2-94-4.
IV-087
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Zatvor u Ljubuškom, april - oktobar 1992. godine.
KRATAK OPIS: Svedok je odveden u zator u Ljubuškom pošto je kao pripadnik JNA bio zarobljen.
Osoblje zatvora je posebno udaralo čizmama zatvorenike u predelu usta, pa su im tako izbijali zube, a vadili su im i zdrave zube običnim klještima.
Zatvorenicima su često stavljali krpe u usta kada bi počeli da ih tuku.
Tukli su ih najčešće tako što bi ih stavili uz zid kojom prilikom bi bili udaljeni od zida korak ili dva sa raširenim nogama, pri čemu su se oslanjali o zid sa tri prsta obzirom da su Srbi i da se krste sa tri prsta. Prvo bi ih tukli najčešće po dvojica naizmenično palicama, višežilnim kablom i dr. Potom bi ih stavili u klečeći položaj pa bi ih u takvom položaju udarali i na kraju u ležećem položaju, pri čemu bi ih gazili i igrali im po telu.
Hranu i vodu su dobijali neredovno. Kada bi i dobili hranu nje je bilo nedovoljno, a ista je bila zagađena dlakama, prljavštinom, sa zemljom, ostacima od brijanja sa sapunicom. Porcije iz kojih su jeli nikada nisu prane, a po njima su često išli miševi. Glad i žeđ su bili toliko izraženi da je svedok često morao jesti sopstveni izmet i piti sopstvenu mokraću da bi preživeo. Svedok koji je u vreme zatvaranja ima 90kg, spao je na svega 43kg telesne težine.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Salkanović Ahmed,
2. Matić Neđo,
3. Nastić N.,
4. Krešo, zvani "Čupo" i dr.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Đurasović Danila iz Bačkog Petrovca od 29. juna 1994. godine koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 288/94, nalaz i mišljenje sudskog veštaka koji je konstatovao da svedoku nedostaje većina zuba kao i da na telu ima česte ožiljaka u vidu prskotina, sekotina i razderina u predelu lica, obe noge i obe ruke.
IV-088
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Logor Čelebić, jul 1992. godine.
KRATAK OPIS:U hangaru "6" u ovom logoru u kome je bilo zatvoreno između 150 i 250 Srba, koji su bili veoma loše hranjeni, a u dane 9., 10. i 11. jula 1992. godine, kada je temperatura u hangaru bila preko 50 C, nisu im davali ni vodu ni hranu.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Mucić Zdravko, upravnik logora,
2. Delić Hazim, star oko 35 go
dina i dr.DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Đorđić Branislava koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 283/94-3.
IV-089
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Kazneno popravni dom u Zenici, jun - oktobar 1993. godine.
KRATAK OPIS: Svedok je bio zarobljen od strane muslimanskih oružanih snaga 6. juna prilikom napada na srpska sela u okolini Zenice i bio je smešten u kazneno popravni dom u Zenici do 9. oktobra 1993. godine. Prethodno KPD je bio ispržnjen od osuđenih muslimana i Hrvata, da bi se u njega mogli smestiti Srbe.
Prilikom zatvaranja svedok, koji je visok 183cm imao je 83kg, a kada je izašao na slobodu imao je 53kg sa veoma narušenim psihofizičkim stanjem. To je rezultat strahovitog mučenja, batinjanja, iznurivanja glađu, bezrazložnog i dugog držanja u samici, fizičkog iscrpljivanja, ponižavanja i maltretiranja, pretrpljenog straha prilikom lažnog izvođenja na streljanje, pretnjama da će biti kastriran i da će morati da pojede svoje testise, itd.
Pet dana je bio zatvoren u prostoriji zvanoj "alkara" i "isusovača", na čijoj sredini na betonskom podu se nalazi ubetonirana gvozdena alka za koju su ga vezivali u najnezgodnijim položajima, a pri tome je bio tučen i maltretiran. Za vreme boravka u KPD Zenica svedoku je suđeno, ali je oslobođen od optužbe.
Iako je bio civil i nije nosio oružje kada je zatvoren, razmenjen je za vojnog zatvorenika.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Đozo Ismet, upravnik logora u KPD Zenica,
2. Čerkez Nagib, oficir HOS-a, pre rata bio istaknuti kriminalac, isticao se u mučenjima nad zatvorenim Srbima,
3. Kaćunko Igor, komandir straže u KPD, Hrvat, organizovao i vršio maltretiranje i zastrašivanje svedoka,
4. Kobilica Kemal, rodom iz Brnjica, upravnik vojnog zatvora u kome je jedno vreme boravio svedok, musliman,
5. Heco, nepoznato ime, musliman, policajac u KPD Zenica, vršio i organizovao mučenje i maltretiranje zatvorenih Srba,
6. Botić, ime nepoznato, policajac u KPD Zenica, vršio i organizovao mučenje i ma
ltretiranje zatvorenih Srba.DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Karić Branislava, od 6. jula 1994. godine koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 283/94-9.
IV-090
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Mostar, sredina avgusta 1992. godine.
KRATAK OPIS: U stan svedoka došla su dva pripadnika HOS-a, koji su tražili od njega zlato, pa kad im je svedok rekao da ga nema, izvršili su pretres, navodno tražeći oružje. Nakon toga su mu rekli da pokupi vredne stvari i da pođe sa njima. Svedok je uzeo pored ličnih dokumenata i para (oko 1.000 DEM) i lekove koje redovno uzima i druge najnužnije stvari.
Odveden je u zatvor gde ga je sačekao upravnik Zelenika, po čijem nalogu su ga pripadnici HOS-a muslimanske nacionalnosti uhapsili.
Zelenika mu je odmah po dolasku oduzeo novac i sve stvari koje je poneo sa sobom, a zatim mu naredio da se skine go i tukao ga nogama i rukama. Posle su mu naredili da obuče zimsku uniformu JNA i da na glavu stavi crnu srpsku šajkaču.
Pored tuče i raznih vrsta mučenja za vreme boravka u ovom zatvoru svedoku su jednom naredili da opere klozet, pa su mu naredili da zavuče ruku do ramena u otvor klozeta, te tako uprljanu od fekalija da je oliže.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Zelenika Ivan, upravnik zatvora.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Janjić Dragutina od 16. jula 1994, godine, pred istražnim sudijom Osnovnog suda u Herceg Novom, koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 295/2-94-5.
IV-091
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: KPD Zenica, jun 1992. godine.
KRATAK OPIS: Svedok je sa još 18 Srba iz okoline Zenice bio po prijemu u KP dom pretučen od strane muslimanske milicije tako što su ih batinali kundacima, čizmama, letvama, gvozdenim šipkama i napola mrtve tri puta su ih postrojavali za navodno streljanje u toku prve noći, što je trajalo do 2 sata izjutra.
Potom su ih smestili u KPD, u prostoriju koja je bila pod vodom između 2-10cm i u toj prostoriji su ostali 10-15 dana. Pošto nije bilo kreveta niti ičega drugog na čemu bi mogli ležati ili sedeti, morali su da ležate i sede u toj vodi.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Đozo Ismet, upravnik KPD Zenica,
2. Čerkez Nagib,
DOKAZ: Iskaz saslušanog svedoka Korać Branislava koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 283/94-9.
IV-092
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: KPD Zenica, jun - avgust1992. godine.
KRATAK OPIS: Zatvoreni Srbi iz Raspotočja i drugih sela oko Zenice bili su smešteni u paviljon broj 5 zvani logor, u KPD u Zenici.
Hrana je bila očajna, jer su im davali samo po parče starog hleba i malo vode za ceo dan. Takvo stanje je bilo u prva dva meseca, da bi nakon toga dozvoljavali povrem
ene posete rodbine i donošenje hrane.INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Stupar Sabir,
2. Ignjatović Nebojša,
3. Imamović Omer, osoblje KPD Zenica.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Malidža Milenka koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 205/94-9.
IV-093
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Zatvor u MUP-u u Duvnu (Tomislavgrad), druga polovina maja 1992. godine.
KRATAK OPIS: Za vreme boravka u ovom zatvoru, koje je trajalo 14 dana, svedok navodi da uopšte nisu dobijali ništa za hranu, da su svakodnevno bili tučeni i da su prilikom tuče posebno upotrbljavani karate udarci. Primenjivali su i elektrošokove koji su izazivali strahovite bolove.
Od zadobijenih povreda umrli su Andrijašević Mile i Važić Pero, dok je Pavlović Savo poludeo.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Krišto Ivan, zvani "Dugonče", posebno se isticao u primeni elektrošokova,
2. Perić Drago, zvani "Vrića",
3. Zlatonjić,
4. Letica.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Vuković Miloša od 5. aprila 1994. godine koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 205/94-13.
IV-094
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Bihać, prostorije Aero kluba, kraj maja - početak juna 1992. godine.
KRATAK OPIS: Svedok je boravio u ovom klubu, u zatvoru desetak dana i sve vreme bio je vezan za stub. Davali su mu samo jedanput dnevno malo hrane. Pri tome je često bio tučen, kao i drugi zatvorenici.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Zjakić Rizman,
2. Ekrem Bazi, oba šiptari, tada iz Bihaća.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Karanović Nenada od 6. jula 1994. godine koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 205/94-15.
IV-095
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Neidentifikovano selo između Duvna i Livna, sredinom aprila 1992. godine.
KRATAK OPIS: Svedok je doveden u selo, koje se nalazi između Duvna i Livna, u kome je bila kuća u čijem se dvorištu nalazio bazen napunjen vodom veličine 4dž4m. Ispred bazena bili su postavljeni čengeli za klanje svinja, pa je za te čengele zavezan i spušten u vodu.
U tom bazenu ostao je dva dana i dve noći tako vezan.
INDICIJE O IZVRŠIOCU: Nepoznati pripadnici HOS-a.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Kiso Nedeljka iz Sanskog Mosta koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 205/94-20.
IV-096
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Sisak, logor kod Rafinerije, zvani "Barutana", 21.-28. februara 1992. godine.
KRATAK OPIS: Svedokinja je bila privedena u SUP u Sisku i načelnik Brodarac joj je tada udario šamar tako snažno da se skoro onesvestila. Zatim su je odveli u logor kod rafinerije u kome su je držali sedam dana. Bili su smešteni u prostoriju u kojoj je ranije bila garaža, na betonu, bez zagrevanja, a hranu su im donosili jedanput dnevno: po parče hleba i malo čaja.
U grupi sa svedokinjom bilo je između 100-200 zatvorenih Srba.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Brodarac Đuro, načelnik SUP-a u Sisku.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Adamović Milene od 8. jula 1994. godine koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 205/94-22.
IV-097
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Logor u zgradi škole u Lipnom selu kod Ljubuškog, početkom maja 1992. godine.
KRATAK OPIS: Po dovođenju u ovaj logor za Srbe svedoka su sa ostalim Srbima priveli u prostoriju koja je bila sva u krvi. Tu su ih tukli govoreći im da njih Srba nigde neće biti i da će ih uništiti i sve strpati u beogradski pašaluk, psujući Karadžića i Miloševića, govoreći da će sve biti tursko i ustaško. Tu su ih tukli gvozdenim šipkama, a jedan od njih je nožem svedoka zarezao po ruci, pa kad je potekla krv tu krv je lizao govoreći: što je slatka četnička krv.
Svedoka i druge iz logora su tuklii čekićima po nogama i rukama. Pored toga sa let lampom svedoka su palili po rukama od čega su mu ostali vidni ožiljci od opekotina na obe ruke. Na telu su mu ostali i ožiljci u predelu desne nadlaktice, na levoj slabini, na grudnom košu i u predelu leđa. Gasili su mu cigarete po dlanovima i nadlakticama, od čega su mu takođe ostali ožiljci.
Pored toga svedoku su naredili da sa još četvoricom logoraša polno opšti.
Kraljević Blaž je svakodnevno obilazio zatvorene, i govorio svojim ljudima: nemojte ih biti, jer ih ovakve ne mogu voditi na razmenu, radije ih ubijte.
Od zatvornih Srba je traženo da osoblje pozdravlja za "hajl Hitler" i ustaškim pozdravom "za dom spremni", što su pod batinama morali to da i čine.
Jedne noći svedoka je jedan od pripadnika HOS-a upitao: da li je žedan i kad je on potvrdno odgovorio pružio mu je flašu. Unutra je bila mokraća koja je bila pomešana sa soli. Kada je odbio da to pije stražar ga je počeo tući i prinudio ga da popije punu flašu od dva litr
a ovakve tečnosti.Zatvorenike su posetili i Paraga sa "Jastrebom" i televizijska ekipa pred kojima su svedok i drugi zatvorenici morali priznati da su bili snajperisti, drugi da je posedovao radio stanicu, a treći da je bio Karadžićev zamenik.
"Jastreb" je pitao svedoka odakle mu tolike povrede koje su bile vidne, pa kad mu je ovaj odgovorio onako kako mu je bilo prethodno naređeno da je to usled pada, "Jastreb" je ironično rekao da sigurno ima padavicu i da je to česta bolest četnika.
Posle snimanja svedok je dobio najviše batina, najverovatnije zbog toga što je Paragi rekao da on nije snajperista kako je traženo od njega da prizna.
U toku noći u nekoliko navrata dolazio je jedan frater koji je pripadnicima HOS-a držao predavnja, a jednom priliko svedok je čuo da je odlazeći rekao: samo ih dovodite, radite svoj posao, biće para.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Kraljević Blaž, komandant HOS-a,
2. Paraga Dobrosav,
3. Dedaković Mile, zvani "Jastreb", rođen 4. jula 1951. godine u Vinkovcima od oca Dana, bivši p
opukovnik JNA.DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka pred istražnim sudijom koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 295/2-94-1.
IV-098
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Logor u Dretelju, maj 1992. godine.
KRATAK OPIS: Za vrene boravka u ovom logoru jednu grupu logoraša, među kojima je bio i svedok, obukli su u četničke uniforme i dali im snajpere, a jednog su obukli u mantiju pravoslavnog sveštenika, pa su ih tako fotografisali. Svi su imali velike brade jer se nisu imali čime brijati, a ni kupati, pa su svi bili užasno prljavi.
U ovom logoru svedoku su probili nožem jezik, zabadali su mu nož i eksere pod nokte na rukama i nogama, stavljali mu palice i trožilni kabl u zadnjicu.
Zatvorene su terali da se krste na katolički način.
U dva navrata svedok je vođen na lažno streljanje, kada su pucali pored njega. Drugom priliko je bio postavljen ispred drveta, pa je jedan pripadnik HOS-a doneo kolekciju noževa koje je bacao pored njega i zabadao ih u drvo.
Logoraše su terali da polno opšte sa psom koga su doveli u logor.
Logoraše su terali i da pasu travu, da jedu insekte, da piju deterdžent za pranje sudova, da piju mašisko ulje i mokraću.
Govorili su im: ko vam je kriv što ste Srbi, vi ste šizmatici, vi niste narod, nestaćete i vi i pravoslavlje. Ostaće samo katolici i muslimani. Trećinu ćemo vas pokatoličiti, drugu trećinu ubiti, a treću proterati na Krf i u beogradski pašaluk. Dobro je što ste vi Srbi počistili jame da bi vas mogli ponovo u njih baciti.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Marinković Šime, zapovednik logora.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Bogdanović Slavka, pred istražnim sudijom Osnovnog suda u Herceg Novom u predmetu Kri.111/94 od 8. jula 1994. godine koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 295/94-1.
IV-099
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Zagreb, logor Kerestinac, januar - april 1992. godine.
KRATAK OPIS: Odmah po dolasku u logor svedokinja je bila odvedena u "crnu sobu". Zidovi od sobe bili su isprskani krvlju, a u sobi su se nalazile tri grupe od po tri uniformisana lica. Prva trojica su bila u crnim košuljama i predstavljali se kao crnokošuljaši. Druga trojica bila su sa zelenim kapama i predstavili su se kao bosanci i "zelene beretke". Treća grupa bila je označena šahaovnicom i oni su se predstavili kao ustaše.
Odmah po ulasku u tu prostoriju počeli su da udaraju svakog zatvorenika psujući im majku četničku i govoreći: upamtićete vi i majčino mleko što ste sisali. Udarali su ih palicama, nogama i rukama po raznim delovima tela. Tukli su ih i vrećicama napunjenim peskom u predelu bubrega, od čega svedok još uvek oseća bolove.
Tom prilikom zadobila je povrede po licu, pa ju je posle toga jedan od onih u crnoj košulji, koga su zvali "doktor za odbijanje bubrega", odveo kod lekara. Lekar ju je pitao u prisustvu ovog crnokošuljaša kako je nastala povreda. Kazala mu je da je pala, a lekar je kazao: "majku ti četničku kako si se dobro snašla, mogla bi biti četnički advokat".
Za četiri meseca boravka u ovom logoru osam puta je bila na saslušanju. Svaki put su je vređali i tukli.
Mučili su ih i pomoću žica koje su bile pod naponom struje, što je izazivalo strahovite bolove u telu.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Viktor,
2. "Doktor za odbijanje bubrega",
3. "Crni",
4. "Visoki".
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Zorić Petre, na zapisniku od 2. jula 1994. godine, pred istračnim sudijom, koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 205/94-5.
IV-100
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Duvno (Tomislavgrad), podstanica za grejanje, prva polovina aprila 1992. godine.
KRATAK OPIS: Svedok je bio zatvoren sa još jednom grupom zatvorenih Srba i smešten u podstanicu za grejanje u nekoj zgradi gde su bili smešteni HOS-ovci u crnim košuljama.
U jednom trenutku doneli su vinsku čašu punu soli i litar konjaka marke "Zvečevo". Jedan od prisutnih HOS-ovaca sekao mu je kosu nožem i stavljao u so, a potom svedoku naredio da priguta tu so sa dlakama i da popije litar konjaka. Pri tome je mahao nožem i zasecao ga po školjci desnog uha i dva puta mu zasekao nos. Potom je bio izveden u dvorište i naređeno mu da se sagne i da pase travu i da je jede.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Glasović Davor, koji je roćen u Kanadi, a sada živi sa roditeljima u Zagrebu.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Kiso Nedeljka koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 205/94-20.
IV-101
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Bihać, glavni zatvor, juni 1992. godine.
KRATAK OPIS: Po dolasku u ovaj zatvor svedok je zatekao još 23 zatvorena Srbina koji su bili u civilnim odelima.
Čuvari ovog zatvora su ih česti tukli. Tukli su sve zatvorene Srbe i nogama i rukama, kao i palicama. Posebno su to činili po rukama. Zahtevali su da zatvorenici stave ruke na sto, pa su ih udarali palicom po gornjim delovima šake i prstiju. Tuče su bile svakodnevne.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Reljić Hamdija, čuvar u zatvoru i dr.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Karanović Nenada od 6. jula 1994. godine koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 205/94-15.
IV-102
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Grabež kod Bihaća, 11. maj 1992. godine.
KRATAK OPIS: Svedok je zarobljen kao rezervni pripadnik JNA od strane muslimanske vojske kojom je komandovao Harbaš Jasmin. Nakon što su ga zarobili napravili su mu rasekotinu nožem od desnog uha prema ustima od koje mu je ostao vidan ožiljak kojom prilikom mu je probijena školjka levog uha i bio je odveden u kuću Jasmina Harbaša i tamo vezan za stub u garaži, tako da nije mogao da legne pošto je bio čvrsto vezan za stub. Povremeno se pojavljivao Harbaš sa nekim ljudima koji su ga tukli.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Harbaš Jasmin.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Karanović Nenada od 6. jula 1994. godine koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 205/94-15.
IV-103
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Privatni zatvor u Šuici kod Duvna (Tomislavgrad), kraj maja 1992. godine.
KRATAK OPIS: Zatvorene Srbe iz logora u srednjoškolskom centru u Tomislavgradu vodili su u privatni zatvor u Šuici. Najčešće su odvodili grupe od po 5 zatvorenih Srba, kao što je bilo u noći imeđu 24. i 25. maja 1992. godine kada su odveli grupu, u kojoj je bio i svedok, u ovaj privatni zatvor.
Po dolasku u ovaj zatvor, zatvorili su ih u mračan podrum u kome su bile zatvorene ovce. Zatim su ih izvodili na prvi sprat u prostoriju u kojoj je bilo desetak lica u uniformama HOS-a sa crvenim beretkama. Oni su sedeli oko jednog stola. Svi su držali u rukama držalice za kramp, a jedan je imao bezbol palicu. Zatvoreniku bi kazali da sedne, pa kad bi on seo na stolicu, počeli su da ga udaraju. Svedok ne zna koliko
dugo su ga tukli, samo zna da je pao sa stolice i da je došao svesti u drugoj prostoriji sa vezanim rukama. Osećao je strahovite bolove, polivali su ga vodom da se osvesti, a potom su mu puštali elektrošokove.INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Krišto Ivan,
2. Perić Drago, zvani "Vrića" i dr. pripadnici HOS-a.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Vuković Miloša od 5. aprila 1994. godine, koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 205/94-13.
IV-104
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Duvno (Tomislavgrad), logor u srednjoškolskom centru, maj - jun 1992. godine.
KRATAK OPIS: Svedok je boravio u ovom logoru 20 dana i za to vreme zatvoreni Srbi su svega dva tri puta dobili hranu. Davali su svakom po paštetu od 100 grama. Jednom nisu davali hranu punih osam dana.
Svedok je u ovom logoru video Mališić Slavišu kome su bile odsečene ušne školjke i izbijeni zubi.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Krišto Ivan, islednik u zatvoru.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka Vuković Miloša, od 5. aprila 1994. godine koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 205/94-13.
IV-105
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Zagreb, logor Kerestinac, januar - april 1992. godine.
KRATAK OPIS: Mlađe žene su često odvodili u toku noći iz ovog logora za Srbe i vraćali ih posle 4-5 časova. Te žene su pričale da su bile silovane i da su to nad njima činili po dva do tri policajca.
Saslušana svedokinja koja je stara 55 godina nije bila silovana, ali joj je jedan od policajaca gurao cev od pištolja u vaginu i čupao dlake oko vagine, preteći da će je tom prilikom ubiti.
U noćnim časovima stražari su ulazili u zatvorske sobe i terali zatvorenice da se skinu gole, a potom da igraju i oni su to nazivali "ludi ples". Pri tome su ih udarali bičevima po golom telu i smejali se. Tako su morali da igraju po 3-4 časa. To se obično dešavalo u ranim jutarnjim časovima. Posle igre terali su ih da idu na tuširanje, kojem su prisustvovali stražari i pri tom puštali čas vrelu, čas hladnu vodu.
INDICIJE O IZVRŠIOCU:
1. Matanović Mato,
2. Klajić Josip.
DOKAZ: Zapisnik o saslušanju svedoka pred istražnim sudijom koji se nalazi u dokumentaciji Komiteta pod brojem 205/94.
IV-106
KVALIFIKACIJA DELA: Nehumano postupanje sa uhapšenicima - ratnim zarobljenicima.
MESTO I VREME: Zagreb, zatvor "Kersetinac", mart - avgust 1992. godine.
KRATAK OPIS: Kada je svedokinja sa drugim uhapšenim Srbima dovedena u ovaj logor upravnik logora Klajić je rekao: mi nemamo mesta da ih primimo, vodite ih na Savu, pa ih poubijajte, neka idu niz Savu u Srbiju svom Miloševiću. Ipak su ih primili i smestili u potpuno praznu prostorije u kojima nije bilo ništa od stvari, već su ležali na betonu.
Odmah po dolasku svedokinju su odveli na saslušanje u "crnu sobu", koja je bila isprskana krvlju. Na jednom stolu stajali su razni alati za mučenje: klješta sa kojima su vadili oči, noževi različitih oblika za klanje i sečenje tela, testere, makaze, konopci za vešanje i dr.
U toj sobi sačekali su ih ljudi koji su se predstavili da su "crna legija".
Izvodili su ih na sneg i naređivali da skinu obuću i da idu bosi po snegu, držeđi ruke iza vrata, pri čemu su ih stalno udarali. Terali su ih da nose vreće sa peskom od 50kg sa jedne gomile na drugu i posle to da vraćaju, a to je morala da radi i svedokinja koja je stara 55 godina.
Dovodili su u logor i decu i pokazivali zatvorenike kao četnike, dajući im kamenje i podsticali su ih da na zatvorenike bacaju kamenje.
U toku noći terali su mauškarce zatvorenike da igraju sa zatvorenicama. Pri tome su naređivali muškarcima da skinu gornje delove odeće, a ženama donje delove odeće i obuću i da tak