U maju 1992. godine hrvatske oružane snage (HOS) su u Dretelju kod Čapljine formirale logor za Srbe, isključivo civile, prema kojima se izuzetno nečovečno postupalo i kao mesto stradanja Srba postojao je do do kraja septembra 1992. godine.

Prema raspoloživim podacima, kroz logor je prošlo najmanje 224 Srba (140 muškaraca i 84 žene).

Svedok 314/94 navodi između ostalog:

Iz prikupljenih dokaza može se zaključiti da su tokom maja, zaključno sa septembrom 1992. godine, najodgovornija lica u logoru Dretelj bili general Blaž Kraljević, komandant HOS-a za zapadnu Hercegovinu, Srećko Herceg, upravnik logora i Edib Buljubašić. Jasno je da su ta lica u vreme kad su bili rukovodioci u logoru bili, objektivno, i odgovorni za sve zločine nad logorašima - Srbima vršila druga lica - neposredni izvršioci.

Većina saslušanih Srba, muškaraca i žena, koji su imali nesreću da se tokom 1992. godine nađu u logoru Dretelj, navodi da je od njih oduzimana pokretna imovina u momentu lišavana slobode i odvođena iz stanova. Budući da gotovo i nema izuzetaka verovatno su izvršioci ovih zločina smatrali da tim Srbima imovina neće biti ni potrebna. O tome navodimo nekoliko primera:

2.1. Srpkinji 356/94-2, Damir Luburić i Miro Hrstić oduzeli su dva zlatna prstena, burmu, minđuše, ogrlicu i još dva prstena, lančić sa priveskom i ručni sat.

Odgovorni: Luburić Damir i Hrstić Miro

2.2. Svedoku, profesoru iz Čapljine 313/94-1, 15.5.1992. godine Damir Luburić i Miro Hrstić oduzeli su 100 DEM i sat, a prilikom dolaska u logor morao je skinuti civilno odelo i obući uniformu bivše JNA po kojoj su njega i neke druge Srbe - logoraše predstavljali kao pripadnike četničkih brigada.

Odgovorni: Luburić Damir i Hrstić Miro

2.3. Srpkinji 31/94 prilikom hapšenja, bez ikakve potvrde o oduzimanju, oduzeli su sav zlatni nakit (oko 10 prstenova, 5-6 privezaka, lančić), deviznu knjižicu (3.000 DEM), kao i "znatnu sumu tadašnjih hrvatskih dinara" koje je svedoku prethodnog dana na ime plate doneo kolega;

2.4. Od Srbina 208/96, rođenog 1925. godine koji je živeo u Mostaru i koji je uhapšen 6.8.1992. godine, a i od njegove supruge traženo je prilikom hapšenja "da predaju sve što imaju od vrednosti": predali su 1480 DEM i 9000 dinara;

2.5. Srpkinji 437/94-1, profesoru, koja je u Dretelju bila od 21.7.1992. godine, prilikom hapšenja i pre privođenja u Dretelj oduzeli su zlatne minđuše, lančić, prsten, pozlaćen sat i 500 DEM, a njenom suprugu S. - ručni sat. Nikakva potvrda o oduzimanju nije izdata.

2.6. Srbinu 445/94-1, koji je živeo u Čapljini pre odvođenja u logor, u koji je odveden zajedno sa suprugom i sinom, prilikom jednog od više pretresa pred hapšenje pripadnici hrvatskih oružanih snaga, HOS-ovci, oduzeli su iz stana: video-rekorder, radio-aparat sa dva zvučnika, pisaću mašinu i oko 1.000 DEM. Navode potvrđuje i supruga ovog Srbina koja je u jednom od pripadnika patrole kada su oduzete navedene stvari prepoznala da je bio Miru Hrstića, koga je kasnije videla i u Dretelju (445/94-40)

Odgovoran: Hrstić Miro

2.7. Srbin 445/94-2, koji je u logoru Dretelj strahovito mučen, naveo je da su od aprila 1992. godine pripadnici hrvatske vojske izvršili pretres stanova svih Srba u Čapljini. Odsutnim Srbima stanovi su obijani, pa pretresani, a to se desilo i sa njegovim stanom jer je bio odsutan: tada su mu odneli određene dokumente. Na dan 6. juna 1992. godine patrola HOS-a, u kojoj su bili Mirsad Repak, Dragan Dujmović i Ivan Medić sve su isprevrtala u stanu, lomila stvari, cepala fotelje, pucala po stanu i odnela između 400-500 DEM.

Odgovorni: Repak Mirsad, Dujmović Dragan i Medić Ivan, zvani "Poskok"

2.8. Srbinu 445/94-4, koji je živeo u Mostaru i koji je zajedno sa suprugom odveden u Dretelj 3.8.1992. godine, oduzeti su novčanik, sat, saobraćajna dozvola i druge stvari, a upravnik ustanove u kojoj mu je to oduzeto bio je Ivan Zelenika.

2.9. Srbinu 445/94-5, koji je do odvođenja u Dretelj živeo u Mostaru, patrola HOS-a je 5.7.1992. godine, oduzela iz stana 200-300 DEM i "sve što je bilo vredno u kući".

2.10. Srpkinji 445/94-7, koja je u logoru Dretelj bila samo dva dana, a do hapšenja 15.7.1992. godine živela s porodicom u Mostaru, komandir Ivan Zelenika - Ivo oduzeo je 5000 DEM (iz tašne koja joj je oduzeta), a zatim i zlatni nakit koji je imala na sebi (burmu, minđuše i lančić).

2.11. Od svedoka 445/94-8, koji je sa roditeljima i sestrom uhapšen 10. jula 1992. godine i u Dretelju bio do 18. avgusta 1992. godine, oduzeto je oko 1000 DEM, koje je dao majci i koje je ona držala u novčaniku. Od njega i od članova njegove porodice oduzet je i sav nakit koji su imali.

2.12. Srpkinji 445/94-9 i njenom suprugu 445/94-4, koji su pre hapšenja živeli u Mostaru (ona je bila u logoru Dretelj od 3. do 18.8.1992. godine), oduzete su prilikom hapšenja "sve vrednosti koje su imali": automobil, sve zlato u vrednosti od oko 6000 DEM, gotovinu do 2800 DEM i štednu knjižicu sa ulogom od 600 USD.

Odveli su nas u zatvor u vojnoj ambulanti u Mostaru pred upravnika Zeleniku, koji me odmah napao "da sam četnikuša", počeo me tući i tražio da sa ruku skinem dve zlatne burme. Kada nisam mogla da ih skinem zgrabio je neki nož, sav krvav, i počeo vikati da će mi odseći prste. Na kraju sam ipak nekako skinula burme i predala mu ih..."

2.13. Srpkinja 445/94-10, koja je živela u Mostaru, a u Dretelju boravila od 3.8. do 20.9.1992. godine navodi: " Na dan 3.4.1992. godine došli su neki ljudi u šarenim uniformama, sve ispreturali u stanu, oduzeli dve poslednje plate, moju i mog muža i druge vredne stvari iz stana."

Na dan 2.8.1992. godine u njen stan su upala dvojica u uniformi; Jedan od njih je bio Bajrić, zvali su ga "Kvisko", izvršila pretres stana, tražila devize, pokupila zlato i odvela je u zatvor u vojnoj ambulanti.

Odgovoran: NN Bajrić, zvani "Kvisko"

2.14. Od Srbina 445/94-15, koji je u logoru Dretelj bio od 12.6. do 17.8.1992. godine, prilikom dovođenja u logor oduzeli su sat, nešto novca i dokumente, svukli su mu kompletno odelo, pa su mu dali uniformu JNA koju je morao da obuče i nosi.

2.15. Svedoku 445/94-23, koji je u Dretelju bio od 7.7. do 18.8.1992. godine, prilikom hapšenja u stanu 7.7.1992. godine, patrola sastavljena od petorice vojnika u crnim uniformama koje je predvodio Sergej Belović, oduzela je: "...sve što im se sviđalo: novac, nakit, kasetofon, magnetofon i dr."

Odgovoran: Belović Sergej

2.16. Prilikom hapšenja svedoka 445/94-38, koji je u Dretelju bio od 21.7.1992. godine, a prethodno je živeo u Mostaru, 14.7.1992. godine, oduzeti su oko 1000 DEM, ručni sat ruske proizvodnje i svi dokumenti, a prilikom saslušanja tukao ga je od Ivan Zelenika.

2.17. Od Srpkinje 660/95-5, rođene 1913. godine koja je u Dretelju bila od 1. do 16.8.1992. godine, prilikom dolaska u logor su oduzet je zlatni nakit lančić, prsten i velike zlatne minđuše.

2.18. U prostorijama bivše vojne ambulante u Mostaru Srpkinji J.K. su u maju 1992. godine, pre odvođenja u logor Dretelj "vojnici u crnim košuljama su skinuli osam zlatnih zuba i odneli..."

2.19. Na dan 17.6.1992. godine, u Čapljini Mirsad Repak je od Srbina M.E. neposredno pre odvođenja u logor Dretelj, oduzeo 600 DEM, poslednju mesečnu platu u hrvatskim dinarima, burmu s ruke, sat marke "seiko" s ruke, lične dokumente, ključeve od kamiona i ključeve od dve kuće koje je ovaj Srbin imao.

Iz iskaza brojnih svedoka, bivših logoraša - Srba, koji su od maja do avgusta 1992. godine bili zatočeni u ovom logoru utvrđeno je da su uslovi smeštaja, loša i nedovoljna ishrana, kao i higijenski uslovi za život, bili vrlo teški ili, kako je više svedoka izjavilo, užasni.

U logoru Dretelj u početku, Srbi su smeštani u manje prostorije - odvojeno muškarci, odvojeno žene, a kasnije, kada se broj logoraša povećao smeštani su i u hangare. U nekim manjim prostorijama pod je bio parketiran, a u hangaru i u drugim manjim prostorijama logoraši su spavali na betonu, često bez ćebeta ili pokrivača. Muškarci su bili smešteni u prostoriji bez kreveta, odnosno kako navodi jedan svedok, u prostoriji u kojoj je bio "čist beton i mi smo spavali na tom betonu" (313/94-1). S obzirom na veličinu prostorije s jedne strane i broj logoraša s druge strane, logoraši su imali utisak da su "nabijeni kao sardine" (38/96-1).

Iskaz svedoka 856/95 ilustrativan je dokaz o uslovima u kojima su bile smeštene logorašice: "... u tome hangaru je sa nama koje smo dovedene iz Mostara, moglo biti više od 60 žena. Ja sam spavala na golom betonu i ko je ugrabio jedno ćebe dobro je prošao. Neke žene su spavale na bolničkim nosilima, neke na vojničkim krevetima..."

U logoru Dretelj Srbi - logoraši, pored krajnje nehumanih uslova smeštaja i, kako je već rečeno, nedostatka osnovnih uslova za održavanje higijene, svakodnevnog fizičkog i psihičkog mučenja, primoravanja muškaraca na homoseksualne odnose, silovanja žena, pa i ubijanja logoraša (što će se videti iz daljeg teksta) bili su podvrgnuti i izgladnjavanju.

U logoru Dretelj zatočeni Srbi, i muškarci i žene, nisu imali ni najelementarnije uslove za održavanje higijene, o čemu govori više saslušanih svedoka.

Tako, svedok 437/94-1, koja je u logoru bila od 21.7. do 18.8.1992. godine, navodi da su: "...uslovi boravka bili užasni, jer ni vode nije bilo dovoljno. Higijenu nismo mogle da održavamo. Nijedanput nam nisu dali da se operemo za ovih mesec dana...a ja sam to učinila samo jednom kada sam prala njihov veš..."

Srbi - logoraši u ovom logoru uopšte nisu imali obezbeđene posebne prostorije za obavljanje fizioloških potreba, pa su ih obavljali pod vrlo ponižavajućim uslovima. Pri tome su koristili kante u jednoj prostoriji - nekad manjoj, nekad u hangaru, zavisno od broja logoraša: u toj prostoriji su i spavali i hranili se. Te kante su povremeno iznošene, a inače su tokom cele noći ostajale u prostorijama u kojima su vršene fiziološke potrebe.

Iz iskaza logoraša proizilazi da su uslovi za življenje bili gotovo nepodnošljivi u dane kad je temperatura vazduha u tim prostorijama bila i do 45° C, a logoraši su vršili nuždu u tim prostorijama (primer naveo svedok 84/96).

Svedok, bivši logoraš - Srpkinja, rođena 1940. godine, profesor, navela je: "...NjC-a nije bilo, pa smo morale da molimo stražare da nas puste da odemo u šumu da obavimo fiziološke potrebe, a čuvari su nas gledali. Nama je to bilo strašno poniženje..."

Srbi - logoraši su uz sve druge, gotovo nemoguće uslove, bili u velikoj meri ponižavani od strane osoblja u logoru Dretelj, počev od stražara pa do upravnika logora. Osim izgladnjavanja kome su bili podvrgnuti, higijenski uslovi u kojima su živeli i svakodnevna mučenja, pa i ubijanja, osoblje logora je u Srbima ubijalo svako dostojanstvo primenjujući najgore oblike poniženja svojstvene samo bolesnoj mašti, od kojih će biti navedeni samo neki:

4.1.1. Srbin S.N. bio je prinuđen da liže pločice na podu NjC-a

4.1.2. Srbina C.S. prinudili su da zajedno sa grupom drugih Srba - logoraša golim rukama čisti klozetske šolje i da ih golim rukama otpušava kad se zapuše

4.1.3. Srbe - logoraše prinuđivali su da osoblju logora ližu cipele, koje bi prethodno isprljali, gazeći fekalije

4.1.4. I lekar koji je bio zaposlen u logoru Dretelj zahtevao je od svedoka 445/94-39 da mu liže cipele

4.2.1. Jedan od stražara je skinuo opasač i vezao ga oko vrata Srbinu S.B, a zatim ga naterao da četvoronoške puzi i laje kao pas

4.2.2. Prilikom prinude Srba - logoraša da čupaju travu, stražari su od njih zahtevali i da laju, bleje i oponašaju magarce

4.2.3. Da su Srbi - logoraši bili prinuđeni da bleje, ržu, riču, muču kao goveda, mauču i cvrkuću, svedoče mnogi bivši logoraši - Srbi

4.2.4. Jedan svedok - bivši logoraš slikovito je opisao okolnosti pod kojima je primenjivan ovaj vid ponižavanja Srba:

"Terali su nas da imitiramo razne životinje i oponašamo njihove glasove, a oni su se smejali: to je naročito radio stražar Vinko Martinović, zvani "Harmonikaš"..."

Odgovoran: Martinović Vinko

Veliki broj svedoka bivših logoraša - Srba naveo je da je jedan od omiljenih načina ponižavanja Srba bila prinuda da pasu i jedu travu.

Iz iskaza svedoka 445/94-39 utvrđeno je da je ovaj vid ponižavanja Srba najčešće primenjivao stražar Ahmet Makitan, zvani "Maks", iz Stoca.

4.4.1. Svedok 208/96 naveo je da je osoblje logora dovodilo psa i naređivalo da ga logoraši - Srbi ljube "jer nam je to brat Sveti Sava";

4.4.4. Svedok - Srbin 221/94-11, star 64 godine, takođe navodi da je osoblje logora, "dovelo jednu kuju i teralo nas da je ljubimo ispod repa i da joj ližemo polni organ. Kučku je dovela Marina, pripadnica HOS-a, stara 25 godina, crnka, s krezavim zubima".

4.5.1. Srbin 364/96-12 naveo je da su mu pljuvali u usta i da mu je to posebno radio Toni Rajić - više puta.

Odgovoran: Rajić Toni

4.6.1. Više svedoka, bivših logoraša - Srba, detaljno navodi da su bili prinuđeni satima da pevaju ustaške pesme, koje su morali prethodno da nauče napamet, da su najčešće morali pevati noću. Od Srba je zahtevano da te pesme, kojima veličaju ustaše i Antu Pavelića a istovremeno vređaju Srbe i njihove slavne pretke, pevaju "iz sveg glasa", a ukoliko naredbodavci ne bi bili zadovoljni, morali su ih ponovo pevati (84/96-3)

4.6.2. Jedan bivši logoraš seća se reči jedne od pesama koje su Srbi morali da pevaju:

jebem li vam krsnu slavu svetitelja Savu"

nije, nije - samo nek se vije..."

Po mišljenju svedoka, bivšeg logoraša 445/94-15, pevanje ustaških pesama satima bilo je, kako je naveo: "način ubijanja ličnosti u nama".

4.6.4. Srbima - logorašima osoblje logora je govorilo: "...ko ti je kriv što si Srbin, vi ste šizmatici, vi niste narod, nestaće vas, nema pravoslavlja, biće samo katolici i muslimani, jednu trećinu ćemo vas pokatoličiti, jednu trećinu ubiti, a jednu trećinu proterati na Krf i u Beogradski pašaluk..."

4.6.5. Jednog Srbina - logoraša, bivšeg milicionera osoblje logora je nateralo da obuče svešteničku mantiju i da u toj odeći ide po logoru

4.6.6. Srbi - logoraši ujutro bi bili postrojeni i u stavu mirno čekali dolazak zapovednika Blaža Kraljevića, koga su morali da pozdravljaju ustaškim pozdravom: "Za dom spremni". Ukoliko on ne bi bio zadovoljan načinom na koji su Srbi to učinili, morali su taj pozdrav da ponove više puta

4.6.7. Logoraš S.R. je bio određen da nosi leš Bože Balabana koji je ubijen u logoru, u čemu su mu pomogli drugi zatvorenici, i svi su morali da ljube unakažen leš Bože Balabana

4.6.8. Jednu Srpkinju - logoraša koju je silovao veći broj stražara i drugog osoblja logora, jednom prilikom su izveli golu, na mestu gde je bilo oko 30 vojnika i naterali je da ležeći na zemlji gumenu palicu stavlja u vaginu

Jedan od načina ponižavanja Srba - logoraša opisao je svedok 221/94-11:

"Terali su nas da imitiramo avion tako što bi zatvorenik trčao raširenih ruku i oponašao zvuk aviona, a ustaša bi kao pucao na avion i kada bi ga kao pogodio, zatvorenik je morao da padne svom težinom tela na tlo i da pri tome udari glavom. Dobro se sećam da su često ovo radili sa B.M. koji je inače bio aktivno vojno lice."

Iz iskaza bivših logoraša, Srba i Srpkinja, utvrđeno je da su Srpkinje - logorašice gotovo bez izuzetka u ovom logoru seksualno zlostavljane.

Dokaz: 793/95-3

Odgovoran: "Drakula", HOS-ovac, stražar

Dokaz: 437/94-1, 793/95-3.

Odgovoran: Blagajac Hasan i Primorac Vinko

5.3. Srpkinju 356/94-2, koja je u logoru Dretelj bila od 5.5. do 17.8.1992. godine, silovalo je, kako je navela, 19 lica, a neki su je silovali više puta i pri tome svedoči:

Srbin - logoraš 231/95-2, koji je bio u ovom logoru od 11.5. do 17.8.1992. godine, naveo je da je, po njegovom saznanju, u logoru bilo zatvoreno oko 70 žena srpske nacionalnosti. Te žene stražari najčešće nisu tukli, ali su ih zato redovno silovali. To mu je saopštila i Srpkinja 356/94-2, priznavši da su se nad njom i nad drugim Srpkinjama stražari na razno razne načine iživljavali i seksualno ih zlostavljali. Svedok je naveo da su se sami stražari pred logorašima - Srbima hvalili i pričali im šta su sve radili s ovim ženama.

5.4. Srpkinja 9/94, rođena 1934. godine, koja je u logoru Dretelj bila od 1.8. do 18.8.1992. godine i koja je silovana, navela je da su žene izvođene noću, da su ih silovali Hrvati i muslimani, po naređenju generala Blaža Kraljevića i Edina Buljubašića, da su silovanja često, skoro svake noći i da je 99 žena, koliko ih je bilo u logoru, silovano".

Ispričala je da su nju izmučenu u logoru i bez jednog bubrega od ranije, doveli u ambulantu logora gde ju je dočekao sa pištoljem dr Hranilović, iz Zagreba. Bio je "veliki zlikovac", jer je mučio logoraše dajući im injekcije od kojih su imali velike bolove i njoj je psujući joj pri tom srpsku majku, dao injekciju od koje je osetila jake bolove i povremeno gubila svest. Zatim je pozvao dva stražara i rekao im: "...sada vi nastavite šta vam odgovara kao muškarcima..." Ovi su joj pocepali haljinu i silovali je, a onda su došli još trojica i takođe je silovali, čupali joj kosu, mokrili u usta i radili "sve druge nakarade koje nisu za normalne ljude".

Odgovorni: Kraljević Blaž, Buljubašić Edib i Hranilović dr Zoran

Svedok 674/95-1, bivši logoraš Dretelja, naveo je da mu je ova žena pričala da ju je u njenom stanu, sedam - osam ustaša silovalo naočigled muža držeći ga svezanog da gleda njene muke.

Odgovorni: Medić Ivan, Dujmović Drago, "Bosanac", "Dugi", Bijeliš Zvonko, Šešelj Željko, Vidović Tomislav

5.6. U logoru Dretelj, silovana je i Srpkinja 660/95-4, a silovana je i prilikom odvođenja iz stana u Čapljini.

5.7. U logoru Dretelj silovana je i Srpkinja D, za koju svedok 660/95-6, navodi da je bila jedna od žena koje su "posebno teško prošle" u ovom logoru.

5.8. U logoru Dretelj osoblje logora silovalo je Srpkinju - logorašicu 793/94-2, rođenu 1927. godine. Među onima koji su je silovali bio je i mladi pripadnik HOS-a, koji bi, kako je to navela svedoku 444/96 unuk mogao da joj bude i koji ju je posle silovanja i pretukao toliko da je i od tih batina dugo bila slabo pokretna.

Svedok 313/94-2 navodi da je torture kakve je ona doživela pored ostalih doživela i V, "koja je bila stara žena".

5.9. U logoru Dretelj jedna od silovanih žena - Srpkinja bila je i B, što potvrđuje nekoliko svedoka.

Svedok 674/95-1, navodi: "...što se tiče B, mogu reći sledeće: "ona je bila lekar, nju su svakodnevno vodili i silovali, da bi posle bila razmenjena..."

5.10. Srpkinja - logoraš R, rođena 1940. godine, detaljno je opisala okolnosti pod kojima je silovana:

Da je R. bila silovana u ovom logoru, potvrdilo je i više svedoka.

Odgovoran: Medić Ivan, zvani "Poskok"

Više bivših logoraša - Srba svedočilo je o prinudi vršenoj nad njima u logoru Dretelj da međusobno ili sa osobljem logora, obavljaju homoseksualne odnose, ili da određene radnje vrše nad životinjama.

Svedok je naveo da se sve to događalo u dvorištu logora i da su oko Srba - logoraša koji su, bez odeće, morali da vrše navedene radnje stajali u krugu smejali se i dobivali im stražari i drugo osoblje logora, kao i grupa vojnika HOS-ovaca iz Mostara koji su u logor došli sa grupom devojaka.

Odgovoran: Medić Ivan, zvani "Poskok"

"..Znam da je bila noć kada su došli neki stražari ili HOS-ovci i izveli iz grupe zatvorenika nekog koga smo zvali "Pop", a mislim da je to bio R.D., zatim M.B. i još dvojicu čijih se imena ne sećam. Naredili su im da dođu pod prozor hangara sa gornje strane od ulaznih vrata, da se skinu nagi, i da jedan drugom vrše masturbaciju polnog organa dok se ne postigne erekcija, a zatim i dajedan drugom "puše" polni organ. Ovo je organizovao "Maks"

6.3. Srbina - logoraša sa razvijenim polnim organom prinudili su da svim starijim muškarcima gura polni organ u usta, a zatim bi se iživljavali na njemu i udarali ga po polnom organu (674/95-1)

6.5. Srbi - logoraši u Dretelju bili su prinuđeni i na polno opštenje sa životinjama - dovodili su psa, i "primoravali ih da to čine" (295/94-1)

6.6. Ahmet Makitan, zvani "Maks", naredio je Srbima logorašima M. i B. da skinu odeću i da jedan drugome sisaju polni organ, a on je to posmatrao i smejao se

6.7. Noću između 31.7.1992. i 1.8.1992. godine, grupa Srba, muškaraca i žena, transportovana je kamionom iz Mostara u Dretelj, Zvonimir Bijeliš -"Crvenkapica" tukao ih je tokom transporta i naterao B. i S., čiji je i suprug bio u tom kamionu, da se ponašaju kao lezbejke. Naredio je B. da skine gaćice, a zatim je S. naredio da je dodiruje po polnom organu, što je ova morala da učini, a ako bi se tome uprotivila, "Crvenkapica" ju je tukao po glavi.

Srbi - logoraši u Dretelju, i muškarci i žene, bili su podvrgavani najraznovrsnijim mučenjima, koja su često bila takva da su Srbi - logoraši priželjkivali, pa i tražili da budu ubijeni da ne bi bili više mučeni.

7.1.1. Muškarce su mučili i tako što bi ih po najvećoj vrućini izvodili ispred skladišta u kome su bili zatvoreni, oblačili im debele vojničke šinjele i terali ih da tako obučeni po nekoliko sati stoje na suncu, a zatim da na leđima nose kante sa vodom od 25 litara i pri tom bi ih stražari tukli pendrecima.

Više svedoka, bivših logoraša - Srba, navelo je u svojim iskazima da ih je osoblje logora Dretelj prinudilo da se međusobno tuku, pri čemu su izvršioci zločina imali i svoje "ideje".

"... izaberu par zatvorenika, dovedu ih jednog naspram drugog i govore: "Vidi kod Miloša ima komarac na čelu, ubi ga". Tako bi se svi logoraši izmenjali da bi ubili tog "komarca" na glavi dotičnog logoraša. Do besvesti su terali logoraše da biju jedni druge..."

7.2.1. Svedoka 295/94-1, rođenog 1952. godine i još trojicu Srba prinudili su da se međusobno tuku, a dovodili su i svoje vojnike da tuku Srbe pred polazak na ratište.

Odmah posle toga svedoku je naređeno da drugog Srbina - logoraša udara štapom po glavi, što je svedok morao da učini, a na kraju su morali jedan drugog da udaraju pesnicama više puta.

7.2.3. Na dan 13.7.1992. godine Srbina - logoraša 38/96-8, rođenog 1928. godine, i Srbina 314/94 odveli su na saslušanje, vezali im desnu ruku za krevet, a u levu im dali po štap, a zatim im naredili da se međusobno udaraju po glavi. Kada nisu bili zadovoljni jačinom udaraca stražari su ih tukli obojicu.

7.2.4. Osoblje logora je prinudilo Srbina Ž.G. da nogama tuče svoga sina R, što je on morao da čini.

7.2.5. Stražari su terali Srbe - logoraše da se međusobno masovno tuku.

7.3.1. Srbina S.S., rođenog 1972. godine, strahovito su mučili u logoru.

Pored ostalih načina mučenja, HOS-ovac Ilija Rajić je jedne noći ušao u hangar i tražio od svedoka 84/96-3, koji je u ovom logoru bio od 21.5.1992. do druge polovine jula 1992. godine, da prizna da je učestvovao u borbama u Vukovaru. Pošto on nije priznao, počeo je da mu zabija eksere pod nokte kažiprsta, srednjeg prsta i domalog prsta. Bolovi su bili strahoviti, vikao je na sav glas, ali je ovaj i dalje nastavio da mu zabija eksere. To su videli Srbi E.M., B.R., B.B., B.S., Ž.R. i Ž.G. . Zbog mučenja u logoru Dretelj, ovaj Srbin - bivši logoraš ima teške zdravstvene posledice, kao i psihičke smetnje, kako sam kaže: "... često u snu počinjem da se tresem i da škrgućem zubima i često sanjam događaje iz logora.."

Odgovoran: Rajić Ilija

7.3.2. U logoru su zabadali eksere pod nokte i Srbinu 38/96-8, rođenom 1928. godine i prema navodima svedoka on nije imao ni jedan nokat na rukama, jer su mu ih mučitelji u logoru sve povadili.

7.3.3. Srbinu - logorašu B.S. zabadali su nož i eksere pod nokte i na rukama i na nogama i stavljali mu palice i trožilne kablove u analni otvor.

7.3.4. Svedoku 84/96-3, zabijali su igle pod nokte, što ga je nateralo na bolne krike. Za ovo mučenje saznao je Blaž Kraljević, zapovednik logora, koji se navodno raspitivao za onoga ko je to dozvolio da se radi.

7.3.5. Srpkinji - logorašu 313/94-2, kao i drugim Srpkinjama - logorašicama zabadali su igle ispod noktiju, stavljali bajonet ispod vrata i slično.

7.3.6. Svedoku 38/96-8, rođenom 1928. godine, Ivan Medić, zvani "Poskok", jednom prilikom je letvom prebio skoro sve prste na rukama i "sljuštio nokte", a drugom prilikom je pokušao da mu polomi kažrprst leve ruke, pa je od toga odustao, a zatim mu je pod nokte zabio eksere, pa ih izvadio i umesto njih stavio drvene klinove.

Odgovoran: Medić Ivan, zvani "Poskok"

7.3.7. Srbina 445/94-2 mučili su tako što je, dok ga je jedan mučitelj udarao otpozadi, morao da klekne i da stavi ruke na sto, pa mu je Mirsad Repak zabijao špenadle i najsitnije eksere pod nokte svih prstiju na ruci. To je ponavljao nekoliko puta, a Srbin je trpeo nesnosne bolove i vrištao na sav glas.

7.3.8. Logorašicu 445/94-40, rođenu 1944. godine, posebno je tukao i mučio Mirsad Repak, koji je učestvovao i u njenom hapšenju i dovođenju u logor. Jednom prilikom morala je da stavi šaku na sto, a Mirsad Repak ju je reketom za igranje tenisa udarao po prstima i šakama, a zatim joj je više puta zabadao iglu pod nokte. Jednom prilikom je doveo i njenog sina da gleda kako je tuče i zabada joj igle pod nokte.

nožem ili bajonetom

7.4.1. Srbinu - logorašu B.B. bajonetom su probijali uši i užasno ga tukli, a njegova majka je slušala njegove jauke koji su dopirali iz hangara.

Najviše su ga mučili Ahmet Makitan, zvani "Maks" i Damir Glogovac, zvani "Vampir".

7.4.2. Srbinu - logorašu u ovom logoru S.B. nožem su probili jezik i na jeziku mu je ostao ožiljak.

7.4.3. Srbinu Ž.R. osoblje logora je bajonetom raseklo jezik.

7.4.4. Svedok 364/96-7 naveo je da je Ivan Medić, zvani "Poskok", "iz Radišića kod Ljubuškog", bio najgori - skidao je ljudima kožu sa glave i prosecao jezik.

Odgovoran: Medić Ivan, zvani "Poskok"

7.4.5. Oko 20. juna 1992. godine Ivan Medić, zvani "Poskok" naredio je Srbinu B.P., rođenom 1928. godine, kao i R.B. i Ž.R. da isplaze jezik, a onda im ga je prosekao.

Odgovoran: Medić Ivan, zvani "Poskok"

7.4.6. Ivan Medić, zvani "Poskok", naredio je Srbinu Ž.G., rođenom 1937. godine (445/94-1), da otvori usta i ispruži jezik, pa mu je jednom rukom uhvatio jezik, a drugom rukom ga udario odozdo po bradi, tako da su mu zubi probili jezik. To je učinio i njegovom sinu Ž.R., a zatim mu je probio jezik bajonetom i ranu pržio cigaretom.

Odgovoran: Medić Ivan, zvani "Poskok"

7.4.7. Srbina 445/94-2, je Ivan Medić, zvani "Poskok" teško je povredio jednom prilikom tako što ga je naterao da isplazi jezik, pa je jezik uzeo u levu ruku, a desnom je zamahnuo jednim starim austrougarskim dugim nožem naoštrenim sa obe strane i njime mu probio jezik. Beton ispred ovog Srbina bio je sav isprskan krvlju, a Ivan Medić, zvani "Poskok", naterao je povređenog Srbina da tu krv poliže. Zatim je zapalio cigaretu, povukao nekoliko dimova, naterao je logoraša da otvori usta, i zapaljenu cigaretu ugasio na rani na jeziku, a onda mu naredio da cigaretu proguta. Kad je ovaj Srbin počeo da povraća, udario ga je kundakom automata, Srbin je pao, a Medić je prišao i petom od čizme počeo da mu gazi ispružene prste desne ruke sve dok mu nokat na desnom kažiprstu nije otpao.

Odgovoran: Medić Ivan, zvani "Poskok"

Mučenje logoraša bila je svakodnevna pojava, o čemu svedoče bivši logoraši.

7.5.1. Svedok 208/96, rođen 1925. godine, naveo je da je osoblje logora svakodnevno tuklo Srbe - logoraše pesnicama, čizmama, kundacima.

7.5.2. Osoblje logora je izmislilo i jedan poseban način mučenja logoraša - Srba.

Svedok 674/95-1 opisuje da je grupa od oko 20-30 logoraša - Srba bila prinuđena da čisti spavaonice osoblja logora. Osoblje logora bi ih prvo nateralo da prospu vodu na pod, a zatim da kleknu i skupljaju je. Stražari bi im tada skakali na leđa i udarali ih "svim i svačim". Kad je jedan logoraš - Srbin pao u nesvest, stražar mu je nabio kantu prljavom vodom na glavu i rekao: "evo četniče, osveži se malo".

7.5.3. Svedok 674/95-1 opisao je kako je čistio NjC, koji je bio izuzetno prljav jer su stražari namerno vršili nuždu i van šolje. Svedoku su naredili da prospe nekoliko kanti vode i da klekne i golim rukama čisti NjC, a zatim mu je jedan stražar skočio na leđa, logoraš je pao u taj izmet i uprljao lice, uši, nos, oči, a stražar ga je i dalje udarao automatskom puškom i govorio: "jedi, jedi, najedi se majku ti četničku jebem".

7.5.4. Srbin - logoraš S.S. rodom iz Travnika, star 20 godina (84/96-3), bio je najviše tučen. O njegovom mučenju svedoče brojni svedoci (674/95-1), kao i on sam.

7.5.5. Od Srbina - logoraša (221/94-11) stražar je nekoliko puta zahtevao da drži otvorena usta i po 15 minuta i za to vreme bi mu zavlačio nož u usta, "kao da broji zube", vrhom noža dodirivao resice i više puta pljunuo u usta.

7.5.6. Srpkinju - logoraša J.K., rođenu 1926. godine, koja je u logoru Dretelj bila od početka juna 1992. godine do 18. avgusta 1992. godine, svakodnevno su tukli, posebno u noćnim časovima, a jednom prilikom stražar ju je udario čizmom na nozi i polomio joj nogu.

7.5.7. Srbinu - logorašu 674/95-1 stražar Hasan Toporan je rekao da su uhvatili njegovog sina, da su ga živog odrali i da će ga dovesti u logor da ga i on vidi, a zatim naredio jednom mladiću iz Ljubuškog, koji nije delovao kao normalan čovek, da uzme palicu i udara ovog Srbina dok ga ne obori, što je mladić i učinio. Posle toga, mladić je sa obe šake, zahvatom zvanim "čekić", udarao logoraša po ključnim kostima, po vratu i po glavi sve dok se ovaj nije onesvestio.

7.5.8. Svedok 273/94 izjavio je da je odmah po dolasku u logor Dretelj 25.8.1992. godine, kada je doveden u grupi od osam muškaraca i četiri žene, bio fizički napadnut. On kaže: "na nas su navalili kao osice da nas tuku. Posebno je puno batina dobio M.B., koga su više puta polivali vodom da bi se osvestio, pa ponovo tukli..."

Svedoka je u logoru Dretelj tukao i jedan karatista iz Splita, čije je prezime Kovač. Položio bi ga na stomak, pa onda tukao čizmom.

Odgovorni: "Suzana iz Zagreba" i NN Kovač -karatista iz Splita

Jednom prilikom Ahmet Makitan, zvani "Maks", udario je u glavu svedoka 434/95-3 čizmom na nozi i pri tom mu slomio nosnu kost.

Odgovorni: Makitan Ahmet, zvani "Maks", stražar "Čikago" i Zec Goran, zvani "Grom".

7.5.10. Stražar Damir Glogovac, zvani "Vampir" posebno je tukao Srbina - logoraša B.A., rođenog 1934. godine, i pri tome je ovaj Srbin morao da ljubi čizme Glogovcu.

7.5.11. Svako veče u hangar logora Dretelj dolazila su po trojica - četvorica, a ponekad i po 20 ljudi, kao i žena, u uniformama i čizmama i iživljavali su se tukući Srbe - logoraše i nogama i rukama po celom telu. Govorili su Srbima - logorašima da oni ne mogu da dišu njihov hrvatski vazduh.

7.5.12. Logoraš 313/94-1, profesor, rođen 1941. godine, naveo je imena mučitelja, a za neke i nadimke, ističući da su se "među najaktivnijim i najbrutalnijim vojnicima HOS-a koji su mučili i tukli sve logoraše - Srbe, posebno isticali: Ivan Medić, iz Ljubuškog, Zvonko Bijeliš, zvani "Crvenkapa", iz Opuzena, Braslav Bijeliš, Željko Šešelj iz Opuzana, njegova braća Luka Šešelj i Ivica Šešelj, dr Joško Japundžić, koji je navodno bio zvanični zatvorski lekar, Hektor Ćosić iz Perta - Australija, dr Zoran Hranilović, hirurg iz Zagreba, Drago Dujmović iz Bratnja (došao iz Kanade), Mirsad Repak iz Stoca, vojnik "Čikago", vojnik zvani "Jabuka", iz Opuzena, Slavko Brozović iz Crikvenice, Leopold Đoković iz Slavonskog Broda.

Odgovorni: Medić Ivan, iz Ljubuškog, Bijeliš Zvonko, zvani "Crvenkapa", iz Opuzena, Bijeliš Braslav, Šešelj Željko iz Opuzana, njegova braća Šešelj Luka i Šešelj Ivica, Japundžić dr Joško, koji je navodno bio zvanični zatvorski lekar, Ćosić Hektor iz Perta - Australija, Hranilović dr Zoran, hirurg iz Zagreba, Dujmović Drago iz Bratnja (došao iz Kanade), Repak Mirsad iz Stoca, vojnik "Čikago, vojnik zvani "Jabuka", iz Opuzena, Brozović Slavko iz Crikvenice, Đoković Leopold iz Slavonskog Broda.

7.5.13. Zbog svakodnevnog mučenja, teško je narušeno zdravlje R.D. iz Stoca, M.S. iz Čapljine i B.S.

7.5.14. Svedok 364/96-7, vajar, rođen 1934. godine, koji se u logoru Dretelj nalazio od 21.7.1992. do 17.8.1992. godine naveo je da su Srbi u tom logoru zverski mučeni i da je tamo bio pravi pakao. On je jednom prilikom svom mučitelju Ahmetu Makitanu rekao: "Kolji šta čekaš?". Svedok je izjavio: "...mene je posebno tukao Ahmet Makitan, zvani "Maks", iz Stoca...otac mu se zvao Omer, a glavni kolovođa u udaranju nas zatvorenih Srba bio je Buljubašić Edib, bivši oficir JNA u Čapljini. Terali su nas da jedemo jedan od drugog ljudski izmet..."

Odgovorni: Makitan Ahmet, zvani "Maks" i Buljubašić Edib

7.5.15. Logoraša 195/96-1 najviše je mučio i tukao Hasan Toporan.

7.5.16. Svedoka 84/96-3, rođenog 1972. godine, koji je u ovom logoru bio od 21.5.1992. do druge polovine jula 1992. godine, strahovito su mučili, što proizlazi i iz njegovog iskaza i iz izkaza brojnih saslušanih svedoka.

Prvog dana po dolasku u logor po njega je došao stražar Hektor Ćosić, zvani "Didi", odveo ga u jednu prostoriju i tukao pendrekom po celom telu.

Druge noći po dolasku u logor, ovog Srbina - logoraša udario je nogom u predelu bubrega Zvonimir Bijeliš, zvani "Crvenkapa", koji je redom tukao i druge Srbe.

Srbin 84/96-3, izjavljuje: "...u naš hangar je uletela grupa od šestorice pijanih HOS-ovaca i počela da nas sve redom tuče...prilikom tuče samo su na meni polomili tri letve od neke lamperije kojom su me tukli po leđima...logoraši su mi rekli da mi leđa izgledaju kao da je neko orao po njima...sledeće večeri dobio sam jake bolove u stomaku, a jedan od zarobljenika mi je rekao da se radi verovatno o slepom crevu..."

Odgovorni: Bijeliš Zvonimir, zvani "Crvenkapa", Ćosić Hektor, zvani "Didi"

7.5.17. Da su Srbi - logoraši svakodnevno mučeni, i danju i noću, u ovom logoru potvrđuje više svedoka.

7.5.18. Srbe - logoraše su tukli svakodnevno. Udarao ih je ko stigne između ostalog i s motkama i pletenim žicama.

7.5.19. Srbi - logoraši svakodnevno su tučeni i maltretirani. Stražari su ih najviše tukli dok su donosili vodu u nekim vojničkim plastičnim vrećama.

7.5.21. Toni Rajić je tukao logoraše - Srbe, a udarao bi i poneku ženu. Po ponašanju je delovao kao narkoman.

Odgovoran: Rajić Toni

7.5.22. Srbina 295/94-1 i penzionisanog milicionera 445/94-39, koga su obukli u svešteničku mantiju, tuklo je osoblje logora.

7.5.23. Srbina Ž.G. svaki put kad bi ga ugledao tukao je Luka Šešelj i ovaj Srbin je izjavio da nije znao zašto se Luka Šešelj "okomio" baš na njega.

7.5.24. Srbina 445/94-2, koji je u logoru Dretelj bio od 6. juna 1992. do 17. avgusta 1992. godine, osoblje logora tuklo je svakodnevno i on je izjavio: "dobio sam toliko batina da mislim da ih ne bi moglo da izdrži sto ljudi... ja do tada ne bih mogao da verujem da mi je neko pričao da je doživeo to što sam ja preživeo u Dretelju. Ja mu ne bih verovao."

Ovog Srbina tuklo je više osoblja logora, a on je naveo imena nekih od ovih - Mirsad Repak, "Čikago", Dragan Dujmović, Ivan Medić, zvani "Poskok", Milan Vego.

Odgovorni: Repak Mirsad, "Čikago", Dujmović Dragan, Medić Ivan, zvani "Poskok", Vego Milan

7.5.25. Svedoka - bivšeg logoraša 445/94-2 tuklo je jednom prilikom istovremeno dvadesetak ljudi - gvozdenim štanglama, drvenim motkama, sajlama, bičevima od upredenih kablova, kundacima - po svim delovima tela, ošišali ga do glave i u besvesnom stanju odneli u sobu. Kada je logoraš došao svesti zatražio je da mu daju neko staklo ili žilet jer je želeo da se ubije. Srpkinja D. rekla mu je jednom prilikom da joj je bilo teže da gleda ono što se njemu dogodilo nego sve što je ona doživela.

7.5.26. Upravnik logora Srećko Herceg, u jednom periodu, a naročito posle pogibije ranijeg upravnika Blaža Kraljevića, svakodnevno je i po nekoliko puta tukao Srbina 445/94-2

Odgovoran: Herceg Srećko

7.5.27. Zerina Šuta, mučila je, sa drugim stražarima, Srbina S.B. tako što mu je prišla i pitala ga otvoreno: "da li bi ti mene jebao", pa pošto je on izbegavao odgovor, ona je bila toliko uporna, da je on na kraju potvrdno odgovorio, a onda su ga stražari prebili toliko da nije mogao ni da govori ni da hoda. Sutradan je Zerina Šuta opet došla kod tog Srbina i postavila mu isto pitanje, pa kad je on odmah dao negativan odgovor, to je opet bio razlog da dobije strahovite batine.

Odgovoran: Šuta Zerina i NN. stražari

7.5.28. Srbina 445/94-4, rođenog 1936. godine, koji je u ovom logoru bio od 3.8.1992. do 16.8.1992. godine, a u logoru je bila i njegova supruga, svakodnevno su mučili. Dobijao je, kako je naveo: "po hiljadu udaraca, udarao ga je svako ko bi pored njega prošao". Najviše su ga mučili Toni Rajić i Ahmet Makitan, zvani "Maks".

Odgovoran: Rajić Toni i Makitan Ahmet, zvani "Maks"

7.5.29. Svedok 445/94-9 potvrdio je da su Srbi logoraši bili svakodnevno tučeni. Logoraše su tukli i danju i noću po glavi i po svim delovima tela.

7.5.31. Logoraša 445/94-23, rođenog 1941. godine, koji je u ovom logoru bio od 7.7.1992. do 18.8.1992. godine, svakodnevno su tukli. On je, između ostalih povreda, imao povrede na nosu i oku. Bila je praksa, da upravnik Blaž Kraljević dođe i kao "ne znajući" pita logoraše otkuda im povrede, a logoraši su, pošto nisu smeli da kažu istinu, odgovarali da su te povrede zadobili van logora.

7.5.32. Srbina - logoraša 295/94-5, rođenog 1944. godine, koji se u logoru nalazio samo tri dana u avgustu 1992. godine, neprekidno su tukli. Najviše ga je tukao Hasan Toporan.

7.5.33. U logoru Dretelj Srbi su svakodnevno dobijali batine i glavni kolovođa u udaranju i mučenju Srba bio je Edib Buljubašić, bivši oficir JNA, a u mučenju se isticao i "bio jedan od najgorih" i Zoran iz Konjica.

Odgovorni: Buljubašić Edib i Zoran, "Zoka" iz Konjica

7.5.34. Srbina - logoraša V.R. tuklo je više stražara "svim i svačim i po svim delovima tela, tako da on nije mogao sedam dana da otvori oči".

7.5.35. Logoraša Š.M., rođenog 1935. godine, posebno je mučio i tukao Ahmet Makitan, zvani "Maks", prouzrokovao mu krvne podlive po telu i polomio dva rebra sa leve strane, o čemu je ovaj bivši logoraš predao medicinsku dokumentaciju - nalaz specijaliste medicinskog centra u Trebinju od 19.8.1992. godine.

7.5.36. Logoraša 364/96-12 pretukao je Zoran, zvani "Zoka", i to u momentu dok je ovaj Srbin čekao da uđe kod lekara.

7.5.37. Srpkinja - bivša logorašica 660/95-4, rođena 1922. godine, kao svoje mučitelje i mučitelje Srba zapamtila je: Mirsada Repaka, Ahmeta Makitana, zvanog "Maks", Hektora Ćosića, zvanog "Dida", Nedeljka Milićevića, zvanog "Šapa", Bijeliš Zvonimira, zvanog "Crvenkapa", Vinka Primorca, Damira Glogovca, zvanog "Vampir", Mileta Artukovića, Tonija Rajića i Hasana Toporana, zvanog "Brada". Dok je ova logorašica - svedok, bila u logoru od 6.8.1992. do 18.8.1992. godine, "Buljubašić Edib se mnogo pitao. Zatim, lica sa nadimcima "Dugi", "Švabo", "Sajo", kao i Zoran iz Konjica".

Odgovoran: Repak Mirsad, Makitan Ahmet, zvani "Maks", Ćosić Hektor, zvani "Dida", Milićević Nedeljko, zvani "Šapa", Zvonimir Bijeliš, zvani "Crvenkapa", Primorac Vinko, Glogovac Damir, zvani "Vampir", Artuković Mile, Rajić Toni, Toporan Hasan, zvani "Brada", Buljubašić Edib , "Dugi", "Švabo", "Sajo", Zoran iz Konjica.

7.5.38. Srbina R.D., zvanog "Honda", iz Stoca, u prvoj polovini avgusta 1992. godine stražari su pretukli, a zatim ubacili u hangar u kome su se nalazile logorašice - Srpkinje. "Bio je sav prebijen, skoro mrtav čovek, samo je ležao na betonu, nije se mogao ni pomeriti, nije ništa jeo ni pio".

7.5.39. Svedok 878/95 naveo je da su jednog dana stražari doveli u baraku tri Srbina - logoraša, od kojih je jedan bio skoro polumrtav i zvali su ga "Honda". Od zadobijenih batina nije mogao ni da ustane, a ni da mokri.

7.5.40. Srbe - logoraše mučili su i nemilosrdno tukli ne samo u logoru Dretelj već i neposredno pre dovođenja u logor - u prostorijama bivše vojne ambulante u centru Mostara, gde je Ivo Zelenika saslušavao i batinao Srbe. Batinao je i svedoka 878/95, a privedene Srbe - muškarce stražari su nemilosrdno tukli, pri čemu se naročito isticao Zvonimir Bijeliš, "Crvenkapica", koji je na glavi nosio crvenu beretku.

7.5.41. Srpkinje - logorašice bile su psihički maltretirane, a muškarce su i danju i noću tukli i mučili, tako da su se iz njihovih baraka se stalno čuli jauci i zapomaganje. Pored toga, muškarci su po nesnosnoj vrućini vođeni na teške fizičke radove u blizinu logora. Posebno je Toni Rajić nemilosrdno tukao muškarce, a po izrazu lica delovao je kao drogiran.

Odgovorni: Rajić Toni

7.5.42. Srbina - logoraša M.E., koji je u logoru Dretelj bio od 17.6.1992. do 16.8.1992. godine, mučili su svakodnevno, a posebno Mirsad Repak i Ivan Medić, zvani "Poskok". Tukli su ga drvenim i gumenim palicama i polomili mu tri rebra, pa je dovođen u polusvesnom stanju.

Odgovorni: Repak Mirsad i Medić Ivan, zvani "Poskok"

13.7.1992. godine tukao ga je Ivan Medić, zvani "Poskok", i to nogama po grudima i tom prilikom su mu prelomljena dva rebra i probijena dijafragma. Po izlasku iz logora ovaj Srbin je operisan na VMA u Beogradu.

Odgovoran: Medić Ivan, zvani "Poskok"

7.6.1. Srbinu Š.S. bajonetom su urezali petokraku na čelu (364/96-12)

Srbina Ž.R. osoblje logora je "šišalo" s bajonetom i pri tom mu odsekli kožu s prednjeg dela glave.

7.6.4. Svedok 364/96-7 naveo je da je Ivan Medić, zvani "Poskok", "iz Radišića kod Ljubuškog", bio najgori - skidao je ljudima kožu sa glave i prosecao jezik.

Odgovoran: Medić Ivan, zvani "Poskok"

7.6.5. Ivan Medić, zvani "Poskok", Srbinu - logorašu Ž.R. nožem je rezao grudi i po leđima mu urezivao neke crte i pravio šare.

Odgovoran: Medić Ivan, zvani "Poskok"

7.6.6. Dok je Srbina Ž.R. jedan stražar šišao makazama, prišao im je drugi stražar, uhvatio Srbina za kosu, a zatim mu bajonetom zasekao kožu na glavi, ali je nije sasvim odvojio od kostiju, tako da je deo kože sa kosom ostao u rani i rana je tako zarasla, bez lečenja, pa "i danas ima guku na glavi od toga". Ovaj zločin izvršio je Ivan Medić, zvani "Poskok".

Odgovoran: Medić Ivan, zvani "Poskok"

7.7. Razni načini mučenja Srba - logoraša

7.7.1. Srbin, bivši logoraš 295/94-1, više puta je vođen na navodno streljanje. Naredili bi mu da se okrene leđima, prislonili ga uz ogradu i pucali mu iznad glave, a više puta bi mu prinosili nož na vrat tako da je logoraš "od straha bio potpuno izbezumljen".

Istog Srbina postavljali su uz jedno drvo, pa bi jedan od HOS-ovaca bacao noževe u njegovom pravcu, koji su se zabadali u drvo na koje je bio prislonjen, što je kod logoraša izazvalo ogroman strah.

7.7.2. Svedok 674/95-1 opisao je jedan od posebnih načina mučenja Srba - logoraša:

Logoraši su morali da prođu kroz izbetonirani kanal u kome se menjalo ulje za vozila. Tu ih je čekalo oko 20 stražara i udarali su ih i sa jedne i sa druge strane kanala. Svi su morali da prođu kroz kanal i svaki logoraš - Srbin padao bi bar pet puta sav okrvavljen.

7.7.3. Srbinu logorašu M.S. stražari su sa upaljačem spalili kožu na obe ruke sa unutrašnje strane od dlana do pazuha.

7.7.4. Svedoka 221/94-11, starog 64 godine, masovno su tukli, kao i ostale logoraše - Srbe, kako je naveo, u hangaru logora Dretelj. Svedoka je najviše tukao Zoran, zvani "Zoki": "...tukli su nas masovno u hangaru rukama, nogama, karate-zahvatima...udarali bi nogama sa jačim zamahom prilikom okreta tela, zatim bi se jedan od njih uhvatio za gredu od metalne konstrukcije hangara, zaljuljao i u punom zamahu udario nogama u grudi ili stomak nekog od zatvorenika, tako da bi ovaj odleteo i leđima tresnuo u zid".

7.7.5. Srbi - logoraši bili su prinuđeni, kako je naveo bivši logoraš 674/95-1, da stoje na jednoj nozi, okreću se raširenih ruku sve dok ne dođu u polusvesno stanje, a zatim da "ateriraju" kao avion, odnosno padaju. Uvek su posle toga bili krvavi.

7.7.6. Srbima - logorašima i muškarcima i ženama, palili su obrve, kosu, dlake u nosu, bradu i brkove, usecali slovo "U" na glavi, a isečenu kosu morali su da pojedu. Svedok 434/95-3, koji je u ovom logoru bio od 10.7.1992. do 16.8.1992. godine morao je da proguta svoju kosu.

7.7.8. Jednom prilikom Srbina - logoraša 434/95-3 i logoraša S.E. odveli su u Čapljinu i stražar zvani "Čikago" naredio im je da stoje uzdignutim rukama i gledaju u sunce, a prisutnom narodu je govorio da su to četnici uhvaćeni u Podveležju, pa su ljudi pljuvali na Srbe - logoraše.

Odgovoran: stražar zvani "Čikago"

7.7.9. Srbin S.A. odbio je naredbu stražara Nedeljka Milićevića, zvanog "Šapa", da pojede staklenu čašu i tada je "Šapa" svojim zubima izgrizao čašu, a zatim ugrizao Srbina S.A. za nogu iznad kolena tako jako da mu je potekla krv i na tu ranu izbacio staklo iz svojih usta pod pritiskom vazduha iz pluća.

Odgovoran: Milićević Nedeljko, zvani "Šapa"

7.7.10. Srbe S.P. i B.B. naterali su da skaču sa krova hangara na beton sa visine oko 5 m.

7.7.11. Srbina - logoraša B.B. mučili su tako što su, dok bi on menjao gumu na točku vozila koje je pripadalo upravi logora, prelazili vozilom preko njegovih prsa.

7.7.12. Srbe - logoraše su prisiljavali da golim rukama čupaju divlje kupine u parku u Čapljini, od čega su logorašima ruke bile okrvavljene.

7.7.15. Svedoka - Srbina Lj.M. sekli su bajonetom po nogama, u licu je bio sav otečen od batinanja i imao je povrede u predelu bubrega, rebara i drugih delova tela. Nad njim se posebno iživljavao Ivan Medić, zvani "Poskok".

Odgovoran: Medić Ivan, zvani "Poskok"

7.7.16. Srpkinji - logorašici 313/94-2, koja je u ovom logoru bila više puta silovana, osoblje logora je gasilo cigarete po grudima i tukli su je.

7.7.17. Zvonimir Bijeliš, zvani "Crvenkapa" gasio je cigaretu na nadlanici desne ruke Srbina - logoraša 314/94 od čega je ovome ostao ožiljak, a cigaretu mu je gasio i da desnoj strani vrata.

7.7.18. Zvonimir Bijeliš, zvani "Crvenkapa", gurnuo je jednom prilikom Srbinu - logorašu Ž.R. zapaljenu cigaretu u usta i naterao ga da je proguta.

7.7.19. Lekar Zoran Hranilović, koji je bio zaposlen u logoru Dretelj, zahtevao je da stražari svakog Srbina logoraša prebiju pre nego što uđe u prostoriju u kojoj je on vršio preglede, pa su zato Srbi logoraši izbegavali da se jave na preglede.

Odgovoran: Hranilović dr Zoran

7.7.20. Svedok 364/96-7, potvrđuje da je lekar - hirurg u logoru Dretelj bio Zoran Hranilović i izjavljuje: "on je kod sebe imao nekoliko dželata koji su tukli ljude koji su dolazili kod njega po lek..." Naveo je slučaj sa P.N.

Odgovoran: Hranilović dr Zoran

7.7.21. Srpkinju logorašicu N.S. iz Mostara su mučili u logoru tako što su joj desnu dojku rasparali nožem i u ranu uvlačili ruku i vukli je.

7.7.22. Srbina 84/96-3 koji je najzverskije mučen u raznim prilikama posle teških batina koje je zadobio kada je jedna grupa HOS-ovaca ušla u hangar i počela redom da tuče logoraše - Srbe, pri čemu su njega udarali po leđima i polomili nekoliko letvi dobio je jake bolove u stomaku pa ga je pregledao dr Zoran Hranilović i rekao mu da ima napad slepog creva i da će ga odvesti u bolnicu radi operacije. Međutim, dvojica stražara su ga držala, a dr Hranilović je sam izvršio operaciju bez ikakve anestezije, što je kod ovog Srbina izazvalo strahovite bolove. Doktor mu je ranu samo površno zašio, pa dugo nije mogla da zaraste i tek po izlasku iz logora rana je sanirana u zdravstvenoj ustanovi u Beogradu. Stražari su i posle operacije tukli ovog Srbina, najviše u predelu rane. Dr Zorana Hranilovića logoraši su zvali "Mengele" (437/94-1).

Odgovoran: Hranilović dr Zoran i Buljubašić Edib

7.7.23. Svedoku 878/95 ostao je po zlu u sećanju lekar sa bradom, koji je s vremena na vreme dolazio u logor, navodno da leči Srbe - logoraše. Kada bi mu se Srbi - logoraši požalili na zdravstvene tegobe, davao im je neke sumnjive lekove od kojih bi većini pozlilo. Ovaj lekar je na živo operisao slepo crevo mladiću sa nadimkom "Tenkista". Svedok je video kada su stražari ispred njegove ordinacije i pred njegovim očima tukli zatvorene Srbe. Ovaj lekar je Srbima - logorašima koji bi došli kod njega da potraže pomoć, govorio da se pomokre u jednu posudu, a zati bi ih naterao da tu mokraću popiju, uz obrazloženje da će im od toga biti bolje.

Odgovoran: Hranilović dr Zoran

7.7.24. Svedok 364/96-7, izjavio je da je lekar u ovom logoru dr Zoran Hranilović "imao kod sebe nekoliko dželata koji su dolazili da tuku ljude koji su dolazili kod njega po lek".

Odgovoran: Hranilović dr Zoran

7.7.25. Srbin 445/94-2 bio je očevidac kada je logoraš J.R. došao kod dr Zorana Hranilovića da mu se požali kao lekaru da mokri krv. Ovaj lekar mu je dao čašu da u njoj donese mokraću na pregled, pa kada je J.R. čašu napunio mokraćom koja je bila vidno obojena krvlju, dr Zoran Hranilović je ovom Srbinu rekao: "Ja ovde ne vidim krv, to je sok, kad je popijete reći ćete mi šta je to". Ovaj Srbin je morao u strahu da popije tu mokraću, posle čega ga je navedeni lekar upitao šta je popio, a Srbin je morao da mu odgovori da je popio sok. Na to se dr Hranilović samo nasmejao i prokomentarisao: "Pa vidite da je to sok, kao što sam vam ja rekao, a ne mokraća".

Odgovoran: Hranilović dr Zoran

7.7.26. Poseban vid mučenja Srba - logoraša sastojao se u tome što bi svako veče u logor dovezli potpuno zatvoren kombi. U njega su ubacivali muškarce Srbe, i mučili ih dok su kombi vozili u krug oko zgrade u kojoj su bile zatvorene žene, tako da su se iz kombija čuli strahoviti krici i zapomaganja.

7.7.27. Srbinu 38/96-8 Zvonimir Bijeliš je svećom palio bradu i brkove.

7.7.28. Osoblje logora je naređivalo Srbima - logorašima da travu koju su čupali i pojedu, a dok su bili sagnuti udarali su ih nogama, palicama i drugim predmetima koji su im bili dostupni.

7.7.29. Srbina B.R. tukli su jednom prilikom flašom po glavi sve dok se flaša nije razbila. Na taj način osoblje logora je tuklo i druge Srbe.

7.7.30. Srbina 445/94-2 mučio je jednom prilikom Mirsad Repak i na taj način što mu je stavio pištolj u usta i nabio cev do nepca, tako da nije mogao da govori i u jednom momentu je povukao oroz u prazno. Nakon višečasovnog mučenja ovog Srbina odvukli su do ćelije jer nije mogao da hoda.

U vezi sa ovim mučenjem on je izjavio: "iskreno sam poželeo da me ubije i da ne nastave da me ovako muče i tuku. Međutim, to je bio samo početak onoga što sam ja doživeo." Mučili su ga i tako što su mu govorili da će mu izvaditi oči i skuvati, a on morati da ih pojede, da će mu odseći uši i skuvati ih, pa će i njih morati da pojede, da će mu odseći ud i slično. Najzad su mu rekli da će mu odseći glavu i baciti je u jamu u Šurmancima, jer su znali da je ovaj Srbin učestvovao u vađenju kostiju Srba koje su ustaše bacile u tu jamu 6.8.1941. godine. U tu jamu bačeno je oko 500 Srba, od kojih je oko 160 imalo prezime ovog svedoka...

7.7.31. Srbina 445/94-2, mučio je jednom prilikom Zvonimir Bijeliš na taj način što ga je izveo pred deset drugih logoraša, pa je svaki od logoraša morao da ga udari po deset puta, i to prvo nogom između nogu, zatim deset puta pesnicom u oko, pa deset puta u nos i deset puta u zube. U jednom momentu logoraš B.M., koji mu je inače bio dobar prijatelj, nije ga jako udario pa je Zvonimir Bijeliš uzeo praznu flašu od rakije i udario ga po glavi tako jako da se flaša razbila, a onda je uzeo drugu flašu i razbio je ovom o glavu mučenog Srbina.

7.7.32. Srbina - logoraša 445/94-2, Ivan Medić, zvani "Poskok", mučio je i na taj način što ga je naterao da pojede svoju ličnu kartu, cepao je list po list lične karte, a logoraš je morao da pojede te listove.

Odgovoran: Medić Ivan, zvani "Poskok"

7.7.33. Srbin 445/94-5 koji je u ovom logoru bio zatvoren 35 dana, počev od 10.7.1992. godine, naveo je da su logoraši - Srbi bili mučeni i tučeni i danju i noću - svakodnevno. Danju dok su Srbi pod prinudom čupali travu, stražari su skakali na njih ili ih iz zaleta šutirali. U tome su se posebno isticali Ilija Mustafić, "Zoka" iz Konjica, Ahmet Makitan, zvani "Maks", Srećko Herceg i Edib Buljubašić, koji je govorio da su njegove ruke krvave i da će izvaditi najmanje 100 očiju.

Odgovoran: Mustafić Ilija, "Zoka" iz Konjica, Makitan Ahmet, zvani "Maks", Herceg Srećko, Buljubašić Edib

7.7.34. Srbi - logoraši morali su da dođu noću do prozora da bi ih stražari tukli spolja kroz rešetke, a istovremeno su proturali palicu i naređivali nekom od logoraša da tuče druge logoraše. To se događalo svakodnevno, a najviše su se isticali Vinko Primorac, neki "Zoka" i drugi čija imena ne zna.

Odgovoran: Primorac Vinko, Buljubašić Edib i "Zoka"

7.7.35. Svedok 445/94-37, koja je u ovom logoru bila od 1.jula 1992. godine navela je da su je davili i prebijali, vrat joj je bio potpuno natečen, otežano je disala i govorila i nije mogla uzimati hranu.

7.7.36. Svedok 445/94-38, rođen 1935. godine koji je u ovom logoru bio od 21.7.1992. godine, naveo je da su ga već prve večeri doveli do prozora, kroz koji je morao da proturi ruke, a stražari su ga (kao i ostale) tukli palicama, kundacima od puške, krampovima i drugim predmetima. Pao je u nesvest. Najviše ga je tukao Ahmet Makitan, zvani "Maks", rodom iz Dubrave.

7.7.37. Svedok 445/94-39, rođen 1936. godine, naveo je da su Srbi - logoraši jedan po jedan prozivani noću da dođu do prozora, a onda su ih udarali raznim predmetima, pa čak i flašom po glavi. Ovom svedoku su takođe razbijali flašu o glavu i palili kosu i bradu.

7.7.38. Srbinu - logorašu 445/94-39, kao i drugim Srbima palili su kosu i bradu, a njemu je to radio Vinko Primorac "koji je poginuo kada i Blaž Kraljević.

7.7.39. Logoraša 445/94-39, bivšeg milicionera, naterali su da obuče popovsku mantiju, i da je nosi nekoliko dana po logoru. Zbog toga su ga zvali "Pop". Tako obučen izložen suncu i velikoj vrućini morao je da radi sve što i ostali Srbi - logoraši.

7.7.40. Ivan Medić, zvani "Poskok", mučio je Srpkinju 445/94-40 na taj način što joj je više puta govorio da su joj ubili sina, koji se takođe, nalazio u logoru Dretelj. To je kod ove žene izazivalo veliki bol.

Odgovoran: Medić Ivan, zvani "Poskok"

Najviše ga je tukao stražar pod nadimkom "Čikago" i stražar pod nadimkom "Crvenkapa" koji se iživljavao time što je tražio da ustane i da pozdravlja uzdignutom rukom i uzvikom "za dom spremni!". Neke logoraše je udarao flašom po glavi, a njemu je jednom prilikom natrpao imalin za cipele u usta, od čega se umalo nije ugušio;

Odgovoran: Bijeliš Zvonimir i stražar zvani "Čikago"

7.7.42. Stražari su primoravali logoraše - Srbe da piju staro mašinsko ulje.

7.7.43. Stražari su primoravali logoraše - Srbe da piju mokraću, tako što bi se pomokrili u pivske flaše pa bi onda zatvorenicima govorili da su im doneli pivo.

7.7.44. Srbina - logoraša, zvanog "Pjevač", kao i Srbina - logoraša S.S. primoravali su da piju mokraću i da jedu ljudski izmet stražari "Maks", "Grom", "Čikago" i Šuta Zerina.

Odgovorni: Makitan Ahmet, zvani "Maks", Zec Goran, zvani "Grom", "Čikago" i Šuta Zerina.

7.7.45. U logoru Dretelj najviše su Srbe - logoraše mučili Nedeljko Milićević, zvani "Šapa" iz Gabele, Ilija Mustafić iz Gabele, Emina Oručević iz Mostara, Ivan Medić, zvani "Poskok", iz Radišića, kod Ljubuškog "koji je bio najgori, skidao je ljudima kožu sa glave, prosecao jezik", Gordan Čuljak, zatim "Crvenkapa" - prezivao se Bijeliš, neki Krasnići, Dušan Kozina iz okoline Čapljine i jedna žena HOS-ovka - Marina.

Odgovorni: Milićević Nedeljko, zvani "Šapa" iz Gabele, Mustafić Ilija iz Gabele, Oručević Emina iz Mostara, Medić Ivan, zvani "Poskok" iz Radišića, kod Ljubuškog, Čuljak Gordan, Bijeliš Zvonimir "Crvenkapa", Krasnići, Kozina Dušan iz okoline Čapljine i Marina, pripadnica HOS-a.

7.7.46. Srbin - logoraš 364/96-8, rođen 1934. godine, koji je u logoru Dretelj bio od 22. jula 1992. godine, naveo je da su već druge noći svi logoraši morali jedan po jedan da izlaze na prozor od hangara, gde su ih tukli policijskim palicama, rukama, čupali za kosu a posebno su tom prilikom pretukli P.R. i K. iz Nevesinja i P.S., kome su izbili više zuba.

7.7.48. Stražari su pretukli u logoru jednog Srbina, i naterali ga da oko sat i po, a možda i duže, stoji mirno i gleda u sunce, nakon čega se onesvestio i pao.

7.7.49. Stražari su primoravali Srbe - logoraše da jedu insekte, piju deterdžent za pranje suđa, mašinsko ulje i mokraću.

7.7.50. Osoblje logora Dretelj imalo je običaj da Srbe - logoraše odvede na rad van logora i da građanima koji su se skupljali oko njih, govori da su logoraši četnici koje su oni uhvatili u borbi, što nije bilo tačno. Tada bi građani Srbe - logoraše maltretirali, psovali, pljuvali i bacali na njih kamenje.

U ovom logoru ubijeni su ili su umrli od povreda zadobijenih u Dretelju ili su nestali pa se osnovano zaključuje da su i oni ubijeni, sledeći zatvorenici:

Balaban Božidar, instruktor aero kluba iz Mostara, star oko 60 godina, ubijen u noći između 2. i 3. avgusta 1992. godine;

Bošković Boško, vojni penzioner;

Dubak (Jove) Milovan, iz logora odveden u Split na lečenje, posle čega se o njemu ništa ne zna, te se pretpostavlja da je ubijen;

Đurasović (Milana) Dragan;

Zubac (Jove) Milovan, iz Mostara, navodno odveden na lečenje u Split;

Ivanović Milan, ubila ga najverovatnije Sabrina Elezović;

Knežević Miloš, iz Mostara, odveden iz logora i najverovatno ubijen;

Lejnaić Radivoje, iz Čapljine, odveden iz logora i najverovatnije ubijen;

Marković Nenad, iz Bjelog Polja kod Mostara, rođen 1945. godine, radio u fabrici "Đuro Salaj", umro u logoru od posledica batinanja;

Medan Branko, iz Stolca, odveden iz logora, verovatno ubijen;

Mladenović Zoran, iz Mostara, odveden iz logora i verovatno ubijen;

Pejanović Jovo, iz Mostara, nekadašnji načelnik u SUP-u u Mostaru, navodno odveden na lečenje u Split i najverovatnije ubijen;

Samardžić Evgenije - "Gena", turistički vodič, iz Mostara, rođen 1934. godine, ubijen kada su ga poveli na razmenu u Žitomisliće;

Trojanović Vojo, koji je dobio gangrenu na nozi, pa su ga navodno odveli u ambulantu i od tada se za njega više ništa ne zna;

Čančarević Vlado;

Škoro Đuro, iz Slipčića, navodno odveden u Split na lečenje, a u stvari najverovatnije ubijen;